حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ الأُمَوِيُّ، قال حَدَّثَنَا أَبِي، قال حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَمْرٍو، قال حَدَّثَنَا أَبُو سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ تَرَكَ مَالاً فَلأَهْلِهِ وَمَنْ تَرَكَ ضَيَاعًا فَإِلَىَّ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَفِي الْبَابِ عَنْ جَابِرٍ وَأَنَسٍ . وَقَدْ رَوَاهُ الزُّهْرِيُّ عَنْ أَبِي سَلَمَةَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَطْوَلَ مِنْ هَذَا وَأَتَمَّ . مَعْنَى ضَيَاعًا ضَائِعًا لَيْسَ لَهُ شَيْءٌ فَأَنَا أَعُولُهُ وَأُنْفِقُ عَلَيْهِ .
Бизга Саид ибн Яҳё ибн Саид ал-Амавий ривоят қилди, у деди: бизга отам ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Амр ривоят қилди, у деди: бизга Абу Салама ривоят қилди, Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким мол қолдирса, у унинг аҳли (ворислари) учундир, ким (парваришга муҳтож) зое бўлувчиларни қолдирса, у менга (менинг зиммамдадир),» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бу бобда Жобир ва Анасдан ҳам (ривоят) бор. Зуҳрий буни Абу Саламадан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан бундан узунроқ ва тўлиқроқ қилиб ривоят қилган. «Зое» сўзининг маъноси — бирор нарсаси йўқ, зое бўлувчи киши бўлиб, мен уни боқаман ва унга сарфлайман (дегани)дир.
حَدَّثَنَا عَبْدُ الأَعْلَى بْنُ وَاصِلٍ، قال حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْقَاسِمِ الأَسَدِيُّ، قال حَدَّثَنَا الْفَضْلُ بْنُ دَلْهَمٍ، قال حَدَّثَنَا عَوْفٌ، عَنْ شَهْرِ بْنِ حَوْشَبٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " تَعَلَّمُوا الْقُرْآنَ وَالْفَرَائِضَ وَعَلِّمُوا النَّاسَ فَإِنِّي مَقْبُوضٌ ". قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ فِيهِ اضْطِرَابٌ وَرَوَى أَبُو أُسَامَةَ، هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ عَوْفٍ، عَنْ رَجُلٍ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ جَابِرٍ، عَنِ ابْنِ مَسْعُودٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . حَدَّثَنَا بِذَلِكَ الْحُسَيْنُ بْنُ حُرَيْثٍ، أَخْبَرَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ عَوْفٍ، بِهَذَا بِمَعْنَاهُ . وَمُحَمَّدُ بْنُ الْقَاسِمِ الأَسَدِيُّ قَدْ ضَعَّفَهُ أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ وَغَيْرُهُ .
Бизга Абдулаъло ибн Восил ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн ал-Қосим ал-Асадий ривоят қилди, у деди: бизга ал-Фазл ибн Далҳам ривоят қилди, у деди: бизга Авф ривоят қилди, Шаҳр ибн Ҳавшабдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Қуръон ва фароизни (мерос илмини) ўрганинглар ва одамларга ўргатинглар, зеро мен (дунёдан) олингувчиман,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадисда изтироб (санад чалкашлиги) бордир. Абу Усома бу ҳадисни Авфдан, у бир кишидан, у Сулаймон ибн Жобирдан, у ибн Масъуддан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилган. Буни бизга Ҳусайн ибн Ҳурайс ривоят қилди, бизга Абу Усома хабар берди, Авфдан, шу маънода. Муҳаммад ибн ал-Қосим ал-Асадийни эса Аҳмад ибн Ҳанбал ва бошқалар заиф санаганлар.
حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، قال حَدَّثَنِي زَكَرِيَّاءُ بْنُ عَدِيٍّ، أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عَمْرٍو، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مُحَمَّدِ بْنِ عَقِيلٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ جَاءَتِ امْرَأَةُ سَعْدِ بْنِ الرَّبِيعِ بِابْنَتَيْهَا مِنْ سَعْدٍ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ هَاتَانِ ابْنَتَا سَعْدِ بْنِ الرَّبِيعِ قُتِلَ أَبُوهُمَا مَعَكَ يَوْمَ أُحُدٍ شَهِيدًا وَإِنَّ عَمَّهُمَا أَخَذَ مَالَهُمَا فَلَمْ يَدَعْ لَهُمَا مَالاً وَلاَ تُنْكَحَانِ إِلاَّ وَلَهُمَا مَالٌ . قَالَ " يَقْضِي اللَّهُ فِي ذَلِكَ " . فَنَزَلَتْ آيَةُ الْمِيرَاثِ فَبَعَثَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِلَى عَمِّهِمَا فَقَالَ " أَعْطِ ابْنَتَىْ سَعْدٍ الثُّلُثَيْنِ وَأَعْطِ أُمَّهُمَا الثُّمُنَ وَمَا بَقِيَ فَهُوَ لَكَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مُحَمَّدِ بْنِ عَقِيلٍ وَقَدْ رَوَاهُ شَرِيكٌ أَيْضًا عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مُحَمَّدِ بْنِ عَقِيلٍ .
Бизга Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди, у деди: менга Закарийё ибн Адий ривоят қилди, бизга Убайдуллоҳ ибн Амр хабар берди, Абдуллоҳ ибн Муҳаммад ибн Ақилдан, у Жобир ибн Абдуллоҳдан (ривоят қилдики), у деди: Саъд ибн ар-Робиънинг хотини Саъддан (туғилган) икки қизини олиб Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келди ва: «Ё Расулаллоҳ, булар Саъд ибн ар-Робиънинг икки қизи; уларнинг отаси сиз билан бирга Уҳуд кунида шаҳид қилиб ўлдирилди, амакилари эса уларнинг молини олиб, уларга ҳеч мол қолдирмади, ҳолбуки улар мол билангина турмушга чиқадилар,» деди. У: «Бу ҳақда Аллаҳ ҳукм қилади,» дедилар. Шунда мерос (мироси) ояти нозил бўлди, бас Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уларнинг амакиларига (одам) юбориб: «Саъднинг икки қизига учдан иккини бер, уларнинг онасига саккиздан бирни бер, қолгани эса ўзингникидир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир, биз уни фақат Абдуллоҳ ибн Муҳаммад ибн Ақилнинг ҳадиси орқалигина биламиз. Буни Шарик ҳам Абдуллоҳ ибн Муҳаммад ибн Ақилдан ривоят қилган.
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَرَفَةَ, قال حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، عَنْ سُفْيَانَ الثَّوْرِيِّ، عَنْ أَبِي قَيْسٍ الأَوْدِيِّ، عَنْ هُزَيْلِ بْنِ شُرَحْبِيلَ، قَالَ جَاءَ رَجُلٌ إِلَى أَبِي مُوسَى وَسَلْمَانَ بْنِ رَبِيعَةَ فَسَأَلَهُمَا عَنْ الاِبْنَةِ، وَابْنَةِ الاِبْنِ، وَأُخْتٍ، لأَبٍ وَأُمٍّ فَقَالاَ لِلاِبْنَةِ النِّصْفُ وَلِلأُخْتِ مِنَ الأَبِ وَالأُمِّ مَا بَقِيَ . وَقَالاَ لَهُ انْطَلِقْ إِلَى عَبْدِ اللَّهِ فَاسْأَلْهُ فَإِنَّهُ سَيُتَابِعُنَا . فَأَتَى عَبْدَ اللَّهِ فَذَكَرَ ذَلِكَ لَهُ وَأَخْبَرَهُ بِمَا قَالاَ قَالَ عَبْدُ اللَّهِ قَدْ ضَلَلْتُ إِذًا وَمَا أَنَا مِنَ الْمُهْتَدِينَ وَلَكِنْ أَقْضِي فِيهِمَا كَمَا قَضَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لِلاِبْنَةِ النِّصْفُ وَلاِبْنَةِ الاِبْنِ السُّدُسُ تَكْمِلَةَ الثُّلُثَيْنِ وَلِلأُخْتِ مَا بَقِيَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ . وَأَبُو قَيْسٍ الأَوْدِيُّ اسْمُهُ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ ثَرْوَانَ الْكُوفِيُّ وَقَدْ رَوَاهُ شُعْبَةُ عَنْ أَبِي قَيْسٍ .
Бизга ал-Ҳасан ибн Арафа ривоят қилди, у деди: бизга Язид ибн Ҳорун ривоят қилди, Суфён ас-Саврийдан, у Абу Қайс ал-Авдийдан, у Ҳузайл ибн Шураҳбилдан (ривоят қилдики), у деди: Бир киши Абу Мусо ва Салмон ибн Робиъанинг олдига келиб, улардан қиз, ўғилнинг қизи ва ота-онаси бир бўлган опа-сингил ҳақида сўради. Улар: «Қизга ярми, ота ва она (тарафидан) бўлган опа-сингилга қолгани,» дедилар. Ва улар унга: «Абдуллоҳнинг (ибн Масъуднинг) олдига бориб сўра, албатта у бизга мувофиқ (ҳукм) қилади,» дедилар. У Абдуллоҳнинг олдига келиб, буларни унга айтди ва улар деган (ҳукм)ни унга хабар берди. Абдуллоҳ: «Ундай бўлса мен адашибман ва тўғри йўл топганлардан эмасман; бироқ мен уларда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳукм қилганидек ҳукм қиламан: қизга ярми, ўғилнинг қизига олтидан бири — учдан иккини тўлдириш учун, ва опа-сингилга қолгани,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир. Абу Қайс ал-Авдийнинг исми Абдурраҳмон ибн Сарвон ал-Куфийдир; буни Шуъба ҳам Абу Қайсдан ривоят қилган.
حَدَّثَنَا بُنْدَارٌ، قال حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ الْحَارِثِ، عَنْ عَلِيٍّ، أَنَّهُ قَالَ إِنَّكُمْ تَقْرَءُونَ هَذِهِ الآيَةَ : (مِنْ بَعْدِ وَصِيَّةٍ تُوصُونَ بِهَا أَوْ دَيْنٍ ) وَأَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَضَى بِالدَّيْنِ قَبْلَ الْوَصِيَّةِ وَإِنَّ أَعْيَانَ بَنِي الأُمِّ يَتَوَارَثُونَ دُونَ بَنِي الْعَلاَّتِ الرَّجُلُ يَرِثُ أَخَاهُ لأَبِيهِ وَأُمِّهِ دُونَ أَخِيهِ لأَبِيهِ . حَدَّثَنَا بُنْدَارٌ، قال حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، أَخْبَرَنَا زَكَرِيَّا بْنُ أَبِي زَائِدَةَ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ الْحَارِثِ، عَنْ عَلِيٍّ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِمِثْلِهِ .
Бизга Бундор ривоят қилди, у деди: бизга Язид ибн Ҳорун ривоят қилди, бизга Суфён хабар берди, Абу Ишоқдан, у ал-Ҳорисдан, у Алидан (ривоят қилдики), у деди: Албатта сизлар мана бу оятни ўқийсизлар: «(Васият қилувчи) қилган васиятдан ёки қарздан кейин» (Нисо сураси, 12). Ва албатта Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қарзни васиятдан олдин (адо этишга) ҳукм қилдилар; ва она томонидан (бир) бўлган туғишганлар бир-бирига мерос бўладилар, ота тарафидан бошқа-бошқа (оналардан) бўлганлар (эса ундай эмас): киши отаси ва онаси бир бўлган акасидан мерос олади, отаси (бир, онаси бошқа) бўлган акасидан эмас. Бизга Бундор ривоят қилди, у деди: бизга Язид ибн Ҳорун ривоят қилди, бизга Закарийё ибн Абу Зоида хабар берди, Абу Ишоқдан, у ал-Ҳорисдан, у Алидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга ўхшашини (ривоят қилди).
حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، قال حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قال حَدَّثَنَا أَبُو إِسْحَاقَ، عَنِ الْحَارِثِ، عَنْ عَلِيٍّ، قَالَ قَضَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّ أَعْيَانَ بَنِي الأُمِّ يَتَوَارَثُونَ دُونَ بَنِي الْعَلاَّتِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ أَبِي إِسْحَاقَ عَنِ الْحَارِثِ عَنْ عَلِيٍّ . وَقَدْ تَكَلَّمَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ فِي الْحَارِثِ وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا الْحَدِيثِ عِنْدَ عَامَّةِ أَهْلِ الْعِلْمِ .
Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у деди: бизга Абу Ишоқ ривоят қилди, у ал-Ҳорисдан, у Али (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир она ва бир отадан бўлган (қариндош) болалар мерос олади, фақат оналари бошқа бўлганлар (отадан бирга, онадан бошқа) мерос олмайди, деб ҳукм қилдилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадисни биз фақат Абу Ишоқнинг ал-Ҳорисдан, унинг Алидан қилган ривояти орқалигина биламиз. Баъзи илм аҳли ал-Ҳорис ҳақида (унинг ривояти тўғрисида) сўз айтишган. Аксар илм аҳли ҳузурида амал шу ҳадисга биноандир.
حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، قال حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ سَعْدٍ، أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ أَبِي قَيْسٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُنْكَدِرِ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ جَاءَنِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَعُودُنِي وَأَنَا مَرِيضٌ فِي بَنِي سَلِمَةَ فَقُلْتُ يَا نَبِيَّ اللَّهِ كَيْفَ أَقْسِمُ مَالِي بَيْنَ وَلَدِي فَلَمْ يَرُدَّ عَلَىَّ شَيْئًا فَنَزَلَتْ : (يُوصِيكُمُ اللَّهُ فِي أَوْلاَدِكُمْ لِلذَّكَرِ مِثْلُ حَظِّ الأُنْثَيَيْنِ ) الآيَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رَوَاهُ شُعْبَةُ وَابْنُ عُيَيْنَةَ وَغَيْرُهُ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُنْكَدِرِ عَنْ جَابِرٍ.
Бизга Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраҳмон ибн Саъд ривоят қилди, бизга Амр ибн Абу Қайс хабар берди, у Муҳаммад ибн ал-Мункадирдан, у Жобир ибн Абдуллоҳ (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у деди: мен Бану Салима (қабиласи)да касал ётган эдим, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мени кўргани келдилар. Мен: «Эй Аллаҳнинг Набийси, молимни болаларим ўртасида қандай тақсимлай?» дедим. Лекин у менга ҳеч нарса жавоб қайтармадилар. Шунда: «Аллаҳ сизларга фарзандларингиз (мероси) тўғрисида шуни амр этадики: ўғил бола учун икки қиз улуши миқдорида (мерос бор),» (деган) оят нозил бўлди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Буни Шуъба, Ибн Уяйна ва бошқалар Муҳаммад ибн ал-Мункадирдан, у Жобирдан ривоят қилишган.
حَدَّثَنَا الْفَضْلُ بْنُ الصَّبَّاحِ الْبَغْدَادِيُّ، قال أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، قال أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُنْكَدِرِ، سَمِعَ جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ، يَقُولُ مَرِضْتُ فَأَتَانِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَعُودُنِي فَوَجَدَنِي قَدْ أُغْمِيَ عَلَىَّ فَأَتَى وَمَعَهُ أَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ وَهُمَا مَاشِيَانِ فَتَوَضَّأَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَصَبَّ عَلَىَّ مِنْ وَضُوئِهِ فَأَفَقْتُ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ كَيْفَ أَقْضِي فِي مَالِي أَوْ كَيْفَ أَصْنَعُ فِي مَالِي فَلَمْ يُجِبْنِي شَيْئًا وَكَانَ لَهُ تِسْعُ أَخَوَاتٍ حَتَّى نَزَلَتْ آيَةُ الْمِيرَاثِ : (يَسْتَفْتُونَكَ قُلِ اللَّهُ يُفْتِيكُمْ فِي الْكَلاَلَةِ ) الآيَةَ . قَالَ جَابِرٌ فِيَّ نَزَلَتْ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга ал-Фазл ибн ас-Саббоҳ ал-Бағдодий ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ибн Уяйна хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ибн ал-Мункадир хабар берди, у Жобир ибн Абдуллоҳ (розияллаҳу анҳумо)ни шундай деганини эшитди: мен касал бўлдим, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мени кўргани келдилар ва мени ҳушимдан кетган ҳолда топдилар. У келишларида Абу Бакр ва Умар ҳам бирга эди, улар пиёда юриб келишган эди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) таҳорат қилиб, таҳорат сувидан менга сепдилар, мен ҳушимга келдим. Шунда: «Эй Аллаҳнинг Расули, молим тўғрисида қандай ҳукм қилай (ёки: молимни қандай қилай)?» дедим. У менга ҳеч нарса жавоб қайтармадилар — унинг тўққизта опа-синглиси бор эди — токи мерос ояти: «Сендан фатво сўрашади. Айт: Аллаҳ калола (ота-бола ва фарзандсиз ворислик) тўғрисида сизларга фатво беради,» (деган оят, Нисо сураси, 176) нозил бўлгунча. Жобир деди: у (оят) менинг ҳақимда нозил бўлди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَخْبَرَنَا مُسْلِمُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا وُهَيْبٌ، حَدَّثَنَا ابْنُ طَاوُسٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أَلْحِقُوا الْفَرَائِضَ بِأَهْلِهَا فَمَا بَقِيَ فَهُوَ لأَوْلَى رَجُلٍ ذَكَرٍ " . حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، عَنْ مَعْمَرٍ، عَنِ ابْنِ طَاوُسٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَهُ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ وَقَدْ رَوَى بَعْضُهُمْ عَنِ ابْنِ طَاوُسٍ عَنْ أَبِيهِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مُرْسَلاً .
Бизга Абдуллоҳ ибн Абдурраҳмон ривоят қилди, бизга Муслим ибн Иброҳим хабар берди, бизга Вуҳайб ривоят қилди, бизга Ибн Товус ривоят қилди, у отасидан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Белгиланган (фарз) улушларни эгаларига етказинглар, қолгани эса энг яқин эркак (қариндош) учундир,» дедилар. Бизга Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди, бизга Абдурраззоқ хабар берди, у Маъмардан, у Ибн Товусдан, у отасидан, у Ибн Аббосдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга ўхшаш (ривоят қилди). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир. Баъзилар буни Ибн Товусдан, у отасидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан мурсал (саҳобаний зикр қилмай) ҳолда ривоят қилишган.
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَرَفَةَ، قال حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، عَنْ هَمَّامِ بْنِ يَحْيَى، عَنْ قَتَادَةَ، عَنِ الْحَسَنِ، عَنْ عِمْرَانَ بْنِ حُصَيْنٍ، قَالَ جَاءَ رَجُلٌ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ إِنَّ ابْنِي مَاتَ فَمَا لِي فِي مِيرَاثِهِ قَالَ " لَكَ السُّدُسُ " . فَلَمَّا وَلَّى دَعَاهُ فَقَالَ " لَكَ سُدُسٌ آخَرُ " . فَلَمَّا وَلَّى دَعَاهُ قَالَ " إِنَّ السُّدُسَ الآخَرَ طُعْمَةٌ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَفِي الْبَابِ عَنْ مَعْقِلِ بْنِ يَسَارٍ .
Бизга ал-Ҳасан ибн Арафа ривоят қилди, у деди: бизга Язид ибн Ҳорун ривоят қилди, у Ҳаммом ибн Яҳёдан, у Қатодадан, у ал-Ҳасандан, у Имрон ибн Ҳусайн (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: бир киши Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурларига келиб: «Менинг ўғлим вафот этди, унинг меросидан менга нима (тегади)?» деди. У: «Сенга олтидан бири (тегади),» дедилар. У орқасига бурилиб кетаётганида, уни чақириб: «Сенга яна олтидан бири (тегади),» дедилар. У яна бурилиб кетаётганида, уни чақириб: «Албатта ўша бошқа олтидан бири (қўшимча) таом (улуш)дир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бу бобда Маъқил ибн Ясордан ҳам (ривоят) бор.
حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، قال حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قال حَدَّثَنَا الزُّهْرِيُّ، قَالَ مَرَّةً قَالَ قَبِيصَةُ وَقَالَ مَرَّةً رَجُلٌ عَنْ قَبِيصَةَ بْنِ ذُؤَيْبٍ قَالَ جَاءَتِ الْجَدَّةُ أُمُّ الأُمِّ أَوْ أُمُّ الأَبِ إِلَى أَبِي بَكْرٍ فَقَالَتْ إِنَّ ابْنَ ابْنِي أَوِ ابْنَ بِنْتِي مَاتَ وَقَدْ أُخْبِرْتُ أَنَّ لِي فِي كِتَابِ اللَّهِ حَقًّا . فَقَالَ أَبُو بَكْرٍ مَا أَجِدُ لَكِ فِي الْكِتَابِ مِنْ حَقٍّ وَمَا سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَضَى لَكِ بِشَيْءٍ وَسَأَسْأَلُ النَّاسَ . قَالَ فَسَأَلَ فَشَهِدَ الْمُغِيرَةُ بْنُ شُعْبَةَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَعْطَاهَا السُّدُسَ . قَالَ وَمَنْ سَمِعَ ذَلِكَ مَعَكَ قَالَ مُحَمَّدُ بْنُ مَسْلَمَةَ . قَالَ فَأَعْطَاهَا السُّدُسَ ثُمَّ جَاءَتِ الْجَدَّةُ الأُخْرَى الَّتِي تُخَالِفُهَا إِلَى عُمَرَ . قَالَ سُفْيَانُ وَزَادَنِي فِيهِ مَعْمَرٌ عَنِ الزُّهْرِيِّ وَلَمْ أَحْفَظْهُ عَنِ الزُّهْرِيِّ وَلَكِنْ حَفِظْتُهُ مِنْ مَعْمَرٍ أَنَّ عُمَرَ قَالَ إِنِ اجْتَمَعْتُمَا فَهُوَ لَكُمَا وَأَيَّتُكُمَا انْفَرَدَتْ بِهِ فَهُوَ لَهَا .
Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у деди: бизга аз-Зуҳрий ривоят қилди, у бир марта: «Қабиса деди,» деди, яна бир марта эса: «Бир киши Қабиса ибн Зуъайбдан (ривоят қилди),» деди. (Қабиса) деди: бир буви — онанинг онаси ёки отанинг онаси — Абу Бакрнинг ҳузурига келиб: «Ўғлимнинг ўғли (ёки: қизимнинг ўғли) вафот этди, менга Аллаҳнинг Китобида бир ҳақ (улуш) бор деб хабар берилди,» деди. Абу Бакр: «Мен Китобда сенга (аталган) бирор ҳақ топмаяпман, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) сен учун бирор нарса ҳукм қилганларини ҳам эшитмаганман, лекин мен одамлардан сўрайман,» деди. (Қабиса) деди: шунда у сўради ва ал-Муғира ибн Шуъба: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга (бувига) олтидан бирни берганлар,» деб гувоҳлик берди. (Абу Бакр): «Сен билан бирга буни яна ким эшитган эди?» деди. (Ал-Муғира): «Муҳаммад ибн Маслама,» деди. (Қабиса) деди: шунда у (Абу Бакр) бувига олтидан бирни берди. Кейин унга мухолиф бўлган бошқа бир буви Умарнинг ҳузурига келди. Суфён деди: Маъмар менга аз-Зуҳрийдан буни зиёда қилиб (қўшиб) берди — мен буни аз-Зуҳрийдан ёдламадим, лекин Маъмардан ёдладим — Умар: «Агар иккалангиз бирга бўлсангиз, у (улуш) иккалангиз учундир, қайсингиз ёлғиз қолсангиз, у ўшанинг учундир,» деди.
حَدَّثَنَا الأَنْصَارِيُّ، حَدَّثَنَا مَعْنٌ، قال حَدَّثَنَا مَالِكٌ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُثْمَانَ بْنِ إِسْحَاقَ بْنِ خَرَشَةَ، عَنْ قَبِيصَةَ بْنِ ذُؤَيْبٍ، قَالَ جَاءَتِ الْجَدَّةُ إِلَى أَبِي بَكْرٍ تَسْأَلُهُ مِيرَاثَهَا . قَالَ فَقَالَ لَهَا مَا لَكِ فِي كِتَابِ اللَّهِ شَيْءٌ وَمَا لَكِ فِي سُنَّةِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم شَيْءٌ فَارْجِعِي حَتَّى أَسْأَلَ النَّاسَ . فَسَأَلَ النَّاسَ فَقَالَ الْمُغِيرَةُ بْنُ شُعْبَةَ حَضَرْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَعْطَاهَا السُّدُسَ . فَقَالَ أَبُو بَكْرٍ هَلْ مَعَكَ غَيْرُكَ فَقَامَ مُحَمَّدُ بْنُ مَسْلَمَةَ الأَنْصَارِيُّ فَقَالَ مِثْلَ مَا قَالَ الْمُغِيرَةُ بْنُ شُعْبَةَ فَأَنْفَذَهُ لَهَا أَبُو بَكْرٍ . قَالَ ثُمَّ جَاءَتِ الْجَدَّةُ الأُخْرَى إِلَى عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ تَسْأَلُهُ مِيرَاثَهَا فَقَالَ مَا لَكِ فِي كِتَابِ اللَّهِ شَيْءٌ وَلَكِنْ هُوَ ذَاكَ السُّدُسُ فَإِنِ اجْتَمَعْتُمَا فِيهِ فَهُوَ بَيْنَكُمَا وَأَيَّتُكُمَا خَلَتْ بِهِ فَهُوَ لَهَا . قَالَ أَبُو عِيسَى وَفِي الْبَابِ عَنْ بُرَيْدَةَ . وَهَذَا أَحْسَنُ وَهُوَ أَصَحُّ مِنْ حَدِيثِ ابْنِ عُيَيْنَةَ .
Бизга ал-Ансорий ривоят қилди, бизга Маън ривоят қилди, у деди: бизга Молик ривоят қилди, у Ибн Шиҳобдан, у Усмон ибн Ишоқ ибн Харашадан, у Қабиса ибн Зуъайбдан (ривоят қилдики), у деди: бир буви Абу Бакрнинг ҳузурига келиб, ундан ўз меросини сўради. (Қабиса) деди: шунда у (Абу Бакр) унга: «Сенга Аллаҳнинг Китобида ҳеч нарса йўқ, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг суннатида ҳам сенга (аталган) ҳеч нарса йўқ. Сен қайт, мен одамлардан сўраб кўрай,» деди. Шунда у одамлардан сўради ва ал-Муғира ибн Шуъба: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурларида ҳозир эдим, у унга олтидан бирни бердилар,» деди. Абу Бакр: «Сен билан бирга бошқа (гувоҳ) борми?» деди. Шунда Муҳаммад ибн Маслама ал-Ансорий туриб, ал-Муғира ибн Шуъба айтган каби (гапни) айтди. Шунда Абу Бакр уни (олтидан бирни) бувига бериб амалга оширди. (Қабиса) деди: кейин бошқа бир буви Умар ибн ал-Хаттобнинг ҳузурига келиб, ундан ўз меросини сўради. У: «Сенга Аллаҳнинг Китобида ҳеч нарса йўқ, лекин ўша (машҳур) олтидан бири (бор). Агар иккалангиз унда бирга бўлсангиз, у иккалангиз ўртасида (тақсимланади), қайсингиз унда ёлғиз қолсангиз, у ўшанинг учундир,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу бобда Бурайдадан ҳам (ривоят) бор. Бу (ривоят) Ибн Уяйнанинг ҳадисидан яхшироқ ва саҳиҳроқдир.
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَرَفَةَ، قال حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ سَالِمٍ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ مَسْرُوقٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ، قَالَ فِي الْجَدَّةِ مَعَ ابْنِهَا إِنَّهَا أَوَّلُ جَدَّةٍ أَطْعَمَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم سُدُسًا مَعَ ابْنِهَا وَابْنُهَا حَىٌّ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ لاَ نَعْرِفُهُ مَرْفُوعًا إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . - وَقَدْ وَرَّثَ بَعْضُ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم الْجَدَّةَ مَعَ ابْنِهَا وَلَمْ يُوَرِّثْهَا بَعْضُهُمْ .
Бизга ал-Ҳасан ибн Арафа ривоят қилди, у деди: бизга Язид ибн Ҳорун ривоят қилди, у Муҳаммад ибн Солимдан, у аш-Шаъбийдан, у Масруқдан, у Абдуллоҳ ибн Масъуд (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у ўғли бор (тирик) буви ҳақида шундай деди: у (буви) Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўғли тирик бўлгани ҳолда у билан бирга олтидан бир (мерос) улушини берган биринчи бувидир. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадисни биз фақат шу йўл орқалигина марфуъ (Пайғамбарга уланган) ҳолида биламиз. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг баъзи саҳобалари ўғли (тирик) бўлган бувига ҳам мерос берган, баъзилари эса унга мерос бермаган.
حَدَّثَنَا بُنْدَارٌ، قال: حَدَّثَنَا أَبُو أَحْمَدَ الزُّبَيْرِيُّ، قال: حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْحَارِثِ، عَنْ حَكِيمِ بْنِ حَكِيمِ بْنِ عَبَّادِ بْنِ حُنَيْفٍ، عَنْ أَبِي أُمَامَةَ بْنِ سَهْلِ بْنِ حُنَيْفٍ، قَالَ كَتَبَ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ إِلَى أَبِي عُبَيْدَةَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " اللَّهُ وَرَسُولُهُ مَوْلَى مَنْ لاَ مَوْلَى لَهُ وَالْخَالُ وَارِثُ مَنْ لاَ وَارِثَ لَهُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى وَفِي الْبَابِ عَنْ عَائِشَةَ وَالْمِقْدَامِ بْنِ مَعْدِيكَرِبَ . وَهَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Бундор ривоят қилди, у деди: бизга Абу Аҳмад аз-Зубайрий ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у Абдурраҳмон ибн ал-Ҳорисдан, у Ҳаким ибн Ҳаким ибн Аббод ибн Ҳунайдан, у Абу Умома ибн Саҳл ибн Ҳунайдан (ривоят қилдики), у деди: Умар ибн ал-Хаттоб Абу Убайдага (хат) ёзиб (юборди)ки, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллаҳ ва Унинг Расули — ҳомийси (вориси) бўлмаган кишининг ҳомийсидир, тоға эса — вориси бўлмаган кишининг ворисидир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу бобда Оиша ва ал-Миқдом ибн Маъдикарибдан ҳам (ривоят) бор. Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، قال: أَخْبَرَنَا أَبُو عَاصِمٍ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مُسْلِمٍ، عَنْ طَاوُسٍ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " الْخَالُ وَارِثُ مَنْ لاَ وَارِثَ لَهُ " . وَهَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ وَقَدْ أَرْسَلَهُ بَعْضُهُمْ وَلَمْ يَذْكُرْ فِيهِ عَنْ عَائِشَةَ . - وَاخْتَلَفَ فِيهِ أَصْحَابُ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَوَرَّثَ بَعْضُهُمُ الْخَالَ وَالْخَالَةَ وَالْعَمَّةَ وَإِلَى هَذَا الْحَدِيثِ ذَهَبَ أَكْثَرُ أَهْلِ الْعِلْمِ فِي تَوْرِيثِ ذَوِي الأَرْحَامِ وَأَمَّا زَيْدُ بْنُ ثَابِتٍ فَلَمْ يُوَرِّثْهُمْ وَجَعَلَ الْمِيرَاثَ فِي بَيْتِ الْمَالِ .
Бизга Ишоқ ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Абу Осим хабар берди, у Ибн Журайждан, у Амр ибн Муслимдан, у Товусдан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Тоға — вориси бўлмаган кишининг ворисидир,» дедилар. Бу ҳадис ҳасан ғарибдир. Баъзилар буни мурсал қилиб ривоят қилишган ва унда Оишадан (деб) зикр қилишмаган. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобалари бу ҳақда ихтилоф қилишган: баъзилари тоға, хола ва аммага мерос берган. Аксар илм аҳли завул-арҳом (қариндошлар)нинг ворислик қилиши тўғрисида шу ҳадисга (амал қилиб) боришган. Зайд ибн Собит эса уларга мерос бермаган ва меросни байтулмолга (хазинага) қўшган.
حَدَّثَنَا بُنْدَارٌ، قال: حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، قال: أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الأَصْبَهَانِيِّ، عَنْ مُجَاهِدٍ، وَهُوَ ابْنُ وَرْدَانَ عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ مَوْلًى، لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَقَعَ مِنْ عِذْقِ نَخْلَةٍ فَمَاتَ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " انْظُرُوا هَلْ لَهُ مِنْ وَارِثٍ " . قَالُوا لاَ . قَالَ " فَادْفَعُوهُ إِلَى بَعْضِ أَهْلِ الْقَرْيَةِ " . وَهَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ .
Бизга Бундор ривоят қилди, у деди: бизга Язид ибн Ҳорун ривоят қилди, у деди: бизга Суфён хабар берди, у Абдурраҳмон ибн ал-Асбаҳонийдан, у Мужоҳиддан — у Ибн Вардондир — у Урвадан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг бир озод қилинган қули (мавлоси) хурмо шохидан йиқилиб вафот этди. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Қаранглар, унинг бирорта вориси борми?» дедилар. Улар: «Йўқ,» дейишди. У: «Унда уни (меросини) қишлоқ аҳлидан бирига беринглар,» дедилар. Бу ҳадис ҳасандир.
حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، قال: حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ، عَنْ عَوْسَجَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ رَجُلاً، مَاتَ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَلَمْ يَدَعْ وَارِثًا إِلاَّ عَبْدًا هُوَ أَعْتَقَهُ فَأَعْطَاهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم مِيرَاثَهُ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ . وَالْعَمَلُ عِنْدَ أَهْلِ الْعِلْمِ فِي هَذَا الْبَابِ إِذَا مَاتَ الرَّجُلُ وَلَمْ يَتْرُكْ عَصَبَةً أَنَّ مِيرَاثَهُ يُجْعَلُ فِي بَيْتِ مَالِ الْمُسْلِمِينَ .
Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у Амр ибн Динордан, у Авсажадан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), бир киши Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) замонларида вафот этди ва ўзи озод қилган бир қулдан бошқа ҳеч қандай ворисни қолдирмади. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга (ўша қулга) унинг меросини бердилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир. Бу бобда илм аҳли ҳузурида амал шундайки: агар бир киши вафот этиб, асаба (ота томонидан эркак қариндош)ларни қолдирмаса, унинг мероси мусулмонларнинг байтулмолига (хазинасига) қўйилади.
حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْمَخْزُومِيُّ، وَغَيْرُ، وَاحِدٍ، قَالُوا حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، ح وَحَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، أَخْبَرَنَا هُشَيْمٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ حُسَيْنٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ عُثْمَانَ، عَنْ أُسَامَةَ بْنِ زَيْدٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ يَرِثُ الْمُسْلِمُ الْكَافِرَ وَلاَ الْكَافِرُ الْمُسْلِمَ " . حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ حَدَّثَنَا الزُّهْرِيُّ نَحْوَهُ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَفِي الْبَابِ عَنْ جَابِرٍ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو . وَهَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ هَكَذَا رَوَاهُ مَعْمَرٌ وَغَيْرُ وَاحِدٍ عَنِ الزُّهْرِيِّ نَحْوَ هَذَا . وَرَوَى مَالِكٌ عَنِ الزُّهْرِيِّ عَنْ عَلِيِّ بْنِ حُسَيْنٍ عَنْ عُمَرَ بْنِ عُثْمَانَ عَنْ أُسَامَةَ بْنِ زَيْدٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَهُ وَحَدِيثُ مَالِكٍ وَهَمٌ وَهِمَ فِيهِ مَالِكٌ وَقَدْ رَوَاهُ بَعْضُهُمْ عَنْ مَالِكٍ فَقَالَ عَنْ عَمْرِو بْنِ عُثْمَانَ وَأَكْثَرُ أَصْحَابِ مَالِكٍ قَالُوا عَنْ مَالِكٍ عَنْ عُمَرَ بْنِ عُثْمَانَ وَعَمْرُو بْنُ عُثْمَانَ بْنِ عَفَّانَ هُوَ مَشْهُورٌ مِنْ وَلَدِ عُثْمَانَ وَلاَ يُعْرَفُ عُمَرُ بْنُ عُثْمَانَ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا الْحَدِيثِ عِنْدَ أَهْلِ الْعِلْمِ وَاخْتَلَفَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ فِي مِيرَاثِ الْمُرْتَدِّ فَجَعَلَ أَكْثَرُ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَصَحْابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَغَيْرِهِمُ الْمَالَ لِوَرَثَتِهِ مِنَ الْمُسْلِمِينَ . وَقَالَ بَعْضُهُمْ لاَ يَرِثُهُ وَرَثَتُهُ مِنَ الْمُسْلِمِينَ وَاحْتَجُّوا بِحَدِيثِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم " لاَ يَرِثُ الْمُسْلِمُ الْكَافِرَ " . وَهُوَ قَوْلُ الشَّافِعِيِّ .
Бизга Саъид ибн Абдурраҳмон ал-Махзумий ва бошқа кўпчилик ривоят қилди, улар: бизга Суфён аз-Зуҳрийдан ривоят қилди, дейишди. (Бошқа санад билан ҳам:) бизга Али ибн Ҳужр ривоят қилди, бизга Ҳушайм хабар берди, у аз-Зуҳрийдан, у Али ибн Ҳусайндан, у Амр ибн Усмондан, у Усома ибн Зайд (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мусулмон кофирдан, кофир мусулмондан мерос олмайди,» дедилар. Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, бизга Суфён ривоят қилди, бизга аз-Зуҳрий шунга ўхшаш (ривоят) қилди. Абу Исо (Термизий) деди: бу бобда Жобир ва Абдуллоҳ ибн Амрдан ҳам (ривоят) бор. Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Буни Маъмар ва бошқа кўпчилик аз-Зуҳрийдан шунга ўхшаш ривоят қилишган. Молик эса аз-Зуҳрийдан, у Али ибн Ҳусайндан, у Умар ибн Усмондан, у Усома ибн Зайддан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга ўхшаш ривоят қилган, лекин Моликнинг ҳадисида ваҳм (хатолик) бор — Молик унда хато қилган. Баъзилар буни Моликдан ривоят қилиб: «Амр ибн Усмондан,» дейишган, Молик ашобларининг аксари эса Моликдан: «Умар ибн Усмондан,» дейишган. Амр ибн Усмон ибн Аффон эса Усмоннинг фарзандларидан машҳур (кишидир), Умар ибн Усмон (деган киши) эса танилмайди. Илм аҳли ҳузурида амал шу ҳадисга биноандир. Баъзи илм аҳли муртад (диндан қайтган)нинг мероси тўғрисида ихтилоф қилишган: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаларидан ва бошқалардан кўпчилик илм аҳли молни унинг мусулмон ворисларига (берилади) деб қарашган. Баъзилари эса: унинг мусулмон ворислари унга мерос олмайди, дейишган ва Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг «Мусулмон кофирдан мерос олмайди,» деган ҳадисини далил қилишган. Бу Шофиъийнинг сўзидир.
حَدَّثَنَا حُمَيْدُ بْنُ مَسْعَدَةَ، قال: حَدَّثَنَا حُصَيْنُ بْنُ نُمَيْرٍ، عَنِ ابْنِ أَبِي لَيْلَى، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ يَتَوَارَثُ أَهْلُ مِلَّتَيْنِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ لاَ نَعْرِفُهُ مِنْ حَدِيثِ جَابِرٍ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ ابْنِ أَبِي لَيْلَى .
Бизга Ҳумайд ибн Масъада ривоят қилди, у деди: бизга Ҳусайн ибн Нумайр ривоят қилди, у Ибн Абу Лайлодан, у Абуз-Зубайрдан, у Жобир (розияллаҳу анҳу)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Икки хил диндагилар бир-биридан мерос олмайди,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадисни биз Жобирнинг ривоятидан фақат Ибн Абу Лайло орқалигина биламиз.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، قال: حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ إِسْحَاقَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ حُمَيْدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الْقَاتِلُ لاَ يَرِثُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ لاَ يَصِحُّ وَلاَ يُعْرَفُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَإِسْحَاقُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي فَرْوَةَ قَدْ تَرَكَهُ بَعْضُ أَهْلِ الْحَدِيثِ مِنْهُمْ أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ أَهْلِ الْعِلْمِ أَنَّ الْقَاتِلَ لاَ يَرِثُ كَانَ الْقَتْلُ عَمْدًا أَوْ خَطَأً . وَقَالَ بَعْضُهُمْ إِذَا كَانَ الْقَتْلُ خَطَأً فَإِنَّهُ يَرِثُ وَهُوَ قَوْلُ مَالِكٍ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, у Ишоқ ибн Абдуллоҳдан, у аз-Зуҳрийдан, у Ҳумайд ибн Абдурраҳмондан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Қотил (ўлдирган киши) мерос олмайди,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис саҳиҳ эмас, фақат шу йўл орқалигина маълум. Ишоқ ибн Абдуллоҳ ибн Абу Фарвани эса баъзи ҳадис аҳли тарк этишган, улардан бири Аҳмад ибн Ҳанбалдир. Илм аҳли ҳузурида амал шундай: қотил мерос олмайди, қатл қасддан бўлсин ёки хатоан. Баъзилари эса: агар қатл хатоан бўлса, у (қотил) мерос олади, дейишган. Бу Моликнинг сўзидир.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، وَأَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، وَغَيْرُ، وَاحِدٍ، قَالُوا حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، قَالَ قَالَ عُمَرُ الدِّيَةُ عَلَى الْعَاقِلَةِ وَلاَ تَرِثُ الْمَرْأَةُ مِنْ دِيَةِ زَوْجِهَا شَيْئًا . فَأَخْبَرَهُ الضَّحَّاكُ بْنُ سُفْيَانَ الْكِلاَبِيُّ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَتَبَ إِلَيْهِ أَنْ وَرِّثِ امْرَأَةَ أَشْيَمَ الضِّبَابِيِّ مِنْ دِيَةِ زَوْجِهَا . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Қутайба, Аҳмад ибн Маниъ ва бошқа кўпчилик ривоят қилди, улар: бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, у аз-Зуҳрийдан, у Саъид ибн ал-Мусайябдан (ривоят қилдики), дейишди: Умар деди: «Дият (қон пули) оқила (қариндошлар) зиммасидадир, аёл эса эрининг диятидан ҳеч нарса мерос олмайди.» Шунда аз-Заҳҳок ибн Суфён ал-Килобий унга (Умарга) Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўзига (хат) ёзиб, Ашям аз-Зибобийнинг хотинини эрининг диятидан ворисли қилишни (буюрганини) хабар берди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، قال حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَضَى فِي جَنِينِ امْرَأَةٍ مِنْ بَنِي لَحْيَانَ سَقَطَ مَيِّتًا بِغُرَّةٍ عَبْدٍ أَوْ أَمَةٍ ثُمَّ إِنَّ الْمَرْأَةَ الَّتِي قُضِيَ عَلَيْهَا بِالْغُرَّةِ تُوُفِّيَتْ فَقَضَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّ مِيرَاثَهَا لِبَنِيهَا وَزَوْجِهَا وَأَنَّ عَقْلَهَا عَلَى عَصَبَتِهَا . قَالَ أَبُو عِيسَى وَرَوَى يُونُسُ هَذَا الْحَدِيثَ عَنِ الزُّهْرِيِّ عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ وَأَبِي سَلَمَةَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَهُ وَرَوَاهُ مَالِكٌ عَنِ الزُّهْرِيِّ عَنْ أَبِي سَلَمَةَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ وَمَالِكٌ عَنِ الزُّهْرِيِّ عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مُرْسَلٌ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, у Ибн Шиҳобдан, у Саъид ибн ал-Мусайябдан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Бану Лаҳён (қабиласи)дан бўлган бир аёлнинг ўлик тушган ҳомиласи (чақалоғи) тўғрисида бир қул ёки чўри (ғурра) (тўлаш) билан ҳукм қилдилар. Кейин ғурра (тўлаш) ҳукм қилинган ўша аёл вафот этди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унинг мероси болалари ва эрига (берилади), унинг дияти (хун пули) эса асабаси (ота томонидан қариндошлари) зиммасига (юкланади), деб ҳукм қилдилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадисни Юнус аз-Зуҳрийдан, у Саъид ибн ал-Мусайяб ва Абу Саламадан, улар Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга ўхшаш ривоят қилган. Молик эса буни аз-Зуҳрийдан, у Абу Саламадан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилган), Молик (яна) аз-Зуҳрийдан, у Саъид ибн ал-Мусайябдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан мурсал (ҳолида ҳам ривоят қилган).
حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، قال: حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، وَابْنُ، نُمَيْرٍ وَوَكِيعٌ عَنْ عَبْدِ الْعَزِيزِ بْنِ عُمَرَ بْنِ عَبْدِ الْعَزِيزِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَوْهَبٍ، وَقَالَ، بَعْضُهُمْ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ وَهْبٍ، عَنْ تَمِيمٍ الدَّارِيِّ، قَالَ سَأَلْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مَا السُّنَّةُ فِي الرَّجُلِ مِنْ أَهْلِ الشِّرْكِ يُسْلِمُ عَلَى يَدَىْ رَجُلٍ مِنَ الْمُسْلِمِينَ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " هُوَ أَوْلَى النَّاسِ بِمَحْيَاهُ وَمَمَاتِهِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ وَهْبٍ وَيُقَالُ ابْنُ مَوْهَبٍ عَنْ تَمِيمٍ الدَّارِيِّ . وَقَدْ أَدْخَلَ بَعْضُهُمْ بَيْنَ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ وَهْبٍ وَبَيْنَ تَمِيمٍ الدَّارِيِّ قَبِيصَةَ بْنَ ذُؤَيْبٍ وَلاَ يَصِحُّ رَوَاهُ يَحْيَى بْنُ حَمْزَةَ عَنْ عَبْدِ الْعَزِيزِ بْنِ عُمَرَ وَزَادَ فِيهِ قَبِيصَةَ بْنَ ذُؤَيْبٍ وَهُوَ عِنْدِي لَيْسَ بِمُتَّصِلٍ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا الْحَدِيثِ عِنْدَ بَعْضِ أَهْلِ الْعِلْمِ وَقَالَ بَعْضُهُمْ يُجْعَلُ مِيرَاثُهُ فِي بَيْتِ الْمَالِ وَهُوَ قَوْلُ الشَّافِعِيِّ وَاحْتَجَّ بِحَدِيثِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم " أَنَّ الْوَلاَءَ لِمَنْ أَعْتَقَ " .
Бизга Абу Курайб ривоят қилди, у деди: бизга Абу Усома, Ибн Нумайр ва Вакииъ ривоят қилди, улар Абдулазиз ибн Умар ибн Абдулазиздан, у Абдуллоҳ ибн Мавҳабдан — баъзилари эса: «Абдуллоҳ ибн Ваҳбдан,» дейишди — у Тамим ад-Дорий (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан: «Ширк аҳлидан бўлган бир киши мусулмонлардан бир кишининг қўлида Исломни қабул қилса, суннат (қонун) қандай бўлади?» деб сўрадим. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «У (Исломга келтирган киши) — унинг ҳаётида ҳам, вафотида ҳам одамларнинг унга энг яқинидир (ворисидир),» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадисни биз фақат Абдуллоҳ ибн Ваҳбнинг — яна Ибн Мавҳаб ҳам дейилади — Тамим ад-Дорийдан қилган ривояти орқалигина биламиз. Баъзилар Абдуллоҳ ибн Ваҳб билан Тамим ад-Дорий ўртасига Қабиса ибн Зуъайбни киритишган, лекин бу саҳиҳ эмас. Буни Яҳё ибн Ҳамза Абдулазиз ибн Умардан ривоят қилиб, унга Қабиса ибн Зуъайбни зиёда қилган, бу менинг наздимда муттасил (уланган) эмас. Баъзи илм аҳли ҳузурида амал шу ҳадисга биноандир. Баъзилари эса: унинг мероси байтулмолга (хазинага) қўйилади, дейишган. Бу Шофиъийнинг сўзидир, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг «Валаъ (озод қилинган қулнинг ворислиги) озод қилган киши учундир,» деган ҳадисини далил қилган.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، قال حَدَّثَنَا ابْنُ لَهِيعَةَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ شُعَيْبٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أَيُّمَا رَجُلٍ عَاهَرَ بِحُرَّةٍ أَوْ أَمَةٍ فَالْوَلَدُ وَلَدُ زِنَا لاَ يَرِثُ وَلاَ يُورَثُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى وَقَدْ رَوَى غَيْرُ ابْنِ لَهِيعَةَ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ عَمْرِو بْنِ شُعَيْبٍ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ أَهْلِ الْعِلْمِ أَنَّ وَلَدَ الزِّنَا لاَ يَرِثُ مِنْ أَبِيهِ.
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Лаҳиа, Амр ибн Шуайбдан, у отасидан, у бобосидан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Қайси бир киши ҳур аёл ёки чўри билан зино қилса, бола — зино фарзандидир; у мерос олмайди ва ундан ҳам мерос олинмайди,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадисни Ибн Лаҳиадан бошқалар ҳам Амр ибн Шуайбдан ривоят қилишган. Илм аҳли ҳузурида амал шунга биноандирки, зино фарзанди отасидан мерос олмайди.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، قال: حَدَّثَنَا ابْنُ لَهِيعَةَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ شُعَيْبٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " يَرِثُ الْوَلاَءَ مَنْ يَرِثُ الْمَالَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ لَيْسَ إِسْنَادُهُ بِالْقَوِيِّ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Лаҳиа, Амр ибн Шуайбдан, у отасидан, у бобосидан (ривоят қилдики), Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Молни мерос олувчи валони (озод қилинган қулнинг меросини) ҳам мерос олади,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадиснинг исноди қавий эмас.
حَدَّثَنَا هَارُونُ أَبُو مُوسَى الْمُسْتَمْلِيُّ الْبَغْدَادِيُّ، قال: حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ حَرْبٍ، قال: حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ رُؤْبَةَ التَّغْلِبِيُّ، عَنْ عَبْدِ الْوَاحِدِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ أَبِي بُسْرٍ النَّصْرِيِّ، عَنْ وَاثِلَةَ بْنِ الأَسْقَعِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " الْمَرْأَةُ تَحُوزُ ثَلاَثَةَ مَوَارِيثَ عَتِيقَهَا وَلَقِيطَهَا وَوَلَدَهَا الَّذِي لاَعَنَتْ عَلَيْهِ " . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ يُعْرَفُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ مِنْ حَدِيثِ مُحَمَّدِ بْنِ حَرْبٍ .
Бизга Ҳорун Абу Мусо ал-Мустамлий ал-Бағдодий ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Ҳарб ривоят қилди, у деди: бизга Умар ибн Руъба ат-Тағлибий, Абдулвоҳид ибн Абдуллоҳ Абу Буср ан-Насрийдан, у Восила ибн ал-Асқаъдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аёл учта меросни ўзига олади: озод қилган қули, топиб олгани (лақит) ва ўзи мулоана қилган боласи,» дедилар. Бу ҳадис ҳасан ғарибдир; фақат шу йўл билан, Муҳаммад ибн Ҳарбнинг ҳадисидан билинади.