باب مَا جَاءَ فِي الرَّجُلِ يَنَامُ عَنِ الْوِتْرِ أَوْ يَنْسَاهُ
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ نَامَ عَنِ الْوِتْرِ أَوْ نَسِيَهُ فَلْيُصَلِّ إِذَا ذَكَرَ وَإِذَا اسْتَيْقَظَ " .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, бизга Вакииъ ривоят қилди, бизга Абдурраҳмон ибн Зайд ибн Аслам ривоят қилди, у отасидан, у Ато ибн Ясордан, у Абу Саид ал-Худрийдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким Витрни ўтказиб ухласа ёки уни унутса, эслаган вақтида ва уйғонган вақтида ўқисин,» дедилар.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ نَامَ عَنْ وِتْرِهِ فَلْيُصَلِّ إِذَا أَصْبَحَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى وَهَذَا أَصَحُّ مِنَ الْحَدِيثِ الأَوَّلِ . قَالَ أَبُو عِيسَى سَمِعْتُ أَبَا دَاوُدَ السِّجْزِيَّ يَعْنِي سُلَيْمَانَ بْنَ الأَشْعَثِ يَقُولُ سَأَلْتُ أَحْمَدَ بْنَ حَنْبَلٍ عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ فَقَالَ أَخُوهُ عَبْدُ اللَّهِ لاَ بَأْسَ بِهِ . قَالَ وَسَمِعْتُ مُحَمَّدًا يَذْكُرُ عَنْ عَلِيِّ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ أَنَّهُ ضَعَّفَ عَبْدَ الرَّحْمَنِ بْنَ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ وَقَالَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ ثِقَةٌ . قَالَ وَقَدْ ذَهَبَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ بِالْكُوفَةِ إِلَى هَذَا الْحَدِيثِ فَقَالُوا يُوتِرُ الرَّجُلُ إِذَا ذَكَرَ وَإِنْ كَانَ بَعْدَ مَا طَلَعَتِ الشَّمْسُ . وَبِهِ يَقُولُ سُفْيَانُ الثَّوْرِيُّ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Зайд ибн Аслам ривоят қилди, у отасидан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким Витрини ўтказиб ухласа, тонг отганда ўқисин,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу биринчи ҳадисдан саҳиҳроқдир. Абу Исо (Термизий) деди: Мен Абу Довуд ас-Сижзий — яъни Сулаймон ибн ал-Ашъасни эшитдим, у деди: Мен Аҳмад ибн Ҳанбалдан Абдурраҳмон ибн Зайд ибн Аслам ҳақида сўрадим, у: «Унинг акаси Абдуллаҳ — яхши (ишончли)дир,» деди. У деди: Мен Муҳаммад (ал-Бухорий)ни Али ибн Абдуллаҳдан зикр қилиб, у Абдурраҳмон ибн Зайд ибн Асламни заиф санаганини ва: «Абдуллаҳ ибн Зайд ибн Аслам ишончли (сиқа)дир,» деганини эшитдим. У деди: Куфада баъзи илм аҳли мана шу ҳадисга бордилар ва: киши эслаган вақтида, гарчи қуёш чиққандан кейин бўлса ҳам, Витр қилади, деганлар. Суфён ас-Саврий ҳам шуни айтади.