حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ بْنُ سَعْدٍ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبِي حَبِيبٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ رَاشِدٍ الزَّوْفِيِّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي مُرَّةَ الزَّوْفِيِّ، عَنْ خَارِجَةَ بْنِ حُذَافَةَ، أَنَّهُ قَالَ خَرَجَ عَلَيْنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " إِنَّ اللَّهَ أَمَدَّكُمْ بِصَلاَةٍ هِيَ خَيْرٌ لَكُمْ مِنْ حُمْرِ النَّعَمِ الْوِتْرُ جَعَلَهُ اللَّهُ لَكُمْ فِيمَا بَيْنَ صَلاَةِ الْعِشَاءِ إِلَى أَنْ يَطْلُعَ الْفَجْرُ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو وَبُرَيْدَةَ وَأَبِي بَصْرَةَ الْغِفَارِيِّ صَاحِبِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ خَارِجَةَ بْنِ حُذَافَةَ حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ يَزِيدَ بْنِ أَبِي حَبِيبٍ . وَقَدْ وَهِمَ بَعْضُ الْمُحَدِّثِينَ فِي هَذَا الْحَدِيثِ فَقَالَ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ رَاشِدٍ الزُّرَقِيِّ وَهُوَ وَهَمٌ فِي هَذَا . وَأَبُو بَصْرَةَ الْغِفَارِيُّ اسْمُهُ حُمَيْلُ بْنُ بَصْرَةَ وَقَالَ بَعْضُهُمْ جَمِيلُ بْنُ بَصْرَةَ وَلاَ يَصِحُّ . وَأَبُو بَصْرَةَ الْغِفَارِيُّ رَجُلٌ آخَرُ يَرْوِي عَنْ أَبِي ذَرٍّ وَهُوَ ابْنُ أَخِي أَبِي ذَرٍّ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, бизга ал-Лайс ибн Саъд ривоят қилди, у Язид ибн Абу Ҳабибдан, у Абдуллоҳ ибн Рошид аз-Завфийдан, у Абдуллоҳ ибн Абу Мурра аз-Завфийдан, у Хорижа ибн Ҳузофадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузуримизга чиқиб келдилар ва: «Албатта Аллаҳ сизларни қизил туялардан ҳам яхшироқ бўлган бир намоз билан кўмаклашди — бу Витрдир. Аллаҳ уни сизлар учун хуфтон намози билан тонг отиши орасида қилди,» дедилар. У (Термизий) деди: бу бобда Абу Ҳурайра, Абдуллоҳ ибн Амр, Бурайда ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаси Абу Басра ал-Ғифорийдан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Хорижа ибн Ҳузофанинг ҳадиси ғариб ҳадисдир, уни фақат Язид ибн Абу Ҳабибнинг ҳадисидан биламиз. Баъзи муҳаддислар бу ҳадисда янглишиб, «Абдуллоҳ ибн Рошид аз-Зурақийдан» деганлар, бу эса шу ўринда янглишликдир. Абу Басра ал-Ғифорийнинг исми Ҳумайл ибн Басрадир, баъзилари Жамил ибн Басра деганлар, бу саҳиҳ эмас. (Яна бир) Абу Басра ал-Ғифорий бошқа кишидир, у Абу Зардан ривоят қилади ва у Абу Зарнинг ака-ука ўғлидир.
حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ عَيَّاشٍ، حَدَّثَنَا أَبُو إِسْحَاقَ، عَنْ عَاصِمِ بْنِ ضَمْرَةَ، عَنْ عَلِيٍّ، قَالَ الْوِتْرُ لَيْسَ بِحَتْمٍ كَصَلاَتِكُمُ الْمَكْتُوبَةِ وَلَكِنْ سَنَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَقَالَ " إِنَّ اللَّهَ وِتْرٌ يُحِبُّ الْوِتْرَ فَأَوْتِرُوا يَا أَهْلَ الْقُرْآنِ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ عُمَرَ وَابْنِ مَسْعُودٍ وَابْنِ عَبَّاسٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ عَلِيٍّ حَدِيثٌ حَسَنٌ .
Бизга Абу Курайб ривоят қилди, бизга Абу Бакр ибн Айёш ривоят қилди, бизга Абу Ишоқ ривоят қилди, у Осим ибн Замрадан, у Алидан (ривоят қилдики), у деди: Витр сизларнинг фарз намозларингиздек вожиб эмас, лекин Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уни суннат қилиб белгилаганлар ва: «Албатта Аллаҳ Витрдир (ягонадир), Витрни севади, бас, эй Қуръон аҳли, Витр ўқинглар,» дедилар. У (Термизий) деди: бу бобда Ибн Умар, Ибн Масъуд ва Ибн Аббосдан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Алининг ҳадиси ҳасан ҳадисдир.
وَرَوَى سُفْيَانُ الثَّوْرِيُّ، وَغَيْرُهُ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ عَاصِمِ بْنِ ضَمْرَةَ، عَنْ عَلِيٍّ، قَالَ الْوِتْرُ لَيْسَ بِحَتْمٍ كَهَيْئَةِ الصَّلاَةِ الْمَكْتُوبَةِ وَلَكِنْ سُنَّةٌ سَنَّهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . حَدَّثَنَا بِذَلِكَ مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ عَنْ سُفْيَانَ عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ . وَهَذَا أَصَحُّ مِنْ حَدِيثِ أَبِي بَكْرِ بْنِ عَيَّاشٍ . وَقَدْ رَوَاهُ مَنْصُورُ بْنُ الْمُعْتَمِرِ عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ نَحْوَ رِوَايَةِ أَبِي بَكْرِ بْنِ عَيَّاشٍ .
Суфён ас-Саврий ва бошқалар Абу Ишоқдан, у Осим ибн Замрадан, у Алидан ривоят қилганлар, у деди: Витр фарз намозининг ҳолатидек вожиб эмас, лекин у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) белгилаган суннатдир. Буни бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, бизга Абдурраҳмон ибн Маҳдий ривоят қилди, у Суфёндан, у Абу Ишоқдан. Бу (ривоят) Абу Бакр ибн Айёшнинг ҳадисидан саҳиҳроқдир. Уни Мансур ибн ал-Муътамир ҳам Абу Ишоқдан, Абу Бакр ибн Айёшнинг ривоятига ўхшаш ривоят қилган.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ عَيَّاشٍ، حَدَّثَنَا أَبُو حَصِينٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ وَثَّابٍ، عَنْ مَسْرُوقٍ، أَنَّهُ سَأَلَ عَائِشَةَ عَنْ وِتْرِ، رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ مِنْ كُلِّ اللَّيْلِ قَدْ أَوْتَرَ أَوَّلِهِ وَأَوْسَطِهِ وَآخِرِهِ فَانْتَهَى وِتْرُهُ حِينَ مَاتَ إِلَى السَّحَرِ . قَالَ أَبُو عِيسَى أَبُو حَصِينٍ اسْمُهُ عُثْمَانُ بْنُ عَاصِمٍ الأَسَدِيُّ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عَلِيٍّ وَجَابِرٍ وَأَبِي مَسْعُودٍ الأَنْصَارِيِّ وَأَبِي قَتَادَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ عَائِشَةَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَهُوَ الَّذِي اخْتَارَهُ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ الْوِتْرُ مِنْ آخِرِ اللَّيْلِ .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, бизга Абу Бакр ибн Айёш ривоят қилди, бизга Абу Ҳасин ривоят қилди, у Яҳё ибн Вассобдан, у Масруқдан (ривоят қилдики), у Оишадан Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг Витри ҳақида сўради. У: «(У) туннинг ҳар (қисмида) Витр ўқиганлар — унинг аввалида, ўртасида ва охирида. Вафот этганларида эса, унинг Витри тонгнинг саҳар пайти(да ўқиш)га тўхтаган эди,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: Абу Ҳасиннинг исми Усмон ибн Осим ал-Асадийдир. У (Термизий) деди: бу бобда Али, Жобир, Абу Масъуд ал-Ансорий ва Абу Қатодадан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Оишанинг ҳадиси ҳасан саҳиҳдир. Баъзи илм аҳли мана шуни — Витрни туннинг охирида (ўқишни) ихтиёр қилганлар.
حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ الْكَوْسَجُ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَتْ صَلاَةُ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مِنَ اللَّيْلِ ثَلاَثَ عَشْرَةَ رَكْعَةً يُوتِرُ مِنْ ذَلِكَ بِخَمْسٍ لاَ يَجْلِسُ فِي شَيْءٍ مِنْهُنَّ إِلاَّ فِي آخِرِهِنَّ فَإِذَا أَذَّنَ الْمُؤَذِّنُ قَامَ فَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ خَفِيفَتَيْنِ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي أَيُّوبَ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ عَائِشَةَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رَأَى بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَغَيْرِهِمُ الْوِتْرَ بِخَمْسٍ وَقَالُوا لاَ يَجْلِسُ فِي شَيْءٍ مِنْهُنَّ إِلاَّ فِي آخِرِهِنَّ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَسَأَلْتُ أَبَا مُصْعَبٍ الْمَدِينِيَّ عَنْ هَذَا الْحَدِيثِ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يُوتِرُ بِالتِّسْعِ وَالسَّبْعِ قُلْتُ كَيْفَ يُوتِرُ بِالتِّسْعِ وَالسَّبْعِ قَالَ يُصَلِّي مَثْنَى مَثْنَى وَيُسَلِّمُ وَيُوتِرُ بِوَاحِدَةٍ .
Бизга Ишоқ ибн Мансур ал-Кавсаж ривоят қилди, бизга Абдуллоҳ ибн Нумайр ривоят қилди, бизга Ҳишом ибн Урва ривоят қилди, у отасидан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг тундаги намози ўн уч ракъат эди, ундан бештаси билан Витр қилар эдилар, уларнинг бирортасида ўтирмас эдилар, фақат охиргисида (ўтирар эдилар). Муаззин азон айтганда туриб, иккита енгил ракъат ўқир эдилар. У (Термизий) деди: бу бобда Абу Айюбдан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Оишанинг ҳадиси ҳасан саҳиҳдир. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаларидан ва бошқаларидан баъзи илм аҳли беш (ракъат) билан Витрни (жоиз) кўрганлар ва: уларнинг бирортасида ўтирмайди, фақат охиргисида (ўтиради), деганлар. Абу Исо (Термизий) деди: Мен Абу Мусъаб ал-Мадинийдан бу ҳадис ҳақида сўрадим: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тўққиз ва етти (ракъат) билан Витр қилар эдилар. Мен: «Тўққиз ва етти (ракъат) билан қандай Витр қилади?» дедим. У: «Икки-икки ракъат ўқийди ва салом беради, сўнг бир (ракъат) билан Витр қилади,» деди.
حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ عَيَّاشٍ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ الْحَارِثِ، عَنْ عَلِيٍّ، قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يُوتِرُ بِثَلاَثٍ يَقْرَأُ فِيهِنَّ بِتِسْعِ سُوَرٍ مِنَ الْمُفَصَّلِ يَقْرَأُ فِي كُلِّ رَكْعَةٍ بِثَلاَثِ سُوَرٍ آخِرُهُنَّْ (قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ ) . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عِمْرَانَ بْنِ حُصَيْنٍ وَعَائِشَةَ وَابْنِ عَبَّاسٍ وَأَبِي أَيُّوبَ . وَعَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ أَبْزَى عَنْ أُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ وَيُرْوَى أَيْضًا عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . هَكَذَا رَوَى بَعْضُهُمْ فَلَمْ يَذْكُرُوا فِيهِ عَنْ أُبَىٍّ وَذَكَرَ بَعْضُهُمْ عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى عَنْ أُبَىٍّ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَقَدْ ذَهَبَ قَوْمٌ مِنْ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَغَيْرِهِمْ إِلَى هَذَا وَرَأَوْا أَنْ يُوتِرَ الرَّجُلُ بِثَلاَثٍ . قَالَ سُفْيَانُ إِنْ شِئْتَ أَوْتَرْتَ بِخَمْسٍ وَإِنْ شِئْتَ أَوْتَرْتَ بِثَلاَثٍ وَإِنْ شِئْتَ أَوْتَرْتَ بِرَكْعَةٍ . قَالَ سُفْيَانُ وَالَّذِي أَسْتَحِبُّ أَنْ أُوتِرَ بِثَلاَثِ رَكَعَاتٍ . وَهُوَ قَوْلُ ابْنِ الْمُبَارَكِ وَأَهْلِ الْكُوفَةِ . حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ يَعْقُوبَ الطَّالْقَانِيُّ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ عَنْ هِشَامٍ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ سِيرِينَ قَالَ كَانُوا يُوتِرُونَ بِخَمْسٍ وَبِثَلاَثٍ وَبِرَكْعَةٍ وَيَرَوْنَ كُلَّ ذَلِكَ حَسَنًا .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, бизга Абу Бакр ибн Айёш ривоят қилди, у Абу Ишоқдан, у ал-Ҳорисдан, у Алидан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уч (ракъат) билан Витр қилар эдилар, уларда Муфассалдан тўққизта сура ўқирдилар, ҳар бир ракъатда учта сурадан ўқирдилар, уларнинг охиргиси «Қул ҳуваллоҳу аҳад» (Ихлос сураси) эди. У (Термизий) деди: бу бобда Имрон ибн Ҳусайн, Оиша, Ибн Аббос ва Абу Айюбдан ҳам (ривоятлар) бор. Абдурраҳмон ибн Абзо, Убай ибн Каъбдан (ривоят қилади). Яна Абдурраҳмон ибн Абзодан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилинган деб) ҳам ривоят қилинади. Баъзилари мана шундай ривоят қилиб, унда Убайдан (ривоят қилинганини) зикр қилмаганлар, баъзилари эса Абдурраҳмон ибн Абзодан, у Убайдан (деб) зикр қилганлар. Абу Исо (Термизий) деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаларидан ва бошқаларидан бўлган бир гуруҳ илм аҳли мана шу (фикрга) бордилар ва кишининг уч (ракъат) билан Витр қилишини (тўғри) кўрдилар. Суфён деди: агар хоҳласанг беш (ракъат) билан Витр қиласан, агар хоҳласанг уч (ракъат) билан Витр қиласан, агар хоҳласанг бир ракъат билан Витр қиласан. Суфён деди: мен яхши кўрадигани уч ракъат билан Витр қилишдир. Бу Ибн ал-Муборак ва Куфа аҳлининг сўзидир. Бизга Саид ибн Яъқуб ат-Толиқоний ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Зайд ривоят қилди, у Ҳишомдан, у Муҳаммад ибн Сириндан (ривоят қилдики), у деди: Улар беш (ракъат) билан, уч (ракъат) билан ва бир ракъат билан Витр қилар эдилар ва буларнинг ҳаммасини яхши (жоиз) кўрар эдилар.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ سِيرِينَ، قَالَ سَأَلْتُ ابْنَ عُمَرَ فَقُلْتُ أُطِيلُ فِي رَكْعَتَىِ الْفَجْرِ فَقَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي مِنَ اللَّيْلِ مَثْنَى مَثْنَى وَيُوتِرُ بِرَكْعَةٍ وَكَانَ يُصَلِّي الرَّكْعَتَيْنِ وَالأَذَانُ فِي أُذُنِهِ . يَعَنِي يُخَفِّفُ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عَائِشَةَ وَجَابِرٍ وَالْفَضْلِ بْنِ عَبَّاسٍ وَأَبِي أَيُّوبَ وَابْنِ عَبَّاسٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ ابْنِ عُمَرَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ بَعْضِ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَالتَّابِعِينَ رَأَوْا أَنْ يَفْصِلَ الرَّجُلُ بَيْنَ الرَّكْعَتَيْنِ وَالثَّالِثَةِ يُوتِرُ بِرَكْعَةٍ . وَبِهِ يَقُولُ مَالِكٌ وَالشَّافِعِيُّ وَأَحْمَدُ وَإِسْحَاقُ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Зайд ривоят қилди, у Анас ибн Сириндан (ривоят қилдики), у деди: Мен Ибн Умардан сўраб: «Бомдоднинг икки ракъатини (яъни суннатини) узун қилайми?» дедим. У: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тунда икки-икки ракъат намоз ўқиб, бир ракъат билан Витр қилар эдилар, икки ракъатни эса азон қулоғида (турган ҳолатда) ўқир эдилар,» деди — яъни енгил қилар эдилар (демоқчи). У (Термизий) деди: бу бобда Оиша, Жобир, ал-Фазл ибн Аббос, Абу Айюб ва Ибн Аббосдан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Ибн Умарнинг ҳадиси ҳасан саҳиҳдир. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаларидан ва тобеинлардан баъзи илм аҳлининг амели шунга мувофиқдир: киши икки ракъат билан учинчиси орасини ажратиб, бир ракъат билан Витр қилишини (тўғри) кўрганлар. Молик, Шофеий, Аҳмад ва Ишоқ ҳам шуни айтадилар.
حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، أَخْبَرَنَا شَرِيكٌ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَقْرَأُ فِي الْوِتْرِ بِـ (سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الأَعْلَى ) وَ (قُلْ يَا أَيُّهَا الْكَافِرُونَ ) وَ (قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ ) فِي رَكْعَةٍ رَكْعَةٍ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عَلِيٍّ وَعَائِشَةَ وَعَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى عَنْ أُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ وَيُرْوَى عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبْزَى عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . قَالَ أَبُو عِيسَى وَقَدْ رُوِيَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَرَأَ فِي الْوِتْرِ فِي الرَّكْعَةِ الثَّالِثَةِ بِالْمُعَوِّذَتَيْنِ وَ (قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ ) . وَالَّذِي اخْتَارَهُ أَكْثَرُ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَمَنْ بَعْدَهُمْ أَنْ يُقْرَأَ بِـ (سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الأَعْلَى ) وَ (قُلْ يَا أَيُّهَا الْكَافِرُونَ ) وَ (قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ ) . يُقْرَأُ فِي كُلِّ رَكْعَةٍ مِنْ ذَلِكَ بِسُورَةٍ .
Бизга Али ибн Ҳужр ривоят қилди, бизга Шарик хабар берди, у Абу Ишоқдан, у Саид ибн Жубайрдан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Витрда ҳар бир ракъатда «Саббиҳисма Роббикал-Аъло» (Аъло сураси), «Қул ё айюҳал-кофирун» (Кофирун сураси) ва «Қул ҳуваллоҳу аҳад» (Ихлос сураси)ни ўқир эдилар. У (Термизий) деди: бу бобда Али, Оиша ва Абдурраҳмон ибн Абзодан, у Убай ибн Каъбдан (ривоятлар) бор, ҳамда Абдурраҳмон ибн Абзодан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (деб) ҳам ривоят қилинади. Абу Исо (Термизий) деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан, уларнинг Витрнинг учинчи ракъатида икки Муъаввизатайн (Фалақ ва Нос суралари) ва «Қул ҳуваллоҳу аҳад»ни ўқиганликлари ҳам ривоят қилинган. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаларидан ва улардан кейингилардан аксар илм аҳли ихтиёр қилгани эса «Саббиҳисма Роббикал-Аъло», «Қул ё айюҳал-кофирун» ва «Қул ҳуваллоҳу аҳад»ни ўқишдир — булардан ҳар бир ракъатда биттадан сура ўқилади.
حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ بْنِ حَبِيبِ بْنِ الشَّهِيدِ الْبَصْرِيُّ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ الْحَرَّانِيُّ، عَنْ خُصَيْفٍ، عَنْ عَبْدِ الْعَزِيزِ بْنِ جُرَيْجٍ، قَالَ سَأَلْنَا عَائِشَةَ بِأَىِّ شَيْءٍ كَانَ يُوتِرُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَتْ كَانَ يَقْرَأُ فِي الأُولَى بِـ (سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الأَعْلَى ) وَفِي الثَّانِيَةِ بِـ(قُلْ يَا أَيُّهَا الْكَافِرُونَ ) وَفِي الثَّالِثَةِ بِـ (قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ ) وَالْمُعَوِّذَتَيْنِ . قَالَ أَبُو عِيسَى . وَهَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ . قَالَ وَعَبْدُ الْعَزِيزِ هَذَا هُوَ وَالِدُ ابْنِ جُرَيْجٍ صَاحِبِ عَطَاءٍ وَابْنُ جُرَيْجٍ اسْمُهُ عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ عَبْدِ الْعَزِيزِ بْنِ جُرَيْجٍ . وَقَدْ رَوَى يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ الأَنْصَارِيُّ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ عَمْرَةَ عَنْ عَائِشَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим ибн Ҳабиб ибн аш-Шаҳид ал-Басрий ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Салама ал-Ҳарроний ривоят қилди, у Хусайфдан, у Абдулазиз ибн Журайждан (ривоят қилдики), у деди: Биз Оишадан: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) нима билан Витр қилар эдилар?» деб сўрадик. У: «Биринчисида «Саббиҳисма Роббикал-Аъло» (Аъло сураси)ни, иккинчисида «Қул ё айюҳал-кофирун» (Кофирун сураси)ни, учинчисида «Қул ҳуваллоҳу аҳад» (Ихлос сураси) ва икки Муъаввизатайн (Фалақ ва Нос суралари)ни ўқир эдилар,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир. У деди: бу Абдулазиз — Ато (Ато ибн Абу Робоҳнинг шогирди) билан бирга бўлган Ибн Журайжнинг отасидир, Ибн Журайжнинг исми эса Абдулмалик ибн Абдулазиз ибн Журайждир. Бу ҳадисни Яҳё ибн Саид ал-Ансорий, Амрадан, у Оишадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (деб) ҳам ривоят қилган.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ بُرَيْدِ بْنِ أَبِي مَرْيَمَ، عَنْ أَبِي الْحَوْرَاءِ السَّعْدِيِّ، قَالَ قَالَ الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ رضى الله عَنْهُمَا عَلَّمَنِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَلِمَاتٍ أَقُولُهُنَّ فِي الْوِتْرِ " اللَّهُمَّ اهْدِنِي فِيمَنْ هَدَيْتَ وَعَافِنِي فِيمَنْ عَافَيْتَ وَتَوَلَّنِي فِيمَنْ تَوَلَّيْتَ وَبَارِكْ لِي فِيمَا أَعْطَيْتَ وَقِنِي شَرَّ مَا قَضَيْتَ فَإِنَّكَ تَقْضِي وَلاَ يُقْضَى عَلَيْكَ وَإِنَّهُ لاَ يَذِلُّ مَنْ وَالَيْتَ تَبَارَكْتَ رَبَّنَا وَتَعَالَيْتَ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عَلِيٍّ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ مِنْ حَدِيثِ أَبِي الْحَوْرَاءِ السَّعْدِيِّ وَاسْمُهُ رَبِيعَةُ بْنُ شَيْبَانَ . وَلاَ نَعْرِفُ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي الْقُنُوتِ فِي الْوِتْرِ شَيْئًا أَحْسَنَ مِنْ هَذَا . وَاخْتَلَفَ أَهْلُ الْعِلْمِ فِي الْقُنُوتِ فِي الْوِتْرِ فَرَأَى عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْعُودٍ الْقُنُوتَ فِي الْوِتْرِ فِي السَّنَةِ كُلِّهَا وَاخْتَارَ الْقُنُوتَ قَبْلَ الرُّكُوعِ . وَهُوَ قَوْلُ بَعْضِ أَهْلِ الْعِلْمِ وَبِهِ يَقُولُ سُفْيَانُ الثَّوْرِيُّ وَابْنُ الْمُبَارَكِ وَإِسْحَاقُ وَأَهْلُ الْكُوفَةِ . وَقَدْ رُوِيَ عَنْ عَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ أَنَّهُ كَانَ لاَ يَقْنُتُ إِلاَّ فِي النِّصْفِ الآخِرِ مِنْ رَمَضَانَ وَكَانَ يَقْنُتُ بَعْدَ الرُّكُوعِ . وَقَدْ ذَهَبَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ إِلَى هَذَا وَبِهِ يَقُولُ الشَّافِعِيُّ وَأَحْمَدُ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, бизга Абул-Аҳвас ривоят қилди, у Абу Ишоқдан, у Бурайд ибн Абу Марямдан, у Абул-Ҳаврў ас-Саъдийдан (ривоят қилдики), у деди: Ал-Ҳасан ибн Али (розияллаҳу анҳумо) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга Витрда айтадиган сўзларимни ўргатдилар: «Аллоҳуммаҳдиний фийман ҳадайта, ва офиний фийман офайта, ва тавалланий фийман таваллайта, ва борик лий фиймо аътайта, ва қиний шарра мо қазойта, фа иннака тақзий ва ло юқзо алайка, ва иннаҳу ло язиллу ман волайта, табаракта Роббано ва таъолайта» — (яъни:) «Эй Аллаҳ, мени ҳидоят қилганларинг қаторида ҳидоят қилгин, мени офият берганларинг қаторида офият бергин, мени дўст тутганларинг қаторида дўст тутгин, менга ато қилганингда барака бергин, мени Сен ҳукм қилган нарсанинг ёмонлигидан сақлагин. Зеро, Сен ҳукм қиласан, Сенга (қарши) ҳукм қилинмайди. Албатта, Сен дўст тутган зот хор бўлмайди. Эй Роббимиз, Сен муборак ва олийсан.» У (Термизий) деди: бу бобда Алидан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир, уни фақат шу йўл билан — Абул-Ҳаврў ас-Саъдийнинг ҳадисидан биламиз, унинг исми Робиа ибн Шайбондир. Витрдаги қунут ҳақида Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан бундан кўра яхшироқ (ривоят)ни билмаймиз. Илм аҳли Витрдаги қунут ҳақида ихтилоф қилганлар: Абдуллоҳ ибн Масъуд йил давомида Витрда қунут қилишни (тўғри) кўрган ва рукуъдан олдин қунут қилишни ихтиёр қилган. Бу баъзи илм аҳлининг сўзидир, Суфён ас-Саврий, Ибн ал-Муборак, Ишоқ ва Куфа аҳли ҳам шуни айтадилар. Али ибн Абу Толибдан ривоят қилинишича, у фақат Рамазоннинг охирги ярмида қунут қилар ва рукуъдан кейин қунут қилар эди. Баъзи илм аҳли мана шунга бордилар, Шофеий ва Аҳмад ҳам шуни айтадилар.
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ نَامَ عَنِ الْوِتْرِ أَوْ نَسِيَهُ فَلْيُصَلِّ إِذَا ذَكَرَ وَإِذَا اسْتَيْقَظَ " .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, бизга Вакииъ ривоят қилди, бизга Абдурраҳмон ибн Зайд ибн Аслам ривоят қилди, у отасидан, у Ато ибн Ясордан, у Абу Саид ал-Худрийдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким Витрни ўтказиб ухласа ёки уни унутса, эслаган вақтида ва уйғонган вақтида ўқисин,» дедилар.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ نَامَ عَنْ وِتْرِهِ فَلْيُصَلِّ إِذَا أَصْبَحَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى وَهَذَا أَصَحُّ مِنَ الْحَدِيثِ الأَوَّلِ . قَالَ أَبُو عِيسَى سَمِعْتُ أَبَا دَاوُدَ السِّجْزِيَّ يَعْنِي سُلَيْمَانَ بْنَ الأَشْعَثِ يَقُولُ سَأَلْتُ أَحْمَدَ بْنَ حَنْبَلٍ عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ فَقَالَ أَخُوهُ عَبْدُ اللَّهِ لاَ بَأْسَ بِهِ . قَالَ وَسَمِعْتُ مُحَمَّدًا يَذْكُرُ عَنْ عَلِيِّ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ أَنَّهُ ضَعَّفَ عَبْدَ الرَّحْمَنِ بْنَ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ وَقَالَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ ثِقَةٌ . قَالَ وَقَدْ ذَهَبَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ بِالْكُوفَةِ إِلَى هَذَا الْحَدِيثِ فَقَالُوا يُوتِرُ الرَّجُلُ إِذَا ذَكَرَ وَإِنْ كَانَ بَعْدَ مَا طَلَعَتِ الشَّمْسُ . وَبِهِ يَقُولُ سُفْيَانُ الثَّوْرِيُّ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, бизга Абдуллоҳ ибн Зайд ибн Аслам ривоят қилди, у отасидан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким Витрини ўтказиб ухласа, тонг отганда ўқисин,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу биринчи ҳадисдан саҳиҳроқдир. Абу Исо (Термизий) деди: Мен Абу Довуд ас-Сижзий — яъни Сулаймон ибн ал-Ашъасни эшитдим, у деди: Мен Аҳмад ибн Ҳанбалдан Абдурраҳмон ибн Зайд ибн Аслам ҳақида сўрадим, у: «Унинг акаси Абдуллоҳ — яхши (ишончли)дир,» деди. У деди: Мен Муҳаммад (ал-Бухорий)ни Али ибн Абдуллоҳдан зикр қилиб, у Абдурраҳмон ибн Зайд ибн Асламни заиф санаганини ва: «Абдуллоҳ ибн Зайд ибн Аслам ишончли (сиқа)дир,» деганини эшитдим. У деди: Куфада баъзи илм аҳли мана шу ҳадисга бордилар ва: киши эслаган вақтида, гарчи қуёш чиққандан кейин бўлса ҳам, Витр қилади, деганлар. Суфён ас-Саврий ҳам шуни айтади.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ زَكَرِيَّا بْنِ أَبِي زَائِدَةَ، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " بَادِرُوا الصُّبْحَ بِالْوِتْرِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Закариё ибн Абу Зоида ривоят қилди, бизга Убайдуллоҳ ривоят қилди, у Нофиъдан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Тонгдан (олдин) Витрни ўқиб олинг,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْخَلاَّلُ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي كَثِيرٍ، عَنْ أَبِي نَضْرَةَ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَوْتِرُوا قَبْلَ أَنْ تُصْبِحُوا " .
Бизга ал-Ҳасан ибн Али ал-Халлоал ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, бизга Маъмар хабар берди, Яҳё ибн Абу Касирдан, у Абу Назрадан, у Абу Саид ал-Худрий (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Тонг отишидан олдин витр (намозини) ўқинг,» дедилар.
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ مُوسَى، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا طَلَعَ الْفَجْرُ فَقَدْ ذَهَبَ كُلُّ صَلاَةِ اللَّيْلِ وَالْوِتْرُ فَأَوْتِرُوا قَبْلَ طُلُوعِ الْفَجْرِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى وَسُلَيْمَانُ بْنُ مُوسَى قَدْ تَفَرَّدَ بِهِ عَلَى هَذَا اللَّفْظِ . وَرُوِيَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ " لاَ وِتْرَ بَعْدَ صَلاَةِ الصُّبْحِ " . وَهُوَ قَوْلُ غَيْرِ وَاحِدٍ مِنْ أَهْلِ الْعِلْمِ . وَبِهِ يَقُولُ الشَّافِعِيُّ وَأَحْمَدُ وَإِسْحَاقُ لاَ يَرَوْنَ الْوِتْرَ بَعْدَ صَلاَةِ الصُّبْحِ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, бизга Ибн Журайж хабар берди, Сулаймон ибн Мусодан, у Нофиъдан, у Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Фажр (субҳ) отса, туннинг барча намози ва витр ўтиб кетган бўлади. Бас, фажр отишидан олдин витр ўқинг,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: Сулаймон ибн Мусо бу лафз билан (ривоятда) ёлғиз қолган. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан: «Субҳ намозидан кейин витр йўқ,» деганлари ҳам ривоят қилинган. Бу илм аҳлидан бир нечтасининг сўзидир. Шофеъий, Аҳмад ва Ишоқ ҳам шу (сўз)ни айтадилар — улар субҳ намозидан кейин витр (ўқишни) мақбул кўрмайдилар.
حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا مُلاَزِمُ بْنُ عَمْرٍو، حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ بَدْرٍ، عَنْ قَيْسِ بْنِ طَلْقِ بْنِ عَلِيٍّ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " لاَ وِتْرَانِ فِي لَيْلَةٍ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ . وَاخْتَلَفَ أَهْلُ الْعِلْمِ فِي الَّذِي يُوتِرُ مِنْ أَوَّلِ اللَّيْلِ ثُمَّ يَقُومُ مِنْ آخِرِهِ فَرَأَى بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَمَنْ بَعْدَهُمْ نَقْضَ الْوِتْرِ وَقَالُوا يُضِيفُ إِلَيْهَا رَكْعَةً وَيُصَلِّي مَا بَدَا لَهُ ثُمَّ يُوتِرُ فِي آخِرِ صَلاَتِهِ لأَنَّهُ " لاَ وِتْرَانِ فِي لَيْلَةٍ " . وَهُوَ الَّذِي ذَهَبَ إِلَيْهِ إِسْحَاقُ . وَقَالَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَغَيْرِهِمْ إِذَا أَوْتَرَ مِنْ أَوَّلِ اللَّيْلِ ثُمَّ نَامَ ثُمَّ قَامَ مِنْ آخِرِ اللَّيْلِ فَإِنَّهُ يُصَلِّي مَا بَدَا لَهُ وَلاَ يَنْقُضُ وِتْرَهُ وَيَدَعُ وِتْرَهُ عَلَى مَا كَانَ . وَهُوَ قَوْلُ سُفْيَانَ الثَّوْرِيِّ وَمَالِكِ بْنِ أَنَسٍ وَابْنِ الْمُبَارَكِ وَالشَّافِعِيِّ وَأَهْلِ الْكُوفَةِ وَأَحْمَدَ . وَهَذَا أَصَحُّ لأَنَّهُ قَدْ رُوِيَ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَدْ صَلَّى بَعْدَ الْوِتْرِ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, у деди: бизга Мулозим ибн Амр ривоят қилди, менга Абдуллоҳ ибн Бадр ривоят қилди, Қайс ибн Талқ ибн Алидан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бир кечада иккита витр бўлмайди,» деяётганларини эшитдим. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир. Илм аҳли тун аввалида витр ўқиб, сўнг тун охирида (намозга) турадиган киши ҳақида ихтилоф қилдилар. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ашобларидан ва улардан кейингиларидан баъзи илм аҳли витрни бузишни (қайтаришни) мақбул кўрдилар ва: «У (витрига) бир ракаат қўшади, сўнг ўзига раво билганча намоз ўқийди, кейин намозининг охирида витр ўқийди, чунки бир кечада иккита витр бўлмайди,» дедилар. Бу Ишоқ тутган (йўл)дир. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ашобларидан ва бошқалардан баъзи илм аҳли эса: «Агар тун аввалида витр ўқиб, сўнг ухласа, кейин тун охирида (намозга) турса, у ўзига раво билганча намоз ўқийди, витрини бузмайди ва витрини бўлгани ҳолида қолдиради,» дедилар. Бу Суфён ас-Саврий, Молик ибн Анас, Ибнул-Муборак, Шофеъий, Куфа аҳли ва Аҳмаднинг сўзидир. Бу (сўз) саҳиҳроқдир, чунки Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) витрдан кейин намоз ўқиганлари бир неча йўлдан ривоят қилинган.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ مَسْعَدَةَ، عَنْ مَيْمُونِ بْنِ مُوسَى الْمَرَئِيِّ، عَنِ الْحَسَنِ، عَنْ أُمِّهِ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُصَلِّي بَعْدَ الْوِتْرِ رَكْعَتَيْنِ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَقَدْ رُوِيَ نَحْوُ هَذَا عَنْ أَبِي أُمَامَةَ وَعَائِشَةَ وَغَيْرِ وَاحِدٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Масъада ривоят қилди, Маймун ибн Мусо ал-Маръийдан, у ал-Ҳасандан, у онасидан, у Умму Салама (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) витрдан кейин икки ракаат ўқир эдилар. Абу Исо (Термизий) деди: шунга ўхшаши Абу Умома, Оиша ва бошқа бир нечтасидан Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилинган.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ، عَنْ أَبِي بَكْرِ بْنِ عُمَرَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ يَسَارٍ، قَالَ كُنْتُ أَمْشِي مَعَ ابْنِ عُمَرَ فِي سَفَرٍ فَتَخَلَّفْتُ عَنْهُ فَقَالَ أَيْنَ كُنْتَ فَقُلْتُ أَوْتَرْتُ . فَقَالَ أَلَيْسَ لَكَ فِي رَسُولِ اللَّهِ أُسْوَةٌ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُوتِرُ عَلَى رَاحِلَتِهِ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ ابْنِ عُمَرَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ ذَهَبَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَغَيْرِهِمْ إِلَى هَذَا وَرَأَوْا أَنْ يُوتِرَ الرَّجُلُ عَلَى رَاحِلَتِهِ . وَبِهِ يَقُولُ الشَّافِعِيُّ وَأَحْمَدُ وَإِسْحَاقُ . وَقَالَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ لاَ يُوتِرُ الرَّجُلُ عَلَى الرَّاحِلَةِ وَإِذَا أَرَادَ أَنْ يُوتِرَ نَزَلَ فَأَوْتَرَ عَلَى الأَرْضِ . وَهُوَ قَوْلُ بَعْضِ أَهْلِ الْكُوفَةِ . آخِرُ أَبْوَابِ الْوِتْرِ
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Молик ибн Анас ривоят қилди, Абу Бакр ибн Умар ибн Абдурраҳмондан, у Саид ибн Ясардан (ривоят қилдики), у деди: Ибн Умар билан сафарда юрар эдим, сўнг ундан орқада қолдим. У: «Қаерда эдинг?» деди. Мен: «Витр ўқидим,» дедим. У: «Сенга Расулуллаҳда намуна йўқмиди? Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни уловлари устида витр ўқиётганларини кўрганман,» деди. (Термизий) деди: бу бобда Ибн Аббосдан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Ибн Умарнинг ҳадиси ҳасан саҳиҳдир. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ашобларидан ва бошқалардан баъзи илм аҳли шунга ўтдилар ва киши улови устида витр ўқишини (жоиз) кўрдилар. Шофеъий, Аҳмад ва Ишоқ ҳам шуни айтадилар. Баъзи илм аҳли эса: «Киши улов устида витр ўқимайди, витр ўқимоқчи бўлса, тушиб ерда витр ўқийди,» дедилар. Бу баъзи Куфа аҳлининг сўзидир. Витр бобларининг охири.
حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ حَدَّثَنَا يُونُسُ بْنُ بُكَيْرٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِسْحَاقَ، قَالَ حَدَّثَنِي مُوسَى بْنُ فُلاَنِ بْنِ أَنَسٍ، عَنْ عَمِّهِ، ثُمَامَةَ بْنِ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ صَلَّى الضُّحَى ثِنْتَىْ عَشْرَةَ رَكْعَةً بَنَى اللَّهُ لَهُ قَصْرًا مِنْ ذَهَبٍ فِي الْجَنَّةِ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أُمِّ هَانِئٍ وَأَبِي هُرَيْرَةَ وَنُعَيْمِ بْنِ هَمَّارٍ وَأَبِي ذَرٍّ وَعَائِشَةَ وَأَبِي أُمَامَةَ وَعُتْبَةَ بْنِ عَبْدٍ السُّلَمِيِّ وَابْنِ أَبِي أَوْفَى وَأَبِي سَعِيدٍ وَزَيْدِ بْنِ أَرْقَمَ وَابْنِ عَبَّاسٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ أَنَسٍ حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ .
Бизга Абу Курайб Муҳаммад ибнул-Алоа ривоят қилди, бизга Юнус ибн Букайр ривоят қилди, Муҳаммад ибн Ишоқдан, у деди: менга Мусо ибн Фулон ибн Анас ривоят қилди, амакиси Сумома ибн Анас ибн Моликдан, у Анас ибн Молик (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким зуҳо (чошт) намозининг ўн икки ракаатини ўқиса, Аллаҳ унга жаннатда олтиндан сарой бино қилади,» дедилар. (Термизий) деди: бу бобда Умму Ҳониъ, Абу Ҳурайра, Нуайм ибн Ҳаммор, Абу Зарр, Оиша, Абу Умома, Утба ибн Абд ас-Суламий, Ибн Абу Авфо, Абу Саид, Зайд ибн Арқам ва Ибн Аббосдан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Анаснинг ҳадиси ғарибдир, уни фақат шу йўлдан биламиз.
حَدَّثَنَا أَبُو مُوسَى، مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، أَخْبَرَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مُرَّةَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي لَيْلَى، قَالَ مَا أَخْبَرَنِي أَحَدٌ، أَنَّهُ رَأَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي الضُّحَى إِلاَّ أُمُّ هَانِئٍ فَإِنَّهَا حَدَّثَتْ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم دَخَلَ بَيْتَهَا يَوْمَ فَتْحِ مَكَّةَ فَاغْتَسَلَ فَسَبَّحَ ثَمَانَ رَكَعَاتٍ مَا رَأَيْتُهُ صَلَّى صَلاَةً قَطُّ أَخَفَّ مِنْهَا غَيْرَ أَنَّهُ كَانَ يُتِمُّ الرُّكُوعَ وَالسُّجُودَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَكَأَنَّ أَحْمَدَ رَأَى أَصَحَّ شَيْءٍ فِي هَذَا الْبَابِ حَدِيثَ أُمِّ هَانِئٍ . وَاخْتَلَفُوا فِي نُعَيْمٍ فَقَالَ بَعْضُهُمْ نُعَيْمُ بْنُ خَمَّارٍ وَقَالَ بَعْضُهُمُ ابْنُ هَمَّارٍ وَيُقَالُ ابْنُ هَبَّارٍ وَيُقَالُ ابْنُ هَمَّامٍ وَالصَّحِيحُ ابْنُ هَمَّارٍ . وَأَبُو نُعَيْمٍ وَهِمَ فِيهِ فَقَالَ ابْنُ حِمَازٍ وَأَخْطَأَ فِيهِ ثُمَّ تَرَكَ فَقَالَ نُعَيْمٌ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . قَالَ أَبُو عِيسَى وَأَخْبَرَنِي بِذَلِكَ عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ عَنْ أَبِي نُعَيْمٍ .
Бизга Абу Мусо Муҳаммад ибнул-Мусанно ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, бизга Шуъба хабар берди, Амр ибн Муррадан, у Абдурраҳмон ибн Абу Лайлодан (ривоят қилдики), у деди: Умму Ҳониъдан бошқа ҳеч ким менга Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни зуҳо (чошт) намозини ўқиётганларини кўрганлигини хабар бермади. У (Умму Ҳониъ) ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Макка фатҳ бўлган куни унинг уйига кирдилар, ғусл қилдилар ва саккиз ракаат ўқидилар. Мен у кишини ҳеч қачон шундан енгилроқ намоз ўқиганларини кўрмаганман, фақат рукуъ ва саждани тўлиқ қилар эдилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Аҳмад бу бобдаги энг саҳиҳ нарсани Умму Ҳониънинг ҳадиси деб кўрган бўлса керак. (Ровийлар) Нуайм ҳақида ихтилоф қилдилар: баъзилари Нуайм ибн Хаммор деди, баъзилари Ибн Ҳаммор деди, Ибн Ҳаббор ҳам дейилади, Ибн Ҳаммом ҳам дейилади, саҳиҳи эса Ибн Ҳаммордир. Абу Нуайм бунда адашди ва Ибн Ҳимоз деди, унда хато қилди, сўнг (нисбатни) ташлаб Нуайм Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан деди. Абу Исо (Термизий) деди: буни менга Абд ибн Ҳумайд Абу Нуаймдан хабар берди.
حَدَّثَنَا أَبُو جَعْفَرٍ السِّمْنَانِيُّ، حَدَّثَنَا أَبُو مُسْهِرٍ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ عَيَّاشٍ، عَنْ بَحِيرِ بْنِ سَعْدٍ، عَنْ خَالِدِ بْنِ مَعْدَانَ، عَنْ جُبَيْرِ بْنِ نُفَيْرٍ، عَنْ أَبِي الدَّرْدَاءِ، وَأَبِي، ذَرٍّ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " عَنِ اللَّهِ، عَزَّ وَجَلَّ أَنَّهُ قَالَ ابْنَ آدَمَ ارْكَعْ لِي مِنْ أَوَّلِ النَّهَارِ أَرْبَعَ رَكَعَاتٍ أَكْفِكَ آخِرَهُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ .
Бизга Абу Жаъфар ас-Симноний ривоят қилди, бизга Абу Мушир ривоят қилди, бизга Исмоил ибн Айёш ривоят қилди, Баҳир ибн Саъддан, у Холид ибн Маъдондан, у Жубайр ибн Нуфайрдан, у Абуд-Дардо ва Абу Заррдан, улар Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан, у киши азиз ва жалил Аллаҳдан (ривоят қилдиларки), У: «Эй Одам фарзанди, куннинг аввалида Мен учун тўрт ракаат рукуъ қил, (куннинг) охирида (эҳтиёжларингга) кифоя қиламан,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى الْبَصْرِيُّ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ، عَنْ نَهَّاسِ بْنِ قَهْمٍ، عَنْ شَدَّادٍ أَبِي عَمَّارٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ حَافَظَ عَلَى شُفْعَةِ الضُّحَى غُفِرَ لَهُ ذُنُوبُهُ وَإِنْ كَانَتْ مِثْلَ زَبَدِ الْبَحْرِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى وَقَدْ رَوَى وَكِيعٌ وَالنَّضْرُ بْنُ شُمَيْلٍ وَغَيْرُ وَاحِدٍ مِنَ الأَئِمَّةِ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ نَهَّاسِ بْنِ قَهْمٍ وَلاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِهِ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло ал-Басрий ривоят қилди, бизга Язид ибн Зурайъ ривоят қилди, Наҳҳос ибн Қаҳмдан, у Шаддод Абу Аммордан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким зуҳо (чошт)нинг икки ракаатига (доимо) риоя қилса, гуноҳлари денгиз кўпигидек бўлса ҳам, унга кечирилади,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадисни Вакииъ, ан-Назр ибн Шумайл ва имомлардан бошқа бир нечтаси Наҳҳос ибн Қаҳмдан ривоят қилганлар, биз уни фақат унинг ҳадисидан биламиз.
حَدَّثَنَا زِيَادُ بْنُ أَيُّوبَ الْبَغْدَادِيُّ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رَبِيعَةَ، عَنْ فُضَيْلِ بْنِ مَرْزُوقٍ، عَنْ عَطِيَّةَ الْعَوْفِيِّ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، قَالَ كَانَ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي الضُّحَى حَتَّى نَقُولَ لاَ يَدَعُ وَيَدَعُهَا حَتَّى نَقُولَ لاَ يُصَلِّي . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ .
Бизга Зиёд ибн Айюб ал-Бағдодий ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Рабииа ривоят қилди, Фузайл ибн Марзуқдан, у Атийя ал-Авфийдан, у Абу Саид ал-Худрий (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Аллаҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам) зуҳо (чошт) намозини биз: «(Энди) у (киши буни) тарк қилмайди,» дегунча ўқир эдилар, ва уни биз: «(Энди) у ўқимайди,» дегунча тарк қилар эдилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир.
حَدَّثَنَا أَبُو مُوسَى، مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ الطَّيَالِسِيُّ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مُسْلِمِ بْنِ أَبِي الْوَضَّاحِ، هُوَ أَبُو سَعِيدٍ الْمُؤَدِّبُ عَنْ عَبْدِ الْكَرِيمِ الْجَزَرِيِّ، عَنْ مُجَاهِدٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ السَّائِبِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُصَلِّي أَرْبَعًا بَعْدَ أَنْ تَزُولَ الشَّمْسُ قَبْلَ الظُّهْرِ وَقَالَ " إِنَّهَا سَاعَةٌ تُفْتَحُ فِيهَا أَبْوَابُ السَّمَاءِ وَأُحِبُّ أَنْ يَصْعَدَ لِي فِيهَا عَمَلٌ صَالِحٌ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عَلِيٍّ وَأَبِي أَيُّوبَ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ السَّائِبِ حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ . وَقَدْ رُوِيَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ كَانَ يُصَلِّي أَرْبَعَ رَكَعَاتٍ بَعْدَ الزَّوَالِ لاَ يُسَلِّمُ إِلاَّ فِي آخِرِهِنَّ .
Бизга Абу Мусо Муҳаммад ибнул-Мусанно ривоят қилди, бизга Абу Довуд ат-Таёлисий ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Муслим ибн Абул-Ваззоҳ — у Абу Саид ал-Муаддиб — ривоят қилди, Абдулкарим ал-Жазарийдан, у Мужоҳиддан, у Абдуллоҳ ибнус-Соиб (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қуёш оғганидан кейин, пешиндан олдин тўрт (ракаат) ўқир эдилар ва: «Бу шундай бир соатки, унда осмон эшиклари очилади, мен эса унда мен учун солиҳ амал кўтарилишини яхши кўраман,» дер эдилар. (Термизий) деди: бу бобда Али ва Абу Айюбдан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Абдуллоҳ ибнус-Соибнинг ҳадиси ҳасан ғарибдир. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қуёш оғганидан кейин тўрт ракаат ўқиб, фақат уларнинг охирида салом берганлари ҳам ривоят қилинган.
حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عِيسَى بْنِ يَزِيدَ الْبَغْدَادِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ بَكْرٍ السَّهْمِيُّ، . وَحَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُنِيرٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ بَكْرٍ، عَنْ فَائِدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي أَوْفَى، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ كَانَتْ لَهُ إِلَى اللَّهِ حَاجَةٌ أَوْ إِلَى أَحَدٍ مِنْ بَنِي آدَمَ فَلْيَتَوَضَّأْ وَلْيُحْسِنِ الْوُضُوءَ ثُمَّ لْيُصَلِّ رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ لْيُثْنِ عَلَى اللَّهِ وَلْيُصَلِّ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ لْيَقُلْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ الْحَلِيمُ الْكَرِيمُ سُبْحَانَ اللَّهِ رَبِّ الْعَرْشِ الْعَظِيمِ الْحَمْدُ لِلَّهِ رَبِّ الْعَالَمِينَ أَسْأَلُكَ مُوجِبَاتِ رَحْمَتِكَ وَعَزَائِمَ مَغْفِرَتِكَ وَالْغَنِيمَةَ مِنْ كُلِّ بِرٍّ وَالسَّلاَمَةَ مِنْ كُلِّ إِثْمٍ لاَ تَدَعْ لِي ذَنْبًا إِلاَّ غَفَرْتَهُ وَلاَ هَمًّا إِلاَّ فَرَّجْتَهُ وَلاَ حَاجَةً هِيَ لَكَ رِضًا إِلاَّ قَضَيْتَهَا يَا أَرْحَمَ الرَّاحِمِينَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ وَفِي إِسْنَادِهِ مَقَالٌ . فَائِدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ يُضَعَّفُ فِي الْحَدِيثِ وَفَائِدٌ هُوَ أَبُو الْوَرْقَاءِ .
Бизга Али ибн Исо ибн Язид ал-Бағдодий ривоят қилди, бизга Абдуллоҳ ибн Бакр ас-Саҳмий ривоят қилди. Яна бизга Абдуллоҳ ибн Мунир ривоят қилди, Абдуллоҳ ибн Бакрдан, у Фоид ибн Абдурраҳмондан, у Абдуллоҳ ибн Абу Авфо (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Кимнинг Аллаҳга ёки Одам болаларидан бирига ҳожати бўлса, таҳорат қилсин ва таҳоратни чиройли қилсин, сўнг икки ракаат намоз ўқисин, сўнг Аллаҳга сано айтсин ва Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га саловот айтсин, сўнгра айтсин: «Ла илаҳа иллаллаҳул-Ҳалимул-Карим, субҳаналлаҳи Раббил-Аршил-Азим, алҳамду лиллаҳи Раббил-оламин, асъалука мужибати раҳматика ва азоима мағфиратика вал-ғанимата мин кулли биррин вас-саламата мин кулли исмин, ла тадаъ ли занбан илла ғафартаҳу ва ла ҳамман илла фарражтаҳу ва ла ҳажатан ҳия лака ризан илла қазайтаҳа, я арҳамар-роҳимин (Аллаҳдан ўзга илоҳ йўқ, У Ҳалим (ҳилм соҳиби), Карим (сахий)дир. Улуғ Арш Робби Аллаҳ покдир. Ҳамд оламлар Робби Аллаҳгадир. Сендан раҳматингни вожиб қилувчи нарсаларни, мағфиратингни қатъий қилувчиларни, ҳар яхшиликдан ғаниматни ва ҳар гуноҳдан саломатликни сўрайман. Менинг ҳеч бир гуноҳимни кечирмасдан, ҳеч бир ғамимни очиб юбормасдан ва Сен рози бўладиган ҳеч бир ҳожатимни раво қилмасдан қолдирма, эй раҳм қилувчиларнинг энг раҳмлиси),»» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир, иснодида (эътироз) сўзи бор. Фоид ибн Абдурраҳмон ҳадисда заиф саналади, Фоид эса Абул-Варқоадир.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ أَبِي الْمَوَالِي، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُنْكَدِرِ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُعَلِّمُنَا الاِسْتِخَارَةَ فِي الأُمُورِ كُلِّهَا كَمَا يُعَلِّمُنَا السُّورَةَ مِنَ الْقُرْآنِ يَقُولُ " إِذَا هَمَّ أَحَدُكُمْ بِالأَمْرِ فَلْيَرْكَعْ رَكْعَتَيْنِ مِنْ غَيْرِ الْفَرِيضَةِ ثُمَّ لْيَقُلِ اللَّهُمَّ إِنِّي أَسْتَخِيرُكَ بِعِلْمِكَ وَأَسْتَقْدِرُكَ بِقُدْرَتِكَ وَأَسْأَلُكَ مِنْ فَضْلِكَ الْعَظِيمِ فَإِنَّكَ تَقْدِرُ وَلاَ أَقْدِرُ وَتَعْلَمُ وَلاَ أَعْلَمُ وَأَنْتَ عَلاَّمُ الْغُيُوبِ اللَّهُمَّ إِنْ كُنْتَ تَعْلَمُ أَنَّ هَذَا الأَمْرَ خَيْرٌ لِي فِي دِينِي وَمَعِيشَتِي وَعَاقِبَةِ أَمْرِي أَوْ قَالَ فِي عَاجِلِ أَمْرِي وَآجِلِهِ فَيَسِّرْهُ لِي ثُمَّ بَارِكْ لِي فِيهِ وَإِنْ كُنْتَ تَعْلَمُ أَنَّ هَذَا الأَمْرَ شَرٌّ لِي فِي دِينِي وَمَعِيشَتِي وَعَاقِبَةِ أَمْرِي أَوْ قَالَ فِي عَاجِلِ أَمْرِي وَآجِلِهِ فَاصْرِفْهُ عَنِّي وَاصْرِفْنِي عَنْهُ وَاقْدُرْ لِيَ الْخَيْرَ حَيْثُ كَانَ ثُمَّ أَرْضِنِي بِهِ قَالَ وَيُسَمِّي حَاجَتَهُ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ وَأَبِي أَيُّوبَ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ جَابِرٍ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي الْمَوَالِي . وَهُوَ شَيْخٌ مَدِينِيٌّ ثِقَةٌ رَوَى عَنْهُ سُفْيَانُ حَدِيثًا وَقَدْ رَوَى عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ غَيْرُ وَاحِدٍ مِنَ الأَئِمَّةِ وَهُوَ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ زَيْدِ بْنِ أَبِي الْمَوَالِي .
Бизга Қутайба ривоят қилди, бизга Абдурраҳмон ибн Абул-Маволий ривоят қилди, Муҳаммад ибнул-Мункадирдан, у Жобир ибн Абдуллоҳ (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга барча ишларда истихорани Қуръондан сурани ўргатганларидек ўргатардилар, дердилар: «Бирингиз бир ишни қилмоқчи бўлса, фарздан бошқа икки ракаат намоз ўқисин, сўнг айтсин: «Аллаҳумма инни астахирука би-илмика ва астақдирука би-қудратика ва асъалука мин фазликал-азим, фа иннака тақдиру ва ла ақдиру ва таъламу ва ла аъламу ва Анта алламул-ғуюб. Аллаҳумма ин кунта таъламу анна ҳазал-амра хайрун ли фи дини ва маъишати ва ақибати амри — ёки: фи ожили амри ва ожилиҳи — фа-яссирҳу ли сумма борик ли фиҳи, ва ин кунта таъламу анна ҳазал-амра шаррун ли фи дини ва маъишати ва ақибати амри — ёки: фи ожили амри ва ожилиҳи — фасрифҳу анни васрифни анҳу вақдур лиял-хайра ҳайсу кана сумма арзини биҳи (Эй Аллаҳ, илминг билан Сендан яхшилик сўрайман, қудратинг билан Сендан қудрат сўрайман ва улуғ фазлингдан сўрайман. Албатта, Сен қодирсан, мен қодир эмасман, Сен биласан, мен билмайман ва Сен ғайбларни энг яхши билувчисан. Эй Аллаҳ, агар бу ишни менинг диним, ҳаётим ва ишимнинг оқибати учун — ёки деди: ишимнинг ҳозирги ва келажаги учун — яхши деб билсанг, уни менга осон қил, сўнг менга унда барака бер. Агар бу ишни менинг диним, ҳаётим ва ишимнинг оқибати учун — ёки деди: ишимнинг ҳозирги ва келажаги учун — ёмон деб билсанг, уни мендан буриб қўй ва мени ундан буриб қўй, қаерда бўлса ҳам мен учун яхшиликни муқаддар қил, сўнг мени унга рози қил),»» — деди: ва у (киши) ҳожатини айтади. (Термизий) деди: бу бобда Абдуллоҳ ибн Масъуд ва Абу Айюбдан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Жобирнинг ҳадиси ҳасан саҳиҳ ғарибдир, уни фақат Абдурраҳмон ибн Абул-Маволийнинг ҳадисидан биламиз. У Мадиналик ишончли шайхдир, ундан Суфён бир ҳадис ривоят қилган ва Абдурраҳмондан имомлардан бир нечтаси ривоят қилган. У Абдурраҳмон ибн Зайд ибн Абул-Маволийдир.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ مُوسَى، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، أَخْبَرَنَا عِكْرِمَةُ بْنُ عَمَّارٍ، حَدَّثَنِي إِسْحَاقُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي طَلْحَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ أُمَّ سُلَيْمٍ، غَدَتْ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ عَلِّمْنِي كَلِمَاتٍ أَقُولُهُنَّ فِي صَلاَتِي . فَقَالَ " كَبِّرِي اللَّهَ عَشْرًا وَسَبِّحِي اللَّهَ عَشْرًا وَاحْمَدِيهِ عَشْرًا ثُمَّ سَلِي مَا شِئْتِ يَقُولُ نَعَمْ نَعَمْ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو وَالْفَضْلِ بْنِ عَبَّاسٍ وَأَبِي رَافِعٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ أَنَسٍ حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ . وَقَدْ رُوِيَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم غَيْرُ حَدِيثٍ فِي صَلاَةِ التَّسْبِيحِ وَلاَ يَصِحُّ مِنْهُ كَبِيرُ شَيْءٍ . وَقَدْ رَأَى ابْنُ الْمُبَارَكِ وَغَيْرُ وَاحِدٍ مِنْ أَهْلِ الْعِلْمِ صَلاَةَ التَّسْبِيحِ وَذَكَرُوا الْفَضْلَ فِيهِ . حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَبْدَةَ حَدَّثَنَا أَبُو وَهْبٍ قَالَ سَأَلْتُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ الْمُبَارَكِ عَنِ الصَّلاَةِ الَّتِي يُسَبَّحُ فِيهَا فَقَالَ يُكَبِّرُ ثُمَّ يَقُولُ سُبْحَانَكَ اللَّهُمَّ وَبِحَمْدِكَ وَتَبَارَكَ اسْمُكَ وَتَعَالَى جَدُّكَ وَلاَ إِلَهَ غَيْرُكَ ثُمَّ يَقُولُ خَمْسَ عَشْرَةَ مَرَّةً سُبْحَانَ اللَّهِ وَالْحَمْدُ لِلَّهِ وَلاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَاللَّهُ أَكْبَرُ ثُمَّ يَتَعَوَّذُ وَيَقْرَأُ (بِسمِ الله الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ) وَفَاتِحَةَ الْكِتَابِ وَسُورَةً ثُمَّ يَقُولُ عَشْرَ مَرَّاتٍ سُبْحَانَ اللَّهِ وَالْحَمْدُ لِلَّهِ وَلاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَاللَّهُ أَكْبَرُ ثُمَّ يَرْكَعُ فَيَقُولُهَا عَشْرًا . ثُمَّ يَرْفَعُ رَأْسَهُ مِنَ الرُّكُوعِ فَيَقُولُهَا عَشْرًا ثُمَّ يَسْجُدُ فَيَقُولُهَا عَشْرًا ثُمَّ يَرْفَعُ رَأْسَهُ فَيَقُولُهَا عَشْرًا ثُمَّ يَسْجُدُ الثَّانِيَةَ فَيَقُولُهَا عَشْرًا يُصَلِّي أَرْبَعَ رَكَعَاتٍ عَلَى هَذَا فَذَلِكَ خَمْسٌ وَسَبْعُونَ تَسْبِيحَةً فِي كُلِّ رَكْعَةٍ يَبْدَأُ فِي كُلِّ رَكْعَةٍ بِخَمْسَ عَشْرَةَ تَسْبِيحَةً ثُمَّ يَقْرَأُ ثُمَّ يُسَبِّحُ عَشْرًا فَإِنْ صَلَّى لَيْلاً فَأَحَبُّ إِلَىَّ أَنْ يُسَلِّمَ فِي الرَّكْعَتَيْنِ وَإِنْ صَلَّى نَهَارًا فَإِنْ شَاءَ سَلَّمَ وَإِنْ شَاءَ لَمْ يُسَلِّمْ . قَالَ أَبُو وَهْبٍ وَأَخْبَرَنِي عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ أَبِي رِزْمَةَ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ أَنَّهُ قَالَ يَبْدَأُ فِي الرُّكُوعِ بِسُبْحَانَ رَبِّيَ الْعَظِيمِ وَفِي السُّجُودِ بِسُبْحَانَ رَبِّيَ الأَعْلَى ثَلاَثًا ثُمَّ يُسَبِّحُ التَّسْبِيحَاتِ . قَالَ أَحْمَدُ بْنُ عَبْدَةَ وَحَدَّثَنَا وَهْبُ بْنُ زَمْعَةَ قَالَ أَخْبَرَنِي عَبْدُ الْعَزِيزِ وَهُوَ ابْنُ أَبِي رِزْمَةَ قَالَ قُلْتُ لِعَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْمُبَارَكِ إِنْ سَهَا فِيهَا يُسَبِّحُ فِي سَجْدَتَىِ السَّهْوِ عَشْرًا عَشْرًا قَالَ لاَ إِنَّمَا هِيَ ثَلاَثُمِائَةِ تَسْبِيحَةٍ .
Бизга Аҳмад ибн Муҳаммад ибн Мусо ривоят қилди, бизга Абдуллоҳ ибнул-Муборак хабар берди, бизга Икрима ибн Аммор хабар берди, менга Ишоқ ибн Абдуллоҳ ибн Абу Талҳа ривоят қилди, Анас ибн Молик (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Умму Сулайм Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурига эрталаб келди ва: «Менга намозимда айтадиган калималарни ўргатинг,» деди. У: «Аллаҳни ўн марта улуғла (Аллаҳу акбар деб), Аллаҳни ўн марта тасбеҳ айт (субҳаналлаҳ деб) ва Унга ўн марта ҳамд айт (алҳамду лиллаҳ деб), сўнг нимани истасанг, сўра. У (Аллаҳ) «Ҳа, ҳа,» дейди,» дедилар. (Термизий) деди: бу бобда Ибн Аббос, Абдуллоҳ ибн Амр, ал-Фазл ибн Аббос ва Абу Рофиъдан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Анаснинг ҳадиси ҳасан ғарибдир. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан тасбеҳ намози ҳақида бир неча ҳадис ривоят қилинган, аммо ундан катта (саҳиҳ) нарса собит бўлмайди. Ибнул-Муборак ва илм аҳлидан бир нечтаси тасбеҳ намозини (жоиз) кўрганлар ва ундаги фазилатни зикр қилганлар. Бизга Аҳмад ибн Абда ривоят қилди, бизга Абу Ваҳб ривоят қилди, у деди: Абдуллоҳ ибнул-Муборакдан тасбеҳ айтиладиган намоз ҳақида сўрадим. У деди: такбир айтади, сўнг: «Субҳанака-ллаҳумма ва биҳамдика ва табарока-смука ва таоло жаддука ва ла илаҳа ғайрук,» дейди, сўнг ўн беш марта: «Субҳаналлаҳи вал-ҳамду лиллаҳи ва ла илаҳа иллаллаҳу валлоҳу акбар,» дейди, сўнг (шайтондан) паноҳ тилайди ва «Бисмиллаҳир-Раҳмонир-Раҳим»ни, Фотиҳа (су14)сини ва бир сурани ўқийди, сўнг ўн марта: «Субҳаналлаҳи вал-ҳамду лиллаҳи ва ла илаҳа иллаллаҳу валлоҳу акбар,» дейди, сўнг рукуъ қилади ва уни ўн марта айтади, сўнг бошини рукудан кўтаради ва уни ўн марта айтади, сўнг сажда қилади ва уни ўн марта айтади, сўнг бошини кўтаради ва уни ўн марта айтади, сўнг иккинчи саждани қилади ва уни ўн марта айтади. Шу тарзда тўрт ракаат ўқийди. Бу ҳар ракаатда этмиш беш тасбеҳдир. Ҳар ракаатда ўн беш тасбеҳ билан бошлайди, сўнг ўқийди, сўнг ўн марта тасбеҳ айтади. Агар кечаси ўқиса, мен учун икки ракаатда салом бериши ёқимлироқдир; агар кундузи ўқиса, хоҳласа салом беради, хоҳласа бермайди. Абу Ваҳб деди: менга Абдулазиз ибн Абу Ризма Абдуллоҳдан хабар бердики, у: рукуда «Субҳана Раббиял-Азим» билан ва саждада «Субҳана Раббиял-Аъло» билан уч марта бошлайди, сўнг тасбеҳларни айтади, деди. Аҳмад ибн Абда деди: бизга Ваҳб ибн Замъа ривоят қилди, у деди: менга Абдулазиз — у Ибн Абу Ризма — хабар берди, у деди: Абдуллоҳ ибнул-Муборакка: «Агар унда (намозда) саҳв (хато) қилса, саҳв саждаларида ўн мартадан тасбеҳ айтадими?» дедим. У: «Йўқ, у фақат уч юз тасбеҳдир,» деди.
حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ حَدَّثَنَا زَيْدُ بْنُ حُبَابٍ الْعُكْلِيُّ، حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ عُبَيْدَةَ، حَدَّثَنِي سَعِيدُ بْنُ أَبِي سَعِيدٍ، مَوْلَى أَبِي بَكْرِ بْنِ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرِو بْنِ حَزْمٍ عَنْ أَبِي رَافِعٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لِلْعَبَّاسِ " يَا عَمِّ أَلاَ أَصِلُكَ أَلاَ أَحْبُوكَ أَلاَ أَنْفَعُكَ " . قَالَ بَلَى يَا رَسُولَ اللَّهِ . قَالَ " يَا عَمِّ صَلِّ أَرْبَعَ رَكَعَاتٍ تَقْرَأُ فِي كُلِّ رَكْعَةٍ بِفَاتِحَةِ الْكِتَابِ وَسُورَةٍ فَإِذَا انْقَضَتِ الْقِرَاءَةُ فَقُلِ اللَّهُ أَكْبَرُ وَالْحَمْدُ لِلَّهِ وَسُبْحَانَ اللَّهِ وَلاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ خَمْسَ عَشْرَةَ مَرَّةً قَبْلَ أَنْ تَرْكَعَ ثُمَّ ارْكَعْ فَقُلْهَا عَشْرًا ثُمَّ ارْفَعْ رَأْسَكَ فَقُلْهَا عَشْرًا ثُمَّ اسْجُدْ فَقُلْهَا عَشْرًا ثُمَّ ارْفَعْ رَأْسَكَ فَقُلْهَا عَشْرًا ثُمَّ اسْجُدِ الثَّانِيَةَ فَقُلْهَا عَشْرًا ثُمَّ ارْفَعْ رَأْسَكَ فَقُلْهَا عَشْرًا قَبْلَ أَنْ تَقُومَ فَتِلْكَ خَمْسٌ وَسَبْعُونَ فِي كُلِّ رَكْعَةٍ وَهِيَ ثَلاَثُمِائَةٍ فِي أَرْبَعِ رَكَعَاتٍ فَلَوْ كَانَتْ ذُنُوبُكَ مِثْلَ رَمْلِ عَالِجٍ لَغَفَرَهَا اللَّهُ لَكَ " . قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ وَمَنْ يَسْتَطِيعُ أَنْ يَقُولَهَا فِي كُلِّ يَوْمٍ قَالَ " فَإِنْ لَمْ تَسْتَطِعْ أَنْ تَقُولَهَا فِي كُلِّ يَوْمٍ فَقُلْهَا فِي جُمُعَةٍ فَإِنْ لَمْ تَسْتَطِعْ أَنْ تَقُولَهَا فِي جُمُعَةٍ فَقُلْهَا فِي شَهْرٍ " . فَلَمْ يَزَلْ يَقُولُ لَهُ حَتَّى قَالَ " فَقُلْهَا فِي سَنَةٍ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ مِنْ حَدِيثِ أَبِي رَافِعٍ .
Бизга Абу Курайб Муҳаммад ибнул-Алоа ривоят қилди, бизга Зайд ибн Ҳубоб ал-Уклий ривоят қилди, бизга Мусо ибн Убайда ривоят қилди, менга Саид ибн Абу Саид — Абу Бакр ибн Муҳаммад ибн Амр ибн Ҳазмнинг мавлоси — ривоят қилди, Абу Рофиъдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Аббосга: «Эй амаки, сенга сила қилмайми? Сенга инъом бермайми? Сенга фойда бермайми?» дедилар. У: «Албатта, эй Расулуллаҳ,» деди. У: «Эй амаки, тўрт ракаат намоз ўқи, ҳар ракаатда Фотиҳатул-Китобни ва бир сурани ўқи. Қироат тугагач, рукуъ қилишингдан олдин ўн беш марта: «Аллаҳу акбар вал-ҳамду лиллаҳи ва субҳаналлаҳи ва ла илаҳа иллаллаҳ,» деб айт, сўнг рукуъ қил ва уни ўн марта айт, сўнг бошингни кўтар ва уни ўн марта айт, сўнг сажда қил ва уни ўн марта айт, сўнг бошингни кўтар ва уни ўн марта айт, сўнг иккинчи саждани қил ва уни ўн марта айт, сўнг туришингдан олдин бошингни кўтар ва уни ўн марта айт. Бу ҳар ракаатда этмиш бешта, тўрт ракаатда уч юзта бўлади. Агар гуноҳларинг Олиж (чўлининг) қумидек бўлса ҳам, Аллаҳ уни сенга кечиради,» дедилар. У: «Эй Расулуллаҳ, ким ҳар куни буни айта олади?» деди. У: «Агар ҳар куни айтишга қодир бўлмасанг, уни жума (ҳафтаси)да бир марта айт; агар жума (ҳафтаси)да айтишга қодир бўлмасанг, уни ойда (бир марта) айт,» дедилар. У токи: «Уни йилда (бир марта) айт,» дегунларича (тахфиф қилиб) айтавердилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис Абу Рофиънинг ҳадисидан ғарибдир.
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ مِسْعَرٍ، وَالأَجْلَحِ، وَمَالِكِ بْنِ مِغْوَلٍ، عَنِ الْحَكَمِ بْنِ عُتَيْبَةَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي لَيْلَى، عَنْ كَعْبِ بْنِ عُجْرَةَ، قَالَ قُلْنَا يَا رَسُولَ اللَّهِ هَذَا السَّلاَمُ عَلَيْكَ قَدْ عَلِمْنَا فَكَيْفَ الصَّلاَةُ عَلَيْكَ قَالَ " قُولُوا اللَّهُمَّ صَلِّ عَلَى مُحَمَّدٍ وَعَلَى آلِ مُحَمَّدٍ كَمَا صَلَّيْتَ عَلَى إِبْرَاهِيمَ إِنَّكَ حَمِيدٌ مَجِيدٌ وَبَارِكْ عَلَى مُحَمَّدٍ وَعَلَى آلِ مُحَمَّدٍ كَمَا بَارَكْتَ عَلَى إِبْرَاهِيمَ إِنَّكَ حَمِيِدٌ مَجِيدٌ " . قَالَ مَحْمُودٌ قَالَ أَبُو أُسَامَةَ وَزَادَنِي زَائِدَةُ عَنِ الأَعْمَشِ عَنِ الْحَكَمِ عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي لَيْلَى قَالَ وَنَحْنُ نَقُولُ وَعَلَيْنَا مَعَهُمْ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عَلِيٍّ وَأَبِي حُمَيْدٍ وَأَبِي مَسْعُودٍ وَطَلْحَةَ وَأَبِي سَعِيدٍ وَبُرَيْدَةَ وَزَيْدِ بْنِ خَارِجَةَ وَيُقَالُ ابْنُ جَارِيَةَ وَأَبِي هُرَيْرَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ كَعْبِ بْنِ عُجْرَةَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَعَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ أَبِي لَيْلَى كُنْيَتُهُ أَبُو عِيسَى وَأَبُو لَيْلَى اسْمُهُ يَسَارٌ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, бизга Абу Усома ривоят қилди, Мисъар, ал-Ажлаҳ ва Молик ибн Миғвалдан, улар ал-Ҳакам ибн Утайбадан, у Абдурраҳмон ибн Абу Лайлодан, у Каъб ибн Ужрадан (ривоят қилдики), у деди: «Эй Расулуллаҳ, сизга салом (айтишни) билиб олдик, сизга саловот (айтиш) қандай?» дедик. У: «Айтинглар: «Аллаҳумма салли ала Муҳаммадин ва ала оли Муҳаммадин кама саллайта ала Иброҳима иннака Ҳамидун Мажид, ва борик ала Муҳаммадин ва ала оли Муҳаммадин кама баракта ала Иброҳима иннака Ҳамидун Мажид (Эй Аллаҳ, Иброҳимга саловот айтганинг каби Муҳаммадга ва Муҳаммаднинг оиласига саловот айт, албатта Сен Ҳамид (мақталган), Мажид (улуғ)сан. Ва Иброҳимга барака берганинг каби Муҳаммадга ва Муҳаммаднинг оиласига барака бер, албатта Сен Ҳамид, Мажидсан),»» дедилар. Маҳмуд деди: Абу Усома деди: менга Зоида ал-Аъмашдан, у ал-Ҳакамдан, у Абдурраҳмон ибн Абу Лайлодан зиёда қилди, у деди: биз эса: «Ва алайно маъаҳум (ва улар билан бирга бизга ҳам),» деймиз. (Термизий) деди: бу бобда Али, Абу Ҳумайд, Абу Масъуд, Талҳа, Абу Саид, Бурайда, Зайд ибн Хорижа — Ибн Жория ҳам дейилади — ва Абу Ҳурайрадан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Каъб ибн Ужранинг ҳадиси ҳасан саҳиҳдир. Абдурраҳмон ибн Абу Лайлонинг куняси Абу Исо, Абу Лайлонинг исми эса Ясордир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، بُنْدَارٌ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ خَالِدِ ابْنُ عَثْمَةَ، حَدَّثَنِي مُوسَى بْنُ يَعْقُوبَ الزَّمْعِيُّ، حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ كَيْسَانَ، أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ شَدَّادٍ، أَخْبَرَهُ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أَوْلَى النَّاسِ بِي يَوْمَ الْقِيَامَةِ أَكْثَرُهُمْ عَلَىَّ صَلاَةً " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ . وَرُوِيَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ " مَنْ صَلَّى عَلَىَّ صَلاَةً صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ بِهَا عَشْرًا وَكَتَبَ لَهُ بِهَا عَشْرَ حَسَنَاتٍ " .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор Бундор ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Холид ибн Асма ривоят қилди, менга Мусо ибн Яъқуб аз-Замъий ривоят қилди, менга Абдуллоҳ ибн Кайсон ривоят қилдики, Абдуллоҳ ибн Шаддод унга хабар берди, Абдуллоҳ ибн Масъуд (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилиб), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Қиёмат куни менга (энг) яқин одам менга энг кўп саловот айтганидир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан: «Ким менга бир марта саловот айтса, Аллаҳ унга шу (саловот) сабабли ўн марта саловот айтади ва унга шу (саловот) билан ўн ҳасана ёзади,» деганлари ривоят қилинган.
حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ جَعْفَرٍ، عَنِ الْعَلاَءِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ صَلَّى عَلَىَّ صَلاَةً صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ بِهَا عَشْرًا " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْفٍ وَعَامِرِ بْنِ رَبِيعَةَ وَعَمَّارٍ وَأَبِي طَلْحَةَ وَأَنَسٍ وَأُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ أَبِي هُرَيْرَةَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَرُوِيَ عَنْ سُفْيَانَ الثَّوْرِيِّ وَغَيْرِ وَاحِدٍ مِنْ أَهْلِ الْعِلْمِ قَالُوا صَلاَةُ الرَّبِّ الرَّحْمَةُ وَصَلاَةُ الْمَلاَئِكَةِ الاِسْتِغْفَارُ .
Бизга Али ибн Ҳужр ривоят қилди, бизга Исмоил ибн Жаъфар хабар берди, ал-Алоа ибн Абдурраҳмондан, у отасидан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким менга бир марта саловот айтса, Аллаҳ унга шу (саловот) сабабли ўн марта саловот айтади,» дедилар. (Термизий) деди: бу бобда Абдурраҳмон ибн Авф, Омир ибн Рабииа, Аммор, Абу Талҳа, Анас ва Убай ибн Каъбдан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Абу Ҳурайранинг ҳадиси ҳасан саҳиҳдир. Суфён ас-Саврий ва илм аҳлидан бошқа бир нечтасидан ривоят қилинганки, улар: «Роббнинг саловоти раҳмат, фаришталарнинг саловоти эса (гуноҳ) сўрашдир,» дедилар.
حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، سُلَيْمَانُ بْنُ سَلْمٍ الْمَصَاحِفِيُّ الْبَلْخِيُّ أَخْبَرَنَا النَّضْرُ بْنُ شُمَيْلٍ، عَنْ أَبِي قُرَّةَ الأَسَدِيِّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ، قَالَ إِنَّ الدُّعَاءَ مَوْقُوفٌ بَيْنَ السَّمَاءِ وَالأَرْضِ لاَ يَصْعَدُ مِنْهُ شَيْءٌ حَتَّى تُصَلِّيَ عَلَى نَبِيِّكَ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Абу Довуд Сулаймон ибн Салм ал-Масоҳифий ал-Балхий ривоят қилди, (у деди): бизга ан-Назр ибн Шумайл, Абу Қурра ал-Асадийдан, у Саид ибн ал-Мусайябдан, у Умар ибн ал-Хаттобдан хабар берди. У деди: «Албатта дуо осмон билан ер орасида тўхтаб туради, сен Набийинг (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га саловот айтмагунингча ундан ҳеч нарса (юқорига) кўтарилмайди.»
حَدَّثَنَا عَبَّاسٌ الْعَنْبَرِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ، عَنْ مَالِكِ بْنِ أَنَسٍ، عَنِ الْعَلاَءِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ يَعْقُوبَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، قَالَ قَالَ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ لاَ يَبِعْ فِي سُوقِنَا إِلاَّ مَنْ قَدْ تَفَقَّهَ فِي الدِّينِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ . عَبَّاسٌ هُوَ ابْنُ عَبْدِ الْعَظِيمِ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَالْعَلاَءُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ هُوَ ابْنُ يَعْقُوبَ وَهُوَ مَوْلَى الْحُرَقَةِ وَالْعَلاَءُ هُوَ مِنَ التَّابِعِينَ سَمِعَ مِنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ وَغَيْرِهِ . وَعَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ يَعْقُوبَ وَالِدُ الْعَلاَءِ هُوَ أَيْضًا مِنَ التَّابِعِينَ سَمِعَ مِنْ أَبِي هُرَيْرَةَ وَأَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ وَابْنِ عُمَرَ . وَيَعْقُوبُ جَدُّ الْعَلاَءِ هُوَ مِنْ كِبَارِ التَّابِعِينَ أَيْضًا قَدْ أَدْرَكَ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ وَرَوَى عَنْهُ . أبواب الجمعة عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Аббос ал-Анбарий ривоят қилди, (у деди): бизга Абдурраҳмон ибн Маҳдий, Молик ибн Анасдан, у ал-Ало ибн Абдурраҳмон ибн Яъқубдан, у отасидан, у бобосидан ривоят қилди. У деди: Умар ибн ал-Хаттоб: «Бизнинг бозоримизда динда фиқҳ (чуқур билим) ҳосил қилган кишидангина бошқа ҳеч ким сотмасин,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир. Аббос — у Абдул-Азимнинг ўғлидир. Абу Исо деди: ал-Ало ибн Абдурраҳмон — у Яъқубнинг ўғлидир, у ал-Ҳурақанинг озод қилган қули (мавлоси) эди ва ал-Ало тобеинлардан бўлиб, Анас ибн Молик ва бошқалардан (ҳадис) эшитган. ал-Алонинг отаси Абдурраҳмон ибн Яъқуб ҳам тобеинлардандир, у Абу Ҳурайра, Абу Саид ал-Худрий ва Ибн Умардан (ҳадис) эшитган. ал-Алонинг бобоси Яъқуб ҳам катта тобеинлардандир, у Умар ибн ал-Хаттобга етишган ва ундан ривоят қилган. Жума боблари — Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан.