Зуҳо намози

Vitr kitobi · 5 ҳадис

باب مَا جَاءَ فِي صَلاَةِ الضُّحَى

حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ حَدَّثَنَا يُونُسُ بْنُ بُكَيْرٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِسْحَاقَ، قَالَ حَدَّثَنِي مُوسَى بْنُ فُلاَنِ بْنِ أَنَسٍ، عَنْ عَمِّهِ، ثُمَامَةَ بْنِ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ مَنْ صَلَّى الضُّحَى ثِنْتَىْ عَشْرَةَ رَكْعَةً بَنَى اللَّهُ لَهُ قَصْرًا مِنْ ذَهَبٍ فِي الْجَنَّةِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أُمِّ هَانِئٍ وَأَبِي هُرَيْرَةَ وَنُعَيْمِ بْنِ هَمَّارٍ وَأَبِي ذَرٍّ وَعَائِشَةَ وَأَبِي أُمَامَةَ وَعُتْبَةَ بْنِ عَبْدٍ السُّلَمِيِّ وَابْنِ أَبِي أَوْفَى وَأَبِي سَعِيدٍ وَزَيْدِ بْنِ أَرْقَمَ وَابْنِ عَبَّاسٍ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ أَنَسٍ حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ ‏.‏

Бизга Абу Курайб Муҳаммад ибнул-Алоа ривоят қилди, бизга Юнус ибн Букайр ривоят қилди, Муҳаммад ибн Ишоқдан, у деди: менга Мусо ибн Фулон ибн Анас ривоят қилди, амакиси Сумома ибн Анас ибн Моликдан, у Анас ибн Молик (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким зуҳо (чошт) намозининг ўн икки ракаатини ўқиса, Аллаҳ унга жаннатда олтиндан сарой бино қилади,» дедилар. (Термизий) деди: бу бобда Умму Ҳониъ, Абу Ҳурайра, Нуайм ибн Ҳаммор, Абу Зарр, Оиша, Абу Умома, Утба ибн Абд ас-Суламий, Ибн Абу Авфо, Абу Саид, Зайд ибн Арқам ва Ибн Аббосдан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Анаснинг ҳадиси ғарибдир, уни фақат шу йўлдан биламиз.

حَدَّثَنَا أَبُو مُوسَى، مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، أَخْبَرَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مُرَّةَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي لَيْلَى، قَالَ مَا أَخْبَرَنِي أَحَدٌ، أَنَّهُ رَأَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي الضُّحَى إِلاَّ أُمُّ هَانِئٍ فَإِنَّهَا حَدَّثَتْ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم دَخَلَ بَيْتَهَا يَوْمَ فَتْحِ مَكَّةَ فَاغْتَسَلَ فَسَبَّحَ ثَمَانَ رَكَعَاتٍ مَا رَأَيْتُهُ صَلَّى صَلاَةً قَطُّ أَخَفَّ مِنْهَا غَيْرَ أَنَّهُ كَانَ يُتِمُّ الرُّكُوعَ وَالسُّجُودَ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏ وَكَأَنَّ أَحْمَدَ رَأَى أَصَحَّ شَيْءٍ فِي هَذَا الْبَابِ حَدِيثَ أُمِّ هَانِئٍ ‏.‏ وَاخْتَلَفُوا فِي نُعَيْمٍ فَقَالَ بَعْضُهُمْ نُعَيْمُ بْنُ خَمَّارٍ وَقَالَ بَعْضُهُمُ ابْنُ هَمَّارٍ وَيُقَالُ ابْنُ هَبَّارٍ وَيُقَالُ ابْنُ هَمَّامٍ وَالصَّحِيحُ ابْنُ هَمَّارٍ ‏.‏ وَأَبُو نُعَيْمٍ وَهِمَ فِيهِ فَقَالَ ابْنُ حِمَازٍ وَأَخْطَأَ فِيهِ ثُمَّ تَرَكَ فَقَالَ نُعَيْمٌ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى وَأَخْبَرَنِي بِذَلِكَ عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ عَنْ أَبِي نُعَيْمٍ ‏.‏

Бизга Абу Мусо Муҳаммад ибнул-Мусанно ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, бизга Шуъба хабар берди, Амр ибн Муррадан, у Абдурраҳмон ибн Абу Лайлодан (ривоят қилдики), у деди: Умму Ҳониъдан бошқа ҳеч ким менга Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни зуҳо (чошт) намозини ўқиётганларини кўрганлигини хабар бермади. У (Умму Ҳониъ) ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Макка фатҳ бўлган куни унинг уйига кирдилар, ғусл қилдилар ва саккиз ракаат ўқидилар. Мен у кишини ҳеч қачон шундан енгилроқ намоз ўқиганларини кўрмаганман, фақат рукуъ ва саждани тўлиқ қилар эдилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Аҳмад бу бобдаги энг саҳиҳ нарсани Умму Ҳониънинг ҳадиси деб кўрган бўлса керак. (Ровийлар) Нуайм ҳақида ихтилоф қилдилар: баъзилари Нуайм ибн Хаммор деди, баъзилари Ибн Ҳаммор деди, Ибн Ҳаббор ҳам дейилади, Ибн Ҳаммом ҳам дейилади, саҳиҳи эса Ибн Ҳаммордир. Абу Нуайм бунда адашди ва Ибн Ҳимоз деди, унда хато қилди, сўнг (нисбатни) ташлаб Нуайм Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан деди. Абу Исо (Термизий) деди: буни менга Абд ибн Ҳумайд Абу Нуаймдан хабар берди.

حَدَّثَنَا أَبُو جَعْفَرٍ السِّمْنَانِيُّ، حَدَّثَنَا أَبُو مُسْهِرٍ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ عَيَّاشٍ، عَنْ بَحِيرِ بْنِ سَعْدٍ، عَنْ خَالِدِ بْنِ مَعْدَانَ، عَنْ جُبَيْرِ بْنِ نُفَيْرٍ، عَنْ أَبِي الدَّرْدَاءِ، وَأَبِي، ذَرٍّ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ عَنِ اللَّهِ، عَزَّ وَجَلَّ أَنَّهُ قَالَ ابْنَ آدَمَ ارْكَعْ لِي مِنْ أَوَّلِ النَّهَارِ أَرْبَعَ رَكَعَاتٍ أَكْفِكَ آخِرَهُ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ ‏.‏

Бизга Абу Жаъфар ас-Симноний ривоят қилди, бизга Абу Мушир ривоят қилди, бизга Исмоил ибн Айёш ривоят қилди, Баҳир ибн Саъддан, у Холид ибн Маъдондан, у Жубайр ибн Нуфайрдан, у Абуд-Дардо ва Абу Заррдан, улар Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан, у киши азиз ва жалил Аллаҳдан (ривоят қилдиларки), У: «Эй Одам фарзанди, куннинг аввалида Мен учун тўрт ракаат рукуъ қил, (куннинг) охирида (эҳтиёжларингга) кифоя қиламан,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир.

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى الْبَصْرِيُّ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ، عَنْ نَهَّاسِ بْنِ قَهْمٍ، عَنْ شَدَّادٍ أَبِي عَمَّارٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ مَنْ حَافَظَ عَلَى شُفْعَةِ الضُّحَى غُفِرَ لَهُ ذُنُوبُهُ وَإِنْ كَانَتْ مِثْلَ زَبَدِ الْبَحْرِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى وَقَدْ رَوَى وَكِيعٌ وَالنَّضْرُ بْنُ شُمَيْلٍ وَغَيْرُ وَاحِدٍ مِنَ الأَئِمَّةِ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ نَهَّاسِ بْنِ قَهْمٍ وَلاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِهِ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло ал-Басрий ривоят қилди, бизга Язид ибн Зурайъ ривоят қилди, Наҳҳос ибн Қаҳмдан, у Шаддод Абу Аммордан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким зуҳо (чошт)нинг икки ракаатига (доимо) риоя қилса, гуноҳлари денгиз кўпигидек бўлса ҳам, унга кечирилади,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадисни Вакииъ, ан-Назр ибн Шумайл ва имомлардан бошқа бир нечтаси Наҳҳос ибн Қаҳмдан ривоят қилганлар, биз уни фақат унинг ҳадисидан биламиз.

حَدَّثَنَا زِيَادُ بْنُ أَيُّوبَ الْبَغْدَادِيُّ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رَبِيعَةَ، عَنْ فُضَيْلِ بْنِ مَرْزُوقٍ، عَنْ عَطِيَّةَ الْعَوْفِيِّ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، قَالَ كَانَ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي الضُّحَى حَتَّى نَقُولَ لاَ يَدَعُ وَيَدَعُهَا حَتَّى نَقُولَ لاَ يُصَلِّي ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ ‏.‏

Бизга Зиёд ибн Айюб ал-Бағдодий ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Рабииа ривоят қилди, Фузайл ибн Марзуқдан, у Атийя ал-Авфийдан, у Абу Саид ал-Худрий (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Аллаҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам) зуҳо (чошт) намозини биз: «(Энди) у (киши буни) тарк қилмайди,» дегунча ўқир эдилар, ва уни биз: «(Энди) у ўқимайди,» дегунча тарк қилар эдилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир.