حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قال: حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ أَبِي قَبِيلٍ، عَنْ شُفَىِّ بْنِ مَاتِعٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرِو بْنِ الْعَاصِي، قَالَ خَرَجَ عَلَيْنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَفِي يَدِهِ كِتَابَانِ فَقَالَ " أَتَدْرُونَ مَا هَذَانِ الْكِتَابَانِ " . فَقُلْنَا لاَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِلاَّ أَنْ تُخْبِرَنَا . فَقَالَ لِلَّذِي فِي يَدِهِ الْيُمْنَى " هَذَا كِتَابٌ مِنْ رَبِّ الْعَالَمِينَ فِيهِ أَسْمَاءُ أَهْلِ الْجَنَّةِ وَأَسْمَاءُ آبَائِهِمْ وَقَبَائِلِهِمْ ثُمَّ أُجْمِلَ عَلَى آخِرِهِمْ فَلاَ يُزَادُ فِيهِمْ وَلاَ يُنْقَصُ مِنْهُمْ أَبَدًا " . ثُمَّ قَالَ لِلَّذِي فِي شِمَالِهِ " هَذَا كِتَابٌ مِنْ رَبِّ الْعَالَمِينَ فِيهِ أَسْمَاءُ أَهْلِ النَّارِ وَأَسْمَاءُ آبَائِهِمْ وَقَبَائِلِهِمْ ثُمَّ أُجْمِلَ عَلَى آخِرِهِمْ فَلاَ يُزَادُ فِيهِمْ وَلاَ يُنْقَصُ مِنْهُمْ أَبَدًا " . فَقَالَ أَصْحَابُهُ فَفِيمَ الْعَمَلُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنْ كَانَ أَمْرٌ قَدْ فُرِغَ مِنْهُ فَقَالَ " سَدِّدُوا وَقَارِبُوا فَإِنَّ صَاحِبَ الْجَنَّةِ يُخْتَمُ لَهُ بِعَمَلِ أَهْلِ الْجَنَّةِ وَإِنْ عَمِلَ أَىَّ عَمَلٍ وَإِنَّ صَاحِبَ النَّارِ يُخْتَمُ لَهُ بِعَمَلِ أَهْلِ النَّارِ وَإِنْ عَمِلَ أَىَّ عَمَلٍ " . ثُمَّ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِيَدَيْهِ فَنَبَذَهُمَا ثُمَّ قَالَ " فَرَغَ رَبُّكُمْ مِنَ الْعِبَادِ فَرِيقٌ فِي الْجَنَّةِ وَفَرِيقٌ فِي السَّعِيرِ " . حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ حَدَّثَنَا بَكْرُ بْنُ مُضَرَ عَنْ أَبِي قَبِيلٍ نَحْوَهُ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ عُمَرَ . وَهَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ صَحِيحٌ . وَأَبُو قَبِيلٍ اسْمُهُ حُيَىُّ بْنُ هَانِئٍ .
Бизга Қутайба ибн Саид ривоят қилди, у деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, у Абу Қобилдан, у Шуфай ибн Мотиъдан, у Абдуллаҳ ибн Амр ибн ал-Ос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қўлларида иккита китоб билан олдимизга чиқдилар ва: «Бу икки китоб нима эканини биласизларми?» дедилар. Биз: «Йўқ, эй Расулуллаҳ, фақат Сиз бизга хабар берсангиз (биламиз),» дедик. Сўнг ўнг қўлларидагини кўрсатиб: «Бу — оламлар Роббидан (келган) китоб, унда жаннат аҳлининг исмлари, уларнинг ота-боболари ва қабилаларининг исмлари (бор). Сўнг охиргисигача (якунига) етказилиб, уларга абадий бир нарса қўшилмайди ҳам, камайтирилмайди ҳам,» дедилар. Сўнг чап қўлларидагини кўрсатиб: «Бу — оламлар Роббидан (келган) китоб, унда дўзах аҳлининг исмлари, уларнинг ота-боболари ва қабилаларининг исмлари (бор). Сўнг охиргисигача (якунига) етказилиб, уларга абадий бир нарса қўшилмайди ҳам, камайтирилмайди ҳам,» дедилар. Шунда саҳобалари: «Эй Расулуллаҳ, иш аллақачон ҳал қилиб бўлинган бўлса, унда нима учун амал қиламиз?» дедилар. У: «Тўғри йўл тутинглар ва (ҳаққа) яқинлашинглар, чунки жаннат эгасига, қандай амал қилган бўлса ҳам, жаннат аҳлининг амали билан якун берилади; дўзах эгасига эса, қандай амал қилган бўлса ҳам, дўзах аҳлининг амали билан якун берилади,» дедилар. Сўнг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қўллари билан ишора қилиб, уларни (китобларни) ташлаб юбордилар-да: «Роббингиз бандалар (иши)дан фароғат топди: бир гуруҳ жаннатда, бир гуруҳ эса дўзах (олови)дадир,» дедилар. Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Бакр ибн Музар ривоят қилди, у Абу Қобилдан шунга ўхшашини (келтирди). Абу Исо (Термизий) деди: бу бобда Ибн Умардан ҳам (ривоят бор). Бу ҳадис ҳасан ғариб саҳиҳдир. Абу Қобилнинг исми Ҳуяй ибн Ҳонийдир.