حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ التَّيْمِيِّ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي ذَرٍّ، قَالَ دَخَلْتُ الْمَسْجِدَ حِينَ غَابَتِ الشَّمْسُ وَالنَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم جَالِسٌ فَقَالَ " يَا أَبَا ذَرٍّ أَتَدْرِي أَيْنَ تَذْهَبُ هَذِهِ " . قَالَ قُلْتُ اللَّهُ وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ . قَالَ " فَإِنَّهَا تَذْهَبُ تَسْتَأْذِنُ فِي السُّجُودِ فَيُؤْذَنُ لَهَا وَكَأَنَّهَا قَدْ قِيلَ لَهَا اطْلُعِي مِنْ حَيْثُ جِئْتِ فَتَطْلُعُ مِنْ مَغْرِبِهَا " . قَالَ ثُمَّ قَرَأَ " وَذَلِكَ مُسْتَقَرٌ لَهَا " . قَالَ وَذَلِكَ قِرَاءَةُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَفِي الْبَابِ عَنْ صَفْوَانَ بْنِ عَسَّالٍ وَحُذَيْفَةَ بْنِ أَسِيدٍ وَأَنَسٍ وَأَبِي مُوسَى . وَهَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, у деди: бизга Абу Муовия ривоят қилди, ал-Аъмашдан, у Иброҳим ат-Таймийдан, у отасидан, у Абу Зардан (ривоят қилдики), у деди: Қуёш ботган пайтда мен масжидга кирдим, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўтирган эдилар. У: «Эй Абу Зар, бу (қуёш) қаерга кетишини биласанми?» дедилар. Мен: «Аллаҳ ва Унинг Расули яхшироқ билади,» дедим. У: «Дарҳақиқат, у (қуёш) сажда қилишга изн сўраб боради, унга изн берилади; гўё унга: «Келган томонингдан чиқ,» дейилгандек (бир кун) у ботган томонидан чиқади,» дедилар. Сўнг у: «Ва бу унинг қарор жойидир,» деб тиловат қилдилар. (Рови) деди: бу Абдуллаҳ ибн Масъуднинг қироатидир. Абу Исо (Термизий) деди: бу бобда Сафвон ибн Ассол, Ҳузайфа ибн Асид, Анас ва Абу Мусодан ҳам (ривоятлар) бор. Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.