Пайғамбарлар қаерга дафн этилади

Fitnalar kitobi · 1 ҳадис

باب ‏)‏‏)‏

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ هِشَامٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ قَتَادَةَ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ فَاطِمَةَ بِنْتِ قَيْسٍ، أَنَّ نَبِيَّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم صَعِدَ الْمِنْبَرَ فَضَحِكَ فَقَالَ ‏ "‏ إِنَّ تَمِيمًا الدَّارِيَّ حَدَّثَنِي بِحَدِيثٍ فَفَرِحْتُ فَأَحْبَبْتُ أَنْ أُحَدِّثَكُمْ حَدَّثَنِي أَنَّ نَاسًا مِنْ أَهْلِ فِلَسْطِينَ رَكِبُوا سَفِينَةً فِي الْبَحْرِ فَجَالَتْ بِهِمْ حَتَّى قَذَفَتْهُمْ فِي جَزِيرَةٍ مِنْ جَزَائِرِ الْبَحْرِ فَإِذَا هُمْ بِدَابَّةٍ لَبَّاسَةٍ نَاشِرَةٍ شَعْرَهَا فَقَالُوا مَا أَنْتِ قَالَتْ أَنَا الْجَسَّاسَةُ ‏.‏ قَالُوا فَأَخْبِرِينَا ‏.‏ قَالَتْ لاَ أُخْبِرُكُمْ وَلاَ أَسْتَخْبِرُكُمْ وَلَكِنِ ائْتُوا أَقْصَى الْقَرْيَةِ فَإِنَّ ثَمَّ مَنْ يُخْبِرُكُمْ وَيَسْتَخْبِرُكُمْ ‏.‏ فَأَتَيْنَا أَقْصَى الْقَرْيَةِ فَإِذَا رَجُلٌ مُوثَقٌ بِسِلْسِلَةٍ فَقَالَ أَخْبِرُونِي عَنْ عَيْنِ زُغَرَ ‏.‏ قُلْنَا مَلأَى تَدْفُقُ ‏.‏ قَالَ أَخْبِرُونِي عَنِ الْبُحَيْرَةِ قُلْنَا مَلأَى تَدْفُقُ ‏.‏ قَالَ أَخْبِرُونِي عَنْ نَخْلِ بَيْسَانَ الَّذِي بَيْنَ الأُرْدُنِّ وَفِلَسْطِينَ هَلْ أَطْعَمَ قُلْنَا نَعَمْ ‏.‏ قَالَ أَخْبِرُونِي عَنِ النَّبِيِّ هَلْ بُعِثَ قُلْنَا نَعَمْ ‏.‏ قَالَ أَخْبِرُونِي كَيْفَ النَّاسُ إِلَيْهِ قُلْنَا سِرَاعٌ ‏.‏ قَالَ فَنَزَّ نَزْوَةً حَتَّى كَادَ ‏.‏ قُلْنَا فَمَا أَنْتَ قَالَ إِنَّهُ الدَّجَّالُ وَإِنَّهُ يَدْخُلُ الأَمْصَارَ كُلَّهَا إِلاَّ طَيْبَةَ ‏.‏ وَطَيْبَةُ الْمَدِينَةُ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى وَهَذَا حَدِيثٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ مِنْ حَدِيثِ قَتَادَةَ عَنِ الشَّعْبِيِّ وَقَدْ رَوَاهُ غَيْرُ وَاحِدٍ عَنِ الشَّعْبِيِّ عَنْ فَاطِمَةَ بِنْتِ قَيْسٍ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, бизга Муоз ибн Ҳишом, бизга отам, Қатодадан, у Шаъбийдан, у Фотима бинт Қайсдан (ривоят қилдики), Аллаҳнинг набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам) минбарга чиқдилар-да, кулиб: «Тамим ад-Дорий менга бир ҳадис айтиб берди ва мен хурсанд бўлдим, шунинг учун уни сизларга айтиб беришни хоҳладим. У менга шуни айтиб бердики, Фаластин аҳлидан бир неча киши денгизда бир кемага минишди; кема уларни (мавжлар) айлантириб, охири уларни денгиз оролларидан бирига улоқтирди. Ана, улар (у ерда) сочларини ёйиб, жунли (баданли) бир жонзотни кўришди. Улар: «Сен нимасан?» дейишди. У: «Мен Жассосаман,» деди. Улар: «Бизга хабар бер,» дейишди. У: «Мен сизларга хабар ҳам бермайман, сизлардан хабар ҳам сўрамайман, лекин қишлоқнинг энг четига боринглар, чунки у ерда сизларга хабар берадиган ва сизлардан хабар сўрайдиган (кимса) бор,» деди. Биз қишлоқнинг энг четига келдик, ана, занжир билан боғланган бир киши (турарди). У: «Менга Зуғар булоғи ҳақида хабар беринглар,» деди. Биз: «Тўла, оқиб турибди,» дедик. У: «Менга (Табарийя) кўли ҳақида хабар беринглар,» деди. Биз: «Тўла, оқиб турибди,» дедик. У: «Менга Урдун билан Фаластин орасидаги Байсан хурмолари ҳақида хабар беринглар — мева бердими?» деди. Биз: «Ҳа,» дедик. У: «Менга Набий ҳақида хабар беринглар — (пайғамбар қилиб) юборилдими?» деди. Биз: «Ҳа,» дедик. У: «Менга хабар беринглар — одамлар унга (қандай муносабатда)?» деди. Биз: «Шошилиб (келмоқдалар),» дедик. Шунда у шундай бир сапчидики, ҳатто (занжирни узиб чиқиб) кетай деди. Биз: «Сен нимасан?» дедик. У: «Албатта мен Дажжолман, ва мен барча шаҳарларга кираман, фақат Тойбадан бошқа,» деди. Тойба эса Мадинадир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис Қатоданинг Шаъбийдан (қилган ривояти) жиҳатидан саҳиҳ ғарибдир; уни Шаъбийдан, у Фотима бинт Қайсдан (деб) бир нечта (ровий) ҳам ривоят қилган.