حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ أَبِي خَالِدٍ، عَنْ قَيْسِ بْنِ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ أَبِي بَكْرٍ الصِّدِّيقِ، أَنَّهُ قَالَ أَيُّهَا النَّاسُ إِنَّكُمْ تَقْرَءُونَ هَذِهِ الآيَةَ : (يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا عَلَيْكُمْ أَنْفُسَكُمْ لاَ يَضُرُّكُمْ مَنْ ضَلَّ إِذَا اهْتَدَيْتُمْ ) وَإِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِنَّ النَّاسَ إِذَا رَأَوُا الظَّالِمَ فَلَمْ يَأْخُذُوا عَلَى يَدَيْهِ أَوْشَكَ أَنْ يَعُمَّهُمُ اللَّهُ بِعِقَابٍ مِنْهُ " . حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ أَبِي خَالِدٍ، نَحْوَهُ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَفِي الْبَابِ عَنْ عَائِشَةَ، وَأُمِّ سَلَمَةَ وَالنُّعْمَانِ بْنِ بَشِيرٍ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ وَحُذَيْفَةَ . وَهَذَا حَدِيثٌ صَحِيحٌ . وَهَكَذَا رَوَى غَيْرُ، وَاحِدٍ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ، نَحْوَ حَدِيثِ يَزِيدَ وَرَفَعَهُ بَعْضُهُمْ عَنْ إِسْمَاعِيلَ، وَأَوْقَفَهُ، بَعْضُهُمْ .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, у деди: бизга Язид ибн Ҳорун ривоят қилди, бизга Исмоил ибн Абу Холид хабар берди, у Қайс ибн Абу Ҳозимдан, у Абу Бакр ас-Сиддиқдан (ривоят қилдики), у: «Эй инсонлар! Сизлар бу оятни ўқийсизлар: «Эй иймон келтирганлар! Ўзингизни (эҳтиёт) қилингиз. Агар сиз ҳидоят топган бўлсангиз, адашган киши сизга зарар етказа олмайди» (Моида сураси, 105). Мен эса Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шундай деганларини эшитганман: «Албатта инсонлар золимни кўриб, унинг қўлидан ушлаб (қўймаса)лар, Аллаҳ ўз ҳузуридан уларнинг ҳаммасини азоб билан қамраб олиши яқиндир,» дедилар. Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, бизга Язид ибн Ҳорун, Исмоил ибн Абу Холиддан шунга ўхшаш ривоят қилди. Абу Исо деди: бу бобда Оиша, Умму Салама, Нуъмон ибн Башир, Абдуллаҳ ибн Умар ва Ҳузайфадан ҳам (ривоятлар) бор. Бу саҳиҳ ҳадисдир. Шу тарзда бир нечтаси Исмоилдан, Язидднинг ҳадисига ўхшаш ривоят қилишган. Уларнинг баъзилари уни Исмоилдан марфуъ қилишган, баъзилари эса мавқуф қилишган.