Масжид кўринганда ёки азон эшитилганда ҳужум қилиш тақиқи

Zuhd kitobi · 1 ҳадис

باب ‏

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا جَعْفَرُ بْنُ عَوْنٍ، حَدَّثَنَا أَبُو الْعُمَيْسِ، عَنْ عَوْنِ بْنِ أَبِي جُحَيْفَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ آخَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَيْنَ سَلْمَانَ وَبَيْنَ أَبِي الدَّرْدَاءِ فَزَارَ سَلْمَانُ أَبَا الدَّرْدَاءِ فَرَأَى أُمَّ الدَّرْدَاءِ مُتَبَذِّلَةً فَقَالَ مَا شَأْنُكِ مُتَبَذِّلَةً قَالَتْ إِنَّ أَخَاكَ أَبَا الدَّرْدَاءِ لَيْسَ لَهُ حَاجَةٌ فِي الدُّنْيَا ‏.‏ قَالَ فَلَمَّا جَاءَ أَبُو الدَّرْدَاءِ قَرَّبَ إِلَيْهِ طَعَامًا فَقَالَ كُلْ فَإِنِّي صَائِمٌ ‏.‏ قَالَ مَا أَنَا بِآكِلٍ حَتَّى تَأْكُلَ ‏.‏ قَالَ فَأَكَلَ فَلَمَّا كَانَ اللَّيْلُ ذَهَبَ أَبُو الدَّرْدَاءِ لِيَقُومَ فَقَالَ لَهُ سَلْمَانُ نَمْ ‏.‏ فَنَامَ ثُمَّ ذَهَبَ يَقُومُ فَقَالَ لَهُ نَمْ ‏.‏ فَنَامَ فَلَمَّا كَانَ عِنْدَ الصُّبْحِ قَالَ لَهُ سَلْمَانُ قُمِ الآنَ فَقَامَا فَصَلَّيَا فَقَالَ إِنَّ لِنَفْسِكَ عَلَيْكَ حَقًّا وَلِرَبِّكَ عَلَيْكَ حَقًّا وَلِضَيْفِكَ عَلَيْكَ حَقًّا وَإِنَّ لأَهْلِكَ عَلَيْكَ حَقًّا فَأَعْطِ كُلَّ ذِي حَقٍّ حَقَّهُ ‏.‏ فَأَتَيَا النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرَا ذَلِكَ فَقَالَ لَهُ ‏ "‏ صَدَقَ سَلْمَانُ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ صَحِيحٌ ‏.‏ وَأَبُو الْعُمَيْسِ اسْمُهُ عُتْبَةُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ وَهُوَ أَخُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ الْمَسْعُودِيِّ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Жаъфар ибн Авн ривоят қилди, у деди: бизга Абул-Умайс ривоят қилди, Авн ибн Абу Жуҳайфадан, у отасидан, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Салмон билан Абуд-Дардо ўртасида биродарлик (ақд)и ўрнатдилар. Салмон Абуд-Дардони зиёрат қилди ва Уммуд-Дардони эски (кир) кийимда кўриб: «Нега бу аҳволда (эски кийимда)сан?» деди. У: «Биродаринг Абуд-Дардонинг дунёда ҳеч қандай ҳожати йўқ (зоҳид),» деди. (Салмон) деди: Абуд-Дардо келгач, унга (Салмонга) таом келтирди ва: «Е, мен рўзадорман,» деди. (Салмон): «Сен емагунингча мен емайман,» деди. (Салмон) деди: шунда у (Абуд-Дардо) еди. Тун киргач, Абуд-Дардо (кечаси) ибодатга турмоқчи бўлди, Салмон унга: «Ухла,» деди. У ухлади. Сўнг яна турмоқчи бўлди, (Салмон) унга: «Ухла,» деди. У ухлади. Тонг олдидан Салмон унга: «Энди тур,» деди. Иккови туриб намоз ўқиди. (Салмон): «Албатта, нафсингнинг сенинг устингда ҳаққи бор, Раббингнинг сенинг устингда ҳаққи бор, меҳмонингнинг сенинг устингда ҳаққи бор ва аҳлингнинг сенинг устингда ҳаққи бор; бас, ҳар бир ҳақ эгасига ўз ҳаққини бер,» деди. Сўнг иккови Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурига келди ва буни зикр қилди. Шунда у (Набий) унга: «Салмон тўғри айтибди,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис саҳиҳдир. Абул-Умайснинг исми Утба ибн Абдуллаҳ бўлиб, у Абдурраҳмон ибн Абдуллаҳ ал-Масъудийнинг биродаридир.