Масжид кўринганда ёки азон эшитилганда ҳужум қилиш тақиқи

Qiyomat kuni, riqaq va vara' kitobi · 1 ҳадис

باب ‏

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ أَحْمَدَ بْنُ مَدُّويَهْ التِّرْمِذِيُّ، حَدَّثَنَا الْقَاسِمُ بْنُ الْحَكَمِ الْعُرَنِيُّ، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ الْوَلِيدِ الْوَصَّافِيُّ، عَنْ عَطِيَّةَ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، قَالَ دَخَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مُصَلاَّهُ فَرَأَى نَاسًا كَأَنَّهُمْ يَكْتَشِرُونَ قَالَ ‏"‏ أَمَا إِنَّكُمْ لَوْ أَكْثَرْتُمْ ذِكْرَ هَاذِمِ اللَّذَّاتِ لَشَغَلَكُمْ عَمَّا أَرَى فَأَكْثِرُوا مِنْ ذِكْرِ هَاذِمِ اللَّذَّاتِ الْمَوْتِ فَإِنَّهُ لَمْ يَأْتِ عَلَى الْقَبْرِ يَوْمٌ إِلاَّ تَكَلَّمَ فِيهِ فَيَقُولُ أَنَا بَيْتُ الْغُرْبَةِ وَأَنَا بَيْتُ الْوَحْدَةِ وَأَنَا بَيْتُ التُّرَابِ وَأَنَا بَيْتُ الدُّودِ ‏.‏ فَإِذَا دُفِنَ الْعَبْدُ الْمُؤْمِنُ قَالَ لَهُ الْقَبْرُ مَرْحَبًا وَأَهْلاً أَمَا إِنْ كُنْتَ لأَحَبَّ مَنْ يَمْشِي عَلَى ظَهْرِي إِلَىَّ فَإِذْ وُلِّيتُكَ الْيَوْمَ وَصِرْتَ إِلَىَّ فَسَتَرَى صَنِيعِي بِكَ ‏.‏ قَالَ فَيَتَّسِعُ لَهُ مَدَّ بَصَرِهِ وَيُفْتَحُ لَهُ بَابٌ إِلَى الْجَنَّةِ ‏.‏ وَإِذَا دُفِنَ الْعَبْدُ الْفَاجِرُ أَوِ الْكَافِرُ قَالَ لَهُ الْقَبْرُ لاَ مَرْحَبًا وَلاَ أَهْلاً أَمَا إِنْ كُنْتَ لأَبْغَضَ مَنْ يَمْشِي عَلَى ظَهْرِي إِلَىَّ فَإِذْ وُلِّيتُكَ الْيَوْمَ وَصِرْتَ إِلَىَّ فَسَتَرَى صَنِيعِي بِكَ ‏.‏ قَالَ فَيَلْتَئِمُ عَلَيْهِ حَتَّى تَلْتَقِيَ عَلَيْهِ وَتَخْتَلِفَ أَضْلاَعُهُ ‏.‏ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِأَصَابِعِهِ فَأَدْخَلَ بَعْضَهَا فِي جَوْفِ بَعْضٍ قَالَ ‏"‏ وَيُقَيِّضُ اللَّهُ لَهُ سَبْعِينَ تِنِّينًا لَوْ أَنَّ وَاحِدًا مِنْهَا نَفَخَ فِي الأَرْضِ مَا أَنْبَتَتْ شَيْئًا مَا بَقِيَتِ الدُّنْيَا فَيَنْهَشْنَهُ وَيَخْدِشْنَهُ حَتَّى يُفْضَى بِهِ إِلَى الْحِسَابِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ إِنَّمَا الْقَبْرُ رَوْضَةٌ مِنْ رِيَاضِ الْجَنَّةِ أَوْ حُفْرَةٌ مِنْ حُفَرِ النَّارِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Аҳмад ибн Маддуяҳ ат-Термизий ривоят қилди, у деди: бизга ал-Қосим ибн ал-Ҳакам ал-Ураний ривоят қилди, у деди: бизга Убайдуллаҳ ибн ал-Валид ал-Вассофий, Атийядан, у Абу Саид (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўз намозгоҳларига кирдилар ва гоё тишларини кўрсатиб кулаётган одамларни кўриб: «Агар сизлар лаззатларни узгувчини (ўлимни) кўп эсласангиз, у сизни мен кўраётган (бу нарса)дан банд қилган бўлар эди. Бас, лаззатларни узгувчи — ўлимни кўп эсланг. Зеро, қабрнинг устига шундай бир кун келмайдики, у (қабр) ўша кунда гапириб: «Мен ғурбат (бегоналик) уйиман, мен ёлғизлик уйиман, мен тупроқ уйиман, мен қурт уйиман,» демасин. Мўмин банда дафн этилганида қабр унга: «Марҳабо, хуш келибсан! Менинг устимда юрганлардан менга энг севимлиси сен эдинг. Бугун сенга (эгалик қилиш) топширилиб, сен менга келганингдан кейин, мен сенга қиладиган (яхши) муомалани кўрасан,» дейди.» (Расулуллаҳ) дедилар: «Бас, (қабр) унга кўз етадиган масофагача кенгаяди ва унга жаннатга (элтадиган) эшик очилади. Фожир банда ёки кофир дафн этилганида қабр унга: «Марҳабо ҳам, хуш келибсан ҳам (йўқ)! Менинг устимда юрганлардан менга энг ёмон кўрган киши сен эдинг. Бугун сенга (эгалик) топширилиб, сен менга келганингдан кейин, мен сенга қиладиган (муомалани) кўрасан,» дейди.» (Расулуллаҳ) дедилар: «Бас, (қабр) унинг устига шунчалик қисиладики, қовурғалари бир-бирига кириб, бир-бирига ўтиб кетади.» Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бармоқлари билан (ишора қилиб), уларнинг баъзисини баъзисининг орасига киритдилар ва: «Аллаҳ унга етмишта аждаҳо йўналтиради; агар улардан бири ерга пуфласа, дунё тургунча (ер) ҳеч нарса ундирмас эди. Улар уни ҳисоб-китобга элтилгунича чақадилар ва тирнайдилар,» дедилар. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Қабр — ё жаннат боғларидан бир боғ, ё дўзах чуқурларидан бир чуқурдир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, биз уни фақат шу йўл билан биламиз.