Жаннат аҳли кийимларининг сифати

Jannat sifati kitobi · 2 ҳадис

باب مَا جَاءَ فِي صِفَةِ ثِيَابِ أَهْلِ الْجَنَّةِ

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، وَأَبُو هِشَامٍ الرِّفَاعِيُّ قَالاَ حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَامِرٍ الأَحْوَلِ، عَنْ شَهْرِ بْنِ حَوْشَبٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ أَهْلُ الْجَنَّةِ جُرْدٌ مُرْدٌ كُحْلٌ لاَ يَفْنَى شَبَابُهُمْ وَلاَ تَبْلَى ثِيَابُهُمْ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Башшор ва Абу Ҳишом ар-Рифоий ривоят қилдилар, улар дедилар: бизга Муоз ибн Ҳишом ривоят қилди, у отасидан, у Омир ал-Аҳвалдан, у Шаҳр ибн Ҳавшабдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Жаннат аҳли баданида тук йўқ, соқолсиз (навқирон), кўзларига сурма тортилган ҳолдадир; ёшлиги тугамайди ва кийимлари эскирмайди,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир.»

حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا رِشْدِينُ بْنُ سَعْدٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ الْحَارِثِ، عَنْ دَرَّاجٍ أَبِي السَّمْحِ، عَنْ أَبِي الْهَيْثَمِ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي قَوْلِهِ‏:‏ ‏(‏وَفُرُشٍ مَرْفُوعَةٍ ‏)‏ قَالَ ‏"‏ ارْتِفَاعُهَا لَكَمَا بَيْنَ السَّمَاءِ وَالأَرْضِ مَسِيرَةَ خَمْسِمِائَةِ سَنَةٍ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ رِشْدِينَ بْنِ سَعْدٍ ‏.‏ وَقَالَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ فِي تَفْسِيرِ هَذَا الْحَدِيثِ إِنَّ مَعْنَاهُ الْفُرُشَ فِي الدَّرَجَاتِ وَبَيْنَ الدَّرَجَاتِ كَمَا بَيْنَ السَّمَاءِ وَالأَرْضِ ‏.‏

Бизга Абу Курайб ривоят қилди, у деди: бизга Ришдин ибн Саъд ривоят қилди, у Амр ибн ал-Ҳорисдан, у Даррож Абус-Самҳдан, у Абул-Ҳайсамдан, у Абу Саиддан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан, Унинг (Аллаҳнинг): «Ва кўтарилган тўшаклар,» (Воқиа сураси, 34) сўзи ҳақида (ривоят қилдики), у: «Уларнинг баландлиги осмон билан ер орасидагидек — беш юз йиллик масофадир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир; биз уни фақат Ришдин ибн Саъднинг ҳадиси орқалигина биламиз. Баъзи илм аҳли бу ҳадиснинг тафсирида: унинг маъноси тўшаклар даражалардадир, даражалар ораси эса осмон билан ер орасидагидек (узоқ)дир, деганлар.