حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ خَالِدٍ الْخَيَّاطُ، عَنِ ابْنِ أَبِي ذِئْبٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنِ السَّائِبِ بْنِ يَزِيدَ، قَالَ كَانَ الأَذَانُ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَبِي بَكْرٍ وَعُمَرَ إِذَا خَرَجَ الإِمَامُ وَإِذَا أُقِيمَتِ الصَّلاَةُ فَلَمَّا كَانَ عُثْمَانُ رضى الله عنه زَادَ النِّدَاءَ الثَّالِثَ عَلَى الزَّوْرَاءِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Холид ал-Хайёт ривоят қилди, у Ибн Аби Зиъбдан, у аз-Зуҳрийдан, у ас-Соиб ибн Язиддан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам), Абу Бакр ва Умар замонида азон имом (хутбага) чиққанида ва намоз иқомати айтилганида (айтилар) эди. Усмон (розияллаҳу анҳу) (халифа) бўлганида, аз-Заврў (деган жой) устида учинчи нидони қўшди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳасан саҳиҳ ҳадисдир.