حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا الْمُغِيرَةُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " خَيْرُ يَوْمٍ طَلَعَتْ فِيهِ الشَّمْسُ يَوْمُ الْجُمُعَةِ فِيهِ خُلِقَ آدَمُ وَفِيهِ أُدْخِلَ الْجَنَّةَ وَفِيهِ أُخْرِجَ مِنْهَا وَلاَ تَقُومُ السَّاعَةُ إِلاَّ فِي يَوْمِ الْجُمُعَةِ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي لُبَابَةَ وَسَلْمَانَ وَأَبِي ذَرٍّ وَسَعْدِ بْنِ عُبَادَةَ وَأَوْسِ بْنِ أَوْسٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ أَبِي هُرَيْرَةَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, (у деди): бизга ал-Муғира ибн Абдурраҳмон, Абуз-Зиноддан, у ал-Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Қуёш чиққан энг яхши кун — жума кунидир. Унда Одам яратилди, унда у жаннатга киритилди ва унда у ундан чиқарилди. Қиёмат ҳам фақат жума кунида қоим бўлади,» дедилар. У деди: бу бобда Абу Лубаба, Салмон, Абу Зар, Саъд ибн Убада ва Авс ибн Авсдан (ҳам ривоят бор). Абу Исо (Термизий) деди: Абу Ҳурайранинг ҳадиси ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الصَّبَّاحِ الْهَاشِمِيُّ الْبَصْرِيُّ الْعَطَّارُ، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الْمَجِيدِ الْحَنَفِيُّ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ أَبِي حُمَيْدٍ، حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ وَرْدَانَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ " الْتَمِسُوا السَّاعَةَ الَّتِي تُرْجَى فِي يَوْمِ الْجُمُعَةِ بَعْدَ الْعَصْرِ إِلَى غَيْبُوبَةِ الشَّمْسِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ وَقَدْ رُوِيَ هَذَا الْحَدِيثُ عَنْ أَنَسٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مِنْ غَيْرِ هَذَا الْوَجْهِ . وَمُحَمَّدُ بْنُ أَبِي حُمَيْدٍ يُضَعَّفُ ضَعَّفَهُ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ قِبَلِ حِفْظِهِ وَيُقَالُ لَهُ حَمَّادُ بْنُ أَبِي حُمَيْدٍ وَيُقَالُ هُوَ أَبُو إِبْرَاهِيمَ الأَنْصَارِيُّ وَهُوَ مُنْكَرُ الْحَدِيثِ . وَرَأَى بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَغَيْرِهِمْ أَنَّ السَّاعَةَ الَّتِي تُرْجَى فِيهَا بَعْدَ الْعَصْرِ إِلَى أَنْ تَغْرُبَ الشَّمْسُ . وَبِهِ يَقُولُ أَحْمَدُ وَإِسْحَاقُ . وَقَالَ أَحْمَدُ أَكْثَرُ الأَحَادِيثِ فِي السَّاعَةِ الَّتِي تُرْجَى فِيهَا إِجَابَةُ الدَّعْوَةِ أَنَّهَا بَعْدَ صَلاَةِ الْعَصْرِ وَتُرْجَى بَعْدَ زَوَالِ الشَّمْسِ .
Бизга Абдуллоҳ ибн ас-Саббоҳ ал-Ҳошимий ал-Басрий ал-Аттор ривоят қилди, (у деди): бизга Убайдуллоҳ ибн Абдулмажид ал-Ҳанафий ривоят қилди, (у деди): бизга Муҳаммад ибн Абу Ҳумайд ривоят қилди, (у деди): бизга Мусо ибн Вардон, Анас ибн Моликдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилдики, у: «Жума кунида асрдан кейин қуёш ботгунича бўлган (вақтда дуо ижобат бўлиши) умид қилинадиган соатни қидиринг,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис шу йўлдан ғарибдир, бу ҳадис Анасдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан бошқа йўл билан ҳам ривоят қилинган. Муҳаммад ибн Абу Ҳумайд заиф (саналади)ган, илм аҳлининг баъзилари уни ҳифзи (ёдлаш хотираси) томонидан заиф санаганлар. Унга Ҳаммод ибн Абу Ҳумайд ҳам дейилади ва у Абу Иброҳим ал-Ансорий дейилади, у мункарул-ҳадисдир (ҳадиси рад қилинадиган кишидир). Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ашоблари ва бошқалардан баъзи илм аҳли (ушбу) умид қилинадиган соат асрдан кейин қуёш ботгунича бўлган вақт деб кўрганлар. Аҳмад ва Ишоқ ҳам шуни айтади. Аҳмад деди: дуонинг ижобат бўлиши умид қилинадиган соат ҳақидаги ҳадисларнинг аксарияти унинг аср намозидан кейин эканини (билдиради) ва у қуёш заволидан кейин ҳам умид қилинади.
حَدَّثَنَا زِيَادُ بْنُ أَيُّوبَ الْبَغْدَادِيُّ، حَدَّثَنَا أَبُو عَامِرٍ الْعَقَدِيُّ، حَدَّثَنَا كَثِيرُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرِو بْنِ عَوْفٍ الْمُزَنِيُّ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ فِي الْجُمُعَةِ سَاعَةً لاَ يَسْأَلُ اللَّهَ الْعَبْدُ فِيهَا شَيْئًا إِلاَّ آتَاهُ اللَّهُ إِيَّاهُ " . قَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ أَيَّةُ سَاعَةٍ هِيَ قَالَ " حِينَ تُقَامُ الصَّلاَةُ إِلَى الاِنْصِرَافِ مِنْهَا " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي مُوسَى وَأَبِي ذَرٍّ وَسَلْمَانَ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ سَلاَمٍ وَأَبِي لُبَابَةَ وَسَعْدِ بْنِ عُبَادَةَ وَأَبِي أُمَامَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ عَمْرِو بْنِ عَوْفٍ حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ .
Бизга Зиёд ибн Айюб ал-Бағдодий ривоят қилди, (у деди): бизга Абу Омир ал-Ақадий ривоят қилди, (у деди): бизга Касир ибн Абдуллоҳ ибн Амр ибн Авф ал-Музаний, отасидан, у бобосидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилди. У: «Албатта жумада бир соат бор — банда унда Аллаҳдан бирор нарса сўраса, Аллаҳ унга уни албатта беради,» дедилар. Улар: «Ё Расулуллаҳ, у қайси соат?» дедилар. У: «Намоз қоим қилинганидан ундан чиқилгунича бўлган (вақт),» дедилар. У деди: бу бобда Абу Мусо, Абу Зар, Салмон, Абдуллоҳ ибн Салом, Абу Лубаба, Саъд ибн Убада ва Абу Умамадан (ҳам ривоят бор). Абу Исо (Термизий) деди: Амр ибн Авфнинг ҳадиси ҳасан ғарибдир.
حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مُوسَى الأَنْصَارِيُّ، حَدَّثَنَا مَعْنٌ، حَدَّثَنَا مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْهَادِ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " خَيْرُ يَوْمٍ طَلَعَتْ فِيهِ الشَّمْسُ يَوْمُ الْجُمُعَةِ فِيهِ خُلِقَ آدَمُ وَفِيهِ أُدْخِلَ الْجَنَّةَ وَفِيهِ أُهْبِطَ مِنْهَا وَفِيهِ سَاعَةٌ لاَ يُوَافِقُهَا عَبْدٌ مُسْلِمٌ يُصَلِّي فَيَسْأَلُ اللَّهَ فِيهَا شَيْئًا إِلاَّ أَعْطَاهُ إِيَّاهُ " . قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ فَلَقِيتُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ سَلاَمٍ فَذَكَرْتُ لَهُ هَذَا الْحَدِيثَ فَقَالَ أَنَا أَعْلَمُ بِتِلْكَ السَّاعَةِ . فَقُلْتُ أَخْبِرْنِي بِهَا وَلاَ تَضْنَنْ بِهَا عَلَىَّ قَالَ هِيَ بَعْدَ الْعَصْرِ إِلَى أَنْ تَغْرُبَ الشَّمْسُ . فَقُلْتُ كَيْفَ تَكُونُ بَعْدَ الْعَصْرِ وَقَدْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ يُوَافِقُهَا عَبْدٌ مَسْلِمٌ وَهُوَ يُصَلِّي " . وَتِلْكَ السَّاعَةُ لاَ يُصَلَّى فِيهَا فَقَالَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ سَلاَمٍ أَلَيْسَ قَدْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ جَلَسَ مَجْلِسًا يَنْتَظِرُ الصَّلاَةَ فَهُوَ فِي صَلاَةٍ " . قُلْتُ بَلَى . قَالَ فَهُوَ ذَاكَ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَفِي الْحَدِيثِ قِصَّةٌ طَوِيلَةٌ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَهَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . قَالَ وَمَعْنَى قَوْلِهِ " أَخْبِرْنِي بِهَا وَلاَ تَضْنَنْ بِهَا عَلَىَّ " . لاَ تَبْخَلْ بِهَا عَلَىَّ وَالضَّنُّ الْبُخْلُ وَالظَّنِينُ الْمُتَّهَمُ .
Бизга Ишоқ ибн Мусо ал-Ансорий ривоят қилди, (у деди): бизга Маън ривоят қилди, (у деди): бизга Молик ибн Анас, Язид ибн Абдуллоҳ ибн ал-Ҳоддан, у Муҳаммад ибн Иброҳимдан, у Абу Саламадан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Қуёш чиққан энг яхши кун — жума кунидир. Унда Одам яратилди, унда у жаннатга киритилди ва унда у ундан туширилди. Унда шундай бир соат борки, мусулмон банда намоз ўқиётган ҳолда унга тўғри келиб, Аллаҳдан бирор нарса сўраса, (Аллаҳ) унга уни албатта беради,» дедилар. Абу Ҳурайра деди: мен Абдуллоҳ ибн Саломни учратдим ва унга бу ҳадисни айтдим. У: «Мен у соатни яхшироқ биламан,» деди. Мен: «Менга уни хабар бер ва ундан менга бағрикенглик қил (хасислик қилма),» дедим. У: «У асрдан кейин қуёш ботгунича бўлган (вақт)дир,» деди. Мен: «Қандай қилиб у асрдан кейин бўлади, ахир Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): Унга мусулмон банда намоз ўқиётган ҳолда тўғри келмайди, деганлар-ку? У соатда эса намоз ўқилмайди,» дедим. Шунда Абдуллоҳ ибн Салом: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): Ким намозни кутиб бир ўтиришда ўтирса, у намоздадир, демаганмилар?» деди. Мен: «Албатта (деганлар),» дедим. У: «Мана ўша-да,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: ҳадисда узун бир қисса бор. Абу Исо деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. У деди: унинг «менга уни хабар бер ва ундан менга хасислик қилма» деган сўзининг маъноси — менга уни бахиллик қилма, ад-занн (зарб билан) бахиллик, аз-занийн эса туҳмат қилинган (гумон остидаги) киши (маъносида)дир.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ سَمِعَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَنْ أَتَى الْجُمُعَةَ فَلْيَغْتَسِلْ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عُمَرَ وَأَبِي سَعِيدٍ وَجَابِرٍ وَالْبَرَاءِ وَعَائِشَةَ وَأَبِي الدَّرْدَاءِ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ ابْنِ عُمَرَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, (у деди): бизга Суфён ибн Уяйна, аз-Зуҳрийдан, у Солимдан, у отасидан ривоят қилдики, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) шундай деётганларини эшитди: «Ким жумага келса, ғусл қилсин.» У деди: бу бобда Умар, Абу Саид, Жобир, ал-Баро, Оиша ва Абуд-Дардодан (ҳам ривоят бор). Абу Исо (Термизий) деди: Ибн Умарнинг ҳадиси ҳасан саҳиҳдир.
وَرُوِيَ عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم هَذَا الْحَدِيثُ أَيْضًا . حَدَّثَنَا بِذَلِكَ قُتَيْبَةُ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ بْنُ سَعْدٍ عَنِ ابْنِ شِهَابٍ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ عَنْ أَبِيهِ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم مِثْلَهُ . وَقَالَ مُحَمَّدٌ وَحَدِيثُ الزُّهْرِيِّ عَنْ سَالِمٍ عَنْ أَبِيهِ وَحَدِيثُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ عَنْ أَبِيهِ كِلاَ الْحَدِيثَيْنِ صَحِيحٌ . وَقَالَ بَعْضُ أَصْحَابِ الزُّهْرِيِّ عَنِ الزُّهْرِيِّ قَالَ حَدَّثَنِي آلُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ .
аз-Зуҳрийдан, у Абдуллоҳ ибн Абдуллоҳ ибн Умардан, у отасидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ушбу ҳадис ҳам ривоят қилинган. Буни бизга Қутайба ривоят қилди, (у деди): бизга ал-Лайс ибн Саъд, Ибн Шиҳобдан, у Абдуллоҳ ибн Абдуллоҳ ибн Умардан, у отасидан ривоят қилдики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) шунинг ўхшашини (айтдилар). Муҳаммад деди: аз-Зуҳрийнинг Солимдан, у отасидан (ривоят қилган) ҳадиси ва Абдуллоҳ ибн Абдуллоҳнинг отасидан (ривоят қилган) ҳадиси — бу иккала ҳадис ҳам саҳиҳдир. аз-Зуҳрийнинг баъзи шогирдлари аз-Зуҳрийдан (ривоят қилиб) айтдилар: «Менга Абдуллоҳ ибн Умарнинг оиласи (аҳли) Абдуллоҳ ибн Умардан ривоят қилди.»
قَالَ أَبُو عِيسَى وَقَدْ رُوِيَ عَنِ ابْنِ عُمَرَ، عَنْ عُمَرَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي الْغُسْلِ يَوْمَ الْجُمُعَةِ أَيْضًا وَهُوَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ رَوَاهُ يُونُسُ وَمَعْمَرٌ عَنِ الزُّهْرِيِّ عَنْ سَالِمٍ عَنْ أَبِيهِ بَيْنَمَا عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ يَخْطُبُ يَوْمَ الْجُمُعَةِ إِذْ دَخَلَ رَجُلٌ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ أَيَّةُ سَاعَةٍ هَذِهِ فَقَالَ مَا هُوَ إِلاَّ أَنْ سَمِعْتُ النِّدَاءَ وَمَا زِدْتُ عَلَى أَنْ تَوَضَّأْتُ . قَالَ وَالْوُضُوءَ أَيْضًا وَقَدْ عَلِمْتَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَمَرَ بِالْغُسْلِ . حَدَّثَنَا بِذَلِكَ أَبُو بَكْرٍ مُحَمَّدُ بْنُ أَبَانَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ عَنْ مَعْمَرٍ عَنِ الزُّهْرِيِّ .
Абу Исо (Термизий) деди: Ибн Умардан, у Умардан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан жума куни ғусл ҳақида ҳам ривоят қилинган ва у ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Уни Юнус ва Маъмар аз-Зуҳрийдан, у Солимдан, у отасидан (ривоят қилиб айтдилар): Умар ибн ал-Хаттоб жума куни хутба қилаётган эди, шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ашобларидан бир киши (масжидга) кирди. У: «Бу қайси соат?» деди. (Киши): «Мен азонни эшитганимдан кейин таҳорат олишдан бошқасини қилмадим (ортиқча нарса қилмадим),» деди. (Умар): «Таҳорат ҳамми?! Сен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ғуслга буюрганларини билардинг-ку,» деди. Буни бизга Абу Бакр Муҳаммад ибн Абон ривоят қилди, (у деди): бизга Абдурраззоқ, Маъмардан, у аз-Зуҳрийдан (ривоят қилди).
قَالَ وَحَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَخْبَرَنَا أَبُو صَالِحٍ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ صَالِحٍ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ يُونُسَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، بِهَذَا الْحَدِيثِ . وَرَوَى مَالِكٌ، هَذَا الْحَدِيثَ عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، قَالَ بَيْنَمَا عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ يَخْطُبُ يَوْمَ الْجُمُعَةِ . فَذَكَرَ هَذَا الْحَدِيثَ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَسَأَلْتُ مُحَمَّدًا عَنْ هَذَا فَقَالَ الصَّحِيحُ حَدِيثُ الزُّهْرِيِّ عَنْ سَالِمٍ عَنْ أَبِيهِ . قَالَ مُحَمَّدٌ وَقَدْ رُوِيَ عَنْ مَالِكٍ أَيْضًا عَنِ الزُّهْرِيِّ عَنْ سَالِمٍ عَنْ أَبِيهِ نَحْوُ هَذَا الْحَدِيثِ .
У деди: бизга Абдуллоҳ ибн Абдурраҳмон ривоят қилди, (у деди): бизга Абу Солиҳ Абдуллоҳ ибн Солиҳ хабар берди, (у деди): бизга ал-Лайс, Юнусдан, у аз-Зуҳрийдан ушбу ҳадисни ривоят қилди. Молик бу ҳадисни аз-Зуҳрийдан, у Солимдан ривоят қилиб деди: Умар ибн ал-Хаттоб жума куни хутба қилаётган эди — ва у шу ҳадисни зикр қилди. Абу Исо (Термизий) деди: мен буни Муҳаммаддан сўрадим, у: «Саҳиҳ (тўғри) бўлгани аз-Зуҳрийнинг Солимдан, у отасидан (ривоят қилган) ҳадисидир,» деди. Муҳаммад деди: Моликдан ҳам аз-Зуҳрийдан, у Солимдан, у отасидан ушбу ҳадисга ўхшаш ривоят қилинган.
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، وَأَبُو جَنَابٍ يَحْيَى بْنُ أَبِي حَيَّةَ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عِيسَى، عَنْ يَحْيَى بْنِ الْحَارِثِ، عَنْ أَبِي الأَشْعَثِ الصَّنْعَانِيِّ، عَنْ أَوْسِ بْنِ أَوْسٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنِ اغْتَسَلَ يَوْمَ الْجُمُعَةِ وَغَسَّلَ وَبَكَّرَ وَابْتَكَرَ وَدَنَا وَاسْتَمَعَ وَأَنْصَتَ كَانَ لَهُ بِكُلِّ خَطْوَةٍ يَخْطُوهَا أَجْرُ سَنَةٍ صِيَامُهَا وَقِيَامُهَا " . قَالَ مَحْمُودٌ قَالَ وَكِيعٌ اغْتَسَلَ هُوَ وَغَسَّلَ امْرَأَتَهُ . قَالَ وَيُرْوَى عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْمُبَارَكِ أَنَّهُ قَالَ فِي هَذَا الْحَدِيثِ " مَنْ غَسَّلَ وَاغْتَسَلَ " . يَعْنِي غَسَلَ رَأْسَهُ وَاغْتَسَلَ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي بَكْرٍ وَعِمْرَانَ بْنِ حُصَيْنٍ وَسَلْمَانَ وَأَبِي ذَرٍّ وَأَبِي سَعِيدٍ وَابْنِ عُمَرَ وَأَبِي أَيُّوبَ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ أَوْسِ بْنِ أَوْسٍ حَدِيثٌ حَسَنٌ . وَأَبُو الأَشْعَثِ الصَّنْعَانِيُّ اسْمُهُ شَرَاحِيلُ بْنُ آدَةَ . وَأَبُو جَنَابٍ يَحْيَى بْنُ حَبِيبٍ الْقَصَّابُ الْكُوفِيُّ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, (у деди): бизга Вакииъ ривоят қилди, (у деди): бизга Суфён ва Абу Жаноб Яҳё ибн Абу Ҳайя, Абдуллоҳ ибн Исодан, у Яҳё ибн ал-Ҳорисдан, у Абул-Ашъас ас-Санъонийдан, у Авс ибн Авсдан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким жума куни ғусл қилса ва (бошини) ювса, эрталаб (масжидга) эрта келса, (имомга) яқинлашса, (хутбани) эшитса ва жим турса, қадам қўйган ҳар бир қадами учун бир йиллик рўза ва (таҳажжуд) қоим туришининг ажри бўлади,» дедилар. Маҳмуд деди: Вакииъ: «(ғусл қилса ва (бошини) ювса, яъни) ўзи ғусл қилди ва хотинини (жинсий муносабатда) ғуслга сабаб бўлди,» деди. У деди: Абдуллоҳ ибн ал-Муборакдан ривоят қилинишича, у бу ҳадис ҳақида: «Ким (бошини) ювса ва ғусл қилса,» деган, яъни бошини ювди ва ғусл қилди. У деди: бу бобда Абу Бакр, Имрон ибн Ҳусайн, Салмон, Абу Зар, Абу Саид, Ибн Умар ва Абу Айюбдан (ҳам ривоят бор). Абу Исо (Термизий) деди: Авс ибн Авснинг ҳадиси ҳасандир. Абул-Ашъас ас-Санъонийнинг исми Шароҳил ибн Одадир. Абу Жаноб эса Яҳё ибн Ҳабиб ал-Қассоб ал-Куфийдир.
حَدَّثَنَا أَبُو مُوسَى، مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ سُفْيَانَ الْجَحْدَرِيُّ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنِ الْحَسَنِ، عَنْ سَمُرَةَ بْنِ جُنْدَبٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ تَوَضَّأَ يَوْمَ الْجُمُعَةِ فَبِهَا وَنِعْمَتْ وَمَنِ اغْتَسَلَ فَالْغُسْلُ أَفْضَلُ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ وَعَائِشَةَ وَأَنَسٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ سَمُرَةَ حَدِيثٌ حَسَنٌ . وَقَدْ رَوَاهُ بَعْضُ أَصْحَابِ قَتَادَةَ عَنْ قَتَادَةَ عَنِ الْحَسَنِ عَنْ سَمُرَةَ بْنِ جُنْدَبٍ وَرَوَاهُ بَعْضُهُمْ عَنْ قَتَادَةَ عَنِ الْحَسَنِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مُرْسَلٌ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَمَنْ بَعْدَهُمُ اخْتَارُوا الْغُسْلَ يَوْمَ الْجُمُعَةِ وَرَأَوْا أَنْ يُجْزِئَ الْوُضُوءُ مِنَ الْغُسْلِ يَوْمَ الْجُمُعَةِ . قَالَ الشَّافِعِيُّ وَمِمَّا يَدُلُّ عَلَى أَنَّ أَمْرَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِالْغُسْلِ يَوْمَ الْجُمُعَةِ أَنَّهُ عَلَى الاِخْتِيَارِ لاَ عَلَى الْوُجُوبِ حَدِيثُ عُمَرَ حَيْثُ قَالَ لِعُثْمَانَ وَالْوُضُوءَ أَيْضًا وَقَدْ عَلِمْتَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَمَرَ بِالْغُسْلِ يَوْمَ الْجُمُعَةِ . فَلَوْ عَلِمَا أَنَّ أَمْرَهُ عَلَى الْوُجُوبِ لاَ عَلَى الاِخْتِيَارِ لَمْ يَتْرُكْ عُمَرُ عُثْمَانَ حَتَّى يَرُدَّهُ وَيَقُولَ لَهُ ارْجِعْ فَاغْتَسِلْ وَلَمَا خَفِيَ عَلَى عُثْمَانَ ذَلِكَ مَعَ عِلْمِهِ وَلَكِنْ دَلَّ فِي هَذَا الْحَدِيثِ أَنَّ الْغُسْلَ يَوْمَ الْجُمُعَةِ فِيهِ فَضْلٌ مِنْ غَيْرِ وُجُوبٍ يَجِبُ عَلَى الْمَرْءِ فِي ذَلِكَ .
Бизга Абу Мусо Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилди, (у деди): бизга Саид ибн Суфён ал-Жаҳдарий ривоят қилди, (у деди): бизга Шуъба, Қатодадан, у ал-Ҳасандан, у Самура ибн Жундабдан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким жума куни таҳорат қилса, бу (етарли ва) яхши, ким ғусл қилса, ғусл афзалдир,» дедилар. У деди: бу бобда Абу Ҳурайра, Оиша ва Анасдан (ҳам ривоят бор). Абу Исо (Термизий) деди: Самуранинг ҳадиси ҳасандир. Уни Қатоданинг баъзи шогирдлари Қатодадан, у ал-Ҳасандан, у Самура ибн Жундабдан ривоят қилган, баъзилари эса уни Қатодадан, у ал-Ҳасандан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан мурсал қилиб ривоят қилган. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ашоблари ва улардан кейингилардан бўлган илм аҳли наздида амал шунга (биноан)дир — улар жума куни ғуслни ихтиёр қилдилар ва жума куни ғусл ўрнида таҳорат кифоя қилишини кўрдилар. Шофеий деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг жума куни ғуслга буюришлари вожиблик эмас, балки ихтиёрийлик (мустаҳаб) эканига Умарнинг ҳадиси далолат қилади — у Усмонга: «Таҳорат ҳамми?! Сен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) жума куни ғуслга буюрганларини билардинг-ку,» деган. Агар у иккиси бу буйруқ ихтиёрийлик эмас, балки вожиблик устига (эканини) билганларида эди, Умар Усмонни қайтармасдан, унга: «Қайтиб бор, ғусл қил,» демасдан қўймас эди, бу нарса ўз илми билан Усмонга ҳам яширин қолмасди. Лекин бу ҳадисда жума куни ғуслда кишига вожиб бўлмайдиган, вожиблик эмас балки фазилат борлиги (ҳақида) далолат бор.
حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ تَوَضَّأَ فَأَحْسَنَ الْوُضُوءَ ثُمَّ أَتَى الْجُمُعَةَ فَدَنَا وَاسْتَمَعَ وَأَنْصَتَ غُفِرَ لَهُ مَا بَيْنَهُ وَبَيْنَ الْجُمُعَةِ وَزِيَادَةُ ثَلاَثَةِ أَيَّامٍ وَمَنْ مَسَّ الْحَصَى فَقَدْ لَغَا " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, у деди: бизга Абу Муовия, ал-Аъмашдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким таҳорат қилиб, таҳоратини чиройли (мукаммал) қилса, сўнгра жумага келиб, (имомга) яқинлашса, (хутбани) эшитса ва жим турса, у билан (олдинги) жуманинг орасидаги (гуноҳлари) ва уч кунлик зиёдаси (билан) унга кечирилади. Ким майда тошларни ушласа (ўйнаса), беҳуда иш қилган бўлади,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مُوسَى الأَنْصَارِيُّ، حَدَّثَنَا مَعْنٌ، حَدَّثَنَا مَالِكٌ، عَنْ سُمَىٍّ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنِ اغْتَسَلَ يَوْمَ الْجُمُعَةِ غُسْلَ الْجَنَابَةِ ثُمَّ رَاحَ فَكَأَنَّمَا قَرَّبَ بَدَنَةً وَمَنْ رَاحَ فِي السَّاعَةِ الثَّانِيَةِ فَكَأَنَّمَا قَرَّبَ بَقَرَةً وَمَنْ رَاحَ فِي السَّاعَةِ الثَّالِثَةِ فَكَأَنَّمَا قَرَّبَ كَبْشًا أَقْرَنَ وَمَنْ رَاحَ فِي السَّاعَةِ الرَّابِعَةِ فَكَأَنَّمَا قَرَّبَ دَجَاجَةً وَمَنْ رَاحَ فِي السَّاعَةِ الْخَامِسَةِ فَكَأَنَّمَا قَرَّبَ بَيْضَةً فَإِذَا خَرَجَ الإِمَامُ حَضَرَتِ الْمَلاَئِكَةُ يَسْتَمِعُونَ الذِّكْرَ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو وَسَمُرَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ أَبِي هُرَيْرَةَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Ишоқ ибн Мусо ал-Ансорий ривоят қилди, (у деди): бизга Маън ривоят қилди, (у деди): бизга Молик, Сумаййдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким жума куни жаноба ғусли каби ғусл қилиб, сўнгра (эрта) кетса, гўё бир туя (қурбонлик) яқинлаштиргандек бўлади. Ким иккинчи соатда кетса, гўё бир сигир яқинлаштиргандек бўлади. Ким учинчи соатда кетса, гўё шохли қўчқор яқинлаштиргандек бўлади. Ким тўртинчи соатда кетса, гўё бир товуқ яқинлаштиргандек бўлади. Ким бешинчи соатда кетса, гўё бир тухум яқинлаштиргандек бўлади. Имом (минбарга) чиққанида фаришталар зикрни эшитиш учун ҳозир бўладилар,» дедилар. У деди: бу бобда Абдуллоҳ ибн Амр ва Самурадан (ҳам ривоят бор). Абу Исо (Термизий) деди: Абу Ҳурайранинг ҳадиси ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ خَشْرَمٍ، أَخْبَرَنَا عِيسَى بْنُ يُونُسَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرٍو، عَنْ عَبِيدَةَ بْنِ سُفْيَانَ، عَنْ أَبِي الْجَعْدِ يَعْنِي الضَّمْرِيَّ، وَكَانَتْ، لَهُ صُحْبَةٌ فِيمَا زَعَمَ مُحَمَّدُ بْنُ عَمْرٍو قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ تَرَكَ الْجُمُعَةَ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ تَهَاوُنًا بِهَا طَبَعَ اللَّهُ عَلَى قَلْبِهِ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ عُمَرَ وَابْنِ عَبَّاسٍ وَسَمُرَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ أَبِي الْجَعْدِ حَدِيثٌ حَسَنٌ . قَالَ وَسَأَلْتُ مُحَمَّدًا عَنِ اسْمِ أَبِي الْجَعْدِ الضَّمْرِيِّ فَلَمْ يَعْرِفِ اسْمَهُ وَقَالَ لاَ أَعْرِفُ لَهُ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم إِلاَّ هَذَا الْحَدِيثَ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَلاَ نَعْرِفُ هَذَا الْحَدِيثَ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرٍو .
Бизга Али ибн Хашрам ривоят қилди, (у деди): бизга Исо ибн Юнус, Муҳаммад ибн Амрдан, у Абида ибн Суфёндан, у Абул-Жаъд — яъни ад-Дамрий — (суҳбатга эга бўлган, яъни саҳобий бўлган, деб Муҳаммад ибн Амр тахмин қилган)дан хабар берди. У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким жумани уни менсимаслик билан уч марта тарк қилса, Аллаҳ унинг қалбига муҳр босади,» дедилар. У деди: бу бобда Ибн Умар, Ибн Аббос ва Самурадан (ҳам ривоят бор). Абу Исо (Термизий) деди: Абул-Жаъднинг ҳадиси ҳасандир. У деди: мен Муҳаммаддан Абул-Жаъд ад-Дамрийнинг исмини сўрадим, у унинг исмини билмади ва: «Мен унга Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан фақат шу ҳадисдан бошқасини билмайман,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: биз ҳам бу ҳадисни фақат Муҳаммад ибн Амрнинг ҳадисидан (ривоятидан) биламиз.
حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، وَمُحَمَّدُ بْنُ مَدُّويَهْ، قَالاَ حَدَّثَنَا الْفَضْلُ بْنُ دُكَيْنٍ، حَدَّثَنَا إِسْرَائِيلُ، عَنْ ثُوَيْرٍ، عَنْ رَجُلٍ، مِنْ أَهْلِ قُبَاءَ عَنْ أَبِيهِ، وَكَانَ، مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم - قَالَ أَمَرَنَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم أَنْ نَشْهَدَ الْجُمُعَةَ مِنْ قُبَاءَ . وَقَدْ رُوِيَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي هَذَا وَلاَ يَصِحُّ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ وَلاَ يَصِحُّ فِي هَذَا الْبَابِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم شَيْءٌ . وَقَدْ رُوِيَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ " الْجُمُعَةُ عَلَى مَنْ آوَاهُ اللَّيْلُ إِلَى أَهْلِهِ " . وَهَذَا حَدِيثٌ إِسْنَادُهُ ضَعِيفٌ إِنَّمَا يُرْوَى مِنْ حَدِيثِ مُعَارِكِ بْنِ عَبَّادٍ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيِّ . وَضَعَّفَ يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ الْقَطَّانُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيَّ فِي الْحَدِيثِ . قَالَ وَاخْتَلَفَ أَهْلُ الْعِلْمِ عَلَى مَنْ تَجِبُ الْجُمُعَةُ فَقَالَ بَعْضُهُمْ تَجِبُ الْجُمُعَةُ عَلَى مَنْ آوَاهُ اللَّيْلُ إِلَى مَنْزِلِهِ . وَقَالَ بَعْضُهُمْ لاَ تَجِبُ الْجُمُعَةُ إِلاَّ عَلَى مَنْ سَمِعَ النِّدَاءَ وَهُوَ قَوْلُ الشَّافِعِيِّ وَأَحْمَدَ وَإِسْحَاقَ .
Бизга Абд ибн Ҳумайд ва Муҳаммад ибн Маддуяҳ ривоят қилдилар, улар дедилар: бизга ал-Фазл ибн Дукайн ривоят қилди, (у деди): бизга Исроил, Сувайрдан, у Қубо аҳлидан бўлган бир кишидан, у отасидан — у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ашобларидан эди — ривоят қилди. У деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга Қубодан жумага ҳозир бўлишни буюрдилар. Бу ҳақда Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ҳам ривоят қилинган, лекин у саҳиҳ эмас. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадисни биз фақат шу йўлдан биламиз ва бу бобда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан саҳиҳ бўлган ҳеч нарса йўқ. Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилинишича, у: «Жума — кечқурун (уй) аҳли олдига қайтадиган киши зиммасидадир,» дедилар. Бу ҳадиснинг исноди заифдир, у фақат Муорик ибн Аббоднинг Абдуллоҳ ибн Саид ал-Мақбурийдан (ривоят қилган) ҳадисидан ривоят қилинади. Яҳё ибн Саид ал-Қаттон ҳадисда Абдуллоҳ ибн Саид ал-Мақбурийни заиф санаган. У деди: илм аҳли жума ким зиммасига вожиб бўлишида ихтилоф қилдилар. Уларнинг баъзилари: жума кечқурун манзилига қайтадиган киши зиммасига вожиб бўлади, деди. Баъзилари эса: жума фақат азонни эшитган киши зиммасидагина вожиб бўлади, деди — бу Шофеий, Аҳмад ва Ишоқнинг сўзидир.
سَمِعْتُ أَحْمَدَ بْنَ الْحَسَنِ، يَقُولُ كُنَّا عِنْدَ أَحْمَدَ بْنِ حَنْبَلٍ فَذَكَرُوا عَلَى مَنْ تَجِبُ الْجُمُعَةُ فَلَمْ يَذْكُرْ أَحْمَدُ فِيهِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم شَيْئًا . قَالَ أَحْمَدُ بْنُ الْحَسَنِ فَقُلْتُ لأَحْمَدَ بْنِ حَنْبَلٍ فِيهِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . فَقَالَ أَحْمَدُ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قُلْتُ نَعَمْ . قَالَ أَحْمَدُ بْنُ الْحَسَنِ حَدَّثَنَا حَجَّاجُ بْنُ نُصَيْرٍ حَدَّثَنَا مُعَارِكُ بْنُ عَبَّادٍ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيِّ عَنْ أَبِيهِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الْجُمُعَةُ عَلَى مَنْ آوَاهُ اللَّيْلُ إِلَى أَهْلِهِ " . قَالَ فَغَضِبَ عَلَىَّ أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ وَقَالَ لِي اسْتَغْفِرْ رَبَّكَ اسْتَغْفِرْ رَبَّكَ . قَالَ أَبُو عِيسَى إِنَّمَا فَعَلَ أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ هَذَا لأَنَّهُ لَمْ يَعُدَّ هَذَا الْحَدِيثَ شَيْئًا وَضَعَّفَهُ لِحَالِ إِسْنَادِهِ .
Мен Аҳмад ибн ал-Ҳасанни шундай деётганини эшитдим: биз Аҳмад ибн Ҳанбалнинг олдида эдик, улар жума ким зиммасига вожиб бўлишини зикр қилдилар, Аҳмад эса бу ҳақда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан бирор нарса зикр қилмади. Аҳмад ибн ал-Ҳасан деди: мен Аҳмад ибн Ҳанбалга: «Бу ҳақда Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят) бор,» дедим. Аҳмад: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан(ми)?» деди. Мен: «Ҳа,» дедим. Аҳмад ибн ал-Ҳасан деди: бизга Ҳажжож ибн Нусайр ривоят қилди, (у деди): бизга Муорик ибн Аббод, Абдуллоҳ ибн Саид ал-Мақбурийдан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилди. У: «Жума — кечқурун (уй) аҳли олдига қайтадиган киши зиммасидадир,» дедилар. У деди: шунда Аҳмад ибн Ҳанбал менга ғазабланди ва менга: «Роббингдан мағфират сўра, Роббингдан мағфират сўра,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: Аҳмад ибн Ҳанбал буни шунинг учун қилдики, у бу ҳадисни ҳеч нарсага санамасди ва уни исноди ҳолатидан заиф санарди.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا سُرَيْجُ بْنُ النُّعْمَانِ، حَدَّثَنَا فُلَيْحُ بْنُ سُلَيْمَانَ، عَنْ عُثْمَانَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ التَّيْمِيِّ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُصَلِّي الْجُمُعَةَ حِينَ تَمِيلُ الشَّمْسُ .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, (у деди): бизга Сурайж ибн ан-Нуъмон ривоят қилди, (у деди): бизга Фулайҳ ибн Сулаймон, Усмон ибн Абдурраҳмон ат-Таймийдан, у Анас ибн Моликдан ривоят қилдики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қуёш оғганда (заволга юз тутганда) жумани ўқир эдилар.
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ مُوسَى، حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ الطَّيَالِسِيُّ، حَدَّثَنَا فُلَيْحُ بْنُ سُلَيْمَانَ، عَنْ عُثْمَانَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ التَّيْمِيِّ، عَنْ أَنَسٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَهُ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ سَلَمَةَ بْنِ الأَكْوَعِ وَجَابِرٍ وَالزُّبَيْرِ بْنِ الْعَوَّامِ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ أَنَسٍ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَهُوَ الَّذِي أَجْمَعَ عَلَيْهِ أَكْثَرُ أَهْلِ الْعِلْمِ أَنَّ وَقْتَ الْجُمُعَةِ إِذَا زَالَتِ الشَّمْسُ كَوَقْتِ الظُّهْرِ . وَهُوَ قَوْلُ الشَّافِعِيِّ وَأَحْمَدَ وَإِسْحَاقَ . وَرَأَى بَعْضُهُمْ أَنَّ صَلاَةَ الْجُمُعَةِ إِذَا صُلِّيَتْ قَبْلَ الزَّوَالِ أَنَّهَا تَجُوزُ أَيْضًا . وَقَالَ أَحْمَدُ وَمَنْ صَلاَّهَا قَبْلَ الزَّوَالِ فَإِنَّهُ لَمْ يَرَ عَلَيْهِ إِعَادَةً .
Бизга Яҳё ибн Мусо ривоят қилди, у деди: бизга Абу Довуд ат-Таёлисий ривоят қилди, у деди: бизга Фулайҳ ибн Сулаймон ривоят қилди, у Усмон ибн Абдурраҳмон ат-Таймийдан, у Анасдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга ўхшашини (ривоят қилди). У (Термизий) деди: бу бобда Салама ибн ал-Акваъ, Жобир ва Зубайр ибн ал-Аввомдан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Анаснинг ҳадиси ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Бу кўпчилик илм аҳли иттифоқ қилган нарсадир: яъни жуманинг вақти, қуёш оғганда — пешин вақти кабидир. Бу Шофеъий, Аҳмад ва Ишоқнинг сўзидир. Уларнинг баъзилари қуёш оғишидан олдин ўқилган жума намози ҳам жоиз, деб ҳисоблашган. Аҳмад деди: ким уни қуёш оғишидан олдин ўқиса, унга қайта ўқиш (вожиб) деб кўрилмайди.
حَدَّثَنَا أَبُو حَفْصٍ، عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ الْفَلاَّسُ الصَّيْرَفِيُّ حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ عُمَرَ، وَيَحْيَى بْنُ كَثِيرٍ أَبُو غَسَّانَ الْعَنْبَرِيُّ، قَالاَ حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ الْعَلاَءِ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَخْطُبُ إِلَى جِذْعٍ فَلَمَّا اتَّخَذَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم الْمِنْبَرَ حَنَّ الْجِذْعُ حَتَّى أَتَاهُ فَالْتَزَمَهُ فَسَكَنَ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَنَسٍ وَجَابِرٍ وَسَهْلِ بْنِ سَعْدٍ وَأُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ وَابْنِ عَبَّاسٍ وَأُمِّ سَلَمَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ ابْنِ عُمَرَ حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ صَحِيحٌ . وَمُعَاذُ بْنُ الْعَلاَءِ هُوَ بَصْرِيٌّ وَهُوَ أَخُو أَبِي عَمْرِو بْنِ الْعَلاَءِ .
Бизга Абу Ҳафс Амр ибн Алий ал-Фаллос ас-Сайрафий ривоят қилди, у деди: бизга Усмон ибн Умар ва Яҳё ибн Касир Абу Ғассон ал-Анбарий ривоят қилишди, улар дедилар: бизга Муоз ибн ал-Ало ривоят қилди, у Нофеъдан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир хурмо устунига суяниб хутба ўқир эдилар. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) минбар ясаб олганларида, устун (айрилиқдан) шундай нола қилдики, У (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унинг олдига келдилар ва уни қучоқладилар, шунда у тинчиди. У (Термизий) деди: бу бобда Анас, Жобир, Саҳл ибн Саъд, Убай ибн Каъб, Ибн Аббос ва Умму Саламадан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Ибн Умарнинг ҳадиси ҳасан ғариб саҳиҳ ҳадисдир. Муоз ибн ал-Ало басралик бўлиб, у Абу Амр ибн ал-Алонинг биродаридир.
حَدَّثَنَا حُمَيْدُ بْنُ مَسْعَدَةَ الْبَصْرِيُّ، حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ الْحَارِثِ، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَخْطُبُ يَوْمَ الْجُمُعَةِ ثُمَّ يَجْلِسُ ثُمَّ يَقُومُ فَيَخْطُبُ قَالَ مِثْلَ مَا تَفْعَلُونَ الْيَوْمَ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ وَجَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ وَجَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ ابْنِ عُمَرَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَهُوَ الَّذِي رَآهُ أَهْلُ الْعِلْمِ أَنْ يَفْصِلَ بَيْنَ الْخُطْبَتَيْنِ بِجُلُوسٍ .
Бизга Ҳумайд ибн Масъада ал-Басрий ривоят қилди, у деди: бизга Холид ибн ал-Ҳорис ривоят қилди, у деди: бизга Убайдуллоҳ ибн Умар ривоят қилди, у Нофеъдан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) жума куни хутба ўқир, сўнг ўтирар, сўнг туриб (яна) хутба ўқир эдилар. У деди: ҳозир сизлар қилаётганингиз каби. У (Термизий) деди: бу бобда Ибн Аббос, Жобир ибн Абдуллоҳ ва Жобир ибн Самурадан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Ибн Умарнинг ҳадиси ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Илм аҳли мана шуни — икки хутба орасини ўтириш билан ажратишни (тўғри) деб кўришган.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، وَهَنَّادٌ، قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ سِمَاكِ بْنِ حَرْبٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ، قَالَ كُنْتُ أُصَلِّي مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَكَانَتْ صَلاَتُهُ قَصْدًا وَخُطْبَتُهُ قَصْدًا . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عَمَّارِ بْنِ يَاسِرٍ وَابْنِ أَبِي أَوْفَى . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Қутайба ва Ҳаннод ривоят қилишди, улар дедилар: бизга Абул-Аҳвас ривоят қилди, у Симок ибн Ҳарбдан, у Жобир ибн Самурадан (ривоят қилдики), у деди: мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан намоз ўқир эдим. Уларнинг намози меъёрли, хутбаси (ҳам) меъёрли эди. У (Термизий) деди: бу бобда Аммор ибн Ёсир ва Ибн Аби Авфодан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Жобир ибн Самуранинг ҳадиси ҳасан саҳиҳ ҳадисдир.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ، عَنْ عَطَاءٍ، عَنْ صَفْوَانَ بْنِ يَعْلَى بْنِ أُمَيَّةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ سَمِعْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَقْرَأُ عَلَى الْمِنْبَرِ (ونَادَوُا يَا مَالِكُ) . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ وَجَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ يَعْلَى بْنِ أُمَيَّةَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ وَهُوَ حَدِيثُ ابْنِ عُيَيْنَةَ . وَقَدِ اخْتَارَ قَوْمٌ مِنْ أَهْلِ الْعِلْمِ أَنْ يَقْرَأَ الإِمَامُ فِي الْخُطْبَةِ آيًا مِنَ الْقُرْآنِ . قَالَ الشَّافِعِيُّ وَإِذَا خَطَبَ الإِمَامُ فَلَمْ يَقْرَأْ فِي خُطْبَتِهِ شَيْئًا مِنَ الْقُرْآنِ أَعَادَ الْخُطْبَةَ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, у Амр ибн Динордан, у Атодан, у Сафвон ибн Яъло ибн Умайядан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) минбар устида «Ва улар: «Эй Молик!» деб (дўзах қўриқчисини) чақирдилар,» (Зухруф сураси, 77) дея ўқиётганларини эшитдим. У (Термизий) деди: бу бобда Абу Ҳурайра ва Жобир ибн Самурадан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Яъло ибн Умайянинг ҳадиси ҳасан саҳиҳ ғариб ҳадисдир, у Ибн Уяйнанинг ҳадисидир. Илм аҳлидан бир гуруҳ имом хутбада Қуръондан оятлар ўқишини ихтиёр қилишган. Шофеъий деди: агар имом хутба ўқиб, хутбасида Қуръондан бирор нарса ўқимаса, хутбани қайтадан ўқийди.
حَدَّثَنَا عَبَّادُ بْنُ يَعْقُوبَ الْكُوفِيُّ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْفَضْلِ بْنِ عَطِيَّةَ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ عَلْقَمَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا اسْتَوَى عَلَى الْمِنْبَرِ اسْتَقْبَلْنَاهُ بِوُجُوهِنَا . قَالَ أَبُو عِيسَى وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ عُمَرَ وَحَدِيثُ مَنْصُورٍ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ مُحَمَّدِ بْنِ الْفَضْلِ بْنِ عَطِيَّةَ . وَمُحَمَّدُ بْنُ الْفَضْلِ بْنِ عَطِيَّةَ ضَعِيفٌ ذَاهِبُ الْحَدِيثِ عِنْدَ أَصْحَابِنَا . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَغَيْرِهِمْ يَسْتَحِبُّونَ اسْتِقْبَالَ الإِمَامِ إِذَا خَطَبَ . وَهُوَ قَوْلُ سُفْيَانَ الثَّوْرِيِّ وَالشَّافِعِيِّ وَأَحْمَدَ وَإِسْحَاقَ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَلاَ يَصِحُّ فِي هَذَا الْبَابِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم شَيْءٌ .
Бизга Аббод ибн Яъқуб ал-Куфий ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн ал-Фадл ибн Атийя ривоят қилди, у Мансурдан, у Иброҳимдан, у Алқамадан, у Абдуллоҳ ибн Масъуддан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) минбарга кўтарилганларида, биз юзларимиз билан У (соллаллаҳу алайҳи васаллам) томон юзланар эдик. Абу Исо (Термизий) деди: бу бобда Ибн Умардан ҳам (ривоят) бор. Мансурнинг ҳадисини биз фақат Муҳаммад ибн ал-Фадл ибн Атийянинг ҳадисидан биламиз, холос. Муҳаммад ибн ал-Фадл ибн Атийя эса бизнинг уламоларимиз наздида заиф, ҳадиси ташлаб қўйилган (рови)дир. Бу борада амал — Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаларидан ва бошқалардан бўлган илм аҳли наздида шундайки, улар имом хутба ўқиганда унга юзланишни мустаҳаб кўришади. Бу Суфён ас-Саврий, Шофеъий, Аҳмад ва Ишоқнинг сўзидир. Абу Исо (Термизий) деди: бу бобда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (саҳиҳ) бирор нарса собит эмас.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ بَيْنَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَخْطُبُ يَوْمَ الْجُمُعَةِ إِذْ جَاءَ رَجُلٌ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " أَصَلَّيْتَ " . قَالَ لاَ . قَالَ " قُمْ فَارْكَعْ " . قَالَ أَبُو عِيسَى وَهَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ أَصَحُّ شَيْءٍ فِي هَذَا الْبَابِ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Зайд ривоят қилди, у Амр ибн Динордан, у Жобир ибн Абдуллоҳдан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) жума куни хутба ўқиётганларида, бир киши келди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Намоз ўқидингми?» дедилар. У: «Йўқ,» деди. У (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Тур ва икки ракаат ўқи,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳасан саҳиҳ ҳадисдир, бу бобдаги энг саҳиҳ нарсадир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَجْلاَنَ، عَنْ عِيَاضِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي سَرْحٍ، أَنَّ أَبَا سَعِيدٍ الْخُدْرِيَّ، دَخَلَ يَوْمَ الْجُمُعَةِ وَمَرْوَانُ يَخْطُبُ فَقَامَ يُصَلِّي فَجَاءَ الْحَرَسُ لِيُجْلِسُوهُ فَأَبَى حَتَّى صَلَّى فَلَمَّا انْصَرَفَ أَتَيْنَاهُ فَقُلْنَا رَحِمَكَ اللَّهُ إِنْ كَادُوا لَيَقَعُوا بِكَ . فَقَالَ مَا كُنْتُ لأَتْرُكَهُمَا بَعْدَ شَيْءٍ رَأَيْتُهُ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . ثُمَّ ذَكَرَ أَنَّ رَجُلاً جَاءَ يَوْمَ الْجُمُعَةِ فِي هَيْئَةٍ بَذَّةٍ وَالنَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَخْطُبُ يَوْمَ الْجُمُعَةِ فَأَمَرَهُ فَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ وَالنَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَخْطُبُ . قَالَ ابْنُ أَبِي عُمَرَ كَانَ سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ يُصَلِّي رَكْعَتَيْنِ إِذَا جَاءَ وَالإِمَامُ يَخْطُبُ وَكَانَ يَأْمُرُ بِهِ وَكَانَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْمُقْرِئُ يَرَاهُ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَسَمِعْتُ ابْنَ أَبِي عُمَرَ يَقُولُ قَالَ سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ كَانَ مُحَمَّدُ بْنُ عَجْلاَنَ ثِقَةً مَأْمُونًا فِي الْحَدِيثِ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ جَابِرٍ وَأَبِي هُرَيْرَةَ وَسَهْلِ بْنِ سَعْدٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ بَعْضِ أَهْلِ الْعِلْمِ . وَبِهِ يَقُولُ الشَّافِعِيُّ وَأَحْمَدُ وَإِسْحَاقُ . وَقَالَ بَعْضُهُمْ إِذَا دَخَلَ وَالإِمَامُ يَخْطُبُ فَإِنَّهُ يَجْلِسُ وَلاَ يُصَلِّي . وَهُوَ قَوْلُ سُفْيَانَ الثَّوْرِيِّ وَأَهْلِ الْكُوفَةِ . وَالْقَوْلُ الأَوَّلُ أَصَحُّ . حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ حَدَّثَنَا الْعَلاَءُ بْنُ خَالِدٍ الْقُرَشِيُّ قَالَ رَأَيْتُ الْحَسَنَ الْبَصْرِيَّ دَخَلَ الْمَسْجِدَ يَوْمَ الْجُمُعَةِ وَالإِمَامُ يَخْطُبُ فَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ جَلَسَ . إِنَّمَا فَعَلَ الْحَسَنُ اتِّبَاعًا لِلْحَدِيثِ وَهُوَ رَوَى عَنْ جَابِرٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم هَذَا الْحَدِيثَ .
Бизга Муҳаммад ибн Аби Умар ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, у Муҳаммад ибн Ажлондан, у Иёд ибн Абдуллоҳ ибн Аби Сарҳдан (ривоят қилдики), Абу Саъид ал-Худрий жума куни (масжидга) кирди, Марвон эса хутба ўқиётган эди. У (Абу Саъид) туриб намоз ўқий бошлади. Қўриқчилар уни ўтқазиш учун келишди, лекин у намозни тугатмагунча (ўтиришдан) бош тортди. (Марвон хутбадан) қайтганида, биз унинг олдига келдик ва: «Аллаҳ сенга раҳм қилсин, улар сени хафа қилишларига оз қолди,» дедик. У: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан кўрган нарсамдан кейин бу икки ракаатни тарк этмас эдим,» деди. Сўнг у зикр қилдики, бир киши жума куни эски-туски кийимда келди, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) эса жума куни хутба ўқиётган эдилар. У (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга буюрдилар, шунда у икки ракаат ўқиди, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) эса хутба ўқиётган эдилар. Ибн Аби Умар деди: Суфён ибн Уяйна имом хутба ўқиётганида келса, икки ракаат ўқир ва шунга буюрар эди. Абу Абдурраҳмон ал-Муқриъ ҳам шу фикрда эди. Абу Исо (Термизий) деди: мен Ибн Аби Умарни шундай деганини эшитдим: Суфён ибн Уяйна деди: Муҳаммад ибн Ажлон ҳадисда ишончли, омонатдор (рови) эди. У (Термизий) деди: бу бобда Жобир, Абу Ҳурайра ва Саҳл ибн Саъддан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Абу Саъид ал-Худрийнинг ҳадиси ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Бу борада амал баъзи илм аҳли наздида шундайдир. Шофеъий, Аҳмад ва Ишоқ ҳам шуни айтишади. Уларнинг баъзилари деди: имом хутба ўқиётганида (масжидга) кирса, ўтиради ва намоз ўқимайди. Бу Суфён ас-Саврий ва куфаликларнинг сўзидир. Биринчи сўз эса саҳиҳроқдир. Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга ал-Ало ибн Холид ал-Қураший ривоят қилди, у деди: мен Ҳасан ал-Басрийни жума куни имом хутба ўқиётганида масжидга кириб, икки ракаат ўқиб, сўнг ўтирганини кўрдим. Ҳасан буни фақат ҳадисга эргашиб қилган, чунки у Жобирдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан бу ҳадисни ривоят қилган эди.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ عُقَيْلٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ قَالَ يَوْمَ الْجُمُعَةِ وَالإِمَامُ يَخْطُبُ أَنْصِتْ فَقَدْ لَغَا " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ أَبِي أَوْفَى وَجَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ أَبِي هُرَيْرَةَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَالْعَمَلُ عَلَيْهِ عِنْدَ أَهْلِ الْعِلْمِ كَرِهُوا لِلرَّجُلِ أَنْ يَتَكَلَّمَ وَالإِمَامُ يَخْطُبُ وَقَالُوا إِنْ تَكَلَّمَ غَيْرُهُ فَلاَ يُنْكِرْ عَلَيْهِ إِلاَّ بِالإِشَارَةِ . وَاخْتَلَفُوا فِي رَدِّ السَّلاَمِ وَتَشْمِيتِ الْعَاطِسِ وَالإِمَامُ يَخْطُبُ فَرَخَّصَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ فِي رَدِّ السَّلاَمِ وَتَشْمِيتِ الْعَاطِسِ وَالإِمَامُ يَخْطُبُ وَهُوَ قَوْلُ أَحْمَدَ وَإِسْحَاقَ . وَكَرِهَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنَ التَّابِعِينَ وَغَيْرِهِمْ ذَلِكَ وَهُوَ قَوْلُ الشَّافِعِيِّ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, у Уқайлдан, у аз-Зуҳрийдан, у Саид ибн ал-Мусайябдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким жума куни имом хутба ўқиётганида (бошқага) «Жим бўл!» деса, у бекорчи (бефойда) иш қилибди,» дедилар. У (Термизий) деди: бу бобда Ибн Аби Авфо ва Жобир ибн Абдуллоҳдан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Абу Ҳурайранинг ҳадиси ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Бу борада амал илм аҳли наздида шундайки, улар имом хутба ўқиётганида кишининг гапиришини макруҳ кўришган ва дедилар: агар бошқаси гапирса, унга фақат ишора билан эътироз билдирсин. Имом хутба ўқиётганида саломга жавоб қайтариш ва акса урганга «Ярҳамукаллоҳ» дейиш ҳақида ихтилоф қилишган. Илм аҳлидан баъзилари имом хутба ўқиётганида саломга жавоб қайтариш ва акса урганга «Ярҳамукаллоҳ» дейишга рухсат беришган, бу Аҳмад ва Ишоқнинг сўзидир. Тобеъинлардан ва бошқалардан баъзи илм аҳли буни макруҳ кўришган, бу Шофеъийнинг сўзидир.
حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا رِشْدِينُ بْنُ سَعْدٍ، عَنْ زَبَّانَ بْنِ فَائِدٍ، عَنْ سَهْلِ بْنِ مُعَاذِ بْنِ أَنَسٍ الْجُهَنِيِّ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ تَخَطَّى رِقَابَ النَّاسِ يَوْمَ الْجُمُعَةِ اتَّخَذَ جِسْرًا إِلَى جَهَنَّمَ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ جَابِرٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ سَهْلِ بْنِ مُعَاذِ بْنِ أَنَسٍ الْجُهَنِيِّ حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ رِشْدِينَ بْنِ سَعْدٍ . وَالْعَمَلُ عَلَيْهِ عِنْدَ أَهْلِ الْعِلْمِ كَرِهُوا أَنْ يَتَخَطَّى الرَّجُلُ رِقَابَ النَّاسِ يَوْمَ الْجُمُعَةِ وَشَدَّدُوا فِي ذَلِكَ . وَقَدْ تَكَلَّمَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ فِي رِشْدِينَ بْنِ سَعْدٍ وَضَعَّفَهُ مِنْ قِبَلِ حِفْظِهِ .
Бизга Абу Курайб ривоят қилди, у деди: бизга Ришдин ибн Саъд ривоят қилди, у Заббон ибн Фоиддан, у Саҳл ибн Муоз ибн Анас ал-Жуҳанийдан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким жума куни одамларнинг бўйинларидан ошиб (ораларини ёриб) ўтса, жаҳаннамга кўприк тутган (бўлибди),» дедилар. У (Термизий) деди: бу бобда Жобирдан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Саҳл ибн Муоз ибн Анас ал-Жуҳанийнинг ҳадиси ғариб ҳадисдир, биз уни фақат Ришдин ибн Саъднинг ҳадисидан биламиз. Бу борада амал илм аҳли наздида шундайки, улар жума куни кишининг одамларнинг бўйинларидан ошиб ўтишини макруҳ кўришган ва бунда қаттиқ туришган. Илм аҳлидан баъзилари Ришдин ибн Саъд ҳақида (танқидий) гапиришган ва уни хотираси томонидан заиф санашган.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ حُمَيْدٍ الرَّازِيُّ، وَعَبَّاسُ بْنُ مُحَمَّدٍ الدُّورِيُّ، قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْمُقْرِئُ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي أَيُّوبَ، حَدَّثَنِي أَبُو مَرْحُومٍ، عَنْ سَهْلِ بْنِ مُعَاذٍ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم نَهَى عَنِ الْحَبْوَةِ يَوْمَ الْجُمُعَةِ وَالإِمَامُ يَخْطُبُ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَهَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ . وَأَبُو مَرْحُومٍ اسْمُهُ عَبْدُ الرَّحِيمِ بْنُ مَيْمُونٍ . وَقَدْ كَرِهَ قَوْمٌ مِنْ أَهْلِ الْعِلْمِ الْحَبْوَةَ يَوْمَ الْجُمُعَةِ وَالإِمَامُ يَخْطُبُ وَرَخَّصَ فِي ذَلِكَ بَعْضُهُمْ مِنْهُمْ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ وَغَيْرُهُ وَبِهِ يَقُولُ أَحْمَدُ وَإِسْحَاقُ لاَ يَرَيَانِ بِالْحَبْوَةِ وَالإِمَامُ يَخْطُبُ بَأْسًا .
Бизга Муҳаммад ибн Ҳумайд ар-Розий ва Аббос ибн Муҳаммад ад-Дурий ривоят қилишди, улар дедилар: бизга Абу Абдурраҳмон ал-Муқриъ ривоят қилди, у Саид ибн Аби Айюбдан (ривоят қилдики): менга Абу Марҳум ривоят қилди, у Саҳл ибн Муоздан, у отасидан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) жума куни имом хутба ўқиётганида қучоқлаб ўтиришдан (ал-ҳабва) қайтардилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳасан ҳадисдир. Абу Марҳумнинг исми Абдурраҳим ибн Маймундир. Илм аҳлидан бир гуруҳ жума куни имом хутба ўқиётганида қучоқлаб ўтиришни макруҳ кўришган, уларнинг баъзилари эса бунга рухсат беришган — жумладан Абдуллоҳ ибн Умар ва бошқалар. Аҳмад ва Ишоқ ҳам шуни айтишади: улар имом хутба ўқиётганида қучоқлаб ўтиришда ҳеч қандай гуноҳ кўрмайдилар.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، أَخْبَرَنَا حُصَيْنٌ، قَالَ سَمِعْتُ عُمَارَةَ بْنَ، رُوَيْبَةَ الثَّقَفِيَّ، وَبِشْرُ بْنُ مَرْوَانَ، يَخْطُبُ فَرَفَعَ يَدَيْهِ فِي الدُّعَاءِ فَقَالَ عُمَارَةُ قَبَّحَ اللَّهُ هَاتَيْنِ الْيُدَيَّتَيْنِ الْقُصَيِّرَتَيْنِ لَقَدْ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَمَا يَزِيدُ عَلَى أَنْ يَقُولَ هَكَذَا وَأَشَارَ هُشَيْمٌ بِالسَّبَّابَةِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, у деди: бизга Ҳушайм ривоят қилди, у деди: бизга Ҳусайн хабар берди, у деди: мен Умора ибн Рувайба ас-Сақафийни эшитдим — Бишр ибн Марвон хутба ўқиб, қўлларини дуога кўтарган эди — Умора: «Аллаҳ бу икки калта қўлчани хунук қилсин! Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни кўрганман, У (хутбада) фақат шундай қилардилар, бошқа нарса қўшмасдилар,» деди. Ҳушайм кўрсаткич бармоғи билан ишора қилди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳасан саҳиҳ ҳадисдир.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ خَالِدٍ الْخَيَّاطُ، عَنِ ابْنِ أَبِي ذِئْبٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنِ السَّائِبِ بْنِ يَزِيدَ، قَالَ كَانَ الأَذَانُ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَبِي بَكْرٍ وَعُمَرَ إِذَا خَرَجَ الإِمَامُ وَإِذَا أُقِيمَتِ الصَّلاَةُ فَلَمَّا كَانَ عُثْمَانُ رضى الله عنه زَادَ النِّدَاءَ الثَّالِثَ عَلَى الزَّوْرَاءِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Холид ал-Хайёт ривоят қилди, у Ибн Аби Зиъбдан, у аз-Зуҳрийдан, у ас-Соиб ибн Язиддан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам), Абу Бакр ва Умар замонида азон имом (хутбага) чиққанида ва намоз иқомати айтилганида (айтилар) эди. Усмон (розияллаҳу анҳу) (халифа) бўлганида, аз-Заврў (деган жой) устида учинчи нидони қўшди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳасан саҳиҳ ҳадисдир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ الطَّيَالِسِيُّ، حَدَّثَنَا جَرِيرُ بْنُ حَازِمٍ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يُكَلَّمُ بِالْحَاجَةِ إِذَا نَزَلَ عَنِ الْمِنْبَرِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ جَرِيرِ بْنِ حَازِمٍ . قَالَ وَسَمِعْتُ مُحَمَّدًا يَقُولُ وَهِمَ جَرِيرُ بْنُ حَازِمٍ فِي هَذَا الْحَدِيثِ وَالصَّحِيحُ مَا رُوِيَ عَنْ ثَابِتٍ عَنْ أَنَسٍ قَالَ أُقِيمَتِ الصَّلاَةُ فَأَخَذَ رَجُلٌ بِيَدِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَمَا زَالَ يُكَلِّمُهُ حَتَّى نَعَسَ بَعْضُ الْقَوْمِ . قَالَ مُحَمَّدٌ وَالْحَدِيثُ هُوَ هَذَا . وَجَرِيرُ بْنُ حَازِمٍ رُبَّمَا يَهِمُ فِي الشَّىْءِ وَهُوَ صَدُوقٌ . قَالَ مُحَمَّدٌ وَهِمَ جَرِيرُ بْنُ حَازِمٍ فِي حَدِيثِ ثَابِتٍ عَنْ أَنَسٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا أُقِيمَتِ الصَّلاَةُ فَلاَ تَقُومُوا حَتَّى تَرَوْنِي " . قَالَ مُحَمَّدٌ وَيُرْوَى عَنْ حَمَّادِ بْنِ زَيْدٍ قَالَ كُنَّا عِنْدَ ثَابِتٍ الْبُنَانِيِّ فَحَدَّثَ حَجَّاجٌ الصَّوَّافُ عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي كَثِيرٍ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي قَتَادَةَ عَنْ أَبِيهِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا أُقِيمَتِ الصَّلاَةُ فَلاَ تَقُومُوا حَتَّى تَرَوْنِي " . فَوَهِمَ جَرِيرٌ فَظَنَّ أَنَّ ثَابِتًا حَدَّثَهُمْ عَنْ أَنَسٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Абу Довуд ат-Таёлисий ривоят қилди, у деди: бизга Жарир ибн Ҳозим ривоят қилди, у Собитдан, у Анас ибн Моликдан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) минбардан тушганларида (кишилар) билан эҳтиёж (юмуш) юзасидан гаплашар эдилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадисни биз фақат Жарир ибн Ҳозимнинг ҳадисидан биламиз. У деди: мен Муҳаммад (ал-Бухорий)ни шундай деганини эшитдим: Жарир ибн Ҳозим бу ҳадисда адашган, саҳиҳи эса Собитдан, у Анасдан ривоят қилинган (ривоят)дир: у деди: намоз иқомати айтилди, шунда бир киши Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг қўлларидан ушлади ва У билан шундай гаплашавердики, ҳатто баъзи кишилар мудраб қолди. Муҳаммад деди: (асл) ҳадис мана шудир. Жарир ибн Ҳозим гоҳо бирор нарсада адашади, лекин у саддуқдир (рост сўзловчи). Муҳаммад деди: Жарир ибн Ҳозим Собитнинг Анасдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилган) ҳадисида адашган: У: «Намоз иқомати айтилганда, мени кўрмагунингизча турманглар,» дедилар. Муҳаммад деди: Ҳаммод ибн Зайддан ривоят қилинадики, у деди: биз Собит ал-Бунонийнинг ҳузурида эдик, шунда Ҳажжож ас-Саввоф Яҳё ибн Аби Касирдан, у Абдуллоҳ ибн Аби Қатодадан, у отасидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилди: У: «Намоз иқомати айтилганда, мени кўрмагунингизча турманглар,» дедилар. Шунда Жарир адашиб, Собит буларни Анасдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилган, деб гумон қилди.
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْخَلاَّلُ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ لَقَدْ رَأَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم بَعْدَ مَا تُقَامُ الصَّلاَةُ يُكَلِّمُهُ الرَّجُلُ يَقُومُ بَيْنَهُ وَبَيْنَ الْقِبْلَةِ فَمَا يَزَالُ يُكَلِّمُهُ فَلَقَدْ رَأَيْتُ بَعْضَنَا يَنْعَسُ مِنْ طُولِ قِيَامِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم لَهُ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга ал-Ҳасан ибн Алий ал-Халлол ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, у деди: бизга Маъмар хабар берди, у Собитдан, у Анасдан (ривоят қилдики), у деди: мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни намоз иқомати айтилганидан кейин (кўрдим) — бир киши У билан, У билан қибла орасида туриб гаплашар эди ва У билан гаплашаверарди. Мен баъзиларимиз Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг узоқ туришларидан мудраб қолаётганини кўрдим. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳасан саҳиҳ ҳадисдир.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا حَاتِمُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ، عَنْ جَعْفَرِ بْنِ مُحَمَّدٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي رَافِعٍ، مَوْلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ اسْتَخْلَفَ مَرْوَانُ أَبَا هُرَيْرَةَ عَلَى الْمَدِينَةِ وَخَرَجَ إِلَى مَكَّةَ فَصَلَّى بِنَا أَبُو هُرَيْرَةَ يَوْمَ الْجُمُعَةِ فَقَرَأَ سُورَةَ الْجُمُعَةِ وَفِي السَّجْدَةِ الثَّانِيَةِ: (ِإذَا جَاءَكَ الْمُنَافِقُونَ ) قَالَ عُبَيْدُ اللَّهِ فَأَدْرَكْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ فَقُلْتُ لَهُ تَقْرَأُ بِسُورَتَيْنِ كَانَ عَلِيٌّ يَقْرَأُ بِهِمَا بِالْكُوفَةِ قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ إِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقْرَأُ بِهِمَا . وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ وَالنُّعْمَانِ بْنِ بَشِيرٍ وَأَبِي عِنَبَةَ الْخَوْلاَنِيِّ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ أَبِي هُرَيْرَةَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَرُوِيَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ كَانَ يَقْرَأُ فِي صَلاَةِ الْجُمُعَةِ بِـ ( سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الأَعْلَى ) وَ (هَلْ أَتَاكَ حَدِيثُ الْغَاشِيَةِ ) . عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ أَبِي رَافِعٍ كَاتِبُ عَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Ҳотим ибн Исмоил ривоят қилди, у Жаъфар ибн Муҳаммаддан, у отасидан, у Убайдуллоҳ ибн Аби Рофиъдан — Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг озод қилган қулидан (ривоят қилдики), у деди: Марвон Абу Ҳурайрани Мадинага (ўрнига) ноиб қилиб, Маккага чиқди. Абу Ҳурайра бизга жума куни намоз ўқиб берди ва Жумуа сурасини ўқиди, иккинчи ракаатда эса «Мунофиқлар сенинг олдингга келганларида...» (Мунофиқун сураси, 1) (сурасини ўқиди). Убайдуллоҳ деди: мен Абу Ҳурайрага етиб олиб, унга: «Али Куфада ўқийдиган икки сурани ўқидинг,» дедим. Абу Ҳурайра: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни бу иккисини ўқиганларини эшитганман,» деди. Бу бобда Ибн Аббос, Нуъмон ибн Башир ва Абу Инаба ал-Хавлонийдан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Абу Ҳурайранинг ҳадиси ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилинадики, У жума намозида «Саббиҳ исма Роббикал-Аъло» (Аъло сураси) ва «Ҳал атока ҳадисул-Ғошия» (Ғошия сураси)ни ўқир эдилар. Убайдуллоҳ ибн Аби Рофиъ Али ибн Аби Толиб (розияллаҳу анҳу)нинг котиби эди.
حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، أَخْبَرَنَا شَرِيكٌ، عَنْ مُخَوَّلِ بْنِ رَاشِدٍ، عَنْ مُسْلِمٍ الْبَطِينِ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقْرَأُ يَوْمَ الْجُمُعَةِ فِي صَلاَةِ الْفَجْرِ * (تَنْزِيلُ ) السَّجْدَةَ وَ (هَلْ أَتَى عَلَى الإِنْسَانِ ) . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ سَعْدٍ وَابْنِ مَسْعُودٍ وَأَبِي هُرَيْرَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ ابْنِ عَبَّاسٍ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رَوَاهُ سُفْيَانُ الثَّوْرِيُّ وَشُعْبَةُ وَغَيْرُ وَاحِدٍ عَنْ مُخَوَّلٍ .
Бизга Алий ибн Ҳужр ривоят қилди, у деди: бизга Шарик хабар берди, у Мухаввал ибн Рошиддан, у Муслим ал-Батиндан, у Саид ибн Жубайрдан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) жума куни бомдод намозида «Танзил» (яъни Сажда) сурасини ва «Ҳал ато алал-инсони» (Инсон сураси)ни ўқир эдилар. У (Термизий) деди: бу бобда Саъд, Ибн Масъуд ва Абу Ҳурайрадан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Ибн Аббоснинг ҳадиси ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Уни Суфён ас-Саврий, Шуъба ва бошқа кўпчилик Мухаввалдан ривоят қилишган.
حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ كَانَ يُصَلِّي بَعْدَ الْجُمُعَةِ رَكْعَتَيْنِ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ جَابِرٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ ابْنِ عُمَرَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رُوِيَ عَنْ نَافِعٍ عَنِ ابْنِ عُمَرَ أَيْضًا . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ بَعْضِ أَهْلِ الْعِلْمِ وَبِهِ يَقُولُ الشَّافِعِيُّ وَأَحْمَدُ .
Бизга Ибн Аби Умар ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, у Амр ибн Динордан, у аз-Зуҳрийдан, у Солимдан, у отасидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), У жумадан кейин икки ракаат ўқир эдилар. У (Термизий) деди: бу бобда Жобирдан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Ибн Умарнинг ҳадиси ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Бу Нофеъдан, у Ибн Умардан ҳам ривоят қилинган. Бу борада амал баъзи илм аҳли наздида шундайдир, Шофеъий ва Аҳмад ҳам шуни айтишади.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّهُ كَانَ إِذَا صَلَّى الْجُمُعَةَ انْصَرَفَ فَصَلَّى سَجْدَتَيْنِ فِي بَيْتِهِ ثُمَّ قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَصْنَعُ ذَلِكَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга ал-Лайс, Нофедан, у Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у жума намозини ўқигач, қайтиб уйида икки ракат (сажда) ўқир эди. Сўнг деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳам шундай қилар эдилар.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ سُهَيْلِ بْنِ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ كَانَ مِنْكُمْ مُصَلِّيًا بَعْدَ الْجُمُعَةِ فَلْيُصَلِّ أَرْبَعًا " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ الْمَدِينِيِّ عَنْ سُفْيَانَ بْنِ عُيَيْنَةَ قَالَ كُنَّا نَعُدُّ سُهَيْلَ بْنَ أَبِي صَالِحٍ ثَبْتًا فِي الْحَدِيثِ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ بَعْضِ أَهْلِ الْعِلْمِ . وَرُوِيَ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ أَنَّهُ كَانَ يُصَلِّي قَبْلَ الْجُمُعَةِ أَرْبَعًا وَبَعْدَهَا أَرْبَعًا . وَقَدْ رُوِيَ عَنْ عَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ رضى الله عنه أَنَّهُ أَمَرَ أَنْ يُصَلَّى بَعْدَ الْجُمُعَةِ رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ أَرْبَعًا . وَذَهَبَ سُفْيَانُ الثَّوْرِيُّ وَابْنُ الْمُبَارَكِ إِلَى قَوْلِ ابْنِ مَسْعُودٍ . وَقَالَ إِسْحَاقُ إِنْ صَلَّى فِي الْمَسْجِدِ يَوْمَ الْجُمُعَةِ صَلَّى أَرْبَعًا وَإِنْ صَلَّى فِي بَيْتِهِ صَلَّى رَكْعَتَيْنِ . وَاحْتَجَّ بِأَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُصَلِّي بَعْدَ الْجُمُعَةِ رَكْعَتَيْنِ فِي بَيْتِهِ وَحَدِيثِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم " مَنْ كَانَ مِنْكُمْ مُصَلِّيًا بَعْدَ الْجُمُعَةِ فَلْيُصَلِّ أَرْبَعًا " . قَالَ أَبُو عِيسَى وَابْنُ عُمَرَ هُوَ الَّذِي رَوَى عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ كَانَ يُصَلِّي بَعْدَ الْجُمُعَةِ رَكْعَتَيْنِ فِي بَيْتِهِ وَابْنُ عُمَرَ بَعْدَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم صَلَّى فِي الْمَسْجِدِ بَعْدَ الْجُمُعَةِ رَكْعَتَيْنِ وَصَلَّى بَعْدَ الرَّكْعَتَيْنِ أَرْبَعًا . حَدَّثَنَا بِذَلِكَ ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، عَنْ عَطَاءٍ، قَالَ رَأَيْتُ ابْنَ عُمَرَ صَلَّى بَعْدَ الْجُمُعَةِ رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ صَلَّى بَعْدَ ذَلِكَ أَرْبَعًا . حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْمَخْزُومِيُّ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ قَالَ مَا رَأَيْتُ أَحَدًا أَنَصَّ لِلْحَدِيثِ مِنَ الزُّهْرِيِّ وَمَا رَأَيْتُ أَحَدًا الدَّنَانِيرُ وَالدَّرَاهِمُ أَهْوَنُ عَلَيْهِ مِنْهُ إِنْ كَانَتِ الدَّنَانِيرُ وَالدَّرَاهِمُ عِنْدَهُ بِمَنْزِلَةِ الْبَعْرِ . قَالَ أَبُو عِيسَى سَمِعْت ابْنَ أَبِي عُمَرَ قَال سَمِعْتُ سُفْيَانَ بْنَ عُيَيْنَةَ يَقُولُ كَانَ عَمْرُو بْنُ دِينَارٍ أَسَنَّ مِنْ الزُّهْرِيِّ
Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, у деди: бизга Суфён, Суҳайл ибн Абу Солиҳдан, у отасидан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сизлардан ким жумадан кейин (нафл) намоз ўқимоқчи бўлса, тўрт ракат ўқисин,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бизга ал-Ҳасан ибн Али ривоят қилди, бизга Али ибн ал-Мадиний ривоят қилди, Суфён ибн Уяйнадан, у деди: биз Суҳайл ибн Абу Солиҳни ҳадисда ишончли (собит) деб ҳисоблар эдик. Баъзи илм аҳли ҳузурида амал шунга (биноан)дир. Абдуллоҳ ибн Масъуддан ривоят қилинишича, у жумадан олдин тўрт ракат ва ундан кейин тўрт ракат ўқир эди. Али ибн Абу Толиб (розияллаҳу анҳу)дан ривоят қилинишича, у жумадан кейин икки ракат, сўнг тўрт ракат ўқишни буюрган. Суфён ас-Саврий ва Ибн ал-Муборак Ибн Масъуднинг сўзига (амал қилишга) ўтдилар. Ишоқ эса деди: агар (киши) жума куни масжидда ўқиса, тўрт ракат ўқисин, агар уйида ўқиса, икки ракат ўқисин. У Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) жумадан кейин уйида икки ракат ўқиганликлари билан ва Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг: «Сизлардан ким жумадан кейин (нафл) намоз ўқимоқчи бўлса, тўрт ракат ўқисин,» деган ҳадислари билан далил келтирди. Абу Исо (Термизий) деди: Ибн Умар Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) жумадан кейин уйида икки ракат ўқиганликларини ривоят қилган кишидир, Ибн Умар Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан кейин масжидда жумадан сўнг икки ракат ўқиган, икки ракатдан кейин эса тўрт ракат ўқиган. Буни бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, Ибн Журайждан, у Атодан, у деди: мен Ибн Умарни жумадан кейин икки ракат, сўнг ундан кейин тўрт ракат ўқиганини кўрдим. Бизга Саид ибн Абдурраҳмон ал-Махзумий ривоят қилди, бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, Амр ибн Динордан, у деди: мен аз-Зуҳрийдан кўра ҳадисни мукаммалроқ (ёдлаган) ҳеч кимни кўрмаганман ва динору дирҳамлар ундан кўра арзонроқ (кўринадиган) ҳеч кимни кўрмаганман; динору дирҳамлар унинг ҳузурида тезак ўрнида эди. Абу Исо (Термизий) деди: мен Ибн Абу Умардан эшитдим, у деди: мен Суфён ибн Уяйнадан эшитдим, у: «Амр ибн Динор аз-Зуҳрийдан ёши каттароқ эди,» дер эди.
حَدَّثَنَا نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ، وَسَعِيدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، وَغَيْرُ، وَاحِدٍ، قَالُوا حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ أَدْرَكَ مِنَ الصَّلاَةِ رَكْعَةً فَقَدْ أَدْرَكَ الصَّلاَةَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ أَكْثَرِ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَغَيْرِهِمْ قَالُوا مَنْ أَدْرَكَ رَكْعَةً مِنَ الْجُمُعَةِ صَلَّى إِلَيْهَا أُخْرَى وَمَنْ أَدْرَكَهُمْ جُلُوسًا صَلَّى أَرْبَعًا . وَبِهِ يَقُولُ سُفْيَانُ الثَّوْرِيُّ وَابْنُ الْمُبَارَكِ وَالشَّافِعِيُّ وَأَحْمَدُ وَإِسْحَاقُ .
Бизга Наср ибн Али, Саид ибн Абдурраҳмон ва бошқа бир нечалари ривоят қилдилар, улар дедилар: бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, аз-Зуҳрийдан, у Абу Саламадан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди), у: «Ким намоздан бир ракатга етишса, демак намозга етишибди,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаларидан ва бошқаларидан кўпчилик илм аҳли ҳузурида амал шунга (биноан)дир, улар дедилар: ким жумадан бир ракатга етишса, унга яна бир (ракат) қўшиб ўқийди, ким уларга (имом) ўтирган ҳолида етишса, тўрт ракат ўқийди. Суфён ас-Саврий, Ибн ал-Муборак, аш-Шофеий, Аҳмад ва Ишоқ ҳам шуни айтади.
حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ أَبِي حَازِمٍ، وَعَبْدُ اللَّهِ بْنُ جَعْفَرٍ، عَنْ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ، رضى الله عنه قَالَ مَا كُنَّا نَتَغَدَّى فِي عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَلاَ نَقِيلُ إِلاَّ بَعْدَ الْجُمُعَةِ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ رضى الله عنه . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Али ибн Ҳужр ривоят қилди, бизга Абдулазиз ибн Абу Ҳозим ва Абдуллоҳ ибн Жаъфар ривоят қилдилар, Абу Ҳозимдан, у Саҳл ибн Саъд (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилди), у деди: биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) замонларида жумадан кейингина тушлик қилар ва қайлула қилар эдик. У деди: бу бобда Анас ибн Молик (розияллаҳу анҳу)дан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Саҳл ибн Саъд ҳадиси ҳасан саҳиҳ ҳадисдир.
حَدَّثَنَا أَبُو سَعِيدٍ الأَشَجُّ، حَدَّثَنَا عَبْدَةُ بْنُ سُلَيْمَانَ، وَأَبُو خَالِدٍ الأَحْمَرُ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِسْحَاقَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا نَعَسَ أَحَدُكُمْ يَوْمَ الْجُمُعَةِ فَلْيَتَحَوَّلْ مِنْ مَجْلِسِهِ ذَلِكَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Абу Саид ал-Ашажж ривоят қилди, бизга Абда ибн Сулаймон ва Абу Холид ал-Аҳмар ривоят қилдилар, Муҳаммад ибн Ишоқдан, у Нофедан, у Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди), у: «Сизлардан бирингиз жума куни мудраб қолса, ўша ўтирган жойидан бошқа жойга ўтсин,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الْحَجَّاجِ، عَنِ الْحَكَمِ، عَنْ مِقْسَمٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ بَعَثَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم عَبْدَ اللَّهِ بْنَ رَوَاحَةَ فِي سَرِيَّةٍ فَوَافَقَ ذَلِكَ يَوْمَ الْجُمُعَةِ فَغَدَا أَصْحَابُهُ فَقَالَ أَتَخَلَّفُ فَأُصَلِّي مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ أَلْحَقُهُمْ . فَلَمَّا صَلَّى مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم رَآهُ فَقَالَ " مَا مَنَعَكَ أَنْ تَغْدُوَ مَعَ أَصْحَابِكَ " . فَقَالَ أَرَدْتُ أَنْ أُصَلِّيَ مَعَكَ ثُمَّ أَلْحَقَهُمْ . قَالَ " لَوْ أَنْفَقْتَ مَا فِي الأَرْضِ جَمِيعًا مَا أَدْرَكْتَ فَضْلَ غَدْوَتِهِمْ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . قَالَ عَلِيُّ بْنُ الْمَدِينِيِّ قَالَ يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ قَالَ شُعْبَةُ لَمْ يَسْمَعِ الْحَكَمُ مِنْ مِقْسَمٍ إِلاَّ خَمْسَةَ أَحَادِيثَ . وَعَدَّهَا شُعْبَةُ وَلَيْسَ هَذَا الْحَدِيثُ فِيمَا عَدَّ شُعْبَةُ فَكَأَنَّ هَذَا الْحَدِيثَ لَمْ يَسْمَعْهُ الْحَكَمُ مِنْ مِقْسَمٍ . وَقَدِ اخْتَلَفَ أَهْلُ الْعِلْمِ فِي السَّفَرِ يَوْمَ الْجُمُعَةِ فَلَمْ يَرَ بَعْضُهُمْ بَأْسًا بِأَنْ يَخْرُجَ يَوْمَ الْجُمُعَةِ فِي السَّفَرِ مَا لَمْ تَحْضُرِ الصَّلاَةُ . وَقَالَ بَعْضُهُمْ إِذَا أَصْبَحَ فَلاَ يَخْرُجْ حَتَّى يُصَلِّيَ الْجُمُعَةَ .
Бизга Аҳмад ибн Манеиъ ривоят қилди, бизга Абу Муовия ривоят қилди, ал-Ҳажжождан, у ал-Ҳакамдан, у Миқсамдан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилди), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Абдуллоҳ ибн Равоҳани бир сарияга (аскар гуруҳига) жўнатдилар, бу жума кунига тўғри келди. Унинг ҳамроҳлари эрталаб (йўлга) чиқиб кетишди, у эса деди: мен ортда қолиб, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан намоз ўқиб, сўнг уларга етиб оламан. У Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан намоз ўқигач, У уни кўриб: «Ҳамроҳларинг билан эрталаб (чиқиб) кетишдан сени нима тўсди?» дедилар. У: «Сен билан намоз ўқиб, сўнг уларга етиб олишни истадим,» деди. У: «Агар ердаги ҳамма нарсани сарфласанг ҳам, уларнинг эрта (чиқишларининг) фазилатига етолмаган бўлар эдинг,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, биз уни фақат шу йўл орқалигина биламиз. Али ибн ал-Мадиний деди: Яҳё ибн Саид деди: Шуъба деди: ал-Ҳакам Миқсамдан фақат беш ҳадис эшитган. Шуъба уларни санаб чиқди, бу ҳадис Шуъба санаган(лар) ичида эмас, гўё ал-Ҳакам бу ҳадисни Миқсамдан эшитмаганга ўхшайди. Илм аҳли жума куни сафар (қилиш) ҳақида ихтилоф қилганлар: баъзилари намоз вақти кирмагунча жума куни сафарга чиқишда бир айбни кўрмаганлар. Баъзилари эса: агар (киши жума куни) тонгга етса, жумани ўқимагунча чиқмасин, деганлар.
حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ الْحَسَنِ الْكُوفِيُّ، حَدَّثَنَا أَبُو يَحْيَى، إِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ التَّيْمِيُّ عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبِي زِيَادٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي لَيْلَى، عَنِ الْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " حَقٌّ عَلَى الْمُسْلِمِينَ أَنْ يَغْتَسِلُوا يَوْمَ الْجُمُعَةِ وَلْيَمَسَّ أَحَدُهُمْ مِنْ طِيبِ أَهْلِهِ فَإِنْ لَمْ يَجِدْ فَالْمَاءُ لَهُ طِيبٌ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي سَعِيدٍ وَشَيْخٍ مِنَ الأَنْصَارِ .
Бизга Али ибн ал-Ҳасан ал-Куфий ривоят қилди, бизга Абу Яҳё Исмоил ибн Иброҳим ат-Таймий ривоят қилди, Язид ибн Абу Зиёддан, у Абдурраҳмон ибн Абу Лайлдан, у ал-Баро ибн Озиб (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мусулмонлар зиммасига жума куни ғусл қилишлари ҳақ (вожиб)дир, ҳар бири аҳлининг (уйидаги) атридан суртсин, агар топмаса, сув ҳам унга атрдир,» дедилар. У деди: бу бобда Абу Саид ва ансорлардан бир шайхдан ҳам (ривоят) бор.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبِي زِيَادٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ نَحْوَهُ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ الْبَرَاءِ حَدِيثٌ حَسَنٌ . وَرِوَايَةُ هُشَيْمٍ أَحْسَنُ مِنْ رِوَايَةِ إِسْمَاعِيلَ بْنِ إِبْرَاهِيمَ التَّيْمِيِّ . وَإِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ التَّيْمِيُّ يُضَعَّفُ فِي الْحَدِيثِ . أَبْوَابُ الْعِيدَيْنِ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Аҳмад ибн Манеиъ ривоят қилди, бизга Ҳушайм ривоят қилди, Язид ибн Абу Зиёддан, шу иснод билан шунга ўхшашини (ривоят қилди). Абу Исо (Термизий) деди: ал-Баро ҳадиси ҳасан ҳадисдир. Ҳушаймнинг ривояти Исмоил ибн Иброҳим ат-Таймийнинг ривоятидан кўра яхшироқдир. Исмоил ибн Иброҳим ат-Таймий ҳадисда заиф саналади. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилинган) икки ҳайит боблари.