Жума намозига қанча масофадан келинади

Juma kuni kitobi · 2 ҳадис

باب مَا جَاءَ مِنْ كَمْ تُؤْتَى الْجُمُعَةُ

حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، وَمُحَمَّدُ بْنُ مَدُّويَهْ، قَالاَ حَدَّثَنَا الْفَضْلُ بْنُ دُكَيْنٍ، حَدَّثَنَا إِسْرَائِيلُ، عَنْ ثُوَيْرٍ، عَنْ رَجُلٍ، مِنْ أَهْلِ قُبَاءَ عَنْ أَبِيهِ، وَكَانَ، مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم - قَالَ أَمَرَنَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم أَنْ نَشْهَدَ الْجُمُعَةَ مِنْ قُبَاءَ ‏.‏ وَقَدْ رُوِيَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي هَذَا وَلاَ يَصِحُّ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ وَلاَ يَصِحُّ فِي هَذَا الْبَابِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم شَيْءٌ ‏.‏ وَقَدْ رُوِيَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ ‏ "‏ الْجُمُعَةُ عَلَى مَنْ آوَاهُ اللَّيْلُ إِلَى أَهْلِهِ ‏"‏ ‏.‏ وَهَذَا حَدِيثٌ إِسْنَادُهُ ضَعِيفٌ إِنَّمَا يُرْوَى مِنْ حَدِيثِ مُعَارِكِ بْنِ عَبَّادٍ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيِّ ‏.‏ وَضَعَّفَ يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ الْقَطَّانُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيَّ فِي الْحَدِيثِ ‏.‏ قَالَ وَاخْتَلَفَ أَهْلُ الْعِلْمِ عَلَى مَنْ تَجِبُ الْجُمُعَةُ فَقَالَ بَعْضُهُمْ تَجِبُ الْجُمُعَةُ عَلَى مَنْ آوَاهُ اللَّيْلُ إِلَى مَنْزِلِهِ ‏.‏ وَقَالَ بَعْضُهُمْ لاَ تَجِبُ الْجُمُعَةُ إِلاَّ عَلَى مَنْ سَمِعَ النِّدَاءَ وَهُوَ قَوْلُ الشَّافِعِيِّ وَأَحْمَدَ وَإِسْحَاقَ ‏.‏

Бизга Абд ибн Ҳумайд ва Муҳаммад ибн Маддуяҳ ривоят қилдилар, улар дедилар: бизга ал-Фазл ибн Дукайн ривоят қилди, (у деди): бизга Исроил, Сувайрдан, у Қубо аҳлидан бўлган бир кишидан, у отасидан — у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ашобларидан эди — ривоят қилди. У деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга Қубодан жумага ҳозир бўлишни буюрдилар. Бу ҳақда Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ҳам ривоят қилинган, лекин у саҳиҳ эмас. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадисни биз фақат шу йўлдан биламиз ва бу бобда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан саҳиҳ бўлган ҳеч нарса йўқ. Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилинишича, у: «Жума — кечқурун (уй) аҳли олдига қайтадиган киши зиммасидадир,» дедилар. Бу ҳадиснинг исноди заифдир, у фақат Муорик ибн Аббоднинг Абдуллаҳ ибн Саид ал-Мақбурийдан (ривоят қилган) ҳадисидан ривоят қилинади. Яҳё ибн Саид ал-Қаттон ҳадисда Абдуллаҳ ибн Саид ал-Мақбурийни заиф санаган. У деди: илм аҳли жума ким зиммасига вожиб бўлишида ихтилоф қилдилар. Уларнинг баъзилари: жума кечқурун манзилига қайтадиган киши зиммасига вожиб бўлади, деди. Баъзилари эса: жума фақат азонни эшитган киши зиммасидагина вожиб бўлади, деди — бу Шофеий, Аҳмад ва Ишоқнинг сўзидир.

سَمِعْتُ أَحْمَدَ بْنَ الْحَسَنِ، يَقُولُ كُنَّا عِنْدَ أَحْمَدَ بْنِ حَنْبَلٍ فَذَكَرُوا عَلَى مَنْ تَجِبُ الْجُمُعَةُ فَلَمْ يَذْكُرْ أَحْمَدُ فِيهِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم شَيْئًا ‏.‏ قَالَ أَحْمَدُ بْنُ الْحَسَنِ فَقُلْتُ لأَحْمَدَ بْنِ حَنْبَلٍ فِيهِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ‏.‏ فَقَالَ أَحْمَدُ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قُلْتُ نَعَمْ ‏.‏ قَالَ أَحْمَدُ بْنُ الْحَسَنِ حَدَّثَنَا حَجَّاجُ بْنُ نُصَيْرٍ حَدَّثَنَا مُعَارِكُ بْنُ عَبَّادٍ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيِّ عَنْ أَبِيهِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ الْجُمُعَةُ عَلَى مَنْ آوَاهُ اللَّيْلُ إِلَى أَهْلِهِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ فَغَضِبَ عَلَىَّ أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ وَقَالَ لِي اسْتَغْفِرْ رَبَّكَ اسْتَغْفِرْ رَبَّكَ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى إِنَّمَا فَعَلَ أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ هَذَا لأَنَّهُ لَمْ يَعُدَّ هَذَا الْحَدِيثَ شَيْئًا وَضَعَّفَهُ لِحَالِ إِسْنَادِهِ ‏.‏

Мен Аҳмад ибн ал-Ҳасанни шундай деётганини эшитдим: биз Аҳмад ибн Ҳанбалнинг олдида эдик, улар жума ким зиммасига вожиб бўлишини зикр қилдилар, Аҳмад эса бу ҳақда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан бирор нарса зикр қилмади. Аҳмад ибн ал-Ҳасан деди: мен Аҳмад ибн Ҳанбалга: «Бу ҳақда Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят) бор,» дедим. Аҳмад: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан(ми)?» деди. Мен: «Ҳа,» дедим. Аҳмад ибн ал-Ҳасан деди: бизга Ҳажжож ибн Нусайр ривоят қилди, (у деди): бизга Муорик ибн Аббод, Абдуллаҳ ибн Саид ал-Мақбурийдан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилди. У: «Жума — кечқурун (уй) аҳли олдига қайтадиган киши зиммасидадир,» дедилар. У деди: шунда Аҳмад ибн Ҳанбал менга ғазабланди ва менга: «Роббингдан мағфират сўра, Роббингдан мағфират сўра,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: Аҳмад ибн Ҳанбал буни шунинг учун қилдики, у бу ҳадисни ҳеч нарсага санамасди ва уни исноди ҳолатидан заиф санарди.