حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الصَّبَّاحِ الْهَاشِمِيُّ الْبَصْرِيُّ الْعَطَّارُ، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الْمَجِيدِ الْحَنَفِيُّ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ أَبِي حُمَيْدٍ، حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ وَرْدَانَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ " الْتَمِسُوا السَّاعَةَ الَّتِي تُرْجَى فِي يَوْمِ الْجُمُعَةِ بَعْدَ الْعَصْرِ إِلَى غَيْبُوبَةِ الشَّمْسِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ وَقَدْ رُوِيَ هَذَا الْحَدِيثُ عَنْ أَنَسٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مِنْ غَيْرِ هَذَا الْوَجْهِ . وَمُحَمَّدُ بْنُ أَبِي حُمَيْدٍ يُضَعَّفُ ضَعَّفَهُ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ قِبَلِ حِفْظِهِ وَيُقَالُ لَهُ حَمَّادُ بْنُ أَبِي حُمَيْدٍ وَيُقَالُ هُوَ أَبُو إِبْرَاهِيمَ الأَنْصَارِيُّ وَهُوَ مُنْكَرُ الْحَدِيثِ . وَرَأَى بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَغَيْرِهِمْ أَنَّ السَّاعَةَ الَّتِي تُرْجَى فِيهَا بَعْدَ الْعَصْرِ إِلَى أَنْ تَغْرُبَ الشَّمْسُ . وَبِهِ يَقُولُ أَحْمَدُ وَإِسْحَاقُ . وَقَالَ أَحْمَدُ أَكْثَرُ الأَحَادِيثِ فِي السَّاعَةِ الَّتِي تُرْجَى فِيهَا إِجَابَةُ الدَّعْوَةِ أَنَّهَا بَعْدَ صَلاَةِ الْعَصْرِ وَتُرْجَى بَعْدَ زَوَالِ الشَّمْسِ .
Бизга Абдуллаҳ ибн ас-Саббоҳ ал-Ҳошимий ал-Басрий ал-Аттор ривоят қилди, (у деди): бизга Убайдуллаҳ ибн Абдулмажид ал-Ҳанафий ривоят қилди, (у деди): бизга Муҳаммад ибн Абу Ҳумайд ривоят қилди, (у деди): бизга Мусо ибн Вардон, Анас ибн Моликдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилдики, у: «Жума кунида асрдан кейин қуёш ботгунича бўлган (вақтда дуо ижобат бўлиши) умид қилинадиган соатни қидиринг,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис шу йўлдан ғарибдир, бу ҳадис Анасдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан бошқа йўл билан ҳам ривоят қилинган. Муҳаммад ибн Абу Ҳумайд заиф (саналади)ган, илм аҳлининг баъзилари уни ҳифзи (ёдлаш хотираси) томонидан заиф санаганлар. Унга Ҳаммод ибн Абу Ҳумайд ҳам дейилади ва у Абу Иброҳим ал-Ансорий дейилади, у мункарул-ҳадисдир (ҳадиси рад қилинадиган кишидир). Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ашоблари ва бошқалардан баъзи илм аҳли (ушбу) умид қилинадиган соат асрдан кейин қуёш ботгунича бўлган вақт деб кўрганлар. Аҳмад ва Ишоқ ҳам шуни айтади. Аҳмад деди: дуонинг ижобат бўлиши умид қилинадиган соат ҳақидаги ҳадисларнинг аксарияти унинг аср намозидан кейин эканини (билдиради) ва у қуёш заволидан кейин ҳам умид қилинади.
حَدَّثَنَا زِيَادُ بْنُ أَيُّوبَ الْبَغْدَادِيُّ، حَدَّثَنَا أَبُو عَامِرٍ الْعَقَدِيُّ، حَدَّثَنَا كَثِيرُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرِو بْنِ عَوْفٍ الْمُزَنِيُّ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ فِي الْجُمُعَةِ سَاعَةً لاَ يَسْأَلُ اللَّهَ الْعَبْدُ فِيهَا شَيْئًا إِلاَّ آتَاهُ اللَّهُ إِيَّاهُ " . قَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ أَيَّةُ سَاعَةٍ هِيَ قَالَ " حِينَ تُقَامُ الصَّلاَةُ إِلَى الاِنْصِرَافِ مِنْهَا " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي مُوسَى وَأَبِي ذَرٍّ وَسَلْمَانَ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ سَلاَمٍ وَأَبِي لُبَابَةَ وَسَعْدِ بْنِ عُبَادَةَ وَأَبِي أُمَامَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ عَمْرِو بْنِ عَوْفٍ حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ .
Бизга Зиёд ибн Айюб ал-Бағдодий ривоят қилди, (у деди): бизга Абу Омир ал-Ақадий ривоят қилди, (у деди): бизга Касир ибн Абдуллаҳ ибн Амр ибн Авф ал-Музаний, отасидан, у бобосидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилди. У: «Албатта жумада бир соат бор — банда унда Аллаҳдан бирор нарса сўраса, Аллаҳ унга уни албатта беради,» дедилар. Улар: «Ё Расулуллаҳ, у қайси соат?» дедилар. У: «Намоз қоим қилинганидан ундан чиқилгунича бўлган (вақт),» дедилар. У деди: бу бобда Абу Мусо, Абу Зар, Салмон, Абдуллаҳ ибн Салом, Абу Лубаба, Саъд ибн Убада ва Абу Умамадан (ҳам ривоят бор). Абу Исо (Термизий) деди: Амр ибн Авфнинг ҳадиси ҳасан ғарибдир.
حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مُوسَى الأَنْصَارِيُّ، حَدَّثَنَا مَعْنٌ، حَدَّثَنَا مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْهَادِ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " خَيْرُ يَوْمٍ طَلَعَتْ فِيهِ الشَّمْسُ يَوْمُ الْجُمُعَةِ فِيهِ خُلِقَ آدَمُ وَفِيهِ أُدْخِلَ الْجَنَّةَ وَفِيهِ أُهْبِطَ مِنْهَا وَفِيهِ سَاعَةٌ لاَ يُوَافِقُهَا عَبْدٌ مُسْلِمٌ يُصَلِّي فَيَسْأَلُ اللَّهَ فِيهَا شَيْئًا إِلاَّ أَعْطَاهُ إِيَّاهُ " . قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ فَلَقِيتُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ سَلاَمٍ فَذَكَرْتُ لَهُ هَذَا الْحَدِيثَ فَقَالَ أَنَا أَعْلَمُ بِتِلْكَ السَّاعَةِ . فَقُلْتُ أَخْبِرْنِي بِهَا وَلاَ تَضْنَنْ بِهَا عَلَىَّ قَالَ هِيَ بَعْدَ الْعَصْرِ إِلَى أَنْ تَغْرُبَ الشَّمْسُ . فَقُلْتُ كَيْفَ تَكُونُ بَعْدَ الْعَصْرِ وَقَدْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ يُوَافِقُهَا عَبْدٌ مَسْلِمٌ وَهُوَ يُصَلِّي " . وَتِلْكَ السَّاعَةُ لاَ يُصَلَّى فِيهَا فَقَالَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ سَلاَمٍ أَلَيْسَ قَدْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ جَلَسَ مَجْلِسًا يَنْتَظِرُ الصَّلاَةَ فَهُوَ فِي صَلاَةٍ " . قُلْتُ بَلَى . قَالَ فَهُوَ ذَاكَ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَفِي الْحَدِيثِ قِصَّةٌ طَوِيلَةٌ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَهَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . قَالَ وَمَعْنَى قَوْلِهِ " أَخْبِرْنِي بِهَا وَلاَ تَضْنَنْ بِهَا عَلَىَّ " . لاَ تَبْخَلْ بِهَا عَلَىَّ وَالضَّنُّ الْبُخْلُ وَالظَّنِينُ الْمُتَّهَمُ .
Бизга Ишоқ ибн Мусо ал-Ансорий ривоят қилди, (у деди): бизга Маън ривоят қилди, (у деди): бизга Молик ибн Анас, Язид ибн Абдуллаҳ ибн ал-Ҳоддан, у Муҳаммад ибн Иброҳимдан, у Абу Саламадан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Қуёш чиққан энг яхши кун — жума кунидир. Унда Одам яратилди, унда у жаннатга киритилди ва унда у ундан туширилди. Унда шундай бир соат борки, мусулмон банда намоз ўқиётган ҳолда унга тўғри келиб, Аллаҳдан бирор нарса сўраса, (Аллаҳ) унга уни албатта беради,» дедилар. Абу Ҳурайра деди: мен Абдуллаҳ ибн Саломни учратдим ва унга бу ҳадисни айтдим. У: «Мен у соатни яхшироқ биламан,» деди. Мен: «Менга уни хабар бер ва ундан менга бағрикенглик қил (хасислик қилма),» дедим. У: «У асрдан кейин қуёш ботгунича бўлган (вақт)дир,» деди. Мен: «Қандай қилиб у асрдан кейин бўлади, ахир Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): Унга мусулмон банда намоз ўқиётган ҳолда тўғри келмайди, деганлар-ку? У соатда эса намоз ўқилмайди,» дедим. Шунда Абдуллаҳ ибн Салом: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): Ким намозни кутиб бир ўтиришда ўтирса, у намоздадир, демаганмилар?» деди. Мен: «Албатта (деганлар),» дедим. У: «Мана ўша-да,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: ҳадисда узун бир қисса бор. Абу Исо деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. У деди: унинг «менга уни хабар бер ва ундан менга хасислик қилма» деган сўзининг маъноси — менга уни бахиллик қилма, ад-занн (зарб билан) бахиллик, аз-занийн эса туҳмат қилинган (гумон остидаги) киши (маъносида)дир.