باب مَا جَاءَ أَنَّ الإِسْلاَمَ بَدَأَ غَرِيبًا وَسَيَعُودُ غَرِيبًا
حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا حَفْصُ بْنُ غِيَاثٍ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ أَبِي الأَحْوَصِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ الإِسْلاَمَ بَدَأَ غَرِيبًا وَسَيَعُودُ غَرِيبًا كَمَا بَدَأَ فَطُوبَى لِلْغُرَبَاءِ " . وَفِي الْبَابِ عَنْ سَعْدٍ وَابْنِ عُمَرَ وَجَابِرٍ وَأَنَسٍ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ مِنْ حَدِيثِ ابْنِ مَسْعُودٍ إِنَّمَا نَعْرِفُهُ مِنْ حَدِيثِ حَفْصِ بْنِ غِيَاثٍ عَنِ الأَعْمَشِ وَأَبُو الأَحْوَصِ اسْمُهُ عَوْفُ بْنُ مَالِكِ بْنِ نَضْلَةَ الْجُشَمِيُّ تَفَرَّدَ بِهِ حَفْصٌ .
Бизга Абу Курайб ривоят қилди, у деди: бизга Ҳафс ибн Ғиёс ривоят қилди, у ал-Аъмашдан, у Абу Ишоқдан, у Абул-Аҳвасдан, у Абдуллаҳ ибн Масъуддан (ривоят қилди). У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, Ислом ғариб (нотаниш) ҳолида бошланди ва бошлангани каби яна ғариб ҳолига қайтади. Бас, ғарибларга (хуш)тубо бўлсин!» дедилар. Бу бобда Саъд, Ибн Умар, Жобир, Анас ва Абдуллаҳ ибн Амрдан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис Ибн Масъуднинг ривояти жиҳатидан ҳасан саҳиҳ ғарибдир; биз уни фақат Ҳафс ибн Ғиёснинг ал-Аъмашдан (қилган) ривояти орқали биламиз. Абул-Аҳваснинг исми эса Авф ибн Молик ибн Назла ал-Жушамийдир; уни фақат Ҳафс (ягона ўзи) ривоят қилган.
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ أَبِي أُوَيْسٍ، حَدَّثَنِي كَثِيرُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرِو بْنِ عَوْفِ بْنِ زَيْدِ بْنِ مِلْحَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ الدِّينَ لَيَأْرِزُ إِلَى الْحِجَازِ كَمَا تَأْرِزُ الْحَيَّةُ إِلَى جُحْرِهَا وَلَيَعْقِلَنَّ الدِّينُ مِنَ الْحِجَازِ مَعْقِلَ الأُرْوِيَّةِ مِنْ رَأْسِ الْجَبَلِ إِنَّ الدِّينَ بَدَأَ غَرِيبًا وَيَرْجِعُ غَرِيبًا فَطُوبَى لِلْغُرَبَاءِ الَّذِينَ يُصْلِحُونَ مَا أَفْسَدَ النَّاسُ مِنْ بَعْدِي مِنْ سُنَّتِي " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Абдуллаҳ ибн Абдурраҳмон ривоят қилди, у деди: бизга Исмоил ибн Абу Увайс хабар берди, у деди: менга Касир ибн Абдуллаҳ ибн Амр ибн Авф ибн Зайд ибн Милҳа ривоят қилди, у отасидан, у бобосидан (ривоят қилди)ки, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, дин Ҳижозга, худди илон ўз инига (қайтиб) йиғилгани каби, йиғилади; ва дин Ҳижозда, худди тоғ эчкиси тоғ чўққисига (маҳкам) ёпишгани каби, маҳкам ўрнашади. Албатта, дин ғариб (нотаниш) ҳолида бошланди ва ғариб ҳолига қайтади. Бас, мендан кейин одамлар менинг суннатимдан бузган нарсаларни ислоҳ қиладиган ғарибларга (хуш)тубо бўлсин!» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.