حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أُمِرْتُ أَنْ أُقَاتِلَ النَّاسَ حَتَّى يَقُولُوا لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ فَإِذَا قَالُوهَا مَنَعُوا مِنِّي دِمَاءَهُمْ وَأَمْوَالَهُمْ إِلاَّ بِحَقِّهَا وَحِسَابُهُمْ عَلَى اللَّهِ " . وَفِي الْبَابِ عَنْ جَابِرٍ وَأَبِي سَعِيدٍ وَابْنِ عُمَرَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, бизга Абу Муовия ривоят қилди, у ал-Аъмашдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилди). У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мен одамлар «Ла илаҳа иллаллоҳ» дегунча улар билан жанг қилишга буюрилдим. Қачон улар буни айтсалар, қонларини ва мол-мулкларини мендан сақлаб қоладилар, фақат (Исломнинг) ҳаққи билан (бўлса, бошқа гап). Уларнинг ҳисоби эса Аллаҳнинг зиммасидадир,» дедилар. Бу бобда Жобир, Абу Саид ва Ибн Умардан ҳам (ривоятлар бор). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ عُقَيْلٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، أَخْبَرَنِي عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ بْنِ مَسْعُودٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ لَمَّا تُوُفِّيَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَاسْتُخْلِفَ أَبُو بَكْرٍ بَعْدَهُ كَفَرَ مَنْ كَفَرَ مِنَ الْعَرَبِ فَقَالَ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ لأَبِي بَكْرٍ كَيْفَ تُقَاتِلُ النَّاسَ وَقَدْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أُمِرْتُ أَنْ أُقَاتِلَ النَّاسَ حَتَّى يَقُولُوا لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَمَنْ قَالَ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ عَصَمَ مِنِّي مَالَهُ وَنَفْسَهُ إِلاَّ بِحَقِّهِ وَحِسَابُهُ عَلَى اللَّهِ " . قَالَ أَبُو بَكْرٍ وَاللَّهِ لأُقَاتِلَنَّ مَنْ فَرَّقَ بَيْنَ الزَّكَاةِ وَالصَّلاَةِ فَإِنَّ الزَّكَاةَ حَقُّ الْمَالِ وَاللَّهِ لَوْ مَنَعُونِي عِقَالاً كَانُوا يُؤَدُّونَهُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَقَاتَلْتُهُمْ عَلَى مَنْعِهِ فَقَالَ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ فَوَاللَّهِ مَا هُوَ إِلاَّ أَنْ رَأَيْتُ أَنَّ اللَّهَ قَدْ شَرَحَ صَدْرَ أَبِي بَكْرٍ لِلْقِتَالِ فَعَرَفْتُ أَنَّهُ الْحَقُّ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ وَهَكَذَا رَوَى شُعَيْبُ بْنُ أَبِي حَمْزَةَ عَنِ الزُّهْرِيِّ عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ . وَرَوَى عِمْرَانُ الْقَطَّانُ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ مَعْمَرٍ عَنِ الزُّهْرِيِّ عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ عَنْ أَبِي بَكْرٍ وَهُوَ حَدِيثٌ خَطَأٌ وَقَدْ خُولِفَ عِمْرَانُ فِي رِوَايَتِهِ عَنْ مَعْمَرٍ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, бизга ал-Лайс ривоят қилди, у Уқайлдан, у аз-Зуҳрийдан (ривоят қилди); менга Убайдуллоҳ ибн Абдуллоҳ ибн Утба ибн Масъуд Абу Ҳурайрадан хабар берди. У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) вафот этиб, ундан кейин Абу Бакр халифа бўлганда, араблардан куфрга кетадиган кетди. Шунда Умар ибн ал-Хаттоб Абу Бакрга: «Одамлар билан қандай жанг қиласан? Ахир Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мен одамлар «Ла илаҳа иллаллоҳ» дегунча улар билан жанг қилишга буюрилдим; ким «Ла илаҳа иллаллоҳ» деса, молини ва жонини мендан сақлаб қолади, фақат унинг ҳаққи билан (бўлса, бошқа гап), ҳисоби эса Аллаҳнинг зиммасидадир,» деган-ку?» деди. Абу Бакр деди: «Аллоҳга қасамки, закот билан намозни ажратган киши билан албатта жанг қиламан. Зеро, закот — молнинг ҳаққидир. Аллаҳга қасамки, агар улар Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га бериб турган (туя боғлайдиган) бир боғични мендан тутиб қолсалар ҳам, уни тутиб қолганлари учун улар билан жанг қилардим.» Шунда Умар ибн ал-Хаттоб деди: «Аллоҳга қасамки, Аллаҳ Абу Бакрнинг кўнглини жангга очиб қўйганини кўрганимдан бошқа нарса эмас эди, шунда бу ҳақ эканини англадим.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Шу тариқа Шуайб ибн Абу Ҳамза аз-Зуҳрийдан, у Убайдуллоҳ ибн Абдуллоҳдан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилган. Имрон ал-Қаттон эса бу ҳадисни Маъмардан, у аз-Зуҳрийдан, у Анас ибн Моликдан, у Абу Бакрдан ривоят қилган, бу хато ҳадисдир. Имрон Маъмардан қилган ривоятида (бошқаларга) мухолиф келган.
حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ يَعْقُوبَ الطَّالْقَانِيُّ، حَدَّثَنَا ابْنُ الْمُبَارَكِ، أَخْبَرَنَا حُمَيْدٌ الطَّوِيلُ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أُمِرْتُ أَنْ أُقَاتِلَ النَّاسَ حَتَّى يَشْهَدُوا أَنْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَأَنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ وَأَنْ يَسْتَقْبِلُوا قِبْلَتَنَا وَيَأْكُلُوا ذَبِيحَتَنَا وَأَنْ يُصَلُّوا صَلاَتَنَا فَإِذَا فَعَلُوا ذَلِكَ حُرِّمَتْ عَلَيْنَا دِمَاؤُهُمْ وَأَمْوَالُهُمْ إِلاَّ بِحَقِّهَا لَهُمْ مَا لِلْمُسْلِمِينَ وَعَلَيْهِمْ مَا عَلَى الْمُسْلِمِينَ " . وَفِي الْبَابِ عَنْ مُعَاذِ بْنِ جَبَلٍ وَأَبِي هُرَيْرَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَقَدْ رَوَاهُ يَحْيَى بْنُ أَيُّوبَ عَنْ حُمَيْدٍ عَنْ أَنَسٍ نَحْوَ هَذَا .
Бизга Саид ибн Яъқуб ат-Толиқоний ривоят қилди, бизга Ибн ал-Муборак ривоят қилди, бизга Ҳумайд ат-Тавийл хабар берди, у Анас ибн Моликдан (ривоят қилди). У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мен одамлар «Ла илаҳа иллаллоҳ ва Муҳаммад Унинг бандаси ва элчисидир» деб гувоҳлик бергунча, қибламизга юзлангунча, биз сўйган (гўштни) егунча ва намозимиздек намоз ўқигунча улар билан жанг қилишга буюрилдим. Қачон улар шуни қилсалар, қонлари ва мол-мулклари бизга ҳаром бўлади, фақат (Исломнинг) ҳаққи билан (бўлса, бошқа гап). Мусулмонларга (тегишли) нарса уларга ҳам (тегишли), мусулмонларнинг зиммасидаги нарса уларнинг зиммасида ҳам (вожиб),» дедилар. Бу бобда Муоз ибн Жабал ва Абу Ҳурайрадан ҳам (ривоятлар бор). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис бу йўлдан ҳасан саҳиҳ ғарибдир. Уни Яҳё ибн Айюб Ҳумайддан, у Анасдан шунга ўхшаш ривоят қилган.
حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ سُعَيْرِ بْنِ الْخِمْسِ التَّمِيمِيِّ، عَنْ حَبِيبِ بْنِ أَبِي ثَابِتٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " بُنِيَ الإِسْلاَمُ عَلَى خَمْسٍ شَهَادَةُ أَنْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَأَنَّ مُحَمَّدًا رَسُولُ اللَّهِ وَإِقَامُ الصَّلاَةِ وَإِيتَاءُ الزَّكَاةِ وَصَوْمُ رَمَضَانَ وَحَجُّ الْبَيْتِ " . وَفِي الْبَابِ عَنْ جَرِيرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ وَقَدْ رُوِيَ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ عَنِ ابْنِ عُمَرَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوُ هَذَا . وَسُعَيْرُ بْنُ الْخِمْسِ ثِقَةٌ عِنْدَ أَهْلِ الْحَدِيثِ . حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ حَنْظَلَةَ بْنِ أَبِي سُفْيَانَ الْجُمَحِيِّ، عَنْ عِكْرِمَةَ بْنِ خَالِدٍ الْمَخْزُومِيِّ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَهُ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, у Суайр ибн ал-Химс ат-Тамимийдан, у Ҳабиб ибн Абу Собитдан, у Ибн Умардан (ривоят қилди). У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ислом беш (нарса) устига бино қилинган: «Ла илаҳа иллаллоҳ ва Муҳаммад Аллаҳнинг элчисидир» деб гувоҳлик бериш, намозни барпо қилиш, закот бериш, Рамазон рўзасини тутиш ва Байтни (Каъбани) ҳаж қилиш,» дедилар. Бу бобда Жарир ибн Абдуллоҳдан ҳам (ривоят бор). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир; бунга ўхшаш (ривоят) Ибн Умардан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан бошқа йўл билан ҳам ривоят қилинган. Суайр ибн ал-Химс ҳадис аҳли наздида ишончли (сиқа)дир. Бизга Абу Курайб ривоят қилди, бизга Вакииъ ривоят қилди, у Ҳанзала ибн Абу Суфён ал-Жумаҳийдан, у Икрима ибн Холид ал-Махзумийдан, у Ибн Умардан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга ўхшаш (ривоят қилди). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا أَبُو عَمَّارٍ الْحُسَيْنُ بْنُ حُرَيْثٍ الْخُزَاعِيُّ، أَخْبَرَنَا وَكِيعٌ، عَنْ كَهْمَسِ بْنِ الْحَسَنِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ بُرَيْدَةَ، عَنْ يَحْيَى بْنِ يَعْمُرَ، قَالَ أَوَّلُ مَنْ تَكَلَّمَ فِي الْقَدَرِ مَعْبَدٌ الْجُهَنِيُّ قَالَ فَخَرَجْتُ أَنَا وَحُمَيْدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْحِمْيَرِيُّ حَتَّى أَتَيْنَا الْمَدِينَةَ فَقُلْنَا لَوْ لَقِينَا رَجُلاً مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَسَأَلْنَاهُ عَمَّا أَحْدَثَ هَؤُلاَءِ الْقَوْمُ . قَالَ فَلَقِينَاهُ يَعْنِي عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عُمَرَ وَهُوَ خَارِجٌ مِنَ الْمَسْجِدِ قَالَ فَاكْتَنَفْتُهُ أَنَا وَصَاحِبِي قَالَ فَظَنَنْتُ أَنَّ صَاحِبِي سَيَكِلُ الْكَلاَمَ إِلَىَّ فَقُلْتُ يَا أَبَا عَبْدِ الرَّحْمَنِ إِنَّ قَوْمًا يَقْرَءُونَ الْقُرْآنَ وَيَتَقَفَّرُونَ الْعِلْمَ وَيَزْعُمُونَ أَنْ لاَ قَدَرَ وَأَنَّ الأَمْرَ أُنُفٌ قَالَ فَإِذَا لَقِيتَ أُولَئِكَ فَأَخْبِرْهُمْ أَنِّي مِنْهُمْ بَرِيءٌ وَأَنَّهُمْ مِنِّي بُرَآءُ وَالَّذِي يَحْلِفُ بِهِ عَبْدُ اللَّهِ لَوْ أَنَّ أَحَدَهُمْ أَنْفَقَ مِثْلَ أُحُدٍ ذَهَبًا مَا قُبِلَ ذَلِكَ مِنْهُ حَتَّى يُؤْمِنَ بِالْقَدَرِ خَيْرِهِ وَشَرِّهِ . قَالَ ثُمَّ أَنْشَأَ يُحَدِّثُ فَقَالَ قَالَ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ كُنَّا عِنْدَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَجَاءَ رَجُلٌ شَدِيدُ بَيَاضِ الثِّيَابِ شَدِيدُ سَوَادِ الشَّعَرِ لاَ يُرَى عَلَيْهِ أَثَرُ السَّفَرِ وَلاَ يَعْرِفُهُ مِنَّا أَحَدٌ حَتَّى أَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَأَلْزَقَ رُكْبَتَهُ بِرُكْبَتِهِ ثُمَّ قَالَ يَا مُحَمَّدُ مَا الإِيمَانُ قَالَ " أَنْ تُؤْمِنَ بِاللَّهِ وَمَلاَئِكَتِهِ وَكُتُبِهِ وَرُسُلِهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ وَالْقَدَرِ خَيْرِهِ وَشَرِّهِ " . قَالَ فَمَا الإِسْلاَمُ قَالَ " شَهَادَةُ أَنْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَأَنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ وَإِقَامُ الصَّلاَةِ وَإِيتَاءُ الزَّكَاةِ وَحَجُّ الْبَيْتِ وَصَوْمُ رَمَضَانَ " . قَالَ فَمَا الإِحْسَانُ قَالَ " أَنْ تَعْبُدَ اللَّهَ كَأَنَّكَ تَرَاهُ فَإِنَّكَ إِنْ لَمْ تَكُنْ تَرَاهُ فَإِنَّهُ يَرَاكَ " . قَالَ فِي كُلِّ ذَلِكَ يَقُولُ لَهُ صَدَقْتَ . قَالَ فَتَعَجَّبْنَا مِنْهُ يَسْأَلُهُ وَيُصَدِّقُهُ . قَالَ فَمَتَى السَّاعَةُ قَالَ " مَا الْمَسْئُولُ عَنْهَا بِأَعْلَمَ مِنَ السَّائِلِ " . قَالَ فَمَا أَمَارَتُهَا قَالَ أَنْ تَلِدَ الأَمَةُ رَبَّتَهَا وَأَنْ تَرَى الْحُفَاةَ الْعُرَاةَ الْعَالَةَ أَصْحَابَ الشَّاءِ يَتَطَاوَلُونَ فِي الْبُنْيَانِ " . قَالَ عُمَرُ فَلَقِيَنِي النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بَعْدَ ذَلِكَ بِثَلاَثٍ فَقَالَ " يَا عُمَرُ هَلْ تَدْرِي مَنِ السَّائِلُ ذَاكَ جِبْرِيلُ أَتَاكُمْ يُعَلِّمُكُمْ مَعَالِمَ دِينِكُمْ " . حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مُحَمَّدٍ، أَخْبَرَنَا ابْنُ الْمُبَارَكِ، أَخْبَرَنَا كَهْمَسُ بْنُ الْحَسَنِ، بِهَذَا الإِسْنَادِ نَحْوَهُ . حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ مُعَاذٍ، عَنْ كَهْمَسٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ نَحْوَهُ بِمَعْنَاهُ . وَفِي الْبَابِ عَنْ طَلْحَةَ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ وَأَنَسِ بْنِ مَالِكٍ وَأَبِي هُرَيْرَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ قَدْ رُوِيَ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ نَحْوُ هَذَا عَنْ عُمَرَ . وَقَدْ رُوِيَ هَذَا الْحَدِيثُ عَنِ ابْنِ عُمَرَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَالصَّحِيحُ هُوَ ابْنُ عُمَرَ عَنْ عُمَرَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Абу Аммор ал-Ҳусайн ибн Ҳурайс ал-Хузоий ривоят қилди, бизга Вакииъ хабар берди, у Каҳмас ибн ал-Ҳасандан, у Абдуллоҳ ибн Бурайдадан, у Яҳё ибн Яъмурдан (ривоят қилди). У деди: Қадар ҳақида биринчи бўлиб гапирган киши Маъбад ал-Жуҳаний эди. У деди: Мен ва Ҳумайд ибн Абдураҳмон ал-Ҳимярий йўлга чиқиб, Мадинага келдик. Биз: «Қанийди Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ашобларидан бирор кишини учратсак-да, ундан бу қавм ўйлаб чиқарган нарса ҳақида сўрасак,» дедик. У деди: Шунда биз уни — яъни Абдуллоҳ ибн Умарни масжиддан чиқиб келаётганида учратдик. Мен ва ўртоғим уни икки томонидан ўраб олдик. Ўртоғим гапни менга топширади деб ўйладим ва дедим: «Эй Абу Абдураҳмон, бир қавм Қуръон ўқийди ва илм излайди, аммо улар қадар йўқ, иш (олдиндан белгиланмаган, балки) янгидан (юзага келади), деб даъво қилади.» У деди: «Уларни учратганингда уларга хабар берки, мен улардан бериман (бегонаман), улар ҳам мендан беридир (бегонадир). Абдуллоҳ қасам ичиб айтадиган Зотга қасамки, агар улардан бири Уҳуд (тоғи)дек олтинни (садақага) сарф қилса ҳам, қадарнинг яхшисига ҳам, ёмонига ҳам имон келтирмагунча, ундан бу қабул қилинмайди.» У деди: Сўнг (Абдуллоҳ) гапира бошлади ва деди: Умар ибн ал-Хаттоб деди: Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурларида эдик. Шунда кийими ғоятда оппоқ, сочи ғоятда қоп-қора бир киши келди, унда сафар асари кўринмас, биздан ҳеч ким уни танимас эди. У Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келиб, тиззасини уларнинг тиззаларига тираб, сўнг деди: «Эй Муҳаммад, имон нима?» У: «Аллаҳга, Унинг фаришталарига, китобларига, элчиларига, охират кунига ҳамда қадарнинг яхшисига ҳам, ёмонига ҳам имон келтиришингдир,» дедилар. У: «Ислом нима?» деди. У: «Ла илаҳа иллаллоҳ ва Муҳаммад Унинг бандаси ва элчисидир» деб гувоҳлик бериш, намозни барпо қилиш, закот бериш, Байтни (Каъбани) ҳаж қилиш ва Рамазон рўзасини тутишдир,» дедилар. У: «Эҳсон нима?» деди. У: «Аллаҳга гўё Уни кўриб тургандай ибодат қилишингдир; агар сен Уни кўрмасанг ҳам, У сени кўриб туради,» дедилар. (Рови) деди: Буларнинг ҳар бирида (келган киши) унга: «Рост айтдинг,» деб турарди. (Рови) деди: Биз унинг (Набийдан) сўрашидан, сўнг (уни) тасдиқлашидан ҳайратга тушдик. У: «Соат (қиёмат) қачон?» деди. У: «Бу ҳақда сўралаётган сўровчидан кўра кўпроқ билувчи эмас,» дедилар. У: «Унинг аломатлари нима?» деди. У: «Чўри ўз бекасини туғиши ва ялангоёқ, яланғоч, камбағал, қўй боқувчиларнинг бинолар (қуришда) бир-бири билан мусобақалашишини кўришингдир,» дедилар. Умар деди: Сўнг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бундан уч (кун) кейин мени учратиб: «Эй Умар, сўровчи ким эканини биласанми? У Жибрил эди, сизларга динингларнинг белгиларини ўргатиш учун келди,» дедилар. Бизга Аҳмад ибн Муҳаммад ривоят қилди, бизга Ибн ал-Муборак хабар берди, бизга Каҳмас ибн ал-Ҳасан шу иснод билан шунга ўхшаш (ривоят қилди). Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилди, бизга Муоз ибн Муоз ривоят қилди, у Каҳмасдан шу иснод билан шу маънода шунга ўхшаш (ривоят қилди). Бу бобда Талҳа ибн Убайдуллоҳ, Анас ибн Молик ва Абу Ҳурайрадан ҳам (ривоятлар бор). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир; бунга ўхшаш (ривоят) Умардан бошқа йўл билан ҳам ривоят қилинган. Бу ҳадис Ибн Умардан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ҳам ривоят қилинган, аммо саҳиҳ бўлгани — Ибн Умардан, у Умардан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилингани)дир.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا عَبَّادُ بْنُ عَبَّادٍ الْمُهَلَّبِيُّ، عَنْ أَبِي جَمْرَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ قَدِمَ وَفْدُ عَبْدِ الْقَيْسِ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالُوا إِنَّا هَذَا الْحَىَّ مِنْ رَبِيعَةَ وَلَسْنَا نَصِلُ إِلَيْكَ إِلاَّ فِي أَشْهُرِ الْحَرَامِ فَمُرْنَا بِشَيْءٍ نَأْخُذُهُ عَنْكَ وَنَدْعُو إِلَيْهِ مَنْ وَرَاءَنَا . فَقَالَ " آمُرُكُمْ بِأَرْبَعٍ الإِيمَانِ بِاللَّهِ ثُمَّ فَسَّرَهَا لَهُمْ شَهَادَةَ أَنْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَأَنِّي رَسُولُ اللَّهِ وَإِقَامَ الصَّلاَةِ وَإِيتَاءَ الزَّكَاةِ وَأَنْ تُؤَدُّوا خُمْسَ مَا غَنِمْتُمْ " . حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ أَبِي جَمْرَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مِثْلَهُ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ وَأَبُو جَمْرَةَ الضُّبَعِيُّ اسْمُهُ نَصْرُ بْنُ عِمْرَانَ . وَقَدْ رَوَاهُ شُعْبَةُ عَنْ أَبِي جَمْرَةَ أَيْضًا وَزَادَ فِيهِ أَتَدْرُونَ مَا الإِيمَانُ شَهَادَةُ أَنْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَأَنِّي رَسُولُ اللَّهِ وَذَكَرَ الْحَدِيثَ . سَمِعْتُ قُتَيْبَةَ بْنَ سَعِيدٍ يَقُولُ مَا رَأَيْتُ مِثْلَ هَؤُلاَءِ الأَشْرَافِ الأَرْبَعَةِ مَالِكِ بْنِ أَنَسٍ وَاللَّيْثِ بْنِ سَعْدٍ وَعَبَّادِ بْنِ عَبَّادٍ الْمُهَلَّبِيِّ وَعَبْدِ الْوَهَّابِ الثَّقَفِيِّ . قَالَ قُتَيْبَةُ كُنَّا نَرْضَى أَنْ نَرْجِعَ مِنْ عِنْدِ عَبَّادٍ كُلَّ يَوْمٍ بِحَدِيثَيْنِ وَعَبَّادُ بْنُ عَبَّادٍ هُوَ مِنْ وَلَدِ الْمُهَلَّبِ بْنِ أَبِي صُفْرَةَ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, бизга Аббод ибн Аббод ал-Муҳаллабий ривоят қилди, у Абу Жамрадан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилди). У деди: Абдулқайс элчилари Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурларига келиб: «Биз Робиа (қабиласи)дан бўлган шу (узоқ) маҳалламиз, сизнинг олдингизга фақат ҳаром ойлардагина етиб кела оламиз. Бизга шундай бир нарсани буюргинки, уни сиздан олиб, ортимиздагиларни ҳам унга чақирайлик,» дедилар. У: «Сизларни тўрт (нарса)га буюраман: Аллаҳга имон келтиришга,» дедилар, сўнг буни уларга шарҳлаб бердилар: «(У) — «Ла илаҳа иллаллоҳ ва мен Аллаҳнинг элчисиман» деб гувоҳлик бериш, намозни барпо қилиш, закот бериш ва ўлжага олган нарсангизнинг бешдан бирини (хумусни) топширишингиздир,» дедилар. Бизга Қутайба ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Зайд ривоят қилди, у Абу Жамрадан, у Ибн Аббосдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунинг мисли (ривоят қилди). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Абу Жамра ад-Дубаийнинг исми Наср ибн Имрондир. Уни Шуъба ҳам Абу Жамрадан ривоят қилган ва унга: «Имон нима эканини биласизми? «Ла илаҳа иллаллоҳ ва мен Аллаҳнинг элчисиман» деб гувоҳлик беришдир,» (деган жумлани) қўшган ва ҳадисни зикр қилган. Қутайба ибн Саиднинг шундай деганини эшитдим: Мен бу тўртта шарафли зот — Молик ибн Анас, ал-Лайс ибн Саъд, Аббод ибн Аббод ал-Муҳаллабий ва Абдулваҳҳоб ас-Сақафий кабисини кўрмадим. Қутайба деди: Биз ҳар куни Аббоднинг олдидан иккита ҳадис билан қайтишга рози бўлардик. Аббод ибн Аббод — у ал-Муҳаллаб ибн Абу Суфра авлодидандир.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ الْبَغْدَادِيُّ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ ابْنُ عُلَيَّةَ، حَدَّثَنَا خَالِدٌ الْحَذَّاءُ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ مِنْ أَكْمَلِ الْمُؤْمِنِينَ إِيمَانًا أَحْسَنُهُمْ خُلُقًا وَأَلْطَفُهُمْ بِأَهْلِهِ " . وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ وَأَنَسِ بْنِ مَالِكٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ . وَلاَ نَعْرِفُ لأَبِي قِلاَبَةَ سَمَاعًا مِنْ عَائِشَةَ . وَقَدْ رَوَى أَبُو قِلاَبَةَ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يَزِيدَ رَضِيعٌ لِعَائِشَةَ عَنْ عَائِشَةَ غَيْرَ هَذَا الْحَدِيثِ وَأَبُو قِلاَبَةَ اسْمُهُ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ زَيْدٍ الْجَرْمِيُّ . حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ قَالَ ذَكَرَ أَيُّوبُ السَّخْتِيَانِيُّ أَبَا قِلاَبَةَ فَقَالَ كَانَ وَاللَّهِ مِنَ الْفُقَهَاءِ ذَوِي الأَلْبَابِ .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ал-Бағдодий ривоят қилди, бизга Исмоил ибн Улайя ривоят қилди, бизга Холид ал-Ҳаззо ривоят қилди, у Абу Қилобадан, у Оишадан (ривоят қилди). У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мўминларнинг имони энг комилларидан бири — ахлоқи энг гўзали ва ўз аҳлига энг меҳрибонидир,» дедилар. Бу бобда Абу Ҳурайра ва Анас ибн Моликдан ҳам (ривоятлар бор). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир. Биз Абу Қилобанинг Оишадан эшитганини билмаймиз. Абу Қилоба бу ҳадисдан бошқасини Оишанинг эмизмаси (ризоий фарзанди) Абдуллоҳ ибн Язид орқали Оишадан ривоят қилган. Абу Қилобанинг исми Абдуллоҳ ибн Зайд ал-Жармийдир. Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, у деди: Айюб ас-Сахтиёний Абу Қилобани зикр қилиб: «У, Аллаҳга қасамки, ақлли фақиҳлардан эди,» деди.
حَدَّثَنَا أَبُو عَبْدِ اللَّهِ، هُرَيْمُ بْنُ مِسْعَرٍ الأَزْدِيُّ التِّرْمِذِيُّ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ مُحَمَّدٍ، عَنْ سُهَيْلِ بْنِ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَطَبَ النَّاسَ فَوَعَظَهُمْ ثُمَّ قَالَ " يَا مَعْشَرَ النِّسَاءِ تَصَدَّقْنَ فَإِنَّكُنَّ أَكْثَرُ أَهْلِ النَّارِ " . فَقَالَتِ امْرَأَةٌ مِنْهُنَّ وَلِمَ ذَاكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ " لِكَثْرَةِ لَعْنِكُنَّ " . يَعْنِي وَكُفْرَكُنَّ الْعَشِيرَ . قَالَ " وَمَا رَأَيْتُ مِنْ نَاقِصَاتِ عَقْلٍ وَدِينٍ أَغْلَبَ لِذَوِي الأَلْبَابِ وَذَوِي الرَّأْىِ مِنْكُنَّ " . قَالَتِ امْرَأَةٌ مِنْهُنَّ وَمَا نُقْصَانُ دِينِهَا وَعَقْلِهَا قَالَ " شَهَادَةُ امْرَأَتَيْنِ مِنْكُنَّ بِشَهَادَةِ رَجُلٍ وَنُقْصَانُ دِينِكُنَّ الْحَيْضَةُ تَمْكُثُ إِحْدَاكُنَّ الثَّلاَثَ وَالأَرْبَعَ لاَ تُصَلِّي " . وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي سَعِيدٍ وَابْنِ عُمَرَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ حَسَنٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ .
Бизга Абу Абдуллоҳ Ҳурайм ибн Мисъар ал-Аздий ат-Термизий ривоят қилди, бизга Абдулазиз ибн Муҳаммад ривоят қилди, у Суҳайл ибн Абу Солиҳдан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) одамларга хутба ўқиб, уларга ваъз қилдилар, сўнг: «Эй аёллар жамоаси, садақа қилинглар, чунки сизлар дўзах аҳлининг кўпчилигисиз,» дедилар. Улардан бир аёл: «Нега бундай, эй Аллаҳнинг элчиси?» деди. У: «Лаънатни кўп қилганингиз учун,» дедилар, яъни эрингизга ношукрлик қилганингиз учун. У: «Ақли ва дини ноқис бўлганлар ичида ақлли ва фикрли кишиларни сизлардан кўра кўпроқ мағлуб қиладиганини кўрмаганман,» дедилар. Улардан бир аёл: «Унинг дини ва ақлининг ноқислиги нима?» деди. У: «Сизлардан икки аёлнинг гувоҳлиги бир эркакнинг гувоҳлигича (бўлиши) — (ақлининг ноқислиги); динингларнинг ноқислиги эса ҳайздир, сизлардан бири уч ёки тўрт (кун) намоз ўқимай туради,» дедилар. Бу бобда Абу Саид ва Ибн Умардан ҳам (ривоятлар бор). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис бу йўлдан саҳиҳ ғариб ҳасандир.
حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ سُهَيْلِ بْنِ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ دِينَارٍ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " الإِيمَانُ بِضْعٌ وَسَبْعُونَ بَابًا فَأَدْنَاهَا إِمَاطَةُ الأَذَى عَنِ الطَّرِيقِ وَأَرْفَعُهَا قَوْلُ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ وَهَكَذَا رَوَى سُهَيْلُ بْنُ أَبِي صَالِحٍ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ دِينَارٍ عَنْ أَبِي صَالِحٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ . وَرَوَى عُمَارَةُ بْنُ غَزِيَّةَ، هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الإِيمَانُ أَرْبَعَةٌ وَسِتُّونَ بَابًا " . قَالَ حَدَّثَنَا بِذَلِكَ قُتَيْبَةُ حَدَّثَنَا بَكْرُ بْنُ مُضَرَ عَنْ عُمَارَةَ بْنِ غَزِيَّةَ عَنْ أَبِي صَالِحٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Абу Курайб ривоят қилди, бизга Вакииъ ривоят қилди, у Суфёндан, у Суҳайл ибн Абу Солиҳдан, у Абдуллоҳ ибн Динордан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилди). У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Имон етмиш неча эшикдир; унинг энг пасти — йўлдан озорли нарсани олиб ташлаш, энг юқориси эса «Ла илаҳа иллаллоҳ» сўзидир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Шу тариқа Суҳайл ибн Абу Солиҳ Абдуллоҳ ибн Динордан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилган. Умора ибн Ғазийя эса бу ҳадисни Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилиб: «Имон олтмиш тўрт эшикдир,» дедилар. (Термизий) деди: Буни бизга Қутайба ривоят қилди, бизга Бакр ибн Музар Умора ибн Ғазийядан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди).
حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، وَأَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، - الْمَعْنَى وَاحِدٌ قَالاَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مَرَّ بِرَجُلٍ وَهُوَ يَعِظُ أَخَاهُ فِي الْحَيَاءِ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " الْحَيَاءُ مِنَ الإِيمَانِ " . قَالَ أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ فِي حَدِيثِهِ إِنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم سَمِعَ رَجُلاً يَعِظُ أَخَاهُ فِي الْحَيَاءِ . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ وَأَبِي بَكْرَةَ وَأَبِي أُمَامَةَ .
Бизга Ибн Абу Умар ва Аҳмад ибн Манииъ — маъно бир хил — ривоят қилиб, улар дедилар: бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, у аз-Зуҳрийдан, у Солимдан, у отасидан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир кишининг ёнидан ўтдилар, у (киши) ҳаё (камтарлик) ҳақида биродарига ваъз қилиб (уни маломат қилиб) турарди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ҳаё имондандир,» дедилар. Аҳмад ибн Манииъ ўз ҳадисида: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир кишининг биродарига ҳаё ҳақида ваъз қилаётганини эшитдилар,» деди. (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бу бобда Абу Ҳурайра, Абу Бакра ва Абу Умомадан ҳам (ривоятлар бор).
حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُعَاذٍ الصَّنْعَانِيُّ، عَنْ مَعْمَرٍ، عَنْ عَاصِمِ بْنِ أَبِي النَّجُودِ، عَنْ أَبِي وَائِلٍ، عَنْ مُعَاذِ بْنِ جَبَلٍ، قَالَ كُنْتُ مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي سَفَرٍ فَأَصْبَحْتُ يَوْمًا قَرِيبًا مِنْهُ وَنَحْنُ نَسِيرُ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَخْبِرْنِي بِعَمَلٍ يُدْخِلُنِي الْجَنَّةَ وَيُبَاعِدُنِي مِنَ النَّارِ . قَالَ " لَقَدْ سَأَلْتَنِي عَنْ عَظِيمٍ وَإِنَّهُ لَيَسِيرٌ عَلَى مَنْ يَسَّرَهُ اللَّهُ عَلَيْهِ تَعْبُدُ اللَّهَ وَلاَ تُشْرِكُ بِهِ شَيْئًا وَتُقِيمُ الصَّلاَةَ وَتُؤْتِي الزَّكَاةَ وَتَصُومُ رَمَضَانَ وَتَحُجُّ الْبَيْتَ " . ثُمَّ قَالَ " أَلاَ أَدُلُّكَ عَلَى أَبْوَابِ الْخَيْرِ الصَّوْمُ جُنَّةٌ وَالصَّدَقَةُ تُطْفِئُ الْخَطِيئَةَ كَمَا يُطْفِئُ الْمَاءُ النَّارَ وَصَلاَةُ الرَّجُلِ مِنْ جَوْفِ اللَّيْلِ " . قَالَ ثُمَّ تَلاََ: ( تَتَجَافَى جُنُوبُهُمْ عَنِ الْمَضَاجِعِ ) حَتَّى بَلَغَ: (يَعْمَلُونَ) ثُمَّ قَالَ " أَلاَ أُخْبِرُكَ بِرَأْسِ الأَمْرِ كُلِّهِ وَعَمُودِهِ وَذِرْوَةِ سَنَامِهِ " . قُلْتُ بَلَى يَا رَسُولَ اللَّهِ . قَالَ " رَأْسُ الأَمْرِ الإِسْلاَمُ وَعَمُودُهُ الصَّلاَةُ وَذِرْوَةُ سَنَامِهِ الْجِهَادُ " . ثُمَّ قَالَ " أَلاَ أُخْبِرُكَ بِمَلاَكِ ذَلِكَ كُلِّهِ " . قُلْتُ بَلَى يَا نَبِيَّ اللَّهِ قَالَ فَأَخَذَ بِلِسَانِهِ قَالَ " كُفَّ عَلَيْكَ هَذَا " . فَقُلْتُ يَا نَبِيَّ اللَّهِ وَإِنَّا لَمُؤَاخَذُونَ بِمَا نَتَكَلَّمُ بِهِ فَقَالَ " ثَكِلَتْكَ أُمُّكَ يَا مُعَاذُ وَهَلْ يَكُبُّ النَّاسَ فِي النَّارِ عَلَى وُجُوهِهِمْ أَوْ عَلَى مَنَاخِرِهِمْ إِلاَّ حَصَائِدُ أَلْسِنَتِهِمْ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн Муоз ас-Санъоний ривоят қилди, у Маъмардан, у Осим ибн Абун-Нажуддан, у Абу Воилдан, у Муоз ибн Жабалдан (ривоят қилди). У деди: «Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бир сафарда эдим. Бир куни биз юриб кетаётганимизда мен унга яқинлашиб қолдим ва дедим: «Эй Аллаҳнинг Расули, менга мени жаннатга киритадиган ва дўзахдан узоқлаштирадиган бир амал ҳақида хабар беринг.» У: «Сен мендан улуғ бир нарсани сўрадинг, лекин у Аллаҳ кимга осонлаштирса, ўшанга осондир: Аллаҳга ибодат қил ва Унга ҳеч нарсани шерик қилма, намозни барпо қил, закот бер, рамазон рўзасини тут ва Байтни (кўзлаб) ҳаж қил,» дедилар. Кейин: «Сенга яхшилик эшикларига (йўл) кўрсатмайми? Рўза қалқондир, садақа эса гуноҳни худди сув оловни ўчиргани каби ўчиради, ва кишининг тун ярмидаги намози (ҳам шундай),» дедилар.» У деди: Кейин у: «Уларнинг ёнбошлари тўшаклардан узоқлашади,» деган (оятни) «...қилиб юрганлари (учун)» (деган жойгача) тиловат қилдилар (Сажда сураси, 16-17). Кейин: «Сенга бутун ишнинг бошини, устунини ва энг юқори чўққисини хабар бермайми?» дедилар. Мен: «Албатта, эй Аллаҳнинг Расули,» дедим. У: «Ишнинг боши — Ислом, устуни — намоз, энг юқори чўққиси эса жиҳоддир,» дедилар. Кейин: «Сенга шуларнинг ҳаммасини ушлаб турувчи (асосини) хабар бермайми?» дедилар. Мен: «Албатта, эй Аллаҳнинг Набийси,» дедим. У деди: У ўз тилини ушлаб: «Мана шуни ўзингда тийиб тур,» дедилар. Мен: «Эй Аллаҳнинг Набийси, биз гапирадиган нарсаларимиз учун ҳам жавобгар бўламизми?» дедим. Шунда: «Онанг сендан жудо бўлсин, эй Муоз! Одамларни дўзахга юзтубан ёки бурунлари билан агдариб ташлайдиган нарса тилларининг ҳосиласидан бошқа нарса эмас-ку!» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ الْحَارِثِ، عَنْ دَرَّاجٍ أَبِي السَّمْحِ، عَنْ أَبِي الْهَيْثَمِ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا رَأَيْتُمُ الرَّجُلَ يَتَعَاهَدُ الْمَسْجِدَ فَاشْهَدُوا لَهُ بِالإِيمَانِ فَإِنَّ اللَّهَ تَعَالَى يَقُولُ: (إِنَّمَا يَعْمُرُ مَسَاجِدَ اللَّهِ مَنْ آمَنَ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ وَأَقَامَ الصَّلاَةَ وَآتَى الزَّكَاةَ ) " . الآيَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ حَسَنٌ .
Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн Ваҳб ривоят қилди, у Амр ибн ал-Ҳорисдан, у Даррож Абус-Самҳдан, у Абул-Ҳайсамдан, у Абу Саиддан (ривоят қилди). У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бир кишини масжидга мунтазам қатнаётганини кўрсангиз, унинг иймонли эканига гувоҳлик беринг. Чунки Аллаҳ таоло: «Аллаҳнинг масжидларини фақат Аллаҳга ва охират кунига иймон келтирган, намозни барпо қилган ва закот берган кишиларгина обод қиладилар,» дейди,» дедилар — оятнинг охиригача. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғариб ҳасандир.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، وَأَبُو مُعَاوِيَةَ عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي سُفْيَانَ، عَنْ جَابِرٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " بَيْنَ الْكُفْرِ وَالإِيمَانِ تَرْكُ الصَّلاَةِ " .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Жарир ва Абу Муовия ривоят қилдилар, улар ал-Аъмашдан, у Абу Суфёндан, у Жобирдан (ривоят қилди)ки, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Куфр билан иймоннинг ораси (чегараси) — намозни тарк этишдир,» дедилар.
حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا أَسْبَاطُ بْنُ مُحَمَّدٍ، عَنِ الأَعْمَشِ، بِهَذَا الإِسْنَادِ نَحْوَهُ وَقَالَ " بَيْنَ الْعَبْدِ وَبَيْنَ الشِّرْكِ أَوِ الْكُفْرِ تَرْكُ الصَّلاَةِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ وَأَبُو سُفْيَانَ اسْمُهُ طَلْحَةُ بْنُ نَافِعٍ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, у деди: бизга Асбот ибн Муҳаммад ривоят қилди, у ал-Аъмашдан мана шу иснод билан шунга ўхшашини (ривоят қилди) ва у: «Банда билан ширк ёки куфрнинг ораси (чегараси) — намозни тарк этишдир,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир, Абу Суфённинг исми эса Талҳа ибн Нофиъдир.
حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " بَيْنَ الْعَبْدِ وَبَيْنَ الْكُفْرِ تَرْكُ الصَّلاَةِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ وَأَبُو الزُّبَيْرِ اسْمُهُ مُحَمَّدُ بْنُ مُسْلِمِ بْنِ تَدْرُسَ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, у деди: бизга Вакииъ ривоят қилди, у Суфёндан, у Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан (ривоят қилди). У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Банда билан куфрнинг ораси (чегараси) — намозни тарк этишдир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир, Абуз-Зубайрнинг исми эса Муҳаммад ибн Муслим ибн Тадрусдир.
حَدَّثَنَا أَبُو عَمَّارٍ الْحُسَيْنُ بْنُ حُرَيْثٍ، وَيُوسُفُ بْنُ عِيسَى، قَالاَ حَدَّثَنَا الْفَضْلُ بْنُ مُوسَى، عَنِ الْحُسَيْنِ بْنِ وَاقِدٍ، ح وَحَدَّثَنَا أَبُو عَمَّارٍ الْحُسَيْنُ بْنُ حُرَيْثٍ، وَمَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، قَالاَ حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ الْحُسَيْنِ بْنِ وَاقِدٍ، عَنْ أَبِيهِ، ح وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَلِيِّ بْنِ الْحَسَنِ بْنِ شَقِيقٍ، وَمَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، قَالاَ حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ الْحَسَنِ بْنِ شَقِيقٍ، عَنِ الْحُسَيْنِ بْنِ وَاقِدٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ بُرَيْدَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " الْعَهْدُ الَّذِي بَيْنَنَا وَبَيْنَهُمُ الصَّلاَةُ فَمَنْ تَرَكَهَا فَقَدْ كَفَرَ " . وَفِي الْبَابِ عَنْ أَنَسٍ وَابْنِ عَبَّاسٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ .
Бизга Абу Аммор ал-Ҳусайн ибн Ҳурайс ва Юсуф ибн Исо ривоят қилдилар, улар дедилар: бизга ал-Фазл ибн Мусо ривоят қилди, у ал-Ҳусайн ибн Воқиддан; (бошқа иснод билан) яна бизга Абу Аммор ал-Ҳусайн ибн Ҳурайс ва Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилдилар, улар дедилар: бизга Али ибн ал-Ҳусайн ибн Воқид ривоят қилди, у отасидан; (яна бир иснод билан) яна бизга Муҳаммад ибн Али ибн ал-Ҳасан ибн Шақиқ ва Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилдилар, улар дедилар: бизга Али ибн ал-Ҳасан ибн Шақиқ ривоят қилди, у ал-Ҳусайн ибн Воқиддан, у Абдуллоҳ ибн Бурайдадан, у отасидан (ривоят қилди). У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Биз билан уларнинг ўртасидаги аҳд-паймон — намоздир. Ким уни тарк этса, батаҳқиқ кофир бўлибди,» дедилар. Бу бобда Анас ва Ибн Аббосдан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ғарибдир.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ الْمُفَضَّلِ، عَنِ الْجُرَيْرِيِّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ شَقِيقٍ الْعُقَيْلِيِّ، قَالَ كَانَ أَصْحَابُ مُحَمَّدٍ صلى الله عليه وسلم لاَ يَرَوْنَ شَيْئًا مِنَ الأَعْمَالِ تَرْكُهُ كُفْرٌ غَيْرَ الصَّلاَةِ . قَالَ أَبُو عِيسَى سَمِعْتُ أَبَا مُصْعَبٍ الْمَدَنِيَّ يَقُولُ مَنْ قَالَ الإِيمَانُ قَوْلٌ يُسْتَتَابُ فَإِنْ تَابَ وَإِلاَّ ضُرِبَتْ عُنُقُهُ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Бишр ибн ал-Муфаддал ривоят қилди, у ал-Журайдийдан, у Абдуллоҳ ибн Шақиқ ал-Уқайлийдан (ривоят қилди). У деди: Муҳаммад (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобалари намоздан бошқа ҳеч бир амалнинг тарк этилишини куфр деб билмас эдилар. Абу Исо (Термизий) деди: Мен Абу Мусъаб ал-Маданийнинг шундай дейганини эшитдим: «Ким иймон — (фақат) сўздир, деса, ундан тавба қилиш талаб этилади; агар тавба қилса (яхши), акс ҳолда унинг бўйни урилади.»
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنِ ابْنِ الْهَادِ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ بْنِ الْحَارِثِ، عَنْ عَامِرِ بْنِ سَعْدِ بْنِ أَبِي وَقَّاصٍ، عَنِ الْعَبَّاسِ بْنِ عَبْدِ الْمُطَّلِبِ، أَنَّهُ سَمِعَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " ذَاقَ طَعْمَ الإِيمَانِ مَنْ رَضِيَ بِاللَّهِ رَبًّا وَبِالإِسْلاَمِ دِينًا وَبِمُحَمَّدٍ نَبِيًّا " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, у Ибнул-Ҳоддан, у Муҳаммад ибн Иброҳим ибн ал-Ҳорисдан, у Омир ибн Саъд ибн Абу Ваққосдан, у ал-Аббос ибн Абдулмутталибдан (ривоят қилди)ки, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шундай деётганини эшитди: «Аллаҳни Рабб деб, Исломни дин деб ва Муҳаммадни Набий деб (қабул қилиб) рози бўлган киши иймоннинг лаззатини тотибди,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ الثَّقَفِيُّ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " ثَلاَثٌ مَنْ كُنَّ فِيهِ وَجَدَ بِهِنَّ طَعْمَ الإِيمَانِ مَنْ كَانَ اللَّهُ وَرَسُولُهُ أَحَبَّ إِلَيْهِ مِمَّا سِوَاهُمَا وَأَنْ يُحِبَّ الْمَرْءَ لاَ يُحِبُّهُ إِلاَّ لِلَّهِ وَأَنْ يَكْرَهَ أَنْ يَعُودَ فِي الْكُفْرِ بَعْدَ إِذْ أَنْقَذَهُ اللَّهُ مِنْهُ كَمَا يَكْرَهُ أَنْ يُقْذَفَ فِي النَّارِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ وَقَدْ رَوَاهُ قَتَادَةُ عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, у деди: бизга Абдулваҳҳоб ас-Сақафий ривоят қилди, у Айюбдан, у Абу Қилобадан, у Анас ибн Моликдан (ривоят қилди)ки, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Уч (хислат) кимда бўлса, у улар билан иймоннинг лаззатини топади: Аллаҳ ва Унинг Расули унга улардан бошқа ҳамма нарсадан суюклироқ бўлиши; бир кишини фақат Аллаҳ учун севиши; ва Аллаҳ уни куфрдан қутқаргандан кейин, худди оловга ташланишни ёмон кўрганидек, яна куфрга қайтишни ёмон кўриши,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Буни Қатода Анас ибн Моликдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ҳам ривоят қилган.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا عَبِيدَةُ بْنُ حُمَيْدٍ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ يَزْنِي الزَّانِي حِينَ يَزْنِي وَهُوَ مُؤْمِنٌ وَلاَ يَسْرِقُ السَّارِقُ حِينَ يَسْرِقُ وَهُوَ مُؤْمِنٌ وَلَكِنِ التَّوْبَةُ مَعْرُوضَةٌ " . وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ وَعَائِشَةَ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي أَوْفَى . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ أَبِي هُرَيْرَةَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . - وَقَدْ رُوِيَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا زَنَى الْعَبْدُ خَرَجَ مِنْهُ الإِيمَانُ فَكَانَ فَوْقَ رَأْسِهِ كَالظُّلَّةِ فَإِذَا خَرَجَ مِنْ ذَلِكَ الْعَمَلِ عَادَ إِلَيْهِ الإِيمَانُ " . وَقَدْ رُوِيَ عَنْ أَبِي جَعْفَرٍ مُحَمَّدِ بْنِ عَلِيٍّ أَنَّهُ قَالَ فِي هَذَا خَرَجَ مِنَ الإِيمَانِ إِلَى الإِسْلاَمِ . وَقَدْ رُوِيَ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ فِي الزِّنَا وَالسَّرِقَةِ " مَنْ أَصَابَ مِنْ ذَلِكَ شَيْئًا فَأُقِيمَ عَلَيْهِ الْحَدُّ فَهُوَ كَفَّارَةُ ذَنْبِهِ وَمَنْ أَصَابَ مِنْ ذَلِكَ شَيْئًا فَسَتَرَ اللَّهُ عَلَيْهِ فَهُوَ إِلَى اللَّهِ إِنْ شَاءَ عَذَّبَهُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ وَإِنْ شَاءَ غَفَرَ لَهُ " . رَوَى ذَلِكَ عَلِيُّ بْنُ أَبِي طَالِبٍ وَعُبَادَةُ بْنُ الصَّامِتِ وَخُزَيْمَةُ بْنُ ثَابِتٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Аҳмад ибн Маниъ ривоят қилди, у деди: бизга Абийда ибн Ҳумайд ривоят қилди, у ал-Аъмашдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилди). У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Зинокор зино қилаётган вақтида мўмин ҳолида бўлмайди, ўғри ўғирлик қилаётган вақтида мўмин ҳолида бўлмайди, лекин тавба (эшиги) очиқдир,» дедилар. Бу бобда Ибн Аббос, Оиша ва Абдуллоҳ ибн Абу Авфодан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Абу Ҳурайранинг ҳадиси бу жиҳатдан ҳасан саҳиҳ ғарибдир. Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан: «Банда зино қилса, ундан иймон чиқиб, боши узра соябон каби туради; ўша амалдан чиқса, иймон унга қайтади,» дегани ҳам ривоят қилинган. Абу Жаъфар Муҳаммад ибн Алидан эса, у бу ҳақда: «(Иймон) иймондан Исломга чиқди (дегани),» дегани ривоят қилинган. Яна Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан турли йўллар билан, у зино ва ўғрилик ҳақида: «Ким булардан бирортасини қилса ва унга ҳад жазоси қўлланилса, бу унинг гуноҳига каффорат бўлади; ким булардан бирортасини қилса-да, Аллаҳ уни ёпиб қўйса, бу (иши) Аллаҳнинг (ихтиёрида): хоҳласа, қиёмат куни уни азоблайди, хоҳласа, уни мағфират қилади,» дегани ривоят қилинган. Буни Али ибн Абу Толиб, Убода ибн ас-Сомит ва Хузайма ибн Собит Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилганлар.
حَدَّثَنَا أَبُو عُبَيْدَةَ بْنُ أَبِي السَّفَرِ، - وَاسْمُهُ أَحْمَدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الْهَمْدَانِيُّ الْكُوفِيُّ قَالَ حَدَّثَنَا حَجَّاجُ بْنُ مُحَمَّدٍ، عَنْ يُونُسَ بْنِ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ الْهَمْدَانِيِّ، عَنْ أَبِي جُحَيْفَةَ، عَنْ عَلِيٍّ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ أَصَابَ حَدًّا فَعُجِّلَ عُقُوبَتُهُ فِي الدُّنْيَا فَاللَّهُ أَعْدَلُ مِنْ أَنْ يُثَنِّيَ عَلَى عَبْدِهِ الْعُقُوبَةَ فِي الآخِرَةِ وَمَنْ أَصَابَ حَدًّا فَسَتَرَهُ اللَّهُ عَلَيْهِ وَعَفَا عَنْهُ فَاللَّهُ أَكْرَمُ مِنْ أَنْ يَعُودَ فِي شَيْءٍ قَدْ عَفَا عَنْهُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى وَهَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ صَحِيحٌ . وَهَذَا قَوْلُ أَهْلِ الْعِلْمِ لاَ نَعْلَمُ أَحَدًا كَفَّرَ أَحَدًا بِالزِّنَا أَوِ السَّرِقَةِ وَشُرْبِ الْخَمْرِ .
Бизга Абу Убайда ибн Абус-Сафар — унинг исми Аҳмад ибн Абдуллоҳ ал-Ҳамдоний ал-Куфий — ривоят қилди, у деди: бизга Ҳажжож ибн Муҳаммад ривоят қилди, у Юнус ибн Абу Ишоқдан, у Абу Ишоқ ал-Ҳамдонийдан, у Абу Жуҳайфадан, у Алидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди). У: «Ким ҳад (жазосига лойиқ бир иш) қилса-ю, жазоси унга дунёда тезлаштирилса, Аллаҳ бандасига охиратда жазони такрор қўллашдан адолатлироқдир. Ким ҳад (жазосига лойиқ бир иш) қилса-ю, Аллаҳ уни (гуноҳини) ёпиб, ундан кечиб юборса, Аллаҳ Ўзи аллақачон афв этган нарсага қайтишдан карамлироқдир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғариб саҳиҳдир. Бу — илм аҳлининг сўзидир: биз ҳеч кимнинг зино, ўғрилик ёки май ичиш (сабабли) бировни кофир деб чиқарганини билмаймиз.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنِ ابْنِ عَجْلاَنَ، عَنِ الْقَعْقَاعِ بْنِ حَكِيمٍ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " الْمُسْلِمُ مَنْ سَلِمَ الْمُسْلِمُونَ مِنْ لِسَانِهِ وَيَدِهِ وَالْمُؤْمِنُ مَنْ أَمِنَهُ النَّاسُ عَلَى دِمَائِهِمْ وَأَمْوَالِهِمْ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَيُرْوَى عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ سُئِلَ أَىُّ الْمُسْلِمِينَ أَفْضَلُ قَالَ " مَنْ سَلِمَ الْمُسْلِمُونَ مِنْ لِسَانِهِ وَيَدِهِ." وَفِي الْبَابِ عَنْ جَابِرٍ وَأَبِي مُوسَى وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, у Ибн Ажлондан, у ал-Қаъқў ибн Ҳакимдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилди). У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мусулмон — тилидан ва қўлидан мусулмонлар саломат бўлган кишидир; мўмин эса — одамлар қонлари ва мол-мулклари (хусусида) ўзига ишонган кишидир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилинишича, у зотдан: «Мусулмонларнинг қайси бири афзалроқ?» деб сўралганда: «Тилидан ва қўлидан мусулмонлар саломат бўлган киши,» дедилар. Бу бобда Жобир, Абу Мусо ва Абдуллоҳ ибн Амрдан ҳам (ривоят) бор.
حَدَّثَنَا بِذَلِكَ إِبْرَاهِيمُ بْنُ سَعِيدٍ الْجَوْهَرِيُّ حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ عَنْ بُرَيْدِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي بُرْدَةَ عَنْ جَدِّهِ أَبِي بُرْدَةَ عَنْ أَبِي مُوسَى الأَشْعَرِيِّ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم سُئِلَ أَىُّ الْمُسْلِمِينَ أَفْضَلُ قَالَ " مَنْ سَلِمَ الْمُسْلِمُونَ مِنْ لِسَانِهِ وَيَدِهِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ مِنْ حَدِيثِ أَبِي مُوسَى الأَشْعَرِيِّ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم
Буни бизга Иброҳим ибн Саид ал-Жавҳарий ривоят қилди, у деди: бизга Абу Усома ривоят қилди, у Бурайд ибн Абдуллоҳ ибн Абу Бурдадан, у бобоси Абу Бурдадан, у Абу Мусо ал-Ашъарийдан (ривоят қилди)ки, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан: «Мусулмонларнинг қайси бири афзалроқ?» деб сўралганда, у: «Тилидан ва қўлидан мусулмонлар саломат бўлган киши,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис Абу Мусо ал-Ашъарийнинг, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (қилган) ривояти жиҳатидан саҳиҳ ғарибдир.
حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا حَفْصُ بْنُ غِيَاثٍ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ أَبِي الأَحْوَصِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ الإِسْلاَمَ بَدَأَ غَرِيبًا وَسَيَعُودُ غَرِيبًا كَمَا بَدَأَ فَطُوبَى لِلْغُرَبَاءِ " . وَفِي الْبَابِ عَنْ سَعْدٍ وَابْنِ عُمَرَ وَجَابِرٍ وَأَنَسٍ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ مِنْ حَدِيثِ ابْنِ مَسْعُودٍ إِنَّمَا نَعْرِفُهُ مِنْ حَدِيثِ حَفْصِ بْنِ غِيَاثٍ عَنِ الأَعْمَشِ وَأَبُو الأَحْوَصِ اسْمُهُ عَوْفُ بْنُ مَالِكِ بْنِ نَضْلَةَ الْجُشَمِيُّ تَفَرَّدَ بِهِ حَفْصٌ .
Бизга Абу Курайб ривоят қилди, у деди: бизга Ҳафс ибн Ғиёс ривоят қилди, у ал-Аъмашдан, у Абу Ишоқдан, у Абул-Аҳвасдан, у Абдуллоҳ ибн Масъуддан (ривоят қилди). У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, Ислом ғариб (нотаниш) ҳолида бошланди ва бошлангани каби яна ғариб ҳолига қайтади. Бас, ғарибларга (хуш)тубо бўлсин!» дедилар. Бу бобда Саъд, Ибн Умар, Жобир, Анас ва Абдуллоҳ ибн Амрдан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис Ибн Масъуднинг ривояти жиҳатидан ҳасан саҳиҳ ғарибдир; биз уни фақат Ҳафс ибн Ғиёснинг ал-Аъмашдан (қилган) ривояти орқали биламиз. Абул-Аҳваснинг исми эса Авф ибн Молик ибн Назла ал-Жушамийдир; уни фақат Ҳафс (ягона ўзи) ривоят қилган.
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ أَبِي أُوَيْسٍ، حَدَّثَنِي كَثِيرُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرِو بْنِ عَوْفِ بْنِ زَيْدِ بْنِ مِلْحَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ الدِّينَ لَيَأْرِزُ إِلَى الْحِجَازِ كَمَا تَأْرِزُ الْحَيَّةُ إِلَى جُحْرِهَا وَلَيَعْقِلَنَّ الدِّينُ مِنَ الْحِجَازِ مَعْقِلَ الأُرْوِيَّةِ مِنْ رَأْسِ الْجَبَلِ إِنَّ الدِّينَ بَدَأَ غَرِيبًا وَيَرْجِعُ غَرِيبًا فَطُوبَى لِلْغُرَبَاءِ الَّذِينَ يُصْلِحُونَ مَا أَفْسَدَ النَّاسُ مِنْ بَعْدِي مِنْ سُنَّتِي " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Абдуллоҳ ибн Абдурраҳмон ривоят қилди, у деди: бизга Исмоил ибн Абу Увайс хабар берди, у деди: менга Касир ибн Абдуллоҳ ибн Амр ибн Авф ибн Зайд ибн Милҳа ривоят қилди, у отасидан, у бобосидан (ривоят қилди)ки, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, дин Ҳижозга, худди илон ўз инига (қайтиб) йиғилгани каби, йиғилади; ва дин Ҳижозда, худди тоғ эчкиси тоғ чўққисига (маҳкам) ёпишгани каби, маҳкам ўрнашади. Албатта, дин ғариб (нотаниш) ҳолида бошланди ва ғариб ҳолига қайтади. Бас, мендан кейин одамлар менинг суннатимдан бузган нарсаларни ислоҳ қиладиган ғарибларга (хуш)тубо бўлсин!» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا أَبُو حَفْصٍ، عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ قَيْسٍ، عَنِ الْعَلاَءِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " آيَةُ الْمُنَافِقِ ثَلاَثٌ إِذَا حَدَّثَ كَذَبَ وَإِذَا وَعَدَ أَخْلَفَ وَإِذَا اؤْتُمِنَ خَانَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ حَدِيثِ الْعَلاَءِ وَقَدْ رُوِيَ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ مَسْعُودٍ وَأَنَسٍ وَجَابِرٍ . حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ جَعْفَرٍ، عَنْ أَبِي سُهَيْلِ بْنِ مَالِكٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَهُ بِمَعْنَاهُ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ صَحِيحٌ وَأَبُو سُهَيْلٍ هُوَ عَمُّ مَالِكِ بْنِ أَنَسٍ وَاسْمُهُ نَافِعُ بْنُ مَالِكِ بْنِ أَبِي عَامِرٍ الأَصْبَحِيُّ الْخَوْلاَنِيُّ .
Бизга Абу Ҳафс Амр ибн Али ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Муҳаммад ибн Қайс ривоят қилди, у ал-Ало ибн Абдурраҳмондан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилди). У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мунофиқнинг белгиси учтадир: гапирса ёлғон сўзлайди, ваъда берса хилоф қилади, омонат топширилса хиёнат қилади,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ал-Алодан (келгани) жиҳатидан ҳасан ғарибдир; у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан турли йўллар билан ҳам ривоят қилинган. Бу бобда Ибн Масъуд, Анас ва Жобирдан ҳам (ривоят) бор. Бизга Али ибн Ҳужр ривоят қилди, у деди: бизга Исмоил ибн Жаъфар ривоят қилди, у Абу Суҳайл ибн Моликдан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга ўхшаш, шу маънода (ривоят қилди). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис саҳиҳдир. Абу Суҳайл эса Молик ибн Анаснинг амакиси бўлиб, унинг исми Нофиъ ибн Молик ибн Абу Омир ал-Асбаҳий ал-Хавлонийдир.
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُوسَى، عَنْ سُفْيَانَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مُرَّةَ، عَنْ مَسْرُوقٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أَرْبَعٌ مَنْ كُنَّ فِيهِ كَانَ مُنَافِقًا وَإِنْ كَانَتْ خَصْلَةٌ مِنْهُنَّ فِيهِ كَانَتْ فِيهِ خَصْلَةٌ مِنَ النِّفَاقِ حَتَّى يَدَعَهَا مَنْ إِذَا حَدَّثَ كَذَبَ وَإِذَا وَعَدَ أَخْلَفَ وَإِذَا خَاصَمَ فَجَرَ وَإِذَا عَاهَدَ غَدَرَ " . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْخَلاَّلُ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ نُمَيْرٍ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مُرَّةَ، بِهَذَا الإِسْنَادِ نَحْوَهُ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَإِنَّمَا مَعْنَى هَذَا عِنْدَ أَهْلِ الْعِلْمِ نِفَاقُ الْعَمَلِ وَإِنَّمَا كَانَ نِفَاقُ التَّكْذِيبِ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم هَكَذَا رُوِيَ عَنِ الْحَسَنِ الْبَصْرِيِّ شَيْئًا مِنْ هَذَا أَنَّهُ قَالَ النِّفَاقُ نِفَاقَانِ نِفَاقُ الْعَمَلِ وَنِفَاقُ التَّكْذِيبِ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Убайдуллоҳ ибн Мусо ривоят қилди, у Суфёндан, у ал-Аъмашдан, у Абдуллоҳ ибн Муррадан, у Масруқдан, у Абдуллоҳ ибн Амрдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди). У: «Тўрт (хислат) кимда бўлса, у мунофиқ бўлади; агар улардан бири кимдадир бўлса, уни ташлаб юбормагунча унда нифоқдан бир хислат бўлади: гапирса ёлғон сўзлайдиган, ваъда берса хилоф қиладиган, аҳд қилса хиёнат қиладиган, низолашса ҳаддидан ошадиган киши,» дедилар. У деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бизга ал-Ҳасан ибн Али ал-Халол ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн Нумайр ривоят қилди, у ал-Аъмашдан, у Абдуллоҳ ибн Муррадан мана шу иснод билан шунга ўхшашини (ривоят қилди). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бунинг маъноси илм аҳли наздида амалий нифоқдир. (Иймонни) ёлғонга чиқариш нифоқи эса фақат Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) замонида бўлган эди. Шунингдек, ал-Ҳасан ал-Басрийдан шунга ўхшаш нарса ривоят қилинган: у: «Нифоқ икки турдир: амал нифоқи ва (иймонни) ёлғонга чиқариш нифоқи,» деган.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا أَبُو عَامِرٍ، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ طَهْمَانَ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ عَبْدِ الأَعْلَى، عَنْ أَبِي النُّعْمَانِ، عَنْ أَبِي وَقَّاصٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَرْقَمَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا وَعَدَ الرَّجُلُ وَيَنْوِي أَنْ يَفِيَ بِهِ فَلَمْ يَفِ بِهِ فَلاَ جُنَاحَ عَلَيْهِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ وَلَيْسَ إِسْنَادُهُ بِالْقَوِيِّ . عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى ثِقَةٌ وَلاَ يُعْرَفُ أَبُو النُّعْمَانِ وَلاَ أَبُو وَقَّاصٍ وَهُمَا مَجْهُولاَنِ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Абу Омир ривоят қилди, у деди: бизга Иброҳим ибн Таҳмон ривоят қилди, у Али ибн Абдулаълодан, у Абун-Нуъмондан, у Абу Ваққосдан, у Зайд ибн Арқамдан (ривоят қилди). У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бир киши ваъда берса-ю, уни бажаришни ният қилган бўлса, аммо уни бажара олмаса, унга гуноҳ йўқдир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир ва унинг исноди кучли эмас. Али ибн Абдулаъло ишончли (рови); Абун-Нуъмон ҳам, Абу Ваққос ҳам танилмаган — улар иккаласи ҳам мажҳулдир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ بَزِيعٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْحَكِيمِ بْنُ مَنْصُورٍ الْوَاسِطِيُّ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ عُمَيْرٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " قِتَالُ الْمُسْلِمِ أَخَاهُ كُفْرٌ وَسِبَابُهُ فُسُوقٌ " . وَفِي الْبَابِ عَنْ سَعْدٍ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ مُغَفَّلٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ ابْنِ مَسْعُودٍ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رُوِيَ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ибн Базииъ ривоят қилди, у деди: бизга Абдулҳаким ибн Мансур ал-Воситий ривоят қилди, у Абдулмалик ибн Умайрдан, у Абдурраҳмон ибн Абдуллоҳ ибн Масъуддан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мусулмоннинг ўз биродари билан урушиши куфр, уни сўкиши эса фосиқликдир,» дедилар. Бу бобда Саъд ва Абдуллоҳ ибн Муғаффалдан ҳам (ривоят бор). Абу Исо (Термизий) деди: Ибн Масъуднинг ҳадиси ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Бу Абдуллоҳ ибн Масъуддан бир неча йўл билан ривоят қилинган.
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ زُبَيْدٍ، عَنْ أَبِي وَائِلٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " سِبَابُ الْمُسْلِمِ فُسُوقٌ وَقِتَالُهُ كُفْرٌ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَمَعْنَى هَذَا الْحَدِيثِ قِتَالُهُ كُفْرٌ لَيْسَ بِهِ كُفْرًا مِثْلَ الاِرْتِدَادِ عَنِ الإِسْلاَمِ وَالْحُجَّةُ فِي ذَلِكَ مَا رُوِيَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ " مَنْ قُتِلَ مُتَعَمَّدًا فَأَوْلِيَاءُ الْمَقْتُولِ بِالْخِيَارِ إِنْ شَاءُوا قَتَلُوا وَإِنْ شَاءُوا عَفَوْا " . وَلَوْ كَانَ الْقَتْلُ كُفْرًا لَوَجَبَ الْقَتْلُ وَلَمْ يَصِحَّ الْعَفْوُ وَقَدْ رُوِيَ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ وَطَاوُسٍ وَعَطَاءٍ وَغَيْرِ وَاحِدٍ مِنْ أَهْلِ الْعِلْمِ قَالُوا كُفْرٌ دُونَ كُفْرٍ وَفُسُوقٌ دُونَ فُسُوقٍ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Вакииъ ривоят қилди, у Суфёндан, у Зубайддан, у Абу Воилдан, у Абдуллоҳ ибн Масъуддан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мусулмонни сўкиш фосиқлик, у билан урушиш эса куфрдир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Бу ҳадиснинг маъноси шуки, «у билан урушиш куфрдир» (дегани) — бу Исломдан муртад бўлиш каби куфр эмас. Бунга далил Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилинганидир: у: «Ким қасддан ўлдирилса, ўлдирилганнинг эгалари (авлиёлари) ихтиёрлидир: хоҳласалар (қотилни) ўлдирадилар, хоҳласалар авф қиладилар,» дедилар. Агар ўлдириш куфр бўлганида, (қатлга) ўлдириш вожиб бўлиб, авф қилиш тўғри бўлмас эди. Ибн Аббос, Товус, Ато ва аҳли илмдан кўплари шундай ривоят қилдилар: улар: «(Бу) куфрдан паст бўлган куфр, фосиқликдан паст бўлган фосиқликдир,» дедилар.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ يُوسُفَ الأَزْرَقُ، عَنْ هِشَامٍ الدَّسْتَوَائِيِّ، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي كَثِيرٍ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، عَنْ ثَابِتِ بْنِ الضَّحَّاكِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لَيْسَ عَلَى الْعَبْدِ نَذْرٌ فِيمَا لاَ يَمْلِكُ وَلاَعِنُ الْمُؤْمِنِ كَقَاتِلِهِ وَمَنْ قَذَفَ مُؤْمِنًا بِكُفْرٍ فَهُوَ كَقَاتِلِهِ وَمَنْ قَتَلَ نَفْسَهُ بِشَيْءٍ عَذَّبَهُ اللَّهُ بِمَا قَتَلَ بِهِ نَفْسَهُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ " . وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي ذَرٍّ وَابْنِ عُمَرَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, у деди: бизга Ишоқ ибн Юсуф ал-Азрақ ривоят қилди, у Ҳишом ад-Даставоийдан, у Яҳё ибн Абу Касирдан, у Абу Қилобадан, у Собит ибн аз-Заҳҳокдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Банданинг эгалик қилмайдиган нарсаси ҳақида назр (қилиши) йўқдир, мўминни лаънатловчи уни ўлдирган кабидир, ким мўминни куфр билан айбласа, у уни ўлдирган кабидир, ким ўзини бирор нарса билан ўлдирса, Аллаҳ Қиёмат кунида уни ўзини ўша ўлдирган нарсаси билан азоблайди,» дедилар. Бу бобда Абу Зарр ва Ибн Умардан ҳам (ривоят бор). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳасан саҳиҳ ҳадисдир.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكِ بْنِ أَنَسٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ دِينَارٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أَيُّمَا رَجُلٍ قَالَ لأَخِيهِ كَافِرٌ فَقَدْ بَاءَ بِهِ أَحَدُهُمَا " . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ . وَمَعْنَى قَوْلِهِ بَاءَ يَعْنِي أَقَرَّ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у Молик ибн Анасдан, у Абдуллоҳ ибн Динордан, у Ибн Умардан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Қайси бир киши ўз биродарига кофиръ деса, (бу сўз) улардан бирига қайтади (ёпишади),» дедилар. Бу ҳасан саҳиҳ ғариб ҳадисдир. Унинг «баа» (қайтди) деган сўзининг маъноси «иқрор бўлди» демакдир.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنِ ابْنِ عَجْلاَنَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ يَحْيَى بْنِ حَبَّانَ، عَنِ ابْنِ مُحَيْرِيزٍ، عَنِ الصُّنَابِحِيِّ، عَنْ عُبَادَةَ بْنِ الصَّامِتِ، أَنَّهُ قَالَ دَخَلْتُ عَلَيْهِ وَهُوَ فِي الْمَوْتِ فَبَكَيْتُ فَقَالَ مَهْلاً لِمَ تَبْكِي فَوَاللَّهِ لَئِنِ اسْتُشْهِدْتُ لأَشْهَدَنَّ لَكَ وَلَئِنْ شُفِّعْتُ لأَشْفَعَنَّ لَكَ وَلَئِنِ اسْتَطَعْتُ لأَنْفَعَنَّكَ ثُمَّ قَالَ وَاللَّهِ مَا مِنْ حَدِيثٍ سَمِعْتُهُ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَكُمْ فِيهِ خَيْرٌ إِلاَّ حَدَّثْتُكُمُوهُ إِلاَّ حَدِيثًا وَاحِدًا وَسَوْفَ أُحَدِّثُكُمُوهُ الْيَوْمَ وَقَدْ أُحِيطَ بِنَفْسِي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَنْ شَهِدَ أَنْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَأَنَّ مُحَمَّدًا رَسُولُ اللَّهِ حَرَّمَ اللَّهُ عَلَيْهِ النَّارَ " . وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي بَكْرٍ وَعُمَرَ وَعُثْمَانَ وَعَلِيٍّ وَطَلْحَةَ وَجَابِرٍ وَابْنِ عُمَرَ وَزَيْدِ بْنِ خَالِدٍ . قَالَ سَمِعْتُ ابْنَ أَبِي عُمَرَ يَقُولُ سَمِعْتُ ابْنَ عُيَيْنَةَ يَقُولُ مُحَمَّدُ بْنُ عَجْلاَنَ كَانَ ثِقَةً مَأْمُونًا فِي الْحَدِيثِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ وَالصُّنَابِحِيُّ هُوَ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ عُسَيْلَةَ أَبُو عَبْدِ اللَّهِ . وَقَدْ رُوِيَ عَنِ الزُّهْرِيِّ أَنَّهُ سُئِلَ عَنْ قَوْلِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم " مَنْ قَالَ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ دَخَلَ الْجَنَّةَ " . فَقَالَ إِنَّمَا كَانَ هَذَا فِي أَوَّلِ الإِسْلاَمِ قَبْلَ نُزُولِ الْفَرَائِضِ وَالأَمْرِ وَالنَّهْىِ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَوَجْهُ هَذَا الْحَدِيثِ عِنْدَ بَعْضِ أَهْلِ الْعِلْمِ أَنَّ أَهْلَ التَّوْحِيدِ سَيَدْخُلُونَ الْجَنَّةَ وَإِنْ عُذِّبُوا بِالنَّارِ بِذُنُوبِهِمْ فَإِنَّهُمْ لاَ يُخَلَّدُونَ فِي النَّارِ . وَقَدْ رُوِيَ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ وَأَبِي ذَرٍّ وَعِمْرَانَ بْنِ حُصَيْنٍ وَجَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ وَابْنِ عَبَّاسٍ وَأَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ وَأَنَسِ بْنِ مَالِكٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ " سَيَخْرُجُ قَوْمٌ مِنَ النَّارِ مِنْ أَهْلِ التَّوْحِيدِ وَيَدْخُلُونَ الْجَنَّةَ " . هَكَذَا رُوِيَ عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ وَإِبْرَاهِيمَ النَّخَعِيِّ وَغَيْرِ وَاحِدٍ مِنَ التَّابِعِينَ وَقَدْ رُوِيَ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي تَفْسِيرِ هَذِهِ الآيَةَِ: (رُبَمَا يَوَدُّ الَّذِينَ كَفَرُوا لَوْ كَانُوا مُسْلِمِينَ) قَالُوا إِذَا أُخْرِجَ أَهْلُ التَّوْحِيدِ مِنَ النَّارِ وَأُدْخِلُوا الْجَنَّةَ يَوَدُّ الَّذِينَ كَفَرُوا لَوْ كَانُوا مُسْلِمِينَ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, у Ибн Ажлондан, у Муҳаммад ибн Яҳё ибн Ҳаббондан, у Ибн Муҳайриздан, у ас-Сунобиҳийдан, у Убода ибн ас-Сомитдан (ривоят қилдики), у деди: Мен унинг олдига, у ўлим (тўшагида) эканида кирдим ва йиғладим. Шунда у: «Секинроқ, нега йиғлаяпсан? Аллаҳга қасамки, агар мен шаҳид бўлсам, албатта сен учун гувоҳлик бераман, агар менга шафоат (қилиш) рухсат этилса, албатта сен учун шафоат қиламан, агар қодир бўлсам, албатта сенга фойда етказаман,» деди. Сўнг деди: «Аллаҳга қасамки, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан эшитган, сизлар учун унда яхшилик бўлган бирор ҳадис йўқки, мен уни сизларга айтмаган бўлсам — биттадан бошқа, ва уни бугун сизларга айтаман, ҳолбуки жоним қуршовга олинган (ажалим етган). Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг: Ким Аллаҳдан бошқа илоҳ йўқлигига ва Муҳаммад Аллаҳнинг Расули эканига гувоҳлик берса, Аллаҳ унга дўзахни ҳаром қилди, деганларини эшитдим.» Бу бобда Абу Бакр, Умар, Усмон, Али, Талҳа, Жобир, Ибн Умар ва Зайд ибн Холиддан ҳам (ривоят бор). У деди: Мен Ибн Абу Умарнинг: «Мен Ибн Уяйнанинг: Муҳаммад ибн Ажлон ҳадисда ишончли ва омонатли эди, деганини эшитдим,» деганини эшитдим. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис бу йўл жиҳатидан ҳасан саҳиҳ ғарибдир, ас-Сунобиҳий эса Абдурраҳмон ибн Усайла, Абу Абдуллоҳ(кунияли)дир. аз-Зуҳрийдан ривоят қилинганки, ундан Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг: «Ким ла илаҳа иллаллаҳъ деса, жаннатга киради,» деган сўзлари ҳақида сўралганида, у: «Бу фақат Исломнинг бошларида, фарзлар, буйруқ ва ман қилишлар нозил бўлишидан олдин (шундай) эди,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: баъзи аҳли илм наздида бу ҳадиснинг изоҳи шуки, тавҳид аҳли — гарчи гуноҳлари сабабли дўзахда азоблансалар ҳам — жаннатга кирадилар, чунки улар дўзахда мангу қолмайдилар. Абдуллоҳ ибн Масъуд, Абу Зарр, Имрон ибн Ҳусайн, Жобир ибн Абдуллоҳ, Ибн Аббос, Абу Саид ал-Худрий ва Анас ибн Моликдан Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилинганки, у: «Тавҳид аҳлидан бўлган бир қавм дўзахдан чиқади ва жаннатга киради,» дедилар. Саид ибн Жубайр, Иброҳим ан-Нахаий ва тобеийнлардан кўпларидан ҳам шундай ривоят қилинган. Абу Ҳурайрадан Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан бир неча йўл билан, бу оят: «(Қиёматда) кофир бўлганлар, кошки мусулмон бўлганимизда, деб (орзу қилиб) қоладилар,» (Ҳижр сураси, 2) тафсирида ривоят қилинганки, улар: «Тавҳид аҳли дўзахдан чиқарилиб, жаннатга киритилгач, кофир бўлганлар, кошки мусулмон бўлганимизда, деб орзу қиладилар,» дедилар.
حَدَّثَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ لَيْثِ بْنِ سَعْدٍ، حَدَّثَنِي عَامِرُ بْنُ يَحْيَى، عَنْ أَبِي عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْمَعَافِرِيِّ، ثُمَّ الْحُبُلِيِّ قَالَ سَمِعْتُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عَمْرِو بْنِ الْعَاصِ، يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ اللَّهَ سَيُخَلِّصُ رَجُلاً مِنْ أُمَّتِي عَلَى رُءُوسِ الْخَلاَئِقِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ فَيَنْشُرُ عَلَيْهِ تِسْعَةً وَتِسْعِينَ سِجِلاًّ كُلُّ سِجِلٍّ مِثْلُ مَدِّ الْبَصَرِ ثُمَّ يَقُولُ أَتُنْكِرُ مِنْ هَذَا شَيْئًا أَظَلَمَكَ كَتَبَتِي الْحَافِظُونَ فَيَقُولُ لاَ يَا رَبِّ . فَيَقُولُ أَفَلَكَ عُذْرٌ فَيَقُولُ لاَ يَا رَبِّ . فَيَقُولُ بَلَى إِنَّ لَكَ عِنْدَنَا حَسَنَةً فَإِنَّهُ لاَ ظُلْمَ عَلَيْكَ الْيَوْمَ فَتَخْرُجُ بِطَاقَةٌ فِيهَا أَشْهَدُ أَنْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَأَشْهَدُ أَنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ فَيَقُولُ احْضُرْ وَزْنَكَ فَيَقُولُ يَا رَبِّ مَا هَذِهِ الْبِطَاقَةُ مَعَ هَذِهِ السِّجِلاَّتِ فَقَالَ إِنَّكَ لاَ تُظْلَمُ . قَالَ فَتُوضَعُ السِّجِلاَّتُ فِي كِفَّةٍ وَالْبِطَاقَةُ فِي كِفَّةٍ فَطَاشَتِ السِّجِلاَّتُ وَثَقُلَتِ الْبِطَاقَةُ فَلاَ يَثْقُلُ مَعَ اسْمِ اللَّهِ شَيْءٌ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ . حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا ابْنُ لَهِيعَةَ، عَنْ عَامِرِ بْنِ يَحْيَى، بِهَذَا الإِسْنَادِ نَحْوَهُ بِمَعْنَاهُ . وَالْبِطَاقَةُ هِيَ الْقِطْعَةُ .
Бизга Сувайд ибн Наср ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн ал-Муборак хабар берди, у Лайс ибн Саъддан, (у деди:) менга Омир ибн Яҳё ривоят қилди, у Абу Абдурраҳмон ал-Маофирий, сўнг ал-Ҳубулийдан (ривоят қилдики), у деди: Мен Абдуллоҳ ибн Амр ибн ал-Оснинг: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): Албатта Аллаҳ Қиёмат кунида умматимдан бир кишини халойиқнинг кўз ўнгида (бошқалардан) ажратиб олади ва унга тўқсон тўққизта дафтар ёяди, ҳар бир дафтар кўз етадиганча (узун)дир. Сўнг: «Булардан бирор нарсани инкор қиласанми? (Амалларингни) ёзиб турувчи (фаришта)ларим сенга зулм қилдими?» дейди. У: «Йўқ, эй Раббим,» дейди. (Аллаҳ): «Сенда бирор узр борми?» дейди. У: «Йўқ, эй Раббим,» дейди. (Аллаҳ): «Йўқ, албатта сен учун бизнинг ҳузуримизда бир яхшилик бор, бугун сенга зулм қилинмайди,» дейди. Шунда бир варақ (битоқа) чиқадики, унда: «Аллаҳдан ўзга илоҳ йўқлигига ва Муҳаммад Унинг бандаси ва Расули эканига гувоҳлик бераман,» (дейилган) бўлади. (Аллаҳ): «Тортилишингга (вазнга) ҳозир бўл,» дейди. У: «Эй Раббим, бу варақ шунча дафтарлар олдида нима (аҳамиятга эга)?» дейди. (Аллаҳ): «Албатта сенга зулм қилинмайди,» дейди. (Расулуллаҳ) дедилар: Шунда дафтарлар (тарозининг) бир палласига, варақ (бошқа) палласига қўйилади, дафтарлар енгил тортади ва варақ оғир келади, Аллаҳнинг исми билан бирга ҳеч нарса оғирлик қила олмайди, дедилар,» деганини эшитдим. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳасан ғариб ҳадисдир. Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Лаҳия ривоят қилди, у Омир ибн Яҳёдан, шу иснод билан унга ўхшаш, маъносида (ривоят қилди). «Битоқа» — бу (ёзув ёзилган) бир бўлакдир.
حَدَّثَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ حُرَيْثٍ أَبُو عَمَّارٍ، حَدَّثَنَا الْفَضْلُ بْنُ مُوسَى، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرٍو، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " تَفَرَّقَتِ الْيَهُودُ عَلَى إِحْدَى وَسَبْعِينَ أَوِ اثْنَتَيْنِ وَسَبْعِينَ فِرْقَةً وَالنَّصَارَى مِثْلَ ذَلِكَ وَتَفْتَرِقُ أُمَّتِي عَلَى ثَلاَثٍ وَسَبْعِينَ فِرْقَةً " . وَفِي الْبَابِ عَنْ سَعْدٍ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو وَعَوْفِ بْنِ مَالِكٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ أَبِي هُرَيْرَةَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга ал-Ҳусайн ибн Ҳурайс Абу Аммор ривоят қилди, у деди: бизга ал-Фазл ибн Мусо ривоят қилди, у Муҳаммад ибн Амрдан, у Абу Саламадан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Яҳудийлар етмиш бир ёки етмиш икки фирқага бўлиндилар, насоро (христианлар) ҳам шунга ўхшаш, менинг умматим эса етмиш уч фирқага бўлинади,» дедилар. Бу бобда Саъд, Абдуллоҳ ибн Амр ва Авф ибн Моликдан ҳам (ривоят бор). Абу Исо (Термизий) деди: Абу Ҳурайранинг ҳадиси ҳасан саҳиҳ ҳадисдир.
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ الْحَفَرِيُّ، عَنْ سُفْيَانَ الثَّوْرِيِّ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ زِيَادِ بْنِ أَنْعُمَ الإِفْرِيقِيِّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لَيَأْتِيَنَّ عَلَى أُمَّتِي مَا أَتَى عَلَى بَنِي إِسْرَائِيلَ حَذْوَ النَّعْلِ بِالنَّعْلِ حَتَّى إِنْ كَانَ مِنْهُمْ مَنْ أَتَى أُمَّهُ عَلاَنِيَةً لَكَانَ فِي أُمَّتِي مَنْ يَصْنَعُ ذَلِكَ وَإِنَّ بَنِي إِسْرَائِيلَ تَفَرَّقَتْ عَلَى ثِنْتَيْنِ وَسَبْعِينَ مِلَّةً وَتَفْتَرِقُ أُمَّتِي عَلَى ثَلاَثٍ وَسَبْعِينَ مِلَّةً كُلُّهُمْ فِي النَّارِ إِلاَّ مِلَّةً وَاحِدَةً قَالُوا وَمَنْ هِيَ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ مَا أَنَا عَلَيْهِ وَأَصْحَابِي " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ مُفَسَّرٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ مِثْلَ هَذَا إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Довуд ал-Ҳафарий ривоят қилди, у Суфён ас-Саврийдан, у Абдурраҳмон ибн Зиёд ибн Анъум ал-Ифриқийдан, у Абдуллоҳ ибн Язиддан, у Абдуллоҳ ибн Амрдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бани Исроилга келган (нарса) менинг умматимга ҳам, худди кавуш кавушга монанд бўлгани каби, албатта келади — ҳатто улардан онасига ошкора (зино билан) яқинлашган киши бўлса, менинг умматимда ҳам шуни қилувчи (киши) бўлади. Бани Исроил етмиш икки миллатга (фирқага) бўлинди, менинг умматим эса етмиш уч миллатга бўлинади, уларнинг ҳаммаси дўзахда, фақат битта миллатдан бошқа,» дедилар. Улар: «У ким, эй Аллаҳнинг Расули?» дедилар. У: «Мен ва саҳобаларим устида бўлган (йўл устидагилар),» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу изоҳланган ҳасан ғариб ҳадисдир, биз уни бундай (шаклда) фақат шу йўл билан биламиз.
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَرَفَةَ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ عَيَّاشٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي عَمْرٍو السَّيْبَانِيِّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الدَّيْلَمِيِّ، قَالَ سَمِعْتُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عَمْرٍو، يَقُولُ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ خَلَقَ خَلْقَهُ فِي ظُلْمَةٍ فَأَلْقَى عَلَيْهِمْ مِنْ نُورِهِ فَمَنْ أَصَابَهُ مِنْ ذَلِكَ النُّورِ اهْتَدَى وَمَنْ أَخْطَأَهُ ضَلَّ فَلِذَلِكَ أَقُولُ جَفَّ الْقَلَمُ عَلَى عِلْمِ اللَّهِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ .
Бизга ал-Ҳасан ибн Арафа ривоят қилди, у деди: бизга Исмоил ибн Айёш ривоят қилди, у Яҳё ибн Абу Амр ас-Сайбонийдан, у Абдуллоҳ ибн ад-Дайламийдан (ривоят қилдики), у деди: Мен Абдуллоҳ ибн Амрнинг: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг: Албатта Аллаҳ азза ва жалла ўз халқини (макҳлуқотини) зулматда яратди, сўнг уларга ўз нуридан ташлади. Бас, ўша нурдан унга етган киши ҳидоят топди, ундан маҳрум (хато) бўлган киши эса адашди. Мана шунинг учун мен: «Қалам Аллаҳнинг илми устида қуриди,» дейман, деганларини эшитдим,» деганини эшитдим. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳасан ҳадисдир.
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو أَحْمَدَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مَيْمُونٍ، عَنْ مُعَاذِ بْنِ جَبَلٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَتَدْرِي مَا حَقُّ اللَّهِ عَلَى الْعِبَادِ " . قُلْتُ اللَّهُ وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ . قَالَ " فَإِنَّ حَقَّهُ عَلَيْهِمْ أَنْ يَعْبُدُوهُ وَلاَ يُشْرِكُوا بِهِ شَيْئًا " . قَالَ " فَتَدْرِي مَا حَقُّهُمْ عَلَيْهِ إِذَا فَعَلُوا ذَلِكَ " . قُلْتُ اللَّهُ وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ . قَالَ " أَنْ لاَ يُعَذِّبَهُمْ " . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رُوِيَ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ عَنْ مُعَاذِ بْنِ جَبَلٍ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Аҳмад ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у Абу Ишоқдан, у Амр ибн Маймундан, у Муоз ибн Жабалдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллаҳнинг бандалар устидаги ҳақи нималигини биласанми?» дедилар. Мен: «Аллаҳ ва Унинг Расули яхшироқ билади,» дедим. У: «Унинг улар устидаги ҳақи — улар Унга ибодат қилишлари ва Унга ҳеч нарсани шерик қилмасликларидир,» дедилар. (Сўнг) у: «Бас, агар улар шуни қилсалар, уларнинг Унинг зиммасидаги ҳақи нималигини биласанми?» дедилар. Мен: «Аллаҳ ва Унинг Расули яхшироқ билади,» дедим. У: «(Аллаҳ) уларни азобламаслигидир,» дедилар. Бу ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Муоз ибн Жабалдан бир неча йўл билан ривоят қилинган.
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، أَخْبَرَنَا شُعْبَةُ، عَنْ حَبِيبِ بْنِ أَبِي ثَابِتٍ، وَعَبْدِ الْعَزِيزِ بْنِ رُفَيْعٍ، وَالأَعْمَشِ، كُلُّهُمْ سَمِعُوا زَيْدَ بْنَ وَهْبٍ، عَنْ أَبِي ذَرٍّ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أَتَانِي جِبْرِيلُ فَبَشَّرَنِي فَأَخْبَرَنِي أَنَّهُ مَنْ مَاتَ لاَ يُشْرِكُ بِاللَّهِ شَيْئًا دَخَلَ الْجَنَّةَ " . قُلْتُ وَإِنْ زَنَى وَإِنْ سَرَقَ قَالَ " نَعَمْ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي الدَّرْدَاءِ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Довуд ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба хабар берди, у Ҳабиб ибн Абу Собит, Абдулазиз ибн Руфайъ ва ал-Аъмашдан — уларнинг ҳаммаси Зайд ибн Ваҳбдан эшитганлар, у Абу Заррдан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Менга Жибрил келди ва мени хушхабар билан суюнтирди, менга: ким Аллаҳга ҳеч нарсани шерик қилмаган ҳолида ўлса, жаннатга киришини хабар берди,» дедилар. Мен: «Зино қилган ва ўғирлик қилган бўлса ҳам(ми)?» дедим. У: «Ҳа,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Бу бобда Абуд-Дардодан ҳам (ривоят бор).