حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ الْبَغْدَادِيُّ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ ابْنُ عُلَيَّةَ، حَدَّثَنَا خَالِدٌ الْحَذَّاءُ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ مِنْ أَكْمَلِ الْمُؤْمِنِينَ إِيمَانًا أَحْسَنُهُمْ خُلُقًا وَأَلْطَفُهُمْ بِأَهْلِهِ " . وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ وَأَنَسِ بْنِ مَالِكٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ . وَلاَ نَعْرِفُ لأَبِي قِلاَبَةَ سَمَاعًا مِنْ عَائِشَةَ . وَقَدْ رَوَى أَبُو قِلاَبَةَ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يَزِيدَ رَضِيعٌ لِعَائِشَةَ عَنْ عَائِشَةَ غَيْرَ هَذَا الْحَدِيثِ وَأَبُو قِلاَبَةَ اسْمُهُ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ زَيْدٍ الْجَرْمِيُّ . حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ قَالَ ذَكَرَ أَيُّوبُ السَّخْتِيَانِيُّ أَبَا قِلاَبَةَ فَقَالَ كَانَ وَاللَّهِ مِنَ الْفُقَهَاءِ ذَوِي الأَلْبَابِ .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ал-Бағдодий ривоят қилди, бизга Исмоил ибн Улайя ривоят қилди, бизга Холид ал-Ҳаззо ривоят қилди, у Абу Қилобадан, у Оишадан (ривоят қилди). У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мўминларнинг имони энг комилларидан бири — ахлоқи энг гўзали ва ўз аҳлига энг меҳрибонидир,» дедилар. Бу бобда Абу Ҳурайра ва Анас ибн Моликдан ҳам (ривоятлар бор). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир. Биз Абу Қилобанинг Оишадан эшитганини билмаймиз. Абу Қилоба бу ҳадисдан бошқасини Оишанинг эмизмаси (ризоий фарзанди) Абдуллаҳ ибн Язид орқали Оишадан ривоят қилган. Абу Қилобанинг исми Абдуллаҳ ибн Зайд ал-Жармийдир. Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, у деди: Айюб ас-Сахтиёний Абу Қилобани зикр қилиб: «У, Аллаҳга қасамки, ақлли фақиҳлардан эди,» деди.
حَدَّثَنَا أَبُو عَبْدِ اللَّهِ، هُرَيْمُ بْنُ مِسْعَرٍ الأَزْدِيُّ التِّرْمِذِيُّ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ مُحَمَّدٍ، عَنْ سُهَيْلِ بْنِ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَطَبَ النَّاسَ فَوَعَظَهُمْ ثُمَّ قَالَ " يَا مَعْشَرَ النِّسَاءِ تَصَدَّقْنَ فَإِنَّكُنَّ أَكْثَرُ أَهْلِ النَّارِ " . فَقَالَتِ امْرَأَةٌ مِنْهُنَّ وَلِمَ ذَاكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ " لِكَثْرَةِ لَعْنِكُنَّ " . يَعْنِي وَكُفْرَكُنَّ الْعَشِيرَ . قَالَ " وَمَا رَأَيْتُ مِنْ نَاقِصَاتِ عَقْلٍ وَدِينٍ أَغْلَبَ لِذَوِي الأَلْبَابِ وَذَوِي الرَّأْىِ مِنْكُنَّ " . قَالَتِ امْرَأَةٌ مِنْهُنَّ وَمَا نُقْصَانُ دِينِهَا وَعَقْلِهَا قَالَ " شَهَادَةُ امْرَأَتَيْنِ مِنْكُنَّ بِشَهَادَةِ رَجُلٍ وَنُقْصَانُ دِينِكُنَّ الْحَيْضَةُ تَمْكُثُ إِحْدَاكُنَّ الثَّلاَثَ وَالأَرْبَعَ لاَ تُصَلِّي " . وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي سَعِيدٍ وَابْنِ عُمَرَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ حَسَنٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ .
Бизга Абу Абдуллаҳ Ҳурайм ибн Мисъар ал-Аздий ат-Термизий ривоят қилди, бизга Абдулазиз ибн Муҳаммад ривоят қилди, у Суҳайл ибн Абу Солиҳдан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) одамларга хутба ўқиб, уларга ваъз қилдилар, сўнг: «Эй аёллар жамоаси, садақа қилинглар, чунки сизлар дўзах аҳлининг кўпчилигисиз,» дедилар. Улардан бир аёл: «Нега бундай, эй Аллаҳнинг элчиси?» деди. У: «Лаънатни кўп қилганингиз учун,» дедилар, яъни эрингизга ношукрлик қилганингиз учун. У: «Ақли ва дини ноқис бўлганлар ичида ақлли ва фикрли кишиларни сизлардан кўра кўпроқ мағлуб қиладиганини кўрмаганман,» дедилар. Улардан бир аёл: «Унинг дини ва ақлининг ноқислиги нима?» деди. У: «Сизлардан икки аёлнинг гувоҳлиги бир эркакнинг гувоҳлигича (бўлиши) — (ақлининг ноқислиги); динингларнинг ноқислиги эса ҳайздир, сизлардан бири уч ёки тўрт (кун) намоз ўқимай туради,» дедилар. Бу бобда Абу Саид ва Ибн Умардан ҳам (ривоятлар бор). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис бу йўлдан саҳиҳ ғариб ҳасандир.
حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ سُهَيْلِ بْنِ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ دِينَارٍ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " الإِيمَانُ بِضْعٌ وَسَبْعُونَ بَابًا فَأَدْنَاهَا إِمَاطَةُ الأَذَى عَنِ الطَّرِيقِ وَأَرْفَعُهَا قَوْلُ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ وَهَكَذَا رَوَى سُهَيْلُ بْنُ أَبِي صَالِحٍ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ دِينَارٍ عَنْ أَبِي صَالِحٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ . وَرَوَى عُمَارَةُ بْنُ غَزِيَّةَ، هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الإِيمَانُ أَرْبَعَةٌ وَسِتُّونَ بَابًا " . قَالَ حَدَّثَنَا بِذَلِكَ قُتَيْبَةُ حَدَّثَنَا بَكْرُ بْنُ مُضَرَ عَنْ عُمَارَةَ بْنِ غَزِيَّةَ عَنْ أَبِي صَالِحٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Абу Курайб ривоят қилди, бизга Вакииъ ривоят қилди, у Суфёндан, у Суҳайл ибн Абу Солиҳдан, у Абдуллаҳ ибн Динордан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилди). У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Имон етмиш неча эшикдир; унинг энг пасти — йўлдан озорли нарсани олиб ташлаш, энг юқориси эса «Ла илаҳа иллаллаҳ» сўзидир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Шу тариқа Суҳайл ибн Абу Солиҳ Абдуллаҳ ибн Динордан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилган. Умора ибн Ғазийя эса бу ҳадисни Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилиб: «Имон олтмиш тўрт эшикдир,» дедилар. (Термизий) деди: Буни бизга Қутайба ривоят қилди, бизга Бакр ибн Музар Умора ибн Ғазийядан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди).