حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا عَبَّادُ بْنُ عَبَّادٍ الْمُهَلَّبِيُّ، عَنْ أَبِي جَمْرَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ قَدِمَ وَفْدُ عَبْدِ الْقَيْسِ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالُوا إِنَّا هَذَا الْحَىَّ مِنْ رَبِيعَةَ وَلَسْنَا نَصِلُ إِلَيْكَ إِلاَّ فِي أَشْهُرِ الْحَرَامِ فَمُرْنَا بِشَيْءٍ نَأْخُذُهُ عَنْكَ وَنَدْعُو إِلَيْهِ مَنْ وَرَاءَنَا . فَقَالَ " آمُرُكُمْ بِأَرْبَعٍ الإِيمَانِ بِاللَّهِ ثُمَّ فَسَّرَهَا لَهُمْ شَهَادَةَ أَنْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَأَنِّي رَسُولُ اللَّهِ وَإِقَامَ الصَّلاَةِ وَإِيتَاءَ الزَّكَاةِ وَأَنْ تُؤَدُّوا خُمْسَ مَا غَنِمْتُمْ " . حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ أَبِي جَمْرَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مِثْلَهُ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ وَأَبُو جَمْرَةَ الضُّبَعِيُّ اسْمُهُ نَصْرُ بْنُ عِمْرَانَ . وَقَدْ رَوَاهُ شُعْبَةُ عَنْ أَبِي جَمْرَةَ أَيْضًا وَزَادَ فِيهِ أَتَدْرُونَ مَا الإِيمَانُ شَهَادَةُ أَنْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَأَنِّي رَسُولُ اللَّهِ وَذَكَرَ الْحَدِيثَ . سَمِعْتُ قُتَيْبَةَ بْنَ سَعِيدٍ يَقُولُ مَا رَأَيْتُ مِثْلَ هَؤُلاَءِ الأَشْرَافِ الأَرْبَعَةِ مَالِكِ بْنِ أَنَسٍ وَاللَّيْثِ بْنِ سَعْدٍ وَعَبَّادِ بْنِ عَبَّادٍ الْمُهَلَّبِيِّ وَعَبْدِ الْوَهَّابِ الثَّقَفِيِّ . قَالَ قُتَيْبَةُ كُنَّا نَرْضَى أَنْ نَرْجِعَ مِنْ عِنْدِ عَبَّادٍ كُلَّ يَوْمٍ بِحَدِيثَيْنِ وَعَبَّادُ بْنُ عَبَّادٍ هُوَ مِنْ وَلَدِ الْمُهَلَّبِ بْنِ أَبِي صُفْرَةَ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, бизга Аббод ибн Аббод ал-Муҳаллабий ривоят қилди, у Абу Жамрадан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилди). У деди: Абдулқайс элчилари Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурларига келиб: «Биз Робиа (қабиласи)дан бўлган шу (узоқ) маҳалламиз, сизнинг олдингизга фақат ҳаром ойлардагина етиб кела оламиз. Бизга шундай бир нарсани буюргинки, уни сиздан олиб, ортимиздагиларни ҳам унга чақирайлик,» дедилар. У: «Сизларни тўрт (нарса)га буюраман: Аллаҳга имон келтиришга,» дедилар, сўнг буни уларга шарҳлаб бердилар: «(У) — «Ла илаҳа иллаллаҳ ва мен Аллаҳнинг элчисиман» деб гувоҳлик бериш, намозни барпо қилиш, закот бериш ва ўлжага олган нарсангизнинг бешдан бирини (хумусни) топширишингиздир,» дедилар. Бизга Қутайба ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Зайд ривоят қилди, у Абу Жамрадан, у Ибн Аббосдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунинг мисли (ривоят қилди). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Абу Жамра ад-Дубаийнинг исми Наср ибн Имрондир. Уни Шуъба ҳам Абу Жамрадан ривоят қилган ва унга: «Имон нима эканини биласизми? «Ла илаҳа иллаллаҳ ва мен Аллаҳнинг элчисиман» деб гувоҳлик беришдир,» (деган жумлани) қўшган ва ҳадисни зикр қилган. Қутайба ибн Саиднинг шундай деганини эшитдим: Мен бу тўртта шарафли зот — Молик ибн Анас, ал-Лайс ибн Саъд, Аббод ибн Аббод ал-Муҳаллабий ва Абдулваҳҳоб ас-Сақафий кабисини кўрмадим. Қутайба деди: Биз ҳар куни Аббоднинг олдидан иккита ҳадис билан қайтишга рози бўлардик. Аббод ибн Аббод — у ал-Муҳаллаб ибн Абу Суфра авлодидандир.