حَدَّثَنَا أَبُو عَمَّارٍ الْحُسَيْنُ بْنُ حُرَيْثٍ الْخُزَاعِيُّ، أَخْبَرَنَا وَكِيعٌ، عَنْ كَهْمَسِ بْنِ الْحَسَنِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ بُرَيْدَةَ، عَنْ يَحْيَى بْنِ يَعْمُرَ، قَالَ أَوَّلُ مَنْ تَكَلَّمَ فِي الْقَدَرِ مَعْبَدٌ الْجُهَنِيُّ قَالَ فَخَرَجْتُ أَنَا وَحُمَيْدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْحِمْيَرِيُّ حَتَّى أَتَيْنَا الْمَدِينَةَ فَقُلْنَا لَوْ لَقِينَا رَجُلاً مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَسَأَلْنَاهُ عَمَّا أَحْدَثَ هَؤُلاَءِ الْقَوْمُ . قَالَ فَلَقِينَاهُ يَعْنِي عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عُمَرَ وَهُوَ خَارِجٌ مِنَ الْمَسْجِدِ قَالَ فَاكْتَنَفْتُهُ أَنَا وَصَاحِبِي قَالَ فَظَنَنْتُ أَنَّ صَاحِبِي سَيَكِلُ الْكَلاَمَ إِلَىَّ فَقُلْتُ يَا أَبَا عَبْدِ الرَّحْمَنِ إِنَّ قَوْمًا يَقْرَءُونَ الْقُرْآنَ وَيَتَقَفَّرُونَ الْعِلْمَ وَيَزْعُمُونَ أَنْ لاَ قَدَرَ وَأَنَّ الأَمْرَ أُنُفٌ قَالَ فَإِذَا لَقِيتَ أُولَئِكَ فَأَخْبِرْهُمْ أَنِّي مِنْهُمْ بَرِيءٌ وَأَنَّهُمْ مِنِّي بُرَآءُ وَالَّذِي يَحْلِفُ بِهِ عَبْدُ اللَّهِ لَوْ أَنَّ أَحَدَهُمْ أَنْفَقَ مِثْلَ أُحُدٍ ذَهَبًا مَا قُبِلَ ذَلِكَ مِنْهُ حَتَّى يُؤْمِنَ بِالْقَدَرِ خَيْرِهِ وَشَرِّهِ . قَالَ ثُمَّ أَنْشَأَ يُحَدِّثُ فَقَالَ قَالَ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ كُنَّا عِنْدَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَجَاءَ رَجُلٌ شَدِيدُ بَيَاضِ الثِّيَابِ شَدِيدُ سَوَادِ الشَّعَرِ لاَ يُرَى عَلَيْهِ أَثَرُ السَّفَرِ وَلاَ يَعْرِفُهُ مِنَّا أَحَدٌ حَتَّى أَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَأَلْزَقَ رُكْبَتَهُ بِرُكْبَتِهِ ثُمَّ قَالَ يَا مُحَمَّدُ مَا الإِيمَانُ قَالَ " أَنْ تُؤْمِنَ بِاللَّهِ وَمَلاَئِكَتِهِ وَكُتُبِهِ وَرُسُلِهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ وَالْقَدَرِ خَيْرِهِ وَشَرِّهِ " . قَالَ فَمَا الإِسْلاَمُ قَالَ " شَهَادَةُ أَنْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَأَنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ وَإِقَامُ الصَّلاَةِ وَإِيتَاءُ الزَّكَاةِ وَحَجُّ الْبَيْتِ وَصَوْمُ رَمَضَانَ " . قَالَ فَمَا الإِحْسَانُ قَالَ " أَنْ تَعْبُدَ اللَّهَ كَأَنَّكَ تَرَاهُ فَإِنَّكَ إِنْ لَمْ تَكُنْ تَرَاهُ فَإِنَّهُ يَرَاكَ " . قَالَ فِي كُلِّ ذَلِكَ يَقُولُ لَهُ صَدَقْتَ . قَالَ فَتَعَجَّبْنَا مِنْهُ يَسْأَلُهُ وَيُصَدِّقُهُ . قَالَ فَمَتَى السَّاعَةُ قَالَ " مَا الْمَسْئُولُ عَنْهَا بِأَعْلَمَ مِنَ السَّائِلِ " . قَالَ فَمَا أَمَارَتُهَا قَالَ أَنْ تَلِدَ الأَمَةُ رَبَّتَهَا وَأَنْ تَرَى الْحُفَاةَ الْعُرَاةَ الْعَالَةَ أَصْحَابَ الشَّاءِ يَتَطَاوَلُونَ فِي الْبُنْيَانِ " . قَالَ عُمَرُ فَلَقِيَنِي النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بَعْدَ ذَلِكَ بِثَلاَثٍ فَقَالَ " يَا عُمَرُ هَلْ تَدْرِي مَنِ السَّائِلُ ذَاكَ جِبْرِيلُ أَتَاكُمْ يُعَلِّمُكُمْ مَعَالِمَ دِينِكُمْ " . حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مُحَمَّدٍ، أَخْبَرَنَا ابْنُ الْمُبَارَكِ، أَخْبَرَنَا كَهْمَسُ بْنُ الْحَسَنِ، بِهَذَا الإِسْنَادِ نَحْوَهُ . حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ مُعَاذٍ، عَنْ كَهْمَسٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ نَحْوَهُ بِمَعْنَاهُ . وَفِي الْبَابِ عَنْ طَلْحَةَ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ وَأَنَسِ بْنِ مَالِكٍ وَأَبِي هُرَيْرَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ قَدْ رُوِيَ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ نَحْوُ هَذَا عَنْ عُمَرَ . وَقَدْ رُوِيَ هَذَا الْحَدِيثُ عَنِ ابْنِ عُمَرَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَالصَّحِيحُ هُوَ ابْنُ عُمَرَ عَنْ عُمَرَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Абу Аммор ал-Ҳусайн ибн Ҳурайс ал-Хузоий ривоят қилди, бизга Вакииъ хабар берди, у Каҳмас ибн ал-Ҳасандан, у Абдуллаҳ ибн Бурайдадан, у Яҳё ибн Яъмурдан (ривоят қилди). У деди: Қадар ҳақида биринчи бўлиб гапирган киши Маъбад ал-Жуҳаний эди. У деди: Мен ва Ҳумайд ибн Абдураҳмон ал-Ҳимярий йўлга чиқиб, Мадинага келдик. Биз: «Қанийди Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ашобларидан бирор кишини учратсак-да, ундан бу қавм ўйлаб чиқарган нарса ҳақида сўрасак,» дедик. У деди: Шунда биз уни — яъни Абдуллаҳ ибн Умарни масжиддан чиқиб келаётганида учратдик. Мен ва ўртоғим уни икки томонидан ўраб олдик. Ўртоғим гапни менга топширади деб ўйладим ва дедим: «Эй Абу Абдураҳмон, бир қавм Қуръан ўқийди ва илм излайди, аммо улар қадар йўқ, иш (олдиндан белгиланмаган, балки) янгидан (юзага келади), деб даъво қилади.» У деди: «Уларни учратганингда уларга хабар берки, мен улардан бериман (бегонаман), улар ҳам мендан беридир (бегонадир). Абдуллаҳ қасам ичиб айтадиган Зотга қасамки, агар улардан бири Уҳуд (тоғи)дек олтинни (садақага) сарф қилса ҳам, қадарнинг яхшисига ҳам, ёмонига ҳам имон келтирмагунча, ундан бу қабул қилинмайди.» У деди: Сўнг (Абдуллаҳ) гапира бошлади ва деди: Умар ибн ал-Хаттоб деди: Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурларида эдик. Шунда кийими ғоятда оппоқ, сочи ғоятда қоп-қора бир киши келди, унда сафар асари кўринмас, биздан ҳеч ким уни танимас эди. У Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келиб, тиззасини уларнинг тиззаларига тираб, сўнг деди: «Эй Муҳаммад, имон нима?» У: «Аллаҳга, Унинг малоикаларига, китобларига, элчиларига, охират кунига ҳамда қадарнинг яхшисига ҳам, ёмонига ҳам имон келтиришингдир,» дедилар. У: «Ислом нима?» деди. У: «Ла илаҳа иллаллаҳ ва Муҳаммад Унинг бандаси ва элчисидир» деб гувоҳлик бериш, намозни барпо қилиш, закот бериш, Байтни (Каъбани) ҳаж қилиш ва Рамазон рўзасини тутишдир,» дедилар. У: «Эҳсон нима?» деди. У: «Аллаҳга гўё Уни кўриб тургандай ибодат қилишингдир; агар сен Уни кўрмасанг ҳам, У сени кўриб туради,» дедилар. (Рови) деди: Буларнинг ҳар бирида (келган киши) унга: «Рост айтдинг,» деб турарди. (Рови) деди: Биз унинг (Набийдан) сўрашидан, сўнг (уни) тасдиқлашидан ҳайратга тушдик. У: «Соат (қиёмат) қачон?» деди. У: «Бу ҳақда сўралаётган сўровчидан кўра кўпроқ билувчи эмас,» дедилар. У: «Унинг аломатлари нима?» деди. У: «Чўри ўз бекасини туғиши ва ялангоёқ, яланғоч, камбағал, қўй боқувчиларнинг бинолар (қуришда) бир-бири билан мусобақалашишини кўришингдир,» дедилар. Умар деди: Сўнг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бундан уч (кун) кейин мени учратиб: «Эй Умар, сўровчи ким эканини биласанми? У Жибрил эди, сизларга динингларнинг белгиларини ўргатиш учун келди,» дедилар. Бизга Аҳмад ибн Муҳаммад ривоят қилди, бизга Ибн ал-Муборак хабар берди, бизга Каҳмас ибн ал-Ҳасан шу иснод билан шунга ўхшаш (ривоят қилди). Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилди, бизга Муоз ибн Муоз ривоят қилди, у Каҳмасдан шу иснод билан шу маънода шунга ўхшаш (ривоят қилди). Бу бобда Талҳа ибн Убайдуллаҳ, Анас ибн Молик ва Абу Ҳурайрадан ҳам (ривоятлар бор). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир; бунга ўхшаш (ривоят) Умардан бошқа йўл билан ҳам ривоят қилинган. Бу ҳадис Ибн Умардан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ҳам ривоят қилинган, аммо саҳиҳ бўлгани — Ибн Умардан, у Умардан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилингани)дир.