Бу умматнинг бўлиниши

Iymon kitobi · 5 ҳадис

باب مَا جَاءَ فِي افْتِرَاقِ هَذِهِ الأُمَّةِ

حَدَّثَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ حُرَيْثٍ أَبُو عَمَّارٍ، حَدَّثَنَا الْفَضْلُ بْنُ مُوسَى، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرٍو، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ تَفَرَّقَتِ الْيَهُودُ عَلَى إِحْدَى وَسَبْعِينَ أَوِ اثْنَتَيْنِ وَسَبْعِينَ فِرْقَةً وَالنَّصَارَى مِثْلَ ذَلِكَ وَتَفْتَرِقُ أُمَّتِي عَلَى ثَلاَثٍ وَسَبْعِينَ فِرْقَةً ‏"‏ ‏.‏ وَفِي الْبَابِ عَنْ سَعْدٍ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو وَعَوْفِ بْنِ مَالِكٍ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ أَبِي هُرَيْرَةَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏

Бизга ал-Ҳусайн ибн Ҳурайс Абу Аммор ривоят қилди, у деди: бизга ал-Фазл ибн Мусо ривоят қилди, у Муҳаммад ибн Амрдан, у Абу Саламадан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Яҳудийлар етмиш бир ёки етмиш икки фирқага бўлиндилар, насоро (христианлар) ҳам шунга ўхшаш, менинг умматим эса етмиш уч фирқага бўлинади,» дедилар. Бу бобда Саъд, Абдуллаҳ ибн Амр ва Авф ибн Моликдан ҳам (ривоят бор). Абу Исо (Термизий) деди: Абу Ҳурайранинг ҳадиси ҳасан саҳиҳ ҳадисдир.

حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ الْحَفَرِيُّ، عَنْ سُفْيَانَ الثَّوْرِيِّ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ زِيَادِ بْنِ أَنْعُمَ الإِفْرِيقِيِّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ لَيَأْتِيَنَّ عَلَى أُمَّتِي مَا أَتَى عَلَى بَنِي إِسْرَائِيلَ حَذْوَ النَّعْلِ بِالنَّعْلِ حَتَّى إِنْ كَانَ مِنْهُمْ مَنْ أَتَى أُمَّهُ عَلاَنِيَةً لَكَانَ فِي أُمَّتِي مَنْ يَصْنَعُ ذَلِكَ وَإِنَّ بَنِي إِسْرَائِيلَ تَفَرَّقَتْ عَلَى ثِنْتَيْنِ وَسَبْعِينَ مِلَّةً وَتَفْتَرِقُ أُمَّتِي عَلَى ثَلاَثٍ وَسَبْعِينَ مِلَّةً كُلُّهُمْ فِي النَّارِ إِلاَّ مِلَّةً وَاحِدَةً قَالُوا وَمَنْ هِيَ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ مَا أَنَا عَلَيْهِ وَأَصْحَابِي ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ مُفَسَّرٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ مِثْلَ هَذَا إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ ‏.‏

Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Довуд ал-Ҳафарий ривоят қилди, у Суфён ас-Саврийдан, у Абдурраҳмон ибн Зиёд ибн Анъум ал-Ифриқийдан, у Абдуллаҳ ибн Язиддан, у Абдуллаҳ ибн Амрдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бани Исроилга келган (нарса) менинг умматимга ҳам, худди кавуш кавушга монанд бўлгани каби, албатта келади — ҳатто улардан онасига ошкора (зино билан) яқинлашган киши бўлса, менинг умматимда ҳам шуни қилувчи (киши) бўлади. Бани Исроил етмиш икки миллатга (фирқага) бўлинди, менинг умматим эса етмиш уч миллатга бўлинади, уларнинг ҳаммаси дўзахда, фақат битта миллатдан бошқа,» дедилар. Улар: «У ким, эй Аллаҳнинг Расули?» дедилар. У: «Мен ва саҳобаларим устида бўлган (йўл устидагилар),» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу изоҳланган ҳасан ғариб ҳадисдир, биз уни бундай (шаклда) фақат шу йўл билан биламиз.

حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَرَفَةَ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ عَيَّاشٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي عَمْرٍو السَّيْبَانِيِّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الدَّيْلَمِيِّ، قَالَ سَمِعْتُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عَمْرٍو، يَقُولُ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ‏ "‏ إِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ خَلَقَ خَلْقَهُ فِي ظُلْمَةٍ فَأَلْقَى عَلَيْهِمْ مِنْ نُورِهِ فَمَنْ أَصَابَهُ مِنْ ذَلِكَ النُّورِ اهْتَدَى وَمَنْ أَخْطَأَهُ ضَلَّ فَلِذَلِكَ أَقُولُ جَفَّ الْقَلَمُ عَلَى عِلْمِ اللَّهِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ ‏.‏

Бизга ал-Ҳасан ибн Арафа ривоят қилди, у деди: бизга Исмоил ибн Айёш ривоят қилди, у Яҳё ибн Абу Амр ас-Сайбонийдан, у Абдуллаҳ ибн ад-Дайламийдан (ривоят қилдики), у деди: Мен Абдуллаҳ ибн Амрнинг: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг: Албатта Аллаҳ азза ва жалла ўз халқини (макҳлуқотини) зулматда яратди, сўнг уларга ўз нуридан ташлади. Бас, ўша нурдан унга етган киши ҳидоят топди, ундан маҳрум (хато) бўлган киши эса адашди. Мана шунинг учун мен: «Қалам Аллаҳнинг илми устида қуриди,» дейман, деганларини эшитдим,» деганини эшитдим. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳасан ҳадисдир.

حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو أَحْمَدَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مَيْمُونٍ، عَنْ مُعَاذِ بْنِ جَبَلٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ أَتَدْرِي مَا حَقُّ اللَّهِ عَلَى الْعِبَادِ ‏"‏ ‏.‏ قُلْتُ اللَّهُ وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ ‏.‏ قَالَ ‏"‏ فَإِنَّ حَقَّهُ عَلَيْهِمْ أَنْ يَعْبُدُوهُ وَلاَ يُشْرِكُوا بِهِ شَيْئًا ‏"‏ ‏.‏ قَالَ ‏"‏ فَتَدْرِي مَا حَقُّهُمْ عَلَيْهِ إِذَا فَعَلُوا ذَلِكَ ‏"‏ ‏.‏ قُلْتُ اللَّهُ وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ ‏.‏ قَالَ ‏"‏ أَنْ لاَ يُعَذِّبَهُمْ ‏"‏ ‏.‏ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏ وَقَدْ رُوِيَ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ عَنْ مُعَاذِ بْنِ جَبَلٍ ‏.‏

Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Аҳмад ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у Абу Ишоқдан, у Амр ибн Маймундан, у Муоз ибн Жабалдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллаҳнинг бандалар устидаги ҳақи нималигини биласанми?» дедилар. Мен: «Аллаҳ ва Унинг Расули яхшироқ билади,» дедим. У: «Унинг улар устидаги ҳақи — улар Унга ибодат қилишлари ва Унга ҳеч нарсани шерик қилмасликларидир,» дедилар. (Сўнг) у: «Бас, агар улар шуни қилсалар, уларнинг Унинг зиммасидаги ҳақи нималигини биласанми?» дедилар. Мен: «Аллаҳ ва Унинг Расули яхшироқ билади,» дедим. У: «(Аллаҳ) уларни азобламаслигидир,» дедилар. Бу ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Муоз ибн Жабалдан бир неча йўл билан ривоят қилинган.

حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، أَخْبَرَنَا شُعْبَةُ، عَنْ حَبِيبِ بْنِ أَبِي ثَابِتٍ، وَعَبْدِ الْعَزِيزِ بْنِ رُفَيْعٍ، وَالأَعْمَشِ، كُلُّهُمْ سَمِعُوا زَيْدَ بْنَ وَهْبٍ، عَنْ أَبِي ذَرٍّ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏"‏ أَتَانِي جِبْرِيلُ فَبَشَّرَنِي فَأَخْبَرَنِي أَنَّهُ مَنْ مَاتَ لاَ يُشْرِكُ بِاللَّهِ شَيْئًا دَخَلَ الْجَنَّةَ ‏"‏ ‏.‏ قُلْتُ وَإِنْ زَنَى وَإِنْ سَرَقَ قَالَ ‏"‏ نَعَمْ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي الدَّرْدَاءِ ‏.‏

Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Довуд ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба хабар берди, у Ҳабиб ибн Абу Собит, Абдулазиз ибн Руфайъ ва ал-Аъмашдан — уларнинг ҳаммаси Зайд ибн Ваҳбдан эшитганлар, у Абу Заррдан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Менга Жибрил келди ва мени хушхабар билан суюнтирди, менга: ким Аллаҳга ҳеч нарсани шерик қилмаган ҳолида ўлса, жаннатга киришини хабар берди,» дедилар. Мен: «Зино қилган ва ўғирлик қилган бўлса ҳам(ми)?» дедим. У: «Ҳа,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Бу бобда Абуд-Дардодан ҳам (ривоят бор).