حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ وَكِيعٍ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، قَالَ اسْتَأْذَنَّا النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فِي الْكِتَابَةِ فَلَمْ يَأْذَنْ لَنَا . قَالَ أَبُو عِيسَى وَقَدْ رُوِيَ هَذَا الْحَدِيثُ مِنْ غَيْرِ هَذَا الْوَجْهِ أَيْضًا عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ رَوَاهُ هَمَّامٌ عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ .
Бизга Суфён ибн Вакииъ ривоят қилди, бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, у Зайд ибн Асламдан, у Ато ибн Ясордан, у Абу Саид ал-Худрийдан (ривоят қилди), у деди: Биз Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ҳадис) ёзиш (ёзиб олиш) ҳақида изн сўрадик, лекин У бизга изн бермадилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис Зайд ибн Асламдан бошқа йўл билан ҳам ривоят қилинган; уни Ҳаммом Зайд ибн Асламдан ривоят қилган.