حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ سَلَكَ طَرِيقًا يَلْتَمِسُ فِيهِ عِلْمًا سَهَّلَ اللَّهُ لَهُ طَرِيقًا إِلَى الْجَنَّةِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Усома ривоят қилди, у ал-Аъмашдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким илм излаб бирор йўлга кирса, Аллаҳ унга жаннатга (борадиган) йўлни осонлаштиради,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳасан ҳадисдир.
حَدَّثَنَا نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ يَزِيدَ الْعَتَكِيُّ، عَنْ أَبِي جَعْفَرٍ الرَّازِيِّ، عَنِ الرَّبِيعِ بْنِ أَنَسٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ خَرَجَ فِي طَلَبِ الْعِلْمِ فَهُوَ فِي سَبِيلِ اللَّهِ حَتَّى يَرْجِعَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ وَرَوَاهُ بَعْضُهُمْ فَلَمْ يَرْفَعْهُ .
Бизга Наср ибн Али ривоят қилди, у деди: бизга Холид ибн Язид ал-Атакий ривоят қилди, у Абу Жаъфар ар-Розийдан, у ар-Рабииъ ибн Анасдан, у Анас ибн Моликдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким илм талабида (излаб) чиқса, қайтиб келгунига қадар Аллаҳ йўлидадир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳасан ғариб ҳадисдир. Баъзилар уни ривоят қилиб, (Набийга) марфуъ қилмаганлар.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ حُمَيْدٍ الرَّازِيُّ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُعَلَّى، حَدَّثَنَا زِيَادُ بْنُ خَيْثَمَةَ، عَنْ أَبِي دَاوُدَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ سَخْبَرَةَ، عَنْ سَخْبَرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ طَلَبَ الْعِلْمَ كَانَ كَفَّارَةً لِمَا مَضَى " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ ضَعِيفُ الإِسْنَادِ . أَبُو دَاوُدَ يُضَعَّفُ وَلاَ نَعْرِفُ لِعَبْدِ اللَّهِ بْنِ سَخْبَرَةَ كَبِيِرَ شَيْءٍ وَلاَ لأَبِيهِ وَاسْمُ أَبِي دَاوُدَ نُفَيْعٌ الأَعْمَى تَكَلَّمَ فِيهِ قَتَادَةُ وَغَيْرُ وَاحِدٍ مِنْ أَهْلِ الْعِلْمِ .
Бизга Муҳаммад ибн Ҳумайд ар-Розий ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн ал-Муалло ривоят қилди, у деди: бизга Зиёд ибн Хайсама ривоят қилди, у Абу Довуддан, у Абдуллаҳ ибн Сахбарадан, у Сахбарадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Ким илм талаб қилса, (бу) ўтган (гуноҳлари) учун каффарот бўлади,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу исноди заиф ҳадисдир. Абу Довуд заиф саналади, Абдуллаҳ ибн Сахбара ҳақида ҳам, отаси ҳақида ҳам катта (эътиборли) нарса билмаймиз. Абу Довуднинг исми Нуфайъ ал-Аъмо бўлиб, уни Қатода ва аҳли илмдан кўплари (заифликда) тилга олганлар.