Ипак ва дибо кийишнинг макруҳлиги

Odob kitobi · 1 ҳадис

باب مَا جَاءَ فِي كَرَاهِيَةِ الْحَرِيرِ وَالدِّيبَاجِ

حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ يُوسُفَ الأَزْرَقُ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ أَبِي سُلَيْمَانَ، حَدَّثَنِي مَوْلَى، أَسْمَاءَ عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ سَمِعْتُ عُمَرَ، يَذْكُرُ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ مَنْ لَبِسَ الْحَرِيرَ فِي الدُّنْيَا لَمْ يَلْبَسْهُ فِي الآخِرَةِ ‏"‏ ‏.‏ وَفِي الْبَابِ عَنْ عَلِيٍّ وَحُذَيْفَةَ وَأَنَسٍ وَغَيْرِ وَاحِدٍ وَقَدْ ذَكَرْنَاهُ فِي كِتَابِ اللِّبَاسِ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ قَدْ رُوِيَ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ عَنْ عُمَرَ ‏.‏ وَمَوْلَى أَسْمَاءَ بِنْتِ أَبِي بَكْرٍ الصِّدِّيقِ اسْمُهُ عَبْدُ اللَّهِ وَيُكْنَى أَبَا عُمَرَ وَقَدْ رَوَى عَنْهُ عَطَاءُ بْنُ أَبِي رَبَاحٍ وَعَمْرُو بْنُ دِينَارٍ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Манеъ ривоят қилди, бизга Ишоқ ибн Юсуф ал-Азрақ ривоят қилди, бизга Абдулмалик ибн Абу Сулаймон ривоят қилди, менга Асмонинг озод қилган қули ривоят қилди, Ибн Умардан (ривоят қилдики), у деди: мен Умар (розияллаҳу анҳу)нинг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) шундай деганларини зикр қилганини эшитдим: «Ким дунёда ипак кийса, охиратда уни киймас.» Бу бобда Али, Ҳузайфа, Анас ва бошқа бир неча кишидан ҳам (ҳадис ривоят қилинган); биз буни Либос китобида зикр қилганмиз. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир, у Умардан бир неча йўл билан ривоят қилинган. Абу Бакр ас-Сиддиқнинг қизи Асмонинг озод қилган қулининг исми Абдуллаҳ бўлиб, Абу Умар деб куня қилинади; ундан Ато ибн Абу Рабоҳ ва Амр ибн Динор ривоят қилганлар.