حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ الْحَارِثِ، عَنْ عَلِيٍّ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لِلْمُسْلِمِ عَلَى الْمُسْلِمِ سِتٌّ بِالْمَعْرُوفِ يُسَلِّمُ عَلَيْهِ إِذَا لَقِيَهُ وَيُجِيبُهُ إِذَا دَعَاهُ وَيُشَمِّتُهُ إِذَا عَطَسَ وَيَعُودُهُ إِذَا مَرِضَ وَيَتْبَعُ جَنَازَتَهُ إِذَا مَاتَ وَيُحِبُّ لَهُ مَا يُحِبُّ لِنَفْسِهِ " . وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ وَأَبِي أَيُّوبَ وَالْبَرَاءِ وَأَبِي مَسْعُودٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ وَقَدْ رُوِيَ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . وَقَدْ تَكَلَّمَ بَعْضُهُمْ فِي الْحَارِثِ الأَعْوَرِ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, у деди: бизга Абул-Аҳвас ривоят қилди, Абу Ишоқдан, у ал-Ҳорисдан, у Али (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилиб) дедики: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мусулмоннинг мусулмон устида маруфий равишда олтита (ҳақи) бор: уни учратганда салом бериши, уни чақирганда жавоб бериши, акса урганда (ярҳамукаллаҳ деб) дуо қилиши, касал бўлганда зиёрат қилиши, вафот этганда жанозасига эргашиши ва ўзига севган нарсани унга ҳам севишидир,» дедилар. Бу бобда Абу Ҳурайра, Абу Айюб, ал-Баро ва Абу Масъуддан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир ва у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан бошқа йўллар билан ҳам ривоят қилинган. ал-Ҳорис ал-Аъвар ҳақида баъзилар (танқидий) сўз айтишган.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مُوسَى الْمَخْزُومِيُّ الْمَدَنِيُّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيِّ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لِلْمُؤْمِنِ عَلَى الْمُؤْمِنِ سِتُّ خِصَالٍ يَعُودُهُ إِذَا مَرِضَ وَيَشْهَدُهُ إِذَا مَاتَ وَيُجِيبُهُ إِذَا دَعَاهُ وَيُسَلِّمُ عَلَيْهِ إِذَا لَقِيَهُ وَيُشَمِّتُهُ إِذَا عَطَسَ وَيَنْصَحُ لَهُ إِذَا غَابَ أَوْ شَهِدَ " . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَمُحَمَّدُ بْنُ مُوسَى الْمَخْزُومِيُّ الْمَدَنِيُّ ثِقَةٌ رَوَى عَنْهُ عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ مُحَمَّدٍ وَابْنُ أَبِي فُدَيْكٍ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Мусо ал-Махзумий ал-Маданий ривоят қилди, Саид ибн Абу Саид ал-Мақбурийдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилиб) дедики: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мўминнинг мўмин устида олтита хислати (ҳақи) бор: касал бўлганда уни зиёрат қилади, вафот этганда (жанозасида) ҳозир бўлади, чақирганда жавоб беради, учратганда салом беради, акса урганда (ярҳамукаллаҳ деб) дуо қилади ва ғойиб бўлганда ҳам, ҳозир бўлганда ҳам унга насиҳат (хайрихоҳлик) қилади,» дедилар. (Абу Исо) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Муҳаммад ибн Мусо ал-Махзумий ал-Маданий ишончли (рови) бўлиб, ундан Абдулазиз ибн Муҳаммад ва Ибн Абу Фудайк ривоят қилган.
حَدَّثَنَا حُمَيْدُ بْنُ مَسْعَدَةَ، حَدَّثَنَا زِيَادُ بْنُ الرَّبِيعِ، حَدَّثَنَا حَضْرَمِيٌّ، مَوْلَى آلِ الْجَارُودِ عَنْ نَافِعٍ، أَنَّ رَجُلاً، عَطَسَ إِلَى جَنْبِ ابْنِ عُمَرَ فَقَالَ الْحَمْدُ لِلَّهِ وَالسَّلاَمُ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ . قَالَ ابْنُ عُمَرَ وَأَنَا أَقُولُ الْحَمْدُ لِلَّهِ وَالسَّلاَمُ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ وَلَيْسَ هَكَذَا عَلَّمَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَّمَنَا أَنْ نَقُولَ الْحَمْدُ لِلَّهِ عَلَى كُلِّ حَالٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ زِيَادِ بْنِ الرَّبِيعِ .
Бизга Ҳумайд ибн Масъада ривоят қилди, у деди: бизга Зиёд ибн ар-Рабиъ ривоят қилди, у деди: бизга Ҳазрамий — Жоруд хонадонининг озод қилинган қули — ривоят қилди, Нофиъдан (ривоят қилдики): Бир киши Ибн Умарнинг ёнида акса урди-да: «Алҳамдулиллаҳ вассаламу ала Расулиллаҳ (Аллаҳга ҳамд бўлсин ва Расулуллаҳга салом бўлсин),» деди. Ибн Умар: «Мен ҳам ‹Алҳамдулиллаҳ вассаламу ала Расулиллаҳ› дейман, лекин Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга шундай ўргатмаганлар. У бизга ҳар ҳолатда ‹Алҳамдулиллаҳ (Аллаҳга ҳамд бўлсин)› дейишни ўргатганлар,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, биз уни фақат Зиёд ибн ар-Рабиъ ҳадиси орқалигина биламиз.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ حَكِيمِ بْنِ دَيْلَمَ، عَنْ أَبِي بُرْدَةَ بْنِ أَبِي مُوسَى، عَنْ أَبِي مُوسَى، قَالَ كَانَ الْيَهُودُ يَتَعَاطَسُونَ عِنْدَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم يَرْجُونَ أَنْ يَقُولَ لَهُمْ يَرْحَمُكُمُ اللَّهُ . فَيَقُولُ " يَهْدِيكُمُ اللَّهُ وَيُصْلِحُ بَالَكُمْ " . وَفِي الْبَابِ عَنْ عَلِيٍّ وَأَبِي أَيُّوبَ وَسَالِمِ بْنِ عُبَيْدٍ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ جَعْفَرٍ وَأَبِي هُرَيْرَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраҳмон ибн Маҳдий ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, Ҳаким ибн Дайламдан, у Абу Бурда ибн Абу Мусодан, у Абу Мусодан (ривоят қилиб) дедики: Яҳудийлар Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурида, у киши уларга «Ярҳамукумуллаҳ (Аллаҳ сизларга раҳм қилсин)» дейишини умид қилиб, атайлаб акса урар эдилар. У эса: «Яҳдикумуллаҳу ва юслиҳу балакум (Аллаҳ сизларни ҳидоят қилсин ва ҳолингизни ислоҳ қилсин),» дер эдилар. Бу бобда Али, Абу Айюб, Солим ибн Убайд, Абдуллаҳ ибн Жаъфар ва Абу Ҳурайрадан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو أَحْمَدَ الزُّبَيْرِيُّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ هِلاَلِ بْنِ يِسَافٍ، عَنْ سَالِمِ بْنِ عُبَيْدٍ، أَنَّهُ كَانَ مَعَ الْقَوْمِ فِي سَفَرٍ فَعَطَسَ رَجُلٌ مِنَ الْقَوْمِ فَقَالَ السَّلاَمُ عَلَيْكُمْ . فَقَالَ عَلَيْكَ وَعَلَى أُمِّكَ فَكَأَنَّ الرَّجُلَ وَجِدَ فِي نَفْسِهِ فَقَالَ أَمَا إِنِّي لَمْ أَقُلْ إِلاَّ مَا قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم عَطَسَ رَجُلٌ عِنْدَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ السَّلاَمُ عَلَيْكُمْ . فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " عَلَيْكَ وَعَلَى أُمِّكَ إِذَا عَطَسَ أَحَدُكُمْ فَلْيَقُلِ الْحَمْدُ لِلَّهِ رَبِّ الْعَالَمِينَ وَلْيَقُلْ لَهُ مَنْ يَرُدُّ عَلَيْهِ يَرْحَمُكَ اللَّهُ وَلْيَقُلْ يَغْفِرُ اللَّهُ لَنَا وَلَكُمْ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ اخْتَلَفُوا فِي رِوَايَتِهِ عَنْ مَنْصُورٍ وَقَدْ أَدْخَلُوا بَيْنَ هِلاَلِ بْنِ يِسَافٍ وَسَالِمٍ رَجُلاً .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Аҳмад аз-Зубайрий ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, Мансурдан, у Ҳилол ибн Ясофдан, у Солим ибн Убайддан (ривоят қилдики): У бир гуруҳ одамлар билан сафарда эди. Шунда гуруҳдан бир киши акса урди-да: «Ассаламу алайкум,» деди. У (Солим): «Алайка ва ала уммик (сенга ва онангга),» деди. Гўё бу кишига (бу жавоб) малол келгандай бўлди. Шунда у (Солим): «Билингки, мен фақат Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) айтганидек айтдим, холос: бир киши Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурида акса уриб: ‹Ассаламу алайкум,› деди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): ‹Алайка ва ала уммик (сенга ва онангга). Бирингиз акса урганда: «Алҳамдулиллаҳи Роббил-оламин (Оламлар Робби Аллаҳга ҳамд бўлсин),» десин. Унга жавоб қайтарувчи эса: «Ярҳамукаллаҳ (Аллаҳ сенга раҳм қилсин),» десин. Сўнг у: «Яғфируллаҳу лана ва лакум (Аллаҳ бизни ҳам, сизларни ҳам мағфират қилсин),» десин,› дедилар,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадисни Мансурдан ривоят қилишда ихтилоф қилишган: Ҳилол ибн Ясоф ва Солим ўртасига бир кишини киритишган.
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، أَخْبَرَنَا شُعْبَةُ، أَخْبَرَنِي ابْنُ أَبِي لَيْلَى، عَنْ أَخِيهِ، عِيسَى بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي لَيْلَى، عَنْ أَبِي أَيُّوبَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا عَطَسَ أَحَدُكُمْ فَلْيَقُلِ الْحَمْدُ لِلَّهِ عَلَى كُلِّ حَالٍ وَلْيَقُلِ الَّذِي يَرُدُّ عَلَيْهِ يَرْحَمُكَ اللَّهُ وَلْيَقُلْ هُوَ يَهْدِيكُمُ اللَّهُ وَيُصْلِحُ بَالَكُمْ " .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Довуд ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба хабар берди, у деди: менга Ибн Абу Лайли хабар берди, акаси Исо ибн Абдурраҳмондан, у Абдурраҳмон ибн Абу Лайлидан, у Абу Айюбдан (ривоят қилдики): Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бирингиз акса урганда: ‹Алҳамдулиллаҳи ала кулли ҳол (Ҳар ҳолатда Аллаҳга ҳамд бўлсин),› десин. Унга жавоб қайтарувчи эса: ‹Ярҳамукаллаҳ (Аллаҳ сенга раҳм қилсин),› десин. Сўнг у (акса урган киши): ‹Яҳдикумуллаҳу ва юслиҳу балакум (Аллаҳ сизларни ҳидоят қилсин ва ҳолингизни ислоҳ қилсин),› десин,» дедилар.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنِ ابْنِ أَبِي لَيْلَى، بِهَذَا الإِسْنَادِ نَحْوَهُ . قَالَ هَكَذَا رَوَى شُعْبَةُ، هَذَا الْحَدِيثَ عَنِ ابْنِ أَبِي لَيْلَى، عَنْ أَبِي أَيُّوبَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . وَكَانَ ابْنُ أَبِي لَيْلَى يَضْطَرِبُ فِي هَذَا الْحَدِيثِ يَقُولُ أَحْيَانًا عَنْ أَبِي أَيُّوبَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَيَقُولُ أَحْيَانًا عَنْ عَلِيٍّ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанна ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба, Ибн Абу Лайладан, шу иснод билан шунга ўхшашини ривоят қилди. У (Термизий) деди: Шуъба бу ҳадисни Ибн Абу Лайладан, у Абу Айюбдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шундай ривоят қилган. Ибн Абу Лайла бу ҳадисда изчил бўлмасди: баъзан «Абу Айюбдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан» дерди, баъзан эса «Алидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан» дерди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، وَمُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى الثَّقَفِيُّ الْمَرْوَزِيُّ، قَالاَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ الْقَطَّانُ، عَنِ ابْنِ أَبِي لَيْلَى، عَنْ أَخِيهِ، عِيسَى عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي لَيْلَى، عَنْ عَلِيٍّ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَهُ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ва Муҳаммад ибн Яҳё ас-Сақафий ал-Марвазий ривоят қилиб, иккаласи деди: бизга Яҳё ибн Саид ал-Қаттон, Ибн Абу Лайладан, у акаси Ийсодан, у Абдурраҳмон ибн Абу Лайладан, у Алидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга ўхшашини ривоят қилди.
حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ سُلَيْمَانَ التَّيْمِيِّ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ رَجُلَيْنِ، عَطَسَا عِنْدَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَشَمَّتَ أَحَدَهُمَا وَلَمْ يُشَمِّتِ الآخَرَ فَقَالَ الَّذِي لَمْ يُشَمِّتْهُ يَا رَسُولَ اللَّهِ شَمَّتَّ هَذَا وَلَمْ تُشَمِّتْنِي . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّهُ حَمِدَ اللَّهَ وَإِنَّكَ لَمْ تَحْمَدِ اللَّهَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ وَقَدْ رُوِيَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, у деди: бизга Суфён, Сулаймон ат-Таймийдан, у Анас ибн Моликдан (ривоят қилдики), икки киши Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурида акса урди. У бировининг (аксасига) жавоб бериб (ярҳамукаллоҳ деб) дуо қилди, иккинчисига эса дуо қилмади. Шунда дуо қилинмаган киши: «Ё Расулаллоҳ, бунга дуо қилдингиз-у, менга дуо қилмадингиз?» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «У Аллаҳга ҳамд айтди, сен эса Аллаҳга ҳамд айтмадинг,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бу (мазмун) Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ҳам ривоят қилинган.
حَدَّثَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ، أَخْبَرَنَا عِكْرِمَةُ بْنُ عَمَّارٍ، عَنْ إِيَاسِ بْنِ سَلَمَةَ بْنِ الأَكْوَعِ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ عَطَسَ رَجُلٌ عِنْدَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَنَا شَاهِدٌ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " يَرْحَمُكَ اللَّهُ " . ثُمَّ عَطَسَ الثَّانِيَةَ وَالثَّالِثَةَ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " هَذَا رَجُلٌ مَزْكُومٌ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Сувайд ибн Наср ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллоҳ хабар берди, у деди: бизга Икрима ибн Аммор, Иёс ибн Салама ибн ал-Акваъдан, у отасидан хабар бериб деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурида бир киши акса урди, мен ўша ерда ҳозир эдим. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ярҳамукаллоҳ (Аллаҳ сенга раҳм қилсин),» дедилар. Сўнг у иккинчи ва учинчи марта акса урди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бу киши тумовлаган,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا عِكْرِمَةُ بْنُ عَمَّارٍ، عَنْ إِيَاسِ بْنِ سَلَمَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَهُ إِلاَّ أَنَّهُ قَالَ لَهُ فِي الثَّالِثَةِ " أَنْتَ مَزْكُومٌ " . قَالَ هَذَا أَصَحُّ مِنْ حَدِيثِ ابْنِ الْمُبَارَكِ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, у деди: бизга Икрима ибн Аммор, Иёс ибн Саламадан, у отасидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга ўхшашини ривоят қилди, фақат унда учинчи марта унга: «Сен тумовлагансан,» деган. У (Термизий) деди: бу Ибн ал-Муборакнинг ривоятидан кўра саҳиҳроқдир.
وَقَدْ رَوَى شُعْبَةُ، عَنْ عِكْرِمَةَ بْنِ عَمَّارٍ، هَذَا الْحَدِيثَ نَحْوَ رِوَايَةِ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ حَدَّثَنَا بِذَلِكَ، أَحْمَدُ بْنُ الْحَكَمِ الْبَصْرِيُّ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عِكْرِمَةَ بْنِ عَمَّارٍ، بِهَذَا .
Шуъба ҳам бу ҳадисни Икрима ибн Аммордан, Яҳё ибн Саиднинг ривоятига ўхшаш ривоят қилган. Буни бизга Аҳмад ибн ал-Ҳакам ал-Басрий ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба, Икрима ибн Аммордан шу (ҳадисни) ривоят қилди.
وَرَوَى عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ، عَنْ عِكْرِمَةَ بْنِ عَمَّارٍ، نَحْوَ رِوَايَةِ ابْنِ الْمُبَارَكِ وَقَالَ لَهُ فِي الثَّالِثَةِ " أَنْتَ مَزْكُومٌ " . حَدَّثَنَا بِذَلِكَ إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ .
Абдурраҳмон ибн Маҳдий эса буни Икрима ибн Аммордан, Ибн ал-Муборакнинг ривоятига ўхшаш ривоят қилиб, унда учинчи марта унга: «Сен тумовлагансан,» деган. Буни бизга Ишоқ ибн Мансур ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраҳмон ибн Маҳдий ривоят қилди.
حَدَّثَنَا الْقَاسِمُ بْنُ دِينَارٍ الْكُوفِيُّ، حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ السَّلُولِيُّ الْكُوفِيُّ، عَنْ عَبْدِ السَّلاَمِ بْنِ حَرْبٍ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ أَبِي خَالِدٍ الدَّالاَنِيِّ، عَنْ عُمَرَ بْنِ إِسْحَاقَ بْنِ أَبِي طَلْحَةَ، عَنْ أُمِّهِ، عَنْ أَبِيهَا، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " يُشَمَّتُ الْعَاطِسُ ثَلاَثًا فَإِنْ زَادَ فَإِنْ شِئْتَ فَشَمِّتْهُ وَإِنْ شِئْتَ فَلاَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ وَإِسْنَادُهُ مَجْهُولٌ .
Бизга ал-Қосим ибн Динор ал-Куфий ривоят қилди, у деди: бизга Ишоқ ибн Мансур ас-Салулий ал-Куфий, Абдуссалом ибн Ҳарбдан, у Язид ибн Абдурраҳмон Абу Холид ад-Далонийдан, у Умар ибн Ишоқ ибн Абу Талҳадан, у онасидан, у (онасининг) отасидан ривоят қилиб деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Акса урган кишига уч марта (ярҳамукаллоҳ деб) дуо қилинади. Агар (акса) ортиб кетса, хоҳласанг унга дуо қил, хоҳласанг қилмагин,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир ва унинг исноди номаълумдир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ وَزِيرٍ الْوَاسِطِيُّ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَجْلاَنَ، عَنْ سُمَىٍّ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا عَطَسَ غَطَّى وَجْهَهُ بِيَدِهِ أَوْ بِثَوْبِهِ وَغَضَّ بِهَا صَوْتَهُ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Вазир ал-Воситий ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Саид, Муҳаммад ибн Ажлондан, у Сумаййдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) акса урганларида юзларини қўллари ёки кийимлари билан тўсиб, овозларини паст қилар эдилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ ابْنِ عَجْلاَنَ، عَنِ الْمَقْبُرِيِّ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الْعُطَاسُ مِنَ اللَّهِ وَالتَّثَاؤُبُ مِنَ الشَّيْطَانِ فَإِذَا تَثَاءَبَ أَحَدُكُمْ فَلْيَضَعْ يَدَهُ عَلَى فِيهِ وَإِذَا قَالَ آهْ آهْ فَإِنَّ الشَّيْطَانَ يَضْحَكُ مِنْ جَوْفِهِ وَإِنَّ اللَّهَ يُحِبُّ الْعُطَاسَ وَيَكْرَهُ التَّثَاؤُبَ فَإِذَا قَالَ الرَّجُلُ آهْ آهْ إِذَا تَثَاءَبَ فَإِنَّ الشَّيْطَانَ يَضْحَكُ فِي جَوْفِهِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, у деди: бизга Суфён, Ибн Ажлондан, у ал-Мақбурийдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Акса уриш Аллаҳдан, эснаш эса шайтондандир. Бирингиз эснаганда қўлини оғзига қўйсин. Зеро, у «оҳ, оҳ» деганида шайтон унинг ичидан кулади. Аллаҳ акса уришни яхши кўради, эснашни эса ёмон кўради. Бас, киши эснаганда «оҳ, оҳ» деса, шайтон унинг ичида кулади,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْخَلاَّلُ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، أَخْبَرَنَا ابْنُ أَبِي ذِئْبٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيِّ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ اللَّهَ يُحِبُّ الْعُطَاسَ وَيَكْرَهُ التَّثَاؤُبَ فَإِذَا عَطَسَ أَحَدُكُمْ فَقَالَ الْحَمْدُ لِلَّهِ فَحَقٌّ عَلَى كُلِّ مَنْ سَمِعَهُ أَنْ يَقُولَ يَرْحَمُكَ اللَّهُ وَأَمَّا التَّثَاؤُبُ فَإِذَا تَثَاءَبَ أَحَدُكُمْ فَلْيَرُدَّهُ مَا اسْتَطَاعَ وَلاَ يَقُولَنَّ هَاهْ هَاهْ فَإِنَّمَا ذَلِكَ مِنَ الشَّيْطَانِ يَضْحَكُ مِنْهُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ صَحِيحٌ وَهَذَا أَصَحُّ مِنْ حَدِيثِ ابْنِ عَجْلاَنَ . وَابْنُ أَبِي ذِئْبٍ أَحْفَظُ لِحَدِيثِ سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيِّ وَأَثْبَتُ مِنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَجْلاَنَ . قَالَ سَمِعْتُ أَبَا بَكْرٍ الْعَطَّارَ الْبَصْرِيَّ يَذْكُرُ عَنْ عَلِيِّ بْنِ الْمَدِينِيِّ عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ قَالَ قَالَ مُحَمَّدُ بْنُ عَجْلاَنَ أَحَادِيثُ سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيِّ رَوَى بَعْضَهَا سَعِيدٌ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ وَرَوَى بَعْضَهَا سَعِيدٌ عَنْ رَجُلٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ فَاخْتَلَطَتْ عَلَىَّ فَجَعَلْتُهَا عَنْ سَعِيدٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ .
Бизга ал-Ҳасан ибн Али ал-Халлол ривоят қилди, у деди: бизга Язид ибн Ҳорун ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Абу Зиъб, Саид ибн Абу Саид ал-Мақбурийдан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан хабар бериб деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллаҳ акса уришни яхши кўради, эснашни эса ёмон кўради. Бас, бирингиз акса уриб «алҳамдулиллаҳ» деса, уни эшитган ҳар бир кишига «ярҳамукаллоҳ» дейиш ҳақдир. Эснашга келсак, бирингиз эснаганда, имкони борича уни қайтарсин ва асло «ҳаҳ, ҳаҳ» демасин. Зеро, бу шайтондандир, у ундан кулади,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис саҳиҳдир ва бу Ибн Ажлоннинг ҳадисидан саҳиҳроқдир. Ибн Абу Зиъб Саид ал-Мақбурийнинг ҳадисини Муҳаммад ибн Ажлондан кўра кўпроқ ёдда сақлагувчи ва мустаҳкамроқдир. У (Термизий) деди: Абу Бакр ал-Аттор ал-Басрий, Али ибн ал-Мадинийдан, у Яҳё ибн Саиддан зикр қилганини эшитдим. У деди: Муҳаммад ибн Ажлон дедики: Саид ал-Мақбурийнинг ҳадисларидан баъзиларини Саид Абу Ҳурайрадан ривоят қилган, баъзиларини эса Саид бир кишидан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилган. Улар менга аралашиб кетди, шунинг учун уларнинг ҳаммасини Саиддан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилинган) деб қилдим.
حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، أَخْبَرَنَا شَرِيكٌ، عَنْ أَبِي الْيَقْظَانِ، عَنْ عَدِيِّ بْنِ ثَابِتٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، رَفَعَهُ قَالَ " الْعُطَاسُ وَالنُّعَاسُ وَالتَّثَاؤُبُ فِي الصَّلاَةِ وَالْحَيْضُ وَالْقَىْءُ وَالرُّعَافُ مِنَ الشَّيْطَانِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ شَرِيكٍ عَنْ أَبِي الْيَقْظَانِ . قَالَ وَسَأَلْتُ مُحَمَّدَ بْنَ إِسْمَاعِيلَ عَنْ عَدِيِّ بْنِ ثَابِتٍ عَنْ أَبِيهِ عَنْ جَدِّهِ قُلْتُ لَهُ مَا اسْمُ جَدِّ عَدِيٍّ قَالَ لاَ أَدْرِي . وَذُكِرَ عَنْ يَحْيَى بْنِ مَعِينٍ قَالَ اسْمُهُ دِينَارٌ .
Бизга Али ибн Ҳужр ривоят қилди, у деди: бизга Шарик, Абул-Яқзондан, у Адий ибн Собитдан, у отасидан, у бобосидан хабар бериб, уни (Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга) кўтариб деди: «Намозда акса уриш, мудраш ва эснаш, ҳайз, қайт қилиш ва бурундан қон келиш шайтондандир.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, биз уни фақат Шарикнинг Абул-Яқзондан (қилган) ривояти орқалигина биламиз. У деди: мен Муҳаммад ибн Исмоилдан Адий ибн Собит, у отасидан, у бобосидан (ривояти) ҳақида сўрадим. Унга: «Адийнинг бобосининг исми нима?» дедим. У: «Билмайман,» деди. Яҳё ибн Маийндан зикр қилинишича, у деди: унинг исми Динордир.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ يُقِمْ أَحَدُكُمْ أَخَاهُ مِنْ مَجْلِسِهِ ثُمَّ يَجْلِسُ فِيهِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Зайд, Айюбдан, у Нофиъдан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бирингиз биродарини ўрнидан турғизиб, сўнг ўша жойга ўтирмасин,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْخَلاَّلُ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ يُقِمْ أَحَدُكُمْ أَخَاهُ مِنْ مَجْلِسِهِ ثُمَّ يَجْلِسُ فِيهِ " . قَالَ وَكَانَ الرَّجُلُ يَقُومُ لاِبْنِ عُمَرَ فَلاَ يَجْلِسُ فِيهِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ صَحِيحٌ .
Бизга ал-Ҳасан ибн Али ал-Халлол ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраззоқ хабар берди, у деди: бизга Маъмар, аз-Зуҳрийдан, у Солимдан, у Ибн Умардан хабар бериб деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бирингиз биродарини ўрнидан турғизиб, сўнг ўша жойга ўтирмасин,» дедилар. У деди: бир киши Ибн Умар учун ўрнидан турарди, бироқ у (Ибн Умар) ўша жойга ўтирмас эди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الْوَاسِطِيُّ، عَنْ عَمْرِو بْنِ يَحْيَى، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ يَحْيَى بْنِ حَبَّانَ، عَنْ عَمِّهِ، وَاسِعِ بْنِ حَبَّانَ، عَنْ وَهْبِ بْنِ حُذَيْفَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الرَّجُلُ أَحَقُّ بِمَجْلِسِهِ وَإِنْ خَرَجَ لِحَاجَتِهِ ثُمَّ عَادَ فَهُوَ أَحَقُّ بِمَجْلِسِهِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ . وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي بَكْرَةَ وَأَبِي سَعِيدٍ وَأَبِي هُرَيْرَةَ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Холид ибн Абдуллоҳ ал-Воситий, Амр ибн Яҳёдан, у Муҳаммад ибн Яҳё ибн Ҳаббондан, у амакиси Восиъ ибн Ҳаббондан, у Ваҳб ибн Ҳузайфадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Киши ўз ўрнига кўпроқ ҳақлидир. Агар у ҳожати учун чиқиб, сўнг қайтса, у ўз ўрнига кўпроқ ҳақлидир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ғарибдир. Бу бобда Абу Бакра, Абу Саид ва Абу Ҳурайрадан ҳам (ривоятлар) бор.
حَدَّثَنَا سُوَيْدٌ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ، أَخْبَرَنَا أُسَامَةُ بْنُ زَيْدٍ، حَدَّثَنِي عَمْرُو بْنُ شُعَيْبٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ يَحِلُّ لِلرَّجُلِ أَنْ يُفَرِّقَ بَيْنَ اثْنَيْنِ إِلاَّ بِإِذْنِهِمَا " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رَوَاهُ عَامِرٌ الأَحْوَلُ عَنْ عَمْرِو بْنِ شُعَيْبٍ أَيْضًا .
Бизга Сувайд ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллоҳ хабар берди, у деди: бизга Усома ибн Зайд хабар берди, у деди: менга Амр ибн Шуайб, отасидан, у Абдуллоҳ ибн Амрдан ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Кишига икки кишининг ўртасини, уларнинг рухсатисиз, ажратиб (ўртага ўтириб) олиши ҳалол эмас,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Буни Омир ал-Аҳвал ҳам Амр ибн Шуайбдан ривоят қилган.
حَدَّثَنَا سُوَيْدٌ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ، أَخْبَرَنَا شُعْبَةُ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَبِي مِجْلَزٍ، أَنَّ رَجُلاً، قَعَدَ وَسْطَ حَلْقَةٍ فَقَالَ حُذَيْفَةُ مَلْعُونٌ عَلَى لِسَانِ مُحَمَّدٍ أَوْ لَعَنَ اللَّهُ عَلَى لِسَانِ مُحَمَّدٍ صلى الله عليه وسلم - مَنْ قَعَدَ وَسْطَ الْحَلْقَةِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ وَأَبُو مِجْلَزٍ اسْمُهُ لاَحِقُ بْنُ حُمَيْدٍ .
Бизга Сувайд ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллоҳ хабар берди, у деди: бизга Шуъба, Қатодадан, у Абу Мижлаздан (ривоят қилдики), бир киши давранинг ўртасига ўтирди. Шунда Ҳузайфа: «Давранинг ўртасига ўтирган киши Муҳаммаднинг тили билан лаънатланган,» — ёки: «Аллаҳ Муҳаммад (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг тили билан давранинг ўртасига ўтирганни лаънатлаган,» — деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Абу Мижлазнинг исми Лоҳиқ ибн Ҳумайддир.
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَخْبَرَنَا عَفَّانُ، أَخْبَرَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ حُمَيْدٍ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ لَمْ يَكُنْ شَخْصٌ أَحَبَّ إِلَيْهِمْ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ وَكَانُوا إِذَا رَأَوْهُ لَمْ يَقُومُوا لِمَا يَعْلَمُونَ مِنْ كَرَاهِيَتِهِ لِذَلِكَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ .
Бизга Абдуллоҳ ибн Абдурраҳмон ривоят қилди, у деди: бизга Аффон хабар берди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Салама, Ҳумайддан, у Анасдан хабар бериб деди: улар учун Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан кўра севимлироқ шахс йўқ эди. У деди: шундай бўлса-да, улар У зотни кўрганларида, У зотнинг буни ёқтирмасликларини билганлари учун ўринларидан турмас эдилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис бу йўл билан (келиши жиҳатидан) ҳасан саҳиҳ ғарибдир.
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا قَبِيصَةُ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ حَبِيبِ بْنِ الشَّهِيدِ، عَنْ أَبِي مِجْلَزٍ، قَالَ خَرَجَ مُعَاوِيَةُ فَقَامَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الزُّبَيْرِ وَابْنُ صَفْوَانَ حِينَ رَأَوْهُ . فَقَالَ اجْلِسَا سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَنْ سَرَّهُ أَنْ يَتَمَثَّلَ لَهُ الرِّجَالُ قِيَامًا فَلْيَتَبَوَّأْ مَقْعَدَهُ مِنَ النَّارِ " . وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي أُمَامَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ . حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ حَبِيبِ بْنِ الشَّهِيدِ، عَنْ أَبِي مِجْلَزٍ، عَنْ مُعَاوِيَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مِثْلَهُ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Қабиса ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, Ҳабиб ибн аш-Шаҳиддан, у Абу Мижлаздан (ривоят қилдики), у деди: Муовия чиқди, Абдуллоҳ ибн аз-Зубайр ва Ибн Сафвон уни кўрганларида ўринларидан турдилар. Шунда у: «Ўтиринглар, мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг: «Ким одамларнинг ўзи учун тик туришларидан хурсанд бўлса, дўзахдаги ўрнини тайёрлаб қўйсин,» деганларини эшитганман,» деди. Бу бобда Абу Умомадан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир. Бизга Ҳаннод ривоят қилди, у деди: бизга Абу Усома ривоят қилди, Ҳабиб ибн аш-Шаҳиддан, у Абу Мижлаздан, у Муовиядан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунингдек (ривоят қилди).
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْحُلْوَانِيُّ الْخَلاَّلُ، وَغَيْرُ، وَاحِدٍ، قَالُوا حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " خَمْسٌ مِنَ الْفِطْرَةِ الاِسْتِحْدَادُ وَالْخِتَانُ وَقَصُّ الشَّارِبِ وَنَتْفُ الإِبْطِ وَتَقْلِيمُ الأَظْفَارِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга ал-Ҳасан ибн Али ал-Ҳулвоний ал-Халлоқ ва бошқа бир неча (рови) ривоят қилдилар, улар дедилар: бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, у деди: бизга Маъмар хабар берди, аз-Зуҳрийдан, у Саид ибн ал-Мусайябдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бештаси фитратдандир: қов (жой) тукларини олиш, хатна, мўйловни қирқиш, қўлтиқ тукини юлиш ва тирноқларни олиш,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، وَهَنَّادٌ، قَالاَ حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ زَكَرِيَّا بْنِ أَبِي زَائِدَةَ، عَنْ مُصْعَبِ بْنِ شَيْبَةَ، عَنْ طَلْقِ بْنِ حَبِيبٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الزُّبَيْرِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " عَشْرٌ مِنَ الْفِطْرَةِ قَصُّ الشَّارِبِ وَإِعْفَاءُ اللِّحْيَةِ وَالسِّوَاكُ وَالاِسْتِنْشَاقُ وَقَصُّ الأَظْفَارِ وَغَسْلُ الْبَرَاجِمِ وَنَتْفُ الإِبْطِ وَحَلْقُ الْعَانَةِ وَانْتِقَاصُ الْمَاءِ " . قَالَ زَكَرِيَّا قَالَ مُصْعَبٌ وَنَسِيتُ الْعَاشِرَةَ إِلاَّ أَنْ تَكُونَ الْمَضْمَضَةَ . قَالَ أَبُو عُبَيْدٍ انْتِقَاصُ الْمَاءِ الاِسْتِنْجَاءُ بِالْمَاءِ . وَفِي الْبَابِ عَنْ عَمَّارِ بْنِ يَاسِرٍ وَابْنِ عُمَرَ وَأَبِي هُرَيْرَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ .
Бизга Қутайба ва Ҳаннод ривоят қилдилар, улар дедилар: бизга Вакииъ ривоят қилди, Закариё ибн Абу Зоидадан, у Мусъаб ибн Шайбадан, у Талқ ибн Ҳабибдан, у Абдуллоҳ ибн аз-Зубайрдан, у Оишадан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ўнтаси фитратдандир: мўйловни қирқиш, соқолни қўйиб юбориш (ўстириш), мисвок, (бурунга) сув тортиш, тирноқларни олиш, бармоқ бўғимларини ювиш, қўлтиқ тукини юлиш, қов тукини олиш ва сув билан тозаланиш,» дедилар. Закариё деди: Мусъаб деди: ўнинчисини унутдим, эҳтимол у оғизни чайиш (мадмада) бўлса керак. Абу Убайд деди: «сув билан тозаланиш» сув билан истинжо қилишдир. Бу бобда Аммор ибн Ёсир, Ибн Умар ва Абу Ҳурайрадан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир.
حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ الصَّمَدِ بْنُ عَبْدِ الْوَارِثِ، حَدَّثَنَا صَدَقَةُ بْنُ مُوسَى أَبُو مُحَمَّدٍ، صَاحِبُ الدَّقِيقِ حَدَّثَنَا أَبُو عِمْرَانَ الْجَوْنِيُّ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ وَقَّتَ لَهُمْ فِي كُلِّ أَرْبَعِينَ لَيْلَةً تَقْلِيمَ الأَظْفَارِ وَأَخْذَ الشَّارِبِ وَحَلْقَ الْعَانَةِ .
Бизга Ишоқ ибн Мансур ривоят қилди, у деди: бизга Абдуссамад ибн Абдулворис хабар берди, у деди: бизга ун сотувчиси Садақа ибн Мусо Абу Муҳаммад ривоят қилди, у деди: бизга Абу Имрон ал-Жавний ривоят қилди, Анас ибн Моликдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у (соллаллаҳу алайҳи васаллам) улар учун ҳар қирқ кечада бир марта тирноқларни олиш, мўйловни қирқиш ва қов тукини олишни белгилаб бердилар.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا جَعْفَرُ بْنُ سُلَيْمَانَ، عَنْ أَبِي عِمْرَانَ الْجَوْنِيِّ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ وَقَّتَ لَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي قَصِّ الشَّارِبِ وَتَقْلِيمِ الأَظْفَارِ وَحَلْقِ الْعَانَةِ وَنَتْفِ الإِبْطِ أَنْ لاَ نَتْرُكَ أَكْثَرَ مِنْ أَرْبَعِينَ يَوْمًا . قَالَ هَذَا أَصَحُّ مِنْ حَدِيثِ الأَوَّلِ . وَصَدَقَةُ بْنُ مُوسَى لَيْسَ عِنْدَهُمْ بِالْحَافِظِ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Жаъфар ибн Сулаймон ривоят қилди, Абу Имрон ал-Жавнийдан, у Анас ибн Моликдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) биз учун мўйловни қирқиш, тирноқларни олиш, қов тукини олиш ва қўлтиқ тукини юлишда қирқ кундан ортиқ ташлаб қўймаслигимизни белгилаб бердилар. У (Термизий) деди: бу биринчи ҳадисдан кўра саҳиҳроқдир. Садақа ибн Мусо эса уларнинг назарида ҳофиз (кучли рови) эмас.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُمَرَ بْنِ الْوَلِيدِ الْكِنْدِيُّ الْكُوفِيُّ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ آدَمَ، عَنْ إِسْرَائِيلَ، عَنْ سِمَاكٍ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَقُصُّ أَوْ يَأْخُذُ مِنْ شَارِبِهِ وَكَانَ إِبْرَاهِيمُ خَلِيلُ الرَّحْمَنِ يَفْعَلُهُ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Умар ибн ал-Валид ал-Киндий ал-Куфий ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Одам ривоят қилди, Исроилдан, у Симокдан, у Икримадан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мўйловларини қирқар ёки олар эдилар, ва Раҳмоннинг дўсти Иброҳим ҳам буни қилар эди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا عَبِيدَةُ بْنُ حُمَيْدٍ، عَنْ يُوسُفَ بْنِ صُهَيْبٍ، عَنْ حَبِيبِ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَرْقَمَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ لَمْ يَأْخُذْ مِنْ شَارِبِهِ فَلَيْسَ مِنَّا " . وَفِي الْبَابِ عَنِ الْمُغِيرَةِ بْنِ شُعْبَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ يُوسُفَ بْنِ صُهَيْبٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ نَحْوَهُ .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, у деди: бизга Абида ибн Ҳумайд ривоят қилди, Юсуф ибн Суҳайбдан, у Ҳабиб ибн Ясордан, у Зайд ибн Арқамдан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким мўйловидан олмаса, у биздан эмас,» дедилар. Бу бобда ал-Муғийра ибн Шуъбадан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, Юсуф ибн Суҳайбдан, шу иснод билан шунга ўхшаш (ривоят қилди).
حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ هَارُونَ، عَنْ أُسَامَةَ بْنِ زَيْدٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ شُعَيْبٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَأْخُذُ مِنْ لِحْيَتِهِ مِنْ عَرْضِهَا وَطُولِهَا . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ . وَسَمِعْتُ مُحَمَّدَ بْنَ إِسْمَاعِيلَ يَقُولُ عُمَرُ بْنُ هَارُونَ مُقَارِبُ الْحَدِيثِ لاَ أَعْرِفُ لَهُ حَدِيثًا لَيْسَ إِسْنَادُهُ أَصْلاً أَوْ قَالَ يَنْفَرِدُ بِهِ إِلاَّ هَذَا الْحَدِيثَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَأْخُذُ مِنْ لِحْيَتِهِ مِنْ عَرْضِهَا وَطُولِهَا . لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ عُمَرَ بْنِ هَارُونَ وَرَأَيْتُهُ حَسَنَ الرَّأْىِ فِي عُمَرَ بْنِ هَارُونَ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَسَمِعْتُ قُتَيْبَةَ يَقُولُ عُمَرُ بْنُ هَارُونَ كَانَ صَاحِبَ حَدِيثٍ وَكَانَ يَقُولُ الإِيمَانُ قَوْلٌ وَعَمَلٌ . قَالَ سَمِعْتُ قُتَيْبَةَ، حَدَّثَنَا وَكِيعُ بْنُ الْجَرَّاحِ، عَنْ رَجُلٍ، عَنْ ثَوْرِ بْنِ يَزِيدَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم نَصَبَ الْمَنْجَنِيقَ عَلَى أَهْلِ الطَّائِفِ . قَالَ قُتَيْبَةُ قُلْتُ لِوَكِيعٍ مَنْ هَذَا قَالَ صَاحِبُكُمْ عُمَرُ بْنُ هَارُونَ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, у деди: бизга Умар ибн Ҳорун ривоят қилди, Усома ибн Зайддан, у Амр ибн Шуъайбдан, у отасидан, у бобосидан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) соқолларининг энидан ва бўйидан олар эдилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир. Мен Муҳаммад ибн Исмоилнинг (Бухорий) шундай деганини эшитдим: Умар ибн Ҳорун муқорибул-ҳадисдир (ҳадиси қабулга яқиндир); мен унинг исноди асли йўқ бирор ҳадисини билмайман, ёки у: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) соқолларининг энидан ва бўйидан олар эдилар» деган шу ҳадисдан бошқада якка қолмайди, деди. Буни Умар ибн Ҳоруннинг ҳадисидан бошқача билмаймиз; мен унинг Умар ибн Ҳорун ҳақида яхши фикрда эканини кўрдим. Абу Исо (Термизий) деди: мен Қутайбанинг шундай деганини эшитдим: Умар ибн Ҳорун ҳадис соҳиби эди ва у: «Имон — сўз ва амалдир,» дер эди. У деди: мен Қутайбанинг шундай деганини эшитдим: бизга Вакииъ ибн ал-Жарроҳ ривоят қилди, бир кишидан, у Савр ибн Язиддан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Тоиф аҳли устига манжаниқ (тошотар) ўрнатдилар. Қутайба деди: Вакииъга: «Бу ким?» дедим. У: «Сизнинг шерикларингиз Умар ибн Ҳорун,» деди.
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْخَلاَّلُ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ نُمَيْرٍ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَحْفُوا الشَّوَارِبَ وَأَعْفُوا اللِّحَى " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ صَحِيحٌ .
Бизга ал-Ҳасан ибн Али ал-Халлоқ ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн Нумайр ривоят қилди, Убайдуллоҳ ибн Умардан, у Нофедан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мўйловларни калта қирқинглар ва соқолларни қўйиб юборинглар (ўстиринглар),» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا الأَنْصَارِيُّ، حَدَّثَنَا مَعْنٌ، حَدَّثَنَا مَالِكٌ، عَنْ أَبِي بَكْرِ بْنِ نَافِعٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَمَرَنَا بِإِحْفَاءِ الشَّوَارِبِ وَإِعْفَاءِ اللِّحَى . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَأَبُو بَكْرِ بْنُ نَافِعٍ هُوَ مَوْلَى ابْنِ عُمَرَ ثِقَةٌ وَعُمَرُ بْنُ نَافِعٍ ثِقَةٌ وَعَبْدُ اللَّهِ بْنُ نَافِعٍ مَوْلَى ابْنِ عُمَرَ يُضَعَّفُ .
Бизга ал-Ансорий ривоят қилди, у деди: бизга Маън ривоят қилди, у деди: бизга Молик ривоят қилди, Абу Бакр ибн Нофедан, у отасидан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизни мўйловларни калта қирқиш ва соқолларни қўйиб юборишга буюрдилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Абу Бакр ибн Нофе эса Ибн Умарнинг озод қилинган қули бўлиб, сиқадир (ишончли); Умар ибн Нофе ҳам сиқадир; Абдуллоҳ ибн Нофе — Ибн Умарнинг озод қилинган қули эса заиф саналади.
حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْمَخْزُومِيُّ، وَغَيْرُ، وَاحِدٍ، قَالُوا حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عن عَبَّادِ بْنِ تَمِيمٍ، عَنْ عَمِّهِ، أَنَّهُ رَأَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم مُسْتَلْقِيًا فِي الْمَسْجِدِ وَاضِعًا إِحْدَى رِجْلَيْهِ عَلَى الأُخْرَى . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَعَمُّ عَبَّادِ بْنِ تَمِيمٍ هُوَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ زَيْدِ بْنِ عَاصِمٍ الْمَازِنِيُّ .
Бизга Саид ибн Абдурраҳмон ал-Махзумий ва бошқа бир неча (рови) ривоят қилдилар, улар дедилар: бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, аз-Зуҳрийдан, у Аббод ибн Тамимдан, у амакисидан (ривоят қилдики), у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни масжидда чалқанча ётган ҳолда, бир оёқларини иккинчисининг устига қўйган ҳолда кўрди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Аббод ибн Тамимнинг амакиси эса Абдуллоҳ ибн Зайд ибн Осим ал-Мозинийдир.
حَدَّثَنَا عُبَيْدُ بْنُ أَسْبَاطِ بْنِ مُحَمَّدٍ الْقُرَشِيُّ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ التَّيْمِيُّ، عَنْ خِدَاشٍ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا اسْتَلْقَى أَحَدُكُمْ عَلَى ظَهْرِهِ فَلاَ يَضَعْ إِحْدَى رِجْلَيْهِ عَلَى الأُخْرَى " . هَذَا حَدِيثٌ رَوَاهُ غَيْرُ وَاحِدٍ عَنْ سُلَيْمَانَ التَّيْمِيِّ . وَلاَ يُعْرَفُ خِدَاشٌ هَذَا مَنْ هُوَ وَقَدْ رَوَى لَهُ سُلَيْمَانُ التَّيْمِيُّ غَيْرَ حَدِيثٍ .
Бизга Убайд ибн Асбот ибн Муҳаммад ал-Қураший ривоят қилди, у деди: бизга отам ривоят қилди, у деди: бизга Сулаймон ат-Таймий ривоят қилди, Хидошдан, у Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бирингиз орқасига чалқанча ётса, бир оёғини иккинчисининг устига қўймасин,» дедилар. Бу ҳадисни Сулаймон ат-Таймийдан бир неча (рови) ривоят қилган. Бу Хидош кимлиги эса маълум эмас; Сулаймон ат-Таймий ундан биттадан зиёд ҳадис ривоят қилган.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَهَى عَنِ اشْتِمَالِ الصَّمَّاءِ وَالاِحْتِبَاءِ فِي ثَوْبٍ وَاحِدٍ وَأَنْ يَرْفَعَ الرَّجُلُ إِحْدَى رِجْلَيْهِ عَلَى الأُخْرَى وَهُوَ مُسْتَلْقٍ عَلَى ظَهْرِهِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) иштимолус-саммодан (кийимга бутунлай ўралиб олишдан), битта кийимда иҳтибодан (тиззаларни боғлаб ўтиришдан) ва кишининг орқасига чалқанча ётган ҳолда бир оёғини иккинчисининг устига кўтариб қўйишидан қайтардилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا عَبْدَةُ بْنُ سُلَيْمَانَ، وَعَبْدُ الرَّحِيمِ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرٍو، حَدَّثَنَا أَبُو سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ رَأَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم رَجُلاً مُضْطَجِعًا عَلَى بَطْنِهِ فَقَالَ " إِنَّ هَذِهِ ضَجْعَةٌ لاَ يُحِبُّهَا اللَّهُ " . وَفِي الْبَابِ عَنْ طِهْفَةَ وَابْنِ عُمَرَ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَرَوَى يَحْيَى بْنُ أَبِي كَثِيرٍ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ أَبِي سَلَمَةَ عَنْ يَعِيشَ بْنِ طِهْفَةَ عَنْ أَبِيهِ وَيُقَالُ طِخْفَةُ وَالصَّحِيحُ طِهْفَةُ . وَقَالَ بَعْضُ الْحُفَّاظِ الصَّحِيحُ طِخْفَةُ وَيُقَالُ طِغْفَةُ . يَعِيشُ هُوَ مِنَ الصَّحَابَةِ .
Бизга Абу Курайб ривоят қилди, у деди: бизга Абда ибн Сулаймон ва Абдураҳим ривоят қилдилар, Муҳаммад ибн Амрдан, у деди: бизга Абу Салама ривоят қилди, Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қорнининг устига юзтубан ётган бир кишини кўриб: «Албатта, бу шундай ётишки, Аллаҳ уни яхши кўрмайди,» дедилар. Бу бобда Тиҳфа ва Ибн Умардан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадисни Яҳё ибн Абу Касир Абу Саламадан, у Яийш ибн Тиҳфадан, у отасидан (ривоят қилиб) келтирган. «Тихфа» ҳам дейилади, саҳиҳи эса «Тиҳфа»дир. Баъзи ҳофизлар: «саҳиҳи Тихфа ва Тиғфа ҳам дейилади,» дедилар. Яийш эса саҳобалардандир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا بَهْزُ بْنُ حَكِيمٍ، حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ جَدِّي، قَالَ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ عَوْرَاتُنَا مَا نَأْتِي مِنْهَا وَمَا نَذَرُ قَالَ " احْفَظْ عَوْرَتَكَ إِلاَّ مِنْ زَوْجَتِكَ أَوْ مِمَّا مَلَكَتْ يَمِينُكَ " . فَقَالَ الرَّجُلُ يَكُونُ مَعَ الرَّجُلِ قَالَ " إِنِ اسْتَطَعْتَ أَنْ لاَ يَرَاهَا أَحَدٌ فَافْعَلْ " . قُلْتُ وَالرَّجُلُ يَكُونُ خَالِيًا . قَالَ " فَاللَّهُ أَحَقُّ أَنْ يُسْتَحْيَا مِنْهُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ . وَجَدُّ بَهْزٍ اسْمُهُ مُعَاوِيَةُ بْنُ حَيْدَةَ الْقُشَيْرِيُّ وَقَدْ رَوَى الْجُرَيْرِيُّ عَنْ حَكِيمِ بْنِ مُعَاوِيَةَ وَهُوَ وَالِدُ بَهْزٍ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, у деди: бизга Баҳз ибн Ҳаким ривоят қилди, у деди: менга отам ривоят қилди, бобомдан (ривоят қилдики), у деди: мен: «Эй Расулуллаҳ, авратларимиздан қайсисини (очишга рухсат этилган) ҳолда келамиз ва қайсисини тарк этамиз?» дедим. У: «Авратингни сақла, фақат аёлинг ёки қўл остингдаги (чўри)дан бошқасидан,» дедилар. Ҳалиги киши: «Киши (бошқа) киши билан бирга бўлса-чи?» деди. У: «Агар уни ҳеч ким кўрмаслигига қодир бўлсанг, шундай қил,» дедилар. Мен: «Киши ёлғиз бўлса-чи?» дедим. У: «Аллаҳ Ундан уялишга энг ҳақлидир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир. Баҳзнинг бобосининг исми Муовия ибн Ҳайда ал-Қушайрийдир. Ал-Журайрий эса Ҳаким ибн Муовиядан ривоят қилган, у Баҳзнинг отасидир.
حَدَّثَنَا عَبَّاسُ بْنُ مُحَمَّدٍ الدُّورِيُّ الْبَغْدَادِيُّ، حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ الْكُوفِيُّ، أَخْبَرَنَا إِسْرَائِيلُ، عَنْ سِمَاكِ بْنِ حَرْبٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ، قَالَ رَأَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم مُتَّكِئًا عَلَى وِسَادَةٍ عَلَى يَسَارِهِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ وَرَوَى غَيْرُ وَاحِدٍ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ إِسْرَائِيلَ عَنْ سِمَاكٍ عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَ رَأَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم مُتَّكِئًا عَلَى وِسَادَةٍ . وَلَمْ يَذْكُرْ عَلَى يَسَارِهِ .
Бизга Аббос ибн Муҳаммад ад-Дурий ал-Бағдодий ривоят қилди, у деди: бизга Ишоқ ибн Мансур ал-Куфий ривоят қилди, у деди: бизга Исроил хабар берди, Симок ибн Ҳарбдан, у Жобир ибн Самурадан (ривоят қилдики), у деди: мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни чап томонларига ёстиққа суянган ҳолда кўрдим. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир. Бу ҳадисни бир неча (рови) Исроилдан, у Симокдан, у Жобир ибн Самурадан: «Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни ёстиққа суянган ҳолда кўрдим,» деб ривоят қилган ва «чап томонларига» деганини зикр қилмаган.
حَدَّثَنَا يُوسُفُ بْنُ عِيسَى، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ إِسْرَائِيلَ، عَنْ سِمَاكِ بْنِ حَرْبٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ، قَالَ رَأَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم مُتَّكِئًا عَلَى وِسَادَةٍ . هَذَا حَدِيثٌ صَحِيحٌ .
Бизга Юсуф ибн Исо ривоят қилди, у деди: бизга Вакииъ ривоят қилди, Исроилдан, у Симок ибн Ҳарбдан, у Жобир ибн Самурадан (ривоят қилдики), у деди: мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни ёстиққа суянган ҳолда кўрдим. Бу ҳадис саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ رَجَاءٍ، عَنْ أَوْسِ بْنِ ضَمْعَجٍ، عَنْ أَبِي مَسْعُودٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ يُؤَمُّ الرَّجُلُ فِي سُلْطَانِهِ وَلاَ يُجْلَسُ عَلَى تَكْرِمَتِهِ فِي بَيْتِهِ إِلاَّ بِإِذْنِهِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, у деди: бизга Абу Муовия ривоят қилди, ал-Аъмашдан, у Исмоил ибн Ражодан, у Авс ибн Замъаждан, у Абу Масъуддан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Киши (бошқа) кишининг ҳукмронлик (жой)ида унга имом бўлмайди ва унинг уйида (фақат) ўзига аталган ҳурматли ўрнига унинг изнисиз ўтирилмайди,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا أَبُو عَمَّارٍ الْحُسَيْنُ بْنُ حُرَيْثٍ، حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ الْحُسَيْنِ بْنِ وَاقِدٍ، حَدَّثَنِي أَبِي، حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ بُرَيْدَةَ، قَالَ سَمِعْتُ أَبِي بُرَيْدَةَ، يَقُولُ بَيْنَمَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَمْشِي إِذْ جَاءَهُ رَجُلٌ وَمَعَهُ حِمَارٌ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ ارْكَبْ . وَتَأَخَّرَ الرَّجُلُ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لأَنْتَ أَحَقُّ بِصَدْرِ دَابَّتِكَ إِلاَّ أَنْ تَجْعَلَهُ لِي " . قَالَ قَدْ جَعَلْتُهُ لَكَ . قَالَ فَرَكِبَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَفِي الْبَابِ عَنْ قَيْسِ بْنِ سَعْدِ بْنِ عُبَادَةَ .
Бизга Абу Аммор ал-Ҳусайн ибн Ҳурайс ривоят қилди, у деди: бизга Али ибн ал-Ҳусайн ибн Воқид ривоят қилди, у деди: менга отам ривоят қилди, у деди: менга Абдуллоҳ ибн Бурайда ривоят қилди, у деди: мен отам Бурайдани: «Бир куни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) йўлда кетаётган эдилар, шу пайт бир киши эшаги билан келиб: «Ё Расулаллоҳ, мининг,» деди ва ўзи орқага чекинди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, уловингнинг олди қисмига сен ҳақлироқсан, магар уни менга (ўз хоҳишинг билан) беришинг бўлса, бошқа гап,» дедилар. У: «Мен уни сизга бердим,» деди. (Бурайда) деди: «Шунда у (Набий) миндилар.» деганини эшитдим. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис бу йўл (санад) жиҳатидан ҳасан ғарибдир. Бу бобда Қайс ибн Саъд ибн Убодадан ҳам (ривоят) бор.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُنْكَدِرِ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " هَلْ لَكُمْ أَنْمَاطٌ " . قُلْتُ وَأَنَّى تَكُونُ لَنَا أَنْمَاطٌ قَالَ " أَمَا إِنَّهَا سَتَكُونُ لَكُمْ أَنْمَاطٌ " . قَالَ فَأَنَا أَقُولُ لاِمْرَأَتِي أَخِّرِي عَنِّي أَنْمَاطَكِ فَتَقُولُ أَلَمْ يَقُلِ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " إِنَّهَا سَتَكُونُ لَكُمْ أَنْمَاطٌ " . قَالَ فَأَدَعُهَا . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраҳмон ибн Маҳдий ривоят қилди, у деди: бизга Суфён, Муҳаммад ибн ал-Мункадирдан, у Жобирдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сизларда гиламлар борми?» дедилар. Мен: «Бизда гиламлар қаёқдан бўлсин?» дедим. У: «Албатта, сизларда гиламлар бўлади,» дедилар. (Жобир) деди: «Энди мен хотинимга: «Гиламларингни мендан нари қил,» дейман, у эса: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, сизларда гиламлар бўлади,» демаганмидилар?» дейди. Шунда мен уни қўйиб юбораман.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا عَبَّاسٌ الْعَنْبَرِيُّ بْنُ عَبْدِ الْعَظِيمِ، حَدَّثَنَا النَّضْرُ بْنُ مُحَمَّدٍ، هُوَ الْجُرَشِيُّ الْيَمَامِيُّ حَدَّثَنَا عِكْرِمَةُ بْنُ عَمَّارٍ، عَنْ إِيَاسِ بْنِ سَلَمَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ لَقَدْ قُدْتُ نَبِيَّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَالْحَسَنَ وَالْحُسَيْنَ عَلَى بَغْلَتِهِ الشَّهْبَاءِ حَتَّى أَدْخَلْتُهُ حُجْرَةَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم هَذَا قُدَّامُهُ وَهَذَا خَلْفُهُ . وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ جَعْفَرٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ .
Бизга Аббос ал-Анбарий ибн Абдулазим ривоят қилди, у деди: бизга ан-Назр ибн Муҳаммад — у ал-Жураший ал-Ямамийдир — ривоят қилди, у деди: бизга Икрима ибн Аммор, Иёс ибн Саламадан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Аллоҳнинг Набийсини (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Ҳасан ва Ҳусайн билан бирга уларнинг кулранг хачирида — буни олдида, унисини орқасида (ўтирган ҳолда) — Набийнинг (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳужрасига киритгунимча етаклаб бордим.» Бу бобда Ибн Аббос ва Абдуллоҳ ибн Жаъфардан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис бу йўл (санад) жиҳатидан ҳасан саҳиҳ ғарибдир.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، أَخْبَرَنَا يُونُسُ بْنُ عُبَيْدٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ أَبِي زُرْعَةَ بْنِ عَمْرِو بْنِ جَرِيرٍ، عَنْ جَرِيرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ سَأَلْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ نَظْرَةِ الْفَجْأَةِ فَأَمَرَنِي أَنْ أَصْرِفَ بَصَرِي . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَأَبُو زُرْعَةَ بْنُ عَمْرٍو اسْمُهُ هَرِمٌ .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, у деди: бизга Ҳушайм ривоят қилди, у деди: бизга Юнус ибн Убайд хабар берди, Амр ибн Саиддан, у Абу Зуръа ибн Амр ибн Жарирдан, у Жарир ибн Абдуллоҳ(розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Расулуллоҳдан (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тасодифий назар (тўсатдан кўзи тушиши) ҳақида сўрадим. Шунда У менга назаримни буришни буюрдилар.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Абу Зуръа ибн Амрнинг исми Ҳарим.
حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، أَخْبَرَنَا شَرِيكٌ، عَنْ أَبِي رَبِيعَةَ، عَنِ ابْنِ بُرَيْدَةَ، عَنْ أَبِيهِ، رَفَعَهُ قَالَ " يَا عَلِيُّ لاَ تُتْبِعِ النَّظْرَةَ النَّظْرَةَ فَإِنَّ لَكَ الأُولَى وَلَيْسَتْ لَكَ الآخِرَةُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ شَرِيكٍ .
Бизга Али ибн Ҳужр ривоят қилди, у деди: бизга Шарик хабар берди, Абу Рабиадан, у Ибн Бурайдадан, у отасидан (ривоят қилди ва уни Набийга марфуъ қилиб) деди: «(Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам:) «Эй Али, назар кетидан назар (ташлама). Чунки биринчиси (беихтиёр кўз тушиши) сенга (кечирилади), аммо кейингиси сенга (мубоҳ) эмас,» дедилар.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир, биз уни фақат Шарикнинг ҳадисидан биламиз.
حَدَّثَنَا سُوَيْدٌ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ، أَخْبَرَنَا يُونُسُ بْنُ يَزِيدَ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ نَبْهَانَ، مَوْلَى أُمِّ سَلَمَةَ أَنَّهُ حَدَّثَهُ أَنَّ أُمَّ سَلَمَةَ حَدَّثَتْهُ أَنَّهَا، كَانَتْ عِنْدَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَمَيْمُونَةُ قَالَتْ فَبَيْنَا نَحْنُ عِنْدَهُ أَقْبَلَ ابْنُ أُمِّ مَكْتُومٍ فَدَخَلَ عَلَيْهِ وَذَلِكَ بَعْدَ مَا أُمِرْنَا بِالْحِجَابِ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " احْتَجِبَا مِنْهُ " . فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَلَيْسَ هُوَ أَعْمَى لاَ يُبْصِرُنَا وَلاَ يَعْرِفُنَا فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَفَعَمْيَاوَانِ أَنْتُمَا أَلَسْتُمَا تُبْصِرَانِهِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Сувайд ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллоҳ ривоят қилди, у деди: бизга Юнус ибн Язид хабар берди, Ибн Шиҳобдан, у Умму Саламанинг озод қилинган қули Набҳондан (ривоят қилдики), унга Умму Салама(розияллаҳу анҳо) ривоят қилиб (айтишича), у ва Маймуна Расулуллоҳнинг (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурида эдилар. У (Умму Салама) деди: «Биз Унинг ҳузурида турганимизда Ибн Умму Мактум келди ва Унинг олдига кирди. Бу бизга ҳижоб (парда) буюрилганидан кейин (содир бўлган) эди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ундан тўсилинглар,» дедилар. Мен: «Ё Расулаллоҳ, у кўр-ку, бизни кўрмайди ва танимайди-ку?» дедим. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сизлар икковингиз кўрмисиз? Сизлар уни кўриб турибсизлар-ку?» дедилар.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ، أَخْبَرَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الْحَكَمِ، عَنْ ذَكْوَانَ، عَنْ مَوْلَى، عَمْرِو بْنِ الْعَاصِي أَنَّ عَمْرَو بْنَ الْعَاصِي، أَرْسَلَهُ إِلَى عَلِيٍّ يَسْتَأْذِنُهُ عَلَى أَسْمَاءَ بِنْتِ عُمَيْسٍ فَأَذِنَ لَهُ حَتَّى إِذَا فَرَغَ مِنْ حَاجَتِهِ سَأَلَ الْمَوْلَى عَمْرَو بْنَ الْعَاصِي عَنْ ذَلِكَ فَقَالَ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَهَانَا أَنْ نَدْخُلَ عَلَى النِّسَاءِ بِغَيْرِ إِذْنِ أَزْوَاجِهِنَّ . وَفِي الْبَابِ عَنْ عُقْبَةَ بْنِ عَامِرٍ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو وَجَابِرٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Сувайд ибн Наср ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллоҳ ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба хабар берди, ал-Ҳакамдан, у Заквондан, у Амр ибн ал-Ос(розияллаҳу анҳу)нинг озод қилинган қулидан (ривоят қилдики), Амр ибн ал-Ос уни Алига, Асмо бинт Умайснинг олдига киришга изн сўраб юборди, у (Али) унга изн берди. У ҳожатини битиргач, қул Амр ибн ал-Осдан бу ҳақда сўради. Шунда у (Амр): «Албатта, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизни аёлларнинг олдига эрларининг изнисиз киришдан қайтарган эдилар,» деди. Бу бобда Уқба ибн Омир, Абдуллоҳ ибн Амр ва Жобирдан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى الصَّنْعَانِيُّ، حَدَّثَنَا الْمُعْتَمِرُ بْنُ سُلَيْمَانَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي عُثْمَانَ، عَنْ أُسَامَةَ بْنِ زَيْدٍ، وَسَعِيدِ بْنِ زَيْدِ بْنِ عَمْرِو بْنِ نُفَيْلٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَا تَرَكْتُ بَعْدِي فِي النَّاسِ فِتْنَةً أَضَرَّ عَلَى الرِّجَالِ مِنَ النِّسَاءِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رَوَى هَذَا الْحَدِيثَ غَيْرُ وَاحِدٍ مِنَ الثِّقَاتِ عَنْ سُلَيْمَانَ التَّيْمِيِّ عَنْ أَبِي عُثْمَانَ عَنْ أُسَامَةَ بْنِ زَيْدٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَلَمْ يَذْكُرُوا فِيهِ عَنْ سَعِيدِ بْنِ زَيْدِ بْنِ عَمْرِو بْنِ نُفَيْلٍ وَلاَ نَعْلَمُ أَحَدًا قَالَ عَنْ أُسَامَةَ بْنِ زَيْدٍ وَسَعِيدِ بْنِ زَيْدٍ غَيْرَ الْمُعْتَمِرِ . وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي سَعِيدٍ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдулаъло ас-Санъоний ривоят қилди, у деди: бизга ал-Муътамир ибн Сулаймон ривоят қилди, отасидан, у Абу Усмондан, у Усома ибн Зайд ва Саид ибн Зайд ибн Амр ибн Нуфайл(розияллаҳу анҳумо)дан, улар Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдиларки), У: «Мендан кейин одамлар орасида эркакларга аёллардан кўра зарарлироқ бирон фитнани қолдирмадим,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бу ҳадисни бир нечта ишончли (рови) Сулаймон ат-Таймийдан, у Абу Усмондан, у Усома ибн Зайддан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилиб, унда Саид ибн Зайд ибн Амр ибн Нуфайлни зикр қилмаганлар. Биз ал-Муътамирдан бошқа ҳеч ким «Усома ибн Зайд ва Саид ибн Зайддан» деганини билмаймиз. Бу бобда Абу Саиддан ҳам (ривоят) бор.
حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ سُلَيْمَانَ التَّيْمِيِّ، عَنْ أَبِي عُثْمَانَ، عَنْ أُسَامَةَ بْنِ زَيْدٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَهُ .
Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, у деди: бизга Суфён, Сулаймон ат-Таймийдан, у Абу Усмондан, у Усома ибн Зайддан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга ўхшаш (ҳадис) ривоят қилди.
حَدَّثَنَا سُوَيْدٌ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ، أَخْبَرَنَا يُونُسُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، أَخْبَرَنَا حُمَيْدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَنَّهُ سَمِعَ مُعَاوِيَةَ، بِالْمَدِينَةِ يَخْطُبُ يَقُولُ أَيْنَ عُلَمَاؤُكُمْ يَا أَهْلَ الْمَدِينَةِ إِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَنْهَى عَنْ هَذِهِ الْقُصَّةِ وَيَقُولُ " إِنَّمَا هَلَكَتْ بَنُو إِسْرَائِيلَ حِينَ اتَّخَذَهَا نِسَاؤُهُمْ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رُوِيَ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ عَنْ مُعَاوِيَةَ .
Бизга Сувайд ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллоҳ хабар берди, у деди: бизга Юнус хабар берди, аз-Зуҳрийдан, у деди: бизга Ҳумайд ибн Абдурраҳмон хабар берди, у Мадинада Муовиянинг хутба қилиб туриб: «Эй Мадина аҳли, олимларингиз қани? Албатта, мен Расулуллоҳни (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бу (соч) парчасидан қайтариб: «Бани Исроил фақат уларнинг аёллари буни (одат) қилиб олганларида ҳалок бўлдилар,» деганларини эшитдим,» деганини эшитди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бу (ҳадис) Муовиядан бир неча йўл билан ривоят қилинган.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا عَبِيدَةُ بْنُ حُمَيْدٍ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ عَلْقَمَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم لَعَنَ الْوَاشِمَاتِ وَالْمُسْتَوْشِمَاتِ وَالْمُتَنَمِّصَاتِ مُبْتَغِيَاتٍ لِلْحُسْنِ مُغَيِّرَاتٍ خَلْقَ اللَّهِ . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رَوَاهُ شُعْبَةُ وَغَيْرُ وَاحِدٍ مِنَ الأَئِمَّةِ عَنْ مَنْصُورٍ .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, у деди: бизга Абида ибн Ҳумайд ривоят қилди, Мансурдан, у Иброҳимдан, у Алқамадан, у Абдуллоҳ(розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) гўзалликни истаб Аллоҳнинг яратганини ўзгартирган ҳолда татуировка (тату) қилувчи ва татуировка қилдирувчи, ҳамда (юз ва қошларидан) тук юлгувчи аёлларни лаънатладилар. У (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бу (ҳадис)ни Шуъба ва имомлардан бир нечтаси Мансурдан ривоят қилганлар.
حَدَّثَنَا سُوَيْدٌ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لَعَنَ اللَّهُ الْوَاصِلَةَ وَالْمُسْتَوْصِلَةَ وَالْوَاشِمَةَ وَالْمُسْتَوْشِمَةَ " . قَالَ نَافِعٌ الْوَشْمُ فِي اللِّثَةِ . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَفِي الْبَابِ عَنْ عَائِشَةَ وَمَعْقِلِ بْنِ يَسَارٍ وَأَسْمَاءَ بِنْتِ أَبِي بَكْرٍ وَابْنِ عَبَّاسٍ .
Бизга Сувайд ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн ал-Муборак хабар берди, Убайдуллоҳ ибн Умардан, у Нофиъдан, у Ибн Умар(розияллаҳу анҳумо)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), У: «Аллоҳ сочга соч улайдиган ва соч улдирадиган, ҳамда татуировка қиладиган ва татуировка қилдирадиган аёлни лаънатлади,» дедилар. Нофиъ деди: «Татуировка милкка (қилинади).» У (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бу бобда Оиша, Маъқил ибн Ясор, Асмо бинт Абу Бакр ва Ибн Аббосдан ҳам (ривоят) бор.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَهُ وَلَمْ يَذْكُرْ فِيهِ يَحْيَى قَوْلَ نَافِعٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, у деди: бизга Убайдуллоҳ ибн Умар ривоят қилди, Нофиъдан, у Ибн Умардан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга ўхшаш (ҳадис) ривоят қилди, аммо Яҳё унда Нофиънинг сўзини зикр қилмади. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ الطَّيَالِسِيُّ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، وَهَمَّامٌ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ لَعَنَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الْمُتَشَبِّهَاتِ بِالرِّجَالِ مِنَ النِّسَاءِ وَالْمُتَشَبِّهِينَ بِالنِّسَاءِ مِنَ الرِّجَالِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Довуд ат-Таёлисий ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ва Ҳаммом, Қатодадан, у Икримадан, у Ибн Аббос(розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдиларки), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) аёллардан эркакларга ўхшашга уринганларини ва эркаклардан аёлларга ўхшашга уринганларини лаънатладилар.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْخَلاَّلُ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي كَثِيرٍ، وَأَيُّوبَ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ لَعَنَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الْمُخَنَّثِينَ مِنَ الرِّجَالِ وَالْمُتَرَجِّلاَتِ مِنَ النِّسَاءِ . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَفِي الْبَابِ عَنْ عَائِشَةَ .
Бизга ал-Ҳасан ибн Али ал-Халллол ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, у деди: бизга Маъмар хабар берди, Яҳё ибн Абу Касир ва Айюбдан, улар Икримадан, у Ибн Аббос(розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) эркаклардан хотинсифатларни (муханнасларни) ва аёллардан эркаксифатларни лаънатладилар.» У (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бу бобда Оишадан ҳам (ривоят) бор.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ الْقَطَّانُ، عَنْ ثَابِتِ بْنِ عِمَارَةَ الْحَنَفِيِّ، عَنْ غُنَيْمِ بْنِ قَيْسٍ، عَنْ أَبِي مُوسَى، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " كُلُّ عَيْنٍ زَانِيَةٌ وَالْمَرْأَةُ إِذَا اسْتَعْطَرَتْ فَمَرَّتْ بِالْمَجْلِسِ فَهِيَ كَذَا وَكَذَا يَعْنِي زَانِيَةً " . وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Саид ал-Қаттон ривоят қилди, Собит ибн Имора ал-Ҳанафийдан, у Ғунайм ибн Қайсдан, у Абу Мусодан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), У: «Ҳар бир кўз зинокордир. Аёл атир суртиниб, мажлис (йиғин) ёнидан ўтса, у ана шундай ва ана шундай — яъни зинокордир,» дедилар. Бу бобда Абу Ҳурайрадан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ الْحَفَرِيُّ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنِ الْجُرَيْرِيِّ، عَنْ أَبِي نَضْرَةَ، عَنْ رَجُلٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " طِيبُ الرِّجَالِ مَا ظَهَرَ رِيحُهُ وَخَفِيَ لَوْنُهُ وَطِيبُ النِّسَاءِ مَا ظَهَرَ لَوْنُهُ وَخَفِيَ رِيحُهُ " .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Довуд ал-Ҳафарий ривоят қилди, Суфёндан, у ал-Журайрийдан, у Абу Назрадан, у бир кишидан, у Абу Ҳурайра(розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Эркакларнинг атри — ҳиди билиниб, ранги яширин бўлганидир; аёлларнинг атри эса — ранги кўриниб, ҳиди яширин бўлганидир,» дедилар.
Бошқа бир санад билан маънода шунга ўхшаш (ривоят).
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرٍ الْحَنَفِيُّ، عَنْ سَعِيدٍ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنِ الْحَسَنِ، عَنْ عِمْرَانَ بْنِ حُصَيْنٍ، قَالَ قَالَ لِي النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ خَيْرَ طِيبِ الرَّجُلِ مَا ظَهَرَ رِيحُهُ وَخَفِيَ لَوْنُهُ وَخَيْرَ طِيبِ النِّسَاءِ مَا ظَهَرَ لَوْنُهُ وَخَفِيَ رِيحُهُ " . وَنَهَى عَنْ مِيثَرَةِ الأُرْجُوَانِ . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Абу Бакр ал-Ҳанафий ривоят қилди, Саиддан, у Қатодадан, у ал-Ҳасандан, у Имрон ибн Ҳусайндан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга: «Албатта, эркак учун атирнинг энг яхшиси ҳиди билиниб, ранги яширин бўлганидир; аёллар учун атирнинг энг яхшиси эса ранги билиниб, ҳиди яширин бўлганидир,» дедилар. Ва у (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қизил бинафша рангли майитсара (эгар ёпинчиғи)дан қайтардилар. Бу ҳадис шу йўналишдан ҳасан ғарибдир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ، حَدَّثَنَا عَزْرَةُ بْنُ ثَابِتٍ، عَنْ ثُمَامَةَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ كَانَ أَنَسٌ لاَ يَرُدُّ الطِّيبَ . وَقَالَ أَنَسٌ إِنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ لاَ يَرُدُّ الطِّيبَ . وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраҳмон ибн Маҳдий ривоят қилди, у деди: бизга Азра ибн Собит ривоят қилди, Сумома ибн Абдуллоҳдан (ривоят қилдики), у деди: Анас (розияллаҳу анҳу) атирни рад қилмас эди. Ва Анас деди: Албатта, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) атирни рад қилмас эдилар. Бу бобда Абу Ҳурайрадан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي فُدَيْكٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مُسْلِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " ثَلاَثٌ لاَ تُرَدُّ الْوَسَائِدُ وَالدُّهْنُ وَاللَّبَنُ " . الدُّهْنُ يَعْنِي بِهِ الطِّيبَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ وَعَبْدُ اللَّهِ هُوَ ابْنُ مُسْلِمِ بْنِ جُنْدَبٍ وَهُوَ مَدَنِيٌّ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Абу Фудайк ривоят қилди, Абдуллоҳ ибн Муслимдан, у отасидан, у Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Учта нарса рад қилинмайди: ёстиқлар, атир (ёғ) ва сут,» дедилар. «Ад-Дуҳн» (ёғ) деганда атирни назарда тутган. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, Абдуллоҳ эса Ибн Муслим ибн Жундабдир, у мадиналикдир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ خَلِيفَةَ أَبُو عَبْدِ اللَّهِ، - بَصْرِيٌّ - وَعَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ قَالاَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ، عَنْ حَجَّاجٍ الصَّوَّافِ، عَنْ حَنَانٍ، عَنْ أَبِي عُثْمَانَ النَّهْدِيِّ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا أُعْطِيَ أَحَدُكُمُ الرَّيْحَانَ فَلاَ يَرُدَّهُ فَإِنَّهُ خَرَجَ مِنَ الْجَنَّةِ " . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَلاَ نَعْرِفُ حَنَانًا إِلاَّ فِي هَذَا الْحَدِيثِ وَأَبُو عُثْمَانَ النَّهْدِيُّ اسْمُهُ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مُلٍّ وَقَدْ أَدْرَكَ زَمَنَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَلَمْ يَرَهُ وَلَمْ يَسْمَعْ مِنْهُ .
Бизга Муҳаммад ибн Халифа Абу Абдуллоҳ — басралик — ва Амр ибн Алий ривоят қилдилар, улар дедилар: бизга Язид ибн Зурайъ ривоят қилди, Ҳажжож ас-Саввофдан, у Ҳанондан, у Абу Усмон ан-Наҳдийдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бирортангизга райҳон берилса, уни рад қилмасин, чунки у жаннатдан чиққандир,» дедилар. У (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, уни фақат шу йўналишдан биламиз. Ва биз Ҳанонни фақат шу ҳадисда биламиз. Абу Усмон ан-Наҳдийнинг исми Абдурраҳмон ибн Муллдир. У Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) замонига етишган, лекин у кишини кўрмаган ва ундан эшитмаган.
حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ شَقِيقِ بْنِ سَلَمَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ تُبَاشِرُ الْمَرْأَةُ الْمَرْأَةَ حَتَّى تَصِفَهَا لِزَوْجِهَا كَأَنَّمَا يَنْظُرُ إِلَيْهَا " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, у деди: бизга Абу Муовия ривоят қилди, ал-Аъмашдан, у Шақиқ ибн Саламадан, у Абдуллоҳдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аёл киши бошқа аёлга (бадани) тегмасин, токи уни эрига гўё эрининг ўзига қараб турганидек тасвирлаб бергудек бўлиб қолмасин,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ أَبِي زِيَادٍ، حَدَّثَنَا زَيْدُ بْنُ حُبَابٍ، أَخْبَرَنِي الضَّحَّاكُ بْنُ عُثْمَانَ، أَخْبَرَنِي زَيْدُ بْنُ أَسْلَمَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ يَنْظُرُ الرَّجُلُ إِلَى عَوْرَةِ الرَّجُلِ وَلاَ تَنْظُرُ الْمَرْأَةُ إِلَى عَوْرَةِ الْمَرْأَةِ وَلاَ يُفْضِي الرَّجُلُ إِلَى الرَّجُلِ فِي الثَّوْبِ الْوَاحِدِ وَلاَ تُفْضِي الْمَرْأَةُ إِلَى الْمَرْأَةِ فِي الثَّوْبِ الْوَاحِدِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ .
Бизга Абдуллоҳ ибн Абу Зиёд ривоят қилди, у деди: бизга Зайд ибн Ҳубоб ривоят қилди, у деди: менга аз-Заҳҳок ибн Усмон хабар берди, у деди: менга Зайд ибн Аслам хабар берди, Абдурраҳмон ибн Абу Саид ал-Худрийдан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Эркак киши бошқа эркакнинг авратига қарамасин, аёл ҳам бошқа аёлнинг авратига қарамасин; эркак бошқа эркак билан бир кийим остида (яланғоч ҳолда) қовушмасин, аёл ҳам бошқа аёл билан бир кийим остида қовушмасин,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ مُعَاذٍ، وَيَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، قَالاَ حَدَّثَنَا بَهْزُ بْنُ حَكِيمٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، قَالَ قُلْتُ يَا نَبِيَّ اللَّهِ عَوْرَاتُنَا مَا نَأْتِي مِنْهَا وَمَا نَذَرُ قَالَ " احْفَظْ عَوْرَتَكَ إِلاَّ مِنْ زَوْجَتِكَ أَوْ مَا مَلَكَتْ يَمِينُكَ " . قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِذَا كَانَ الْقَوْمُ بَعْضُهُمْ فِي بَعْضٍ قَالَ " إِنِ اسْتَطَعْتَ أَنْ لاَ يَرَاهَا أَحَدٌ فَلاَ يَرَيَنَّهَا " . قَالَ قُلْتُ يَا نَبِيَّ اللَّهِ إِذَا كَانَ أَحَدُنَا خَالِيًا قَالَ " فَاللَّهُ أَحَقُّ أَنْ يَسْتَحْيِيَ مِنْهُ النَّاسُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, у деди: бизга Муоз ибн Муоз ва Язид ибн Ҳорун ривоят қилдилар, улар дедилар: бизга Баҳз ибн Ҳаким ривоят қилди, отасидан, у бобосидан (ривоят қилдики), у деди: «Эй Аллаҳнинг набийси, авратларимиздан қайсини (очсак) бўлади-ю қайсини қолдирамиз?» дедим. У: «Авратингни хотинингдан ёки қўл остингдаги (чўрингдан) бошқа(лардан) сақла,» дедилар. «Эй Расулуллаҳ, қавм бир-бирининг ичида бўлса-чи?» дедим. У: «Агар уни ҳеч ким кўрмаслигига қодир бўлсанг, ҳеч ким кўрмасин,» дедилар. «Эй Аллаҳнинг набийси, бирортамиз ёлғиз ҳолда бўлса-чи?» дедим. У: «Аллаҳ Ундан ҳаё қилинишга одамлардан кўра ҳақлироқдир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир.
حَدَّثَنَا وَاصِلُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى الْكُوفِيُّ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ آدَمَ، عَنْ إِسْرَائِيلَ، عَنْ أَبِي يَحْيَى، عَنْ مُجَاهِدٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الْفَخِذُ عَوْرَةٌ " .
Бизга Восил ибн Абдулаъло ал-Куфий ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Одам ривоят қилди, Исроилдан, у Абу Яҳёдан, у Мужоҳиддан, у Ибн Аббосдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Сон авратдир,» дедилар.
حَدَّثَنَا وَاصِلُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ آدَمَ، عَنِ الْحَسَنِ بْنِ صَالِحٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مُحَمَّدِ بْنِ عَقِيلٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ جَرْهَدٍ الأَسْلَمِيِّ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الْفَخِذُ عَوْرَةٌ " قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَفِي الْبَابِ عَنْ عَلِيٍّ وَمُحَمَّدِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ جَحْشٍ وَلِعَبْدِ اللَّهِ بْنِ جَحْشٍ صُحْبَةٌ وَلاِبْنِهِ مُحَمَّدٍ صُحْبَةٌ .
Бизга Восил ибн Абдулаъло ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Одам ривоят қилди, ал-Ҳасан ибн Солиҳдан, у Абдуллоҳ ибн Муҳаммад ибн Ақилдан, у Абдуллоҳ ибн Жарҳад ал-Асламийдан, у отасидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Сон авратдир,» дедилар. У (Термизий) деди: бу ҳадис шу йўналишдан ҳасан ғарибдир. Бу бобда Алий ва Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ибн Жаҳшдан ҳам (ривоят) бор. Абдуллоҳ ибн Жаҳшнинг суҳбати (саҳобалиги) бор, унинг ўғли Муҳаммаднинг ҳам суҳбати бор.
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْخَلاَّلُ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، أَخْبَرَنِي ابْنُ جَرْهَدٍ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم مَرَّ بِهِ وَهُوَ كَاشِفٌ عَنْ فَخِذِهِ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " غَطِّ فَخِذَكَ فَإِنَّهَا مِنَ الْعَوْرَةِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ .
Бизга ал-Ҳасан ибн Алий ал-Халлол ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, у деди: бизга Маъмар хабар берди, Абуз-Зиноддан, у деди: менга Ибн Жарҳад отасидан хабар бердики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унинг ёнидан ўтдилар, у сони очиқ ҳолда эди, шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сонингни ёп, чунки у авратдандир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا أَبُو عَامِرٍ الْعَقَدِيُّ، حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ إِلْيَاسَ، وَيُقَالُ ابْنُ إِيَاسٍ، عَنْ صَالِحِ بْنِ أَبِي حَسَّانَ، قَالَ سَمِعْتُ سَعِيدَ بْنَ الْمُسَيَّبِ، يَقُولُ إِنَّ اللَّهَ طَيِّبٌ يُحِبُّ الطَّيِّبَ نَظِيفٌ يُحِبُّ النَّظَافَةَ كَرِيمٌ يُحِبُّ الْكَرَمَ جَوَادٌ يُحِبُّ الْجُودَ فَنَظِّفُوا أُرَاهُ قَالَ أَفْنِيَتَكُمْ وَلاَ تَشَبَّهُوا بِالْيَهُودِ . قَالَ فَذَكَرْتُ ذَلِكَ لِمُهَاجِرِ بْنِ مِسْمَارٍ فَقَالَ حَدَّثَنِيهِ عَامِرُ بْنُ سَعْدِ بْنِ أَبِي وَقَّاصٍ عَنْ أَبِيهِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مِثْلَهُ إِلاَّ أَنَّهُ قَالَ نَظِّفُوا أَفْنِيَتَكُمْ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ . وَخَالِدُ بْنُ إِلْيَاسَ يُضَعَّفُ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Абу Омир ал-Ақадий ривоят қилди, у деди: бизга Холид ибн Илёс — Ибн Иёс ҳам дейилади — ривоят қилди, Солиҳ ибн Абу Ҳассондан, у деди: мен Саид ибн ал-Мусайябнинг шундай деганини эшитдим: Албатта, Аллаҳ покдир, покни севади; тозадир, тозаликни севади; карамлидир, карамни севади; сахийдир, саховатни севади. Бас, ҳовлиларингизни — деб ўйлайман шундай деганини — тоза тутинг ва яҳудийларга ўхшаманг. (Рови) деди: мен буни Муҳожир ибн Мисморга зикр қилдим, шунда у: «Буни менга Омир ибн Саъд ибн Абу Ваққос отасидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга ўхшаш ривоят қилди, фақат у: ‹Ҳовлиларингизни тоза тутинг›, деди,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир. Холид ибн Илёс заиф саналади.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ نِيْزَكَ الْبَغْدَادِيُّ، حَدَّثَنَا الأَسْوَدُ بْنُ عَامِرٍ، حَدَّثَنَا أَبُو مُحَيَّاةَ، عَنْ لَيْثٍ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِيَّاكُمْ وَالتَّعَرِّي فَإِنَّ مَعَكُمْ مَنْ لاَ يُفَارِقُكُمْ إِلاَّ عِنْدَ الْغَائِطِ وَحِينَ يُفْضِي الرَّجُلُ إِلَى أَهْلِهِ فَاسْتَحْيُوهُمْ وَأَكْرِمُوهُمْ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ وَأَبُو مُحَيَّاةَ اسْمُهُ يَحْيَى بْنُ يَعْلَى .
Бизга Аҳмад ибн Муҳаммад ибн Нийзак ал-Бағдодий ривоят қилди, у деди: бизга ал-Асвад ибн Омир ривоят қилди, у деди: бизга Абу Муҳайё ривоят қилди, Лайсдан, у Нофиъдан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Яланғоч бўлишдан сақланинг, чунки сиз билан бирга шундай (фаришталар) борки, улар сиздан фақат ҳожатхонада ва киши аҳли (хотини) билан қовушган пайтда ажралади; бас, улардан ҳаё қилинг ва уларни ҳурмат қилинг,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, уни фақат шу йўналишдан биламиз. Абу Муҳайёнинг исми Яҳё ибн Яъладир.
حَدَّثَنَا الْقَاسِمُ بْنُ دِينَارٍ الْكُوفِيُّ، حَدَّثَنَا مُصْعَبُ بْنُ الْمِقْدَامِ، عَنِ الْحَسَنِ بْنِ صَالِحٍ، عَنْ لَيْثِ بْنِ أَبِي سُلَيْمٍ، عَنْ طَاوُسٍ، عَنْ جَابِرٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ فَلاَ يَدْخُلِ الْحَمَّامَ بِغَيْرِ إِزَارٍ وَمَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ فَلاَ يُدْخِلْ حَلِيلَتَهُ الْحَمَّامَ وَمَنْ كَانَ يُؤْمِنُ بِاللَّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ فَلاَ يَجْلِسْ عَلَى مَائِدَةٍ يُدَارُ عَلَيْهَا بِالْخَمْرِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ مِنْ حَدِيثِ طَاوُسٍ عَنْ جَابِرٍ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . قَالَ مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ لَيْثُ بْنُ أَبِي سُلَيْمٍ صَدُوقٌ وَرُبَّمَا يَهِمُ فِي الشَّىْءِ . قَالَ مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ وَقَالَ أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ لَيْثٌ لاَ يُفْرَحُ بِحَدِيثِهِ كَانَ لَيْثٌ يَرْفَعُ أَشْيَاءَ لاَ يَرْفَعُهَا غَيْرُهُ فَلِذَلِكَ ضَعَّفُوهُ .
Бизга ал-Қосим ибн Динор ал-Куфий ривоят қилди, у деди: бизга Мусъаб ибн ал-Миқдом ривоят қилди, ал-Ҳасан ибн Солиҳдан, у Лайс ибн Абу Сулаймдан, у Товусдан, у Жобирдан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким Аллаҳга ва Охират кунига имон келтирса, ҳаммомга изорсиз (ёпинчиқсиз) кирмасин; ким Аллаҳга ва Охират кунига имон келтирса, аёлини ҳаммомга киритмасин; ва ким Аллаҳга ва Охират кунига имон келтирса, устида хамр (ароқ) айланаётган дастурхон ёнига ўтирмасин,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир, уни Товуснинг Жобирдан (қилган) ривоятидан фақат шу йўналишдан биламиз. Муҳаммад ибн Исмоил (Бухорий) деди: Лайс ибн Абу Сулайм саддуқ (ростгўй)дир, аммо баъзан бирор нарсада адашади. Муҳаммад ибн Исмоил деди: Аҳмад ибн Ҳанбал: ‹Лайснинг ҳадисидан хурсанд бўлинмайди; Лайс бошқалар кўтармаган нарсаларни (марфуъ қилиб) кўтарар эди, шу сабабли уни заиф санашди›, деди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ شَدَّادٍ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي عُذْرَةَ، وَكَانَ، قَدْ أَدْرَكَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم عَنْ عَائِشَةَ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم نَهَى الرِّجَالَ وَالنِّسَاءَ عَنِ الْحَمَّامَاتِ ثُمَّ رَخَّصَ لِلرِّجَالِ فِي الْمَيَازِرِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ حَمَّادِ بْنِ سَلَمَةَ وَإِسْنَادُهُ لَيْسَ بِذَاكَ الْقَائِمِ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраҳмон ибн Маҳдий ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Салама ривоят қилди, Абдуллоҳ ибн Шаддод ал-Аъраждан, у Абу Узрадан — у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га етишган эди —, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) эркаклар ва аёлларни ҳаммомлардан қайтардилар, сўнг эркакларга изорлар (ёпинчиқлар) билан рухсат бердилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадисни фақат Ҳаммод ибн Саламанинг ҳадисидан биламиз, унинг исноди унчалик мустаҳкам эмас.
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، أَنْبَأَنَا شُعْبَةُ، عَنْ مَنْصُورٍ، قَالَ سَمِعْتُ سَالِمَ بْنَ أَبِي الْجَعْدِ، يُحَدِّثُ عَنْ أَبِي الْمَلِيحِ الْهُذَلِيِّ، أَنَّ نِسَاءً، مِنْ أَهْلِ حِمْصَ أَوْ مِنْ أَهْلِ الشَّامِ دَخَلْنَ عَلَى عَائِشَةَ فَقَالَتْ أَنْتُنَّ اللاَّتِي يَدْخُلْنَ نِسَاؤُكُنَّ الْحَمَّامَاتِ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَا مِنِ امْرَأَةٍ تَضَعُ ثِيَابَهَا فِي غَيْرِ بَيْتِ زَوْجِهَا إِلاَّ هَتَكَتِ السِّتْرَ بَيْنَهَا وَبَيْنَ رَبِّهَا " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Довуд ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба хабар берди, Мансурдан, у деди: мен Солим ибн Абул-Жаъднинг Абул-Малиҳ ал-Ҳузалийдан ривоят қилиб айтганини эшитдим: Ҳимс аҳлидан ёки Шом аҳлидан аёллар Оиша (розияллаҳу анҳо)нинг олдига киришди. Шунда у: «Аёлларингиз ҳаммомларга кирадиган(лар) сизлармисиз? Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): ‹Қайси аёл ўз эрининг уйидан бошқа жойда кийимини ечса, албатта, ўзи билан Роббиси ўртасидаги пардани йиртган бўлади›, деганларини эшитганман,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир.
حَدَّثَنَا سَلَمَةُ بْنُ شَبِيبٍ، وَالْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْخَلاَّلُ، وَعَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، وَغَيْرُ، وَاحِدٍ، وَاللَّفْظُ، لِلْحَسَنِ بْنِ عَلِيٍّ قَالُوا حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ، أَنَّهُ سَمِعَ ابْنَ عَبَّاسٍ، يَقُولُ سَمِعْتُ أَبَا طَلْحَةَ، يَقُولُ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " لاَ تَدْخُلُ الْمَلاَئِكَةُ بَيْتًا فِيهِ كَلْبٌ وَلاَ صُورَةُ تَمَاثِيلَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Салама ибн Шабиб, ал-Ҳасан ибн Алий ал-Халлол, Абд ибн Ҳумайд ва бошқа бир нечта (рови) ривоят қилди — лафз ал-Ҳасан ибн Алийники —, улар дедилар: бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, у деди: бизга Маъмар хабар берди, аз-Зуҳрийдан, у Убайдуллоҳ ибн Абдуллоҳ ибн Утбадан (ривоят қилдики), у Ибн Аббоснинг шундай деганини эшитди: мен Абу Талҳанинг шундай деганини эшитдим: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ичида ит ёки тасвирлар сурати бўлган уйга фаришталар кирмайди,» деганларини эшитдим. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا رَوْحُ بْنُ عُبَادَةَ، حَدَّثَنَا مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ، عَنْ إِسْحَاقَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي طَلْحَةَ، أَنَّ رَافِعَ بْنَ إِسْحَاقَ، أَخْبَرَهُ قَالَ دَخَلْتُ أَنَا وَعَبْدُ اللَّهِ بْنُ أَبِي طَلْحَةَ، عَلَى أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ نَعُودُهُ فَقَالَ أَبُو سَعِيدٍ أَخْبَرَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّ الْمَلاَئِكَةَ لاَ تَدْخُلُ بَيْتًا فِيهِ تَمَاثِيلُ أَوْ صُورَةٌ . شَكَّ إِسْحَاقُ لاَ يَدْرِي أَيُّهُمَا قَالَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, у деди: бизга Равҳ ибн Убода ривоят қилди, у деди: бизга Молик ибн Анас ривоят қилди, Ишоқ ибн Абдуллоҳ ибн Абу Талҳадан (ривоят қилдики), Рофиъ ибн Ишоқ унга хабар бериб деди: мен ва Абдуллоҳ ибн Абу Талҳа Абу Саид ал-Худрийнинг олдига уни кўргани кирдик. Шунда Абу Саид деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга: ‹Ичида тасвирлар ёки сурат бўлган уйга фаришталар кирмайди›, деб хабар бердилар. Ишоқ шубҳа қилиб, иккисидан қайси бирини (Абу Саид) айтганини билмайди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا سُوَيْدٌ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، أَخْبَرَنَا يُونُسُ بْنُ أَبِي إِسْحَاقَ، حَدَّثَنَا مُجَاهِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَتَانِي جِبْرِيلُ فَقَالَ إِنِّي كُنْتُ أَتَيْتُكَ الْبَارِحَةَ فَلَمْ يَمْنَعْنِي أَنْ أَكُونَ دَخَلْتُ عَلَيْكَ الْبَيْتَ الَّذِي كُنْتَ فِيهِ إِلاَّ أَنَّهُ كَانَ فِي بَابِ الْبَيْتِ تِمْثَالُ الرِّجَالِ وَكَانَ فِي الْبَيْتِ قِرَامُ سِتْرٍ فِيهِ تَمَاثِيلُ وَكَانَ فِي الْبَيْتِ كَلْبٌ فَمُرْ بِرَأْسِ التِّمْثَالِ الَّذِي بِالْبَابِ فَلْيُقْطَعْ فَيَصِيرَ كَهَيْئَةِ الشَّجَرَةِ وَمُرْ بِالسِّتْرِ فَلْيُقْطَعْ وَيُجْعَلْ مِنْهُ وِسَادَتَيْنِ مُنْتَبَذَتَيْنِ يُوَطَآنِ وَمُرْ بِالْكَلْبِ فَيُخْرَجْ " . فَفَعَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَكَانَ ذَلِكَ الْكَلْبُ جَرْوًا لِلْحَسَنِ أَوِ الْحُسَيْنِ تَحْتَ نَضَدٍ لَهُ فَأَمَرَ بِهِ فَأُخْرِجَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَفِي الْبَابِ عَنْ عَائِشَةَ وَأَبِي طَلْحَةَ .
Бизга Сувайд ривоят қилди, бизга Абдуллоҳ ибн ал-Муборак хабар берди, бизга Юнус ибн Абу Ишоқ хабар берди, бизга Мужоҳид ривоят қилди, у деди: бизга Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу) ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: «Жибрил ҳузуримга келди ва деди: «Мен кеча сенинг олдингга келган эдим, лекин сен турган уйга киришимга, фақат уйнинг эшигида эркак кишиларнинг суврати борлиги, уйда эса сувратлар бўлган парда осилганлиги ва уйда ит борлиги тўсқинлик қилди. Энди эшикдаги сувратнинг бошини кесиб ташлашга буюр, токи у дарахт (шохи) шаклида бўлиб қолсин; пардани ҳам кесиб, ундан иккита оёқ остига тўшаладиган, ташлаб қўйиладиган ёстиқ қилишга буюр; итни ҳам чиқариб юборишга буюр.» Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) шундай қилдилар. У ит Ҳасан ёки Ҳусайннинг кучуги бўлиб, уларнинг бир тахти остида экан, у (Набий) буюрдилар ва у чиқариб юборилди.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бу бобда Оиша ва Абу Талҳадан ҳам (ҳадис ривоят қилинган).
حَدَّثَنَا عَبَّاسُ بْنُ مُحَمَّدٍ الْبَغْدَادِيُّ، حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، أَخْبَرَنَا إِسْرَائِيلُ، عَنْ أَبِي يَحْيَى، عَنْ مُجَاهِدٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، قَالَ مَرَّ رَجُلٌ وَعَلَيْهِ ثَوْبَانِ أَحْمَرَانِ فَسَلَّمَ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَلَمْ يَرُدَّ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم عَلَيْهِ السَّلاَمَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَمَعْنَى هَذَا الْحَدِيثِ عِنْدَ أَهْلِ الْعِلْمِ أَنَّهُمْ كَرِهُوا لُبْسَ الْمُعَصْفَرِ وَرَأَوْا أَنَّ مَا صُبِغَ بِالْحُمْرَةِ بِالْمَدَرِ أَوْ غَيْرِ ذَلِكَ فَلاَ بَأْسَ بِهِ إِذَا لَمْ يَكُنْ مُعَصْفَرًا .
Бизга Аббос ибн Муҳаммад ал-Бағдодий ривоят қилди, бизга Ишоқ ибн Мансур ривоят қилди, бизга Исроил хабар берди, Абу Яҳёдан, у Мужоҳиддан, у Абдуллоҳ ибн Амрдан (ривоят қилдики), у деди: устида иккита қизил кийим бўлган бир киши ўтиб, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га салом берди, лекин Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унинг саломига алик олмадилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис бу йўл (жиҳат)дан ҳасан ғарибдир. Бу ҳадиснинг маъноси илм аҳли наздида шуки, улар зафарон билан бўялган (муъасфар) кийим кийишни макруҳ кўрганлар; лой ёки бошқа нарса билан қизилга бўялган нарса эса, агар зафаронли бўлмаса, унда зарари йўқ деб билганлар.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ هُبَيْرَةَ بْنِ يَرِيمَ، قَالَ قَالَ عَلِيُّ بْنُ أَبِي طَالِبٍ نَهَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ خَاتِمِ الذَّهَبِ وَعَنِ الْقَسِّيِّ وَعَنِ الْمِيثَرَةِ وَعَنِ الْجَعَةِ . قَالَ أَبُو الأَحْوَصِ وَهُوَ شَرَابٌ يُتَّخَذُ بِمِصْرَ مِنَ الشَّعِيرِ . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, бизга Абул-Аҳвас ривоят қилди, Абу Ишоқдан, у Ҳубайра ибн Яриймдан (ривоят қилдики), у деди: Али ибн Абу Толиб (розияллаҳу анҳу) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) олтин узукдан, қассий (ипак)дан, мийсара (эгар ёстиғи)дан ва жаъадан қайтардилар. Абул-Аҳвас деди: у (жаъа) Мисрда арпадан тайёрланадиган бир ичимлик. У (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، وَعَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ، قَالاَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الأَشْعَثِ بْنِ سُلَيْمٍ، عَنْ مُعَاوِيَةَ بْنِ سُوَيْدِ بْنِ مُقَرِّنٍ، عَنِ الْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍ، قَالَ أَمَرَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِسَبْعٍ وَنَهَانَا عَنْ سَبْعٍ أَمَرَنَا بِاتِّبَاعِ الْجَنَازَةِ وَعِيَادَةِ الْمَرِيضِ وَتَشْمِيتِ الْعَاطِسِ وَإِجَابَةِ الدَّاعِي وَنَصْرِ الْمَظْلُومِ وَإِبْرَارِ الْقَسَمِ وَرَدِّ السَّلاَمِ وَنَهَانَا عَنْ سَبْعٍ عَنْ خَاتِمِ الذَّهَبِ أَوْ حَلْقَةِ الذَّهَبِ وَآنِيَةِ الْفِضَّةِ وَلُبْسِ الْحَرِيرِ وَالدِّيبَاجِ وَالإِسْتَبْرَقِ وَالْقَسِّيِّ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَأَشْعَثُ بْنُ سُلَيْمٍ هُوَ أَشْعَثُ بْنُ أَبِي الشَّعْثَاءِ وَأَبُو الشَّعْثَاءِ اسْمُهُ سُلَيْمُ بْنُ الأَسْوَدِ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ва Абдурраҳмон ибн Маҳдий ривоят қилиб, иккаласи деди: бизга Шуъба ривоят қилди, ал-Ашъас ибн Сулаймдан, у Муовия ибн Сувайд ибн Муқарриндан, у ал-Барў ибн Озибдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизни етти нарсага буюрдилар ва етти нарсадан қайтардилар. Бизни: жанозага эргашишга, беморни йўқлашга, акса урганга (ярҳамукаллоҳ деб) дуо қилишга, даъват этганнинг чақириғига жавоб беришга, мазлумга ёрдам беришга, қасамни рост чиқаришга (адо этишга) ва саломга алик олишга буюрдилар. Бизни етти нарсадан қайтардилар: олтин узук ёки олтин ҳалқа, кумуш идиш, ипак, дибо, истабрақ ва қассий кийишдан. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Ашъас ибн Сулайм — бу Ашъас ибн Абуш-Шаъсўдир, Абуш-Шаъсўнинг исми эса Сулайм ибн ал-Асваддир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ حَبِيبِ بْنِ أَبِي ثَابِتٍ، عَنْ مَيْمُونِ بْنِ أَبِي شَبِيبٍ، عَنْ سَمُرَةَ بْنِ جُنْدَبٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " الْبَسُوا الْبَيَاضَ فَإِنَّهَا أَطْهَرُ وَأَطْيَبُ وَكَفِّنُوا فِيهَا مَوْتَاكُمْ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ وَابْنِ عُمَرَ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, бизга Абдурраҳмон ибн Маҳдий ривоят қилди, бизга Суфён ривоят қилди, Ҳабиб ибн Абу Собитдан, у Маймун ибн Абу Шабибдан, у Самура ибн Жундабдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: «Оқ (кийим) кийинглар, чунки у энг пок ва энг ёқимлидир; ўликларингизни ҳам унда кафанланглар.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бу бобда Ибн Аббос ва Ибн Умардан ҳам (ҳадис ривоят қилинган).
حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا عَبْثَرُ بْنُ الْقَاسِمِ، عَنِ الأَشْعَثِ، وَهُوَ ابْنُ سَوَّارٍ عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ، قَالَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي لَيْلَةٍ إِضْحِيَانٍ فَجَعَلْتُ أَنْظُرُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَإِلَى الْقَمَرِ وَعَلَيْهِ حُلَّةٌ حَمْرَاءُ فَإِذَا هُوَ عِنْدِي أَحْسَنُ مِنَ الْقَمَرِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ الأَشْعَثِ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, бизга Абсар ибн ал-Қосим ривоят қилди, ал-Ашъасдан — у Ибн Саввордир — у Абу Ишоқдан, у Жобир ибн Самурадан (ривоят қилдики), у деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни ойдин бир кечада кўрдим. Мен гоҳ Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га, гоҳ ойга қарай бошладим. Устиларида қизил ҳулла (кийим) бор эди. Шунда мен учун у (Расулуллаҳ) ойдан ҳам гўзалроқ эдилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир, биз уни фақат ал-Ашъаснинг ҳадисидангина биламиз.
وَرَوَى شُعْبَةُ، وَالثَّوْرِيُّ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ الْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍ، قَالَ رَأَيْتُ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حُلَّةً حَمْرَاءَ . حَدَّثَنَا بِذَلِكَ مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ حَدَّثَنَا وَكِيعٌ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ حَدَّثَنَا مَحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ بِهَذَا . وَفِي الْحَدِيثِ كَلاَمٌ أَكْثَرُ مِنْ هَذَا . قَالَ سَأَلْتُ مُحَمَّدًا قُلْتُ لَهُ حَدِيثُ أَبِي إِسْحَاقَ عَنِ الْبَرَاءِ أَصَحُّ أَوْ حَدِيثُ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ فَرَأَى كِلاَ الْحَدِيثَيْنِ صَحِيحًا . وَفِي الْبَابِ عَنِ الْبَرَاءِ وَأَبِي جُحَيْفَةَ .
Шуъба ва ас-Саврий Абу Ишоқдан, у ал-Барў ибн Озибдан ривоят қилдиларки, у деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг устиларида қизил ҳулла (кийим) кўрдим. Буни бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, бизга Вакииъ ривоят қилди, бизга Суфён Абу Ишоқдан ривоят қилди; яна бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, бизга Шуъба Абу Ишоқдан шуни ривоят қилди. Бу ҳадисда бундан кўпроқ сўз (қисм) бор. У (Термизий) деди: мен Муҳаммад (Бухорий)дан сўраб: «Абу Ишоқнинг ал-Барўдан (ривоят қилган) ҳадиси саҳиҳроқми ёки Жобир ибн Самуранинг ҳадисими?» дедим. У иккала ҳадисни ҳам саҳиҳ деб кўрди. Бу бобда ал-Барў ва Абу Жуҳайфадан ҳам (ҳадис ривоят қилинган).
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ إِيَادِ بْنِ لَقِيطٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي رِمْثَةَ، قَالَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَعَلَيْهِ بُرْدَانِ أَخْضَرَانِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ إِيَادٍ . وَأَبُو رِمْثَةَ التَّيْمِيُّ يُقَالُ اسْمُهُ حَبِيبُ بْنُ حَيَّانَ وَيُقَالُ اسْمُهُ رِفَاعَةُ بْنُ يَثْرِبِيٍّ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, бизга Абдурраҳмон ибн Маҳдий ривоят қилди, бизга Убайдуллоҳ ибн Иёд ибн Лақит ривоят қилди, отасидан, у Абу Римсадан (ривоят қилдики), у деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни устиларида иккита яшил бурд (кийим) билан кўрдим. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир, биз уни фақат Убайдуллоҳ ибн Иёднинг ҳадисидангина биламиз. Абу Римса ат-Таймийнинг исми Ҳабиб ибн Ҳайён дейилади, яна Рифўа ибн Ясрибий деб ҳам айтилади.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ زَكَرِيَّا بْنِ أَبِي زَائِدَةَ، أَخْبَرَنِي أَبِي، عَنْ مُصْعَبِ بْنِ شَيْبَةَ، عَنْ صَفِيَّةَ بِنْتِ شَيْبَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ خَرَجَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ذَاتَ غَدَاةٍ وَعَلَيْهِ مِرْطٌ مِنْ شَعَرٍ أَسْوَدَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ صَحِيحٌ .
Бизга Аҳмад ибн Манеъ ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Закариё ибн Абу Зоида ривоят қилди, менга отам хабар берди, Мусъаб ибн Шайбадан, у Сафия бинт Шайбадан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир куни эрталаб қора жунли мирт (ридога ўхшаш кийим) ёпиниб чиқдилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғариб саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، حَدَّثَنَا عَفَّانُ بْنُ مُسْلِمٍ الصَّفَّارُ أَبُو عُثْمَانَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ حَسَّانَ، أَنَّهُ حَدَّثَتْهُ جَدَّتَاهُ، صَفِيَّةُ بِنْتُ عُلَيْبَةَ وَدُحَيْبَةُ بِنْتُ عُلَيْبَةَ حَدَّثَتَاهُ عَنْ قَيْلَةَ بِنْتِ مَخْرَمَةَ، وَكَانَتَا، رَبِيبَتَيْهَا وَقَيْلَةُ جَدَّةُ أَبِيهِمَا أُمُّ أُمِّهِ أَنَّهَا قَالَتْ قَدِمْنَا عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرَتِ الْحَدِيثَ بِطُولِهِ حَتَّى جَاءَ رَجُلٌ وَقَدِ ارْتَفَعَتِ الشَّمْسُ فَقَالَ السَّلاَمُ عَلَيْكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " وَعَلَيْكَ السَّلاَمُ وَرَحْمَةُ اللَّهِ " . وَعَلَيْهِ تَعْنِي النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم - أَسْمَالُ مُلَيَّتَيْنِ كَانَتَا بِزَعْفَرَانٍ وَقَدْ نَفَضَتَا وَمَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم عُسَيْبُ نَخْلَةٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ قَيْلَةَ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ حَسَّانَ .
Бизга Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди, бизга Аффон ибн Муслим ас-Саффор Абу Усмон ривоят қилди, бизга Абдуллоҳ ибн Ҳассон ривоят қилиб, унга икки бувиси — Сафия бинт Улайба ва Дуҳайба бинт Улайба — ривоят қилганларини айтди; улар иккиси Қайла бинт Махрамадан ривоят қилдилар — улар иккиси унинг (Қайланинг) ўгай қизлари эди ва Қайла уларнинг оталарининг бувиси, яъни онасининг онаси эди — у (Қайла) деди: биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурига келдик. Сўнг у ҳадисни тўлиқ баён қилди, ҳатто қуёш кўтарилганида бир киши келиб: «Ассалому алайка, эй Расулуллаҳ!» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ва алайкас-салому вараҳматуллаҳ,» дедилар. Унинг — яъни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг — устиларида зафарон билан бўялган, ранги ўчиб кетган иккита эски (жун) кийим бор эди ва Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга хурмо шохидан (ясалган таёқ) бор эди. Абу Исо (Термизий) деди: Қайланинг ҳадисини биз фақат Абдуллоҳ ибн Ҳассоннинг ҳадисидангина биламиз.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، قَالَ ح وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ، عَنْ حَمَّادِ بْنِ زَيْدٍ، عَنْ عَبْدِ الْعَزِيزِ بْنِ صُهَيْبٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ نَهَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنِ التَّزَعْفُرِ لِلرِّجَالِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَرَوَى شُعْبَةُ، هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ إِسْمَاعِيلَ ابْنِ عُلَيَّةَ، عَنْ عَبْدِ الْعَزِيزِ بْنِ صُهَيْبٍ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم نَهَى عَنِ التَّزَعْفُرِ . حَدَّثَنَا بِذَلِكَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ حَدَّثَنَا آدَمُ عَنْ شُعْبَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَمَعْنَى كَرَاهِيَةِ التَّزَعْفُرِ لِلرِّجَالِ أَنْ يَتَزَعْفَرَ الرَّجُلُ يَعْنِي أَنْ يَتَطَيَّبَ بِهِ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Зайд ривоят қилди (ва бошқа санад), яна бизга Ишоқ ибн Мансур ривоят қилди, бизга Абдурраҳмон ибн Маҳдий ривоят қилди, Ҳаммод ибн Зайддан, у Абдулазиз ибн Суҳайбдан, у Анас ибн Молик (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) эркакларнинг зафарон (билан бўяниши)дан қайтардилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Шуъба бу ҳадисни Исмоил ибн Улайядан, у Абдулазиз ибн Суҳайбдан, у Анасдан ривоят қилдики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) зафарон (билан бўяниш)дан қайтардилар. Буни бизга Абдуллоҳ ибн Абдурраҳмон ривоят қилди, бизга Одам Шуъбадан ривоят қилди. Абу Исо (Термизий) деди: эркаклар учун зафарон (билан бўяниш)ни макруҳ кўришнинг маъноси — киши ўзини зафарон билан бўяши, яъни у билан хушбўйланишидир.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، قَالَ ح وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ، عَنْ حَمَّادِ بْنِ زَيْدٍ، عَنْ عَبْدِ الْعَزِيزِ بْنِ صُهَيْبٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ نَهَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنِ التَّزَعْفُرِ لِلرِّجَالِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَرَوَى شُعْبَةُ، هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ إِسْمَاعِيلَ ابْنِ عُلَيَّةَ، عَنْ عَبْدِ الْعَزِيزِ بْنِ صُهَيْبٍ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم نَهَى عَنِ التَّزَعْفُرِ . حَدَّثَنَا بِذَلِكَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ حَدَّثَنَا آدَمُ عَنْ شُعْبَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَمَعْنَى كَرَاهِيَةِ التَّزَعْفُرِ لِلرِّجَالِ أَنْ يَتَزَعْفَرَ الرَّجُلُ يَعْنِي أَنْ يَتَطَيَّبَ بِهِ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Зайд ривоят қилди (ва бошқа санад), яна бизга Ишоқ ибн Мансур ривоят қилди, бизга Абдурраҳмон ибн Маҳдий ривоят қилди, Ҳаммод ибн Зайддан, у Абдулазиз ибн Суҳайбдан, у Анас ибн Молик (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) эркакларнинг зафарон (билан бўяниши)дан қайтардилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Шуъба бу ҳадисни Исмоил ибн Улайядан, у Абдулазиз ибн Суҳайбдан, у Анасдан ривоят қилдики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) зафарон (билан бўяниш)дан қайтардилар. Буни бизга Абдуллоҳ ибн Абдурраҳмон ривоят қилди, бизга Одам Шуъбадан ривоят қилди. Абу Исо (Термизий) деди: эркаклар учун зафарон (билан бўяниш)ни макруҳ кўришнинг маъноси — киши ўзини зафарон билан бўяши, яъни у билан хушбўйланишидир.
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ الطَّيَالِسِيُّ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ السَّائِبِ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا حَفْصِ بْنَ عُمَرَ، يُحَدِّثُ عَنْ يَعْلَى بْنِ مُرَّةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم أَبْصَرَ رَجُلاً مُتَخَلِّقًا قَالَ " اذْهَبْ فَاغْسِلْهُ ثُمَّ اغْسِلْهُ ثُمَّ لاَ تَعُدْ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ . وَقَدِ اخْتَلَفَ بَعْضُهُمْ فِي هَذَا الإِسْنَادِ عَنْ عَطَاءِ بْنِ السَّائِبِ . قَالَ عَلِيٌّ قَالَ يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ مَنْ سَمِعَ مِنْ عَطَاءِ بْنِ السَّائِبِ قَدِيمًا فَسَمَاعُهُ صَحِيحٌ وَسَمَاعُ شُعْبَةَ وَسُفْيَانَ مِنْ عَطَاءِ بْنِ السَّائِبِ صَحِيحٌ إِلاَّ حَدِيثَيْنِ عَنْ عَطَاءِ بْنِ السَّائِبِ عَنْ زَاذَانَ قَالَ شُعْبَةُ سَمِعْتُهُمَا مِنْهُ بِأَخَرَةٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى يُقَالُ إِنَّ عَطَاءَ بْنَ السَّائِبِ كَانَ فِي آخِرِ أَمْرِهِ قَدْ سَاءَ حِفْظُهُ . وَفِي الْبَابِ عَنْ عَمَّارٍ وَأَبِي مُوسَى وَأَنَسٍ وَأَبُو حَفْصٍ هُوَ أَبُو حَفْصِ بْنُ عُمَرَ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, бизга Абу Довуд ат-Таёлисий ривоят қилди, Шуъбадан, у Ато ибн ас-Соибдан (ривоят қилдики), у деди: мен Абу Ҳафс ибн Умарнинг Яъло ибн Муррадан ривоят қилиб айтганини эшитдим: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (зафарон билан) бўянган бир кишини кўриб қолдилар ва: «Бор, уни юв, сўнг яна юв, сўнг (бундай) қайтарма (қайта қилма),» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир. Улардан баъзилари бу санадда Ато ибн ас-Соиб (ривояти) борасида ихтилоф қилганлар. Алий деди: Яҳё ибн Саъид деди: ким Ато ибн ас-Соибдан илгари (эски пайтда) эшитган бўлса, унинг самўи (эшитгани) саҳиҳдир; Шуъба ва Суфённинг Ато ибн ас-Соибдан эшитгани саҳиҳдир, фақат Ато ибн ас-Соибнинг Зозондан (ривоят қилган) икки ҳадисидан ташқари; Шуъба деди: мен уларни ундан кейинроқ (охирги пайтда) эшитганман. Абу Исо (Термизий) деди: айтишларича, Ато ибн ас-Соибнинг ҳофизаси (хотираси) умрининг охирида ёмонлашган экан. Бу бобда Аммор, Абу Мусо ва Анасдан ҳам (ҳадис ривоят қилинган). Абу Ҳафс эса — бу Абу Ҳафс ибн Умардир.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ يُوسُفَ الأَزْرَقُ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ أَبِي سُلَيْمَانَ، حَدَّثَنِي مَوْلَى، أَسْمَاءَ عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ سَمِعْتُ عُمَرَ، يَذْكُرُ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ لَبِسَ الْحَرِيرَ فِي الدُّنْيَا لَمْ يَلْبَسْهُ فِي الآخِرَةِ " . وَفِي الْبَابِ عَنْ عَلِيٍّ وَحُذَيْفَةَ وَأَنَسٍ وَغَيْرِ وَاحِدٍ وَقَدْ ذَكَرْنَاهُ فِي كِتَابِ اللِّبَاسِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ قَدْ رُوِيَ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ عَنْ عُمَرَ . وَمَوْلَى أَسْمَاءَ بِنْتِ أَبِي بَكْرٍ الصِّدِّيقِ اسْمُهُ عَبْدُ اللَّهِ وَيُكْنَى أَبَا عُمَرَ وَقَدْ رَوَى عَنْهُ عَطَاءُ بْنُ أَبِي رَبَاحٍ وَعَمْرُو بْنُ دِينَارٍ .
Бизга Аҳмад ибн Манеъ ривоят қилди, бизга Ишоқ ибн Юсуф ал-Азрақ ривоят қилди, бизга Абдулмалик ибн Абу Сулаймон ривоят қилди, менга Асмонинг озод қилган қули ривоят қилди, Ибн Умардан (ривоят қилдики), у деди: мен Умар (розияллаҳу анҳу)нинг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) шундай деганларини зикр қилганини эшитдим: «Ким дунёда ипак кийса, охиратда уни киймас.» Бу бобда Али, Ҳузайфа, Анас ва бошқа бир неча кишидан ҳам (ҳадис ривоят қилинган); биз буни Либос китобида зикр қилганмиз. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир, у Умардан бир неча йўл билан ривоят қилинган. Абу Бакр ас-Сиддиқнинг қизи Асмонинг озод қилган қулининг исми Абдуллоҳ бўлиб, Абу Умар деб куня қилинади; ундан Ато ибн Абу Рабоҳ ва Амр ибн Динор ривоят қилганлар.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنِ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، عَنِ الْمِسْوَرِ بْنِ مَخْرَمَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَسَمَ أَقْبِيَةً وَلَمْ يُعْطِ مَخْرَمَةَ شَيْئًا فَقَالَ مَخْرَمَةُ يَا بُنَىَّ انْطَلِقْ بِنَا إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَانْطَلَقْتُ مَعَهُ قَالَ ادْخُلْ فَادْعُهُ لِي فَدَعَوْتُهُ لَهُ فَخَرَجَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم وَعَلَيْهِ قِبَاءٌ مِنْهَا فَقَالَ " خَبَأْتُ لَكَ هَذَا " . قَالَ فَنَظَرَ إِلَيْهِ فَقَالَ " رَضِيَ مَخْرَمَةُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَابْنُ أَبِي مُلَيْكَةَ اسْمُهُ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, бизга ал-Лайс ривоят қилди, Ибн Абу Мулайкадан, у ал-Мисвар ибн Махрамадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) баъзи тўнларни тақсимлаб, Махрамага ҳеч нарса бермадилар. Шунда Махрама: «Эй ўғлим, биз билан бирга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурига бор,» деди. Мен у билан бирга бордим. У: «Кир ва уни мен учун чақир,» деди. Мен уни (Набийни) у учун чақирдим. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) устиларида ўша тўнлардан бирини кийиб чиқдилар ва: «Буни сен учун сақлаб қўйган эдим,» дедилар. У (рови) деди: шунда у (Махрама) унга (тўнга) қаради. У (Набий): «Махрама рози бўлди,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Ибн Абу Мулайканинг исми Абдуллоҳ ибн Убайдуллоҳ ибн Абу Мулайкадир.
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ مُحَمَّدٍ الزَّعْفَرَانِيُّ، حَدَّثَنَا عَفَّانُ بْنُ مُسْلِمٍ، حَدَّثَنَا هَمَّامٌ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ شُعَيْبٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ اللَّهَ يُحِبَّ أَنْ يُرَى أَثَرُ نِعْمَتِهِ عَلَى عَبْدِهِ " . وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي الأَحْوَصِ عَنْ أَبِيهِ وَعِمْرَانَ بْنِ حُصَيْنٍ وَابْنِ مَسْعُودٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ .
Бизга ал-Ҳасан ибн Муҳаммад аз-Заъфароний ривоят қилди, бизга Аффон ибн Муслим ривоят қилди, бизга Ҳаммом ривоят қилди, Қатодадан, у Амр ибн Шуъайбдан, у отасидан, у бобосидан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: «Албатта, Аллаҳ Ўз неъматининг асари бандаси устида кўринишини яхши кўради.» Бу бобда Абул-Аҳваснинг отасидан (ривоят қилгани), шунингдек Имрон ибн Ҳусайн ва Ибн Масъуддан ҳам (ҳадис ривоят қилинган). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир.
حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ دَلْهَمِ بْنِ صَالِحٍ، عَنْ حُجَيْرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنِ ابْنِ بُرَيْدَةَ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ النَّجَاشِيَّ، أَهْدَى إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم خُفَّيْنِ أَسْوَدَيْنِ سَاذَجَيْنِ فَلَبِسَهُمَا ثُمَّ تَوَضَّأَ وَمَسَحَ عَلَيْهِمَا . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ إِنَّمَا نَعْرِفُهُ مِنْ حَدِيثِ دَلْهَمٍ وَقَدْ رَوَاهُ مُحَمَّدُ بْنُ رَبِيعَةَ عَنْ دَلْهَمٍ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, бизга Вакииъ ривоят қилди, Далҳам ибн Солиҳдан, у Ҳужайр ибн Абдуллоҳдан, у Ибн Бурайдадан, у отасидан (ривоят қилдики), Нажоший Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га иккита оддий қора махси ҳадя қилди. У (Набий) уларни кийдилар, сўнг таҳорат олиб, улар устига масаҳ қилдилар. У (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир; биз уни фақат Далҳамнинг ҳадисидангина биламиз. Буни Муҳаммад ибн Робиъа Далҳамдан ривоят қилган.
حَدَّثَنَا هَارُونُ بْنُ إِسْحَاقَ الْهَمْدَانِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدَةُ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِسْحَاقَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ شُعَيْبٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم نَهَى عَنْ نَتْفِ الشَّيْبِ وَقَالَ " إِنَّهُ نُورُ الْمُسْلِمِ " . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ قَدْ رُوِيَ عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْحَارِثِ وَغَيْرِ وَاحِدٍ عَنْ عَمْرِو بْنِ شُعَيْبٍ .
Бизга Ҳорун ибн Ишоқ ал-Ҳамдоний ривоят қилди, бизга Абда ривоят қилди, Муҳаммад ибн Ишоқдан, у Амр ибн Шуъайбдан, у отасидан, у бобосидан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) оқ сочни (оқарган тукни) юлишдан қайтардилар ва: «Албатта, у мусулмоннинг нуридир,» дедилар. У (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир; у Абдурраҳмон ибн ал-Ҳорис ва бошқа бир неча кишидан Амр ибн Шуъайбдан ривоят қилинган.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ مُوسَى، حَدَّثَنَا شَيْبَانُ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ عُمَيْرٍ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " الْمُسْتَشَارُ مُؤْتَمَنٌ " . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ . وَقَدْ رَوَى غَيْرُ وَاحِدٍ عَنْ شَيْبَانَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ النَّحْوِيِّ وَشَيْبَانُ هُوَ صَاحِبُ كِتَابٍ وَهُوَ صَحِيحُ الْحَدِيثِ وَيُكْنَى أَبَا مُعَاوِيَةَ . حَدَّثَنَا عَبْدُ الْجَبَّارِ بْنُ الْعَلاَءِ الْعَطَّارُ عَنْ سُفْيَانَ بْنِ عُيَيْنَةَ قَالَ قَالَ عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ عُمَيْرٍ إِنِّي لأُحَدِّثُ الْحَدِيثَ فَمَا أَدَعُ مِنْهُ حَرْفًا .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, у деди: бизга ал-Ҳасан ибн Мусо ривоят қилди, у деди: бизга Шайбон ривоят қилди, у Абдулмалик ибн Умайрдан, у Абу Салама ибн Абдурраҳмондан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Маслаҳат сўралган киши ишончли (омонатдор)дир,» дедилар. (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир. Буни Шайбан ибн Абдурраҳмон ан-Наҳавийдан бир нечта киши ривоят қилган. Шайбан китоб соҳиби бўлиб, ҳадиси саҳиҳдир ва у Абу Муовия куняси билан аталади. Бизга Абдулжаббор ибн ал-Алаа ал-Аттор Суфён ибн Уяйнадан ривоят қилдики, Абдулмалик ибн Умайр деди: «Мен ҳадисни ривоят қиламан, ундан бирорта ҳарфни ҳам ташлаб кетмайман.»
حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ دَاوُدَ بْنِ أَبِي عَبْدِ اللَّهِ، عَنِ ابْنِ جُدْعَانَ، عَنْ جَدَّتِهِ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، قَالَتْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " الْمُسْتَشَارُ مُؤْتَمَنٌ " . وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ مَسْعُودٍ وَأَبِي هُرَيْرَةَ وَابْنِ عُمَرَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ مِنْ حَدِيثِ أُمِّ سَلَمَةَ .
Бизга Абу Курайб ривоят қилди, у деди: бизга Вакииъ ривоят қилди, у Довуд ибн Абу Абдуллоҳдан, у Ибн Жудъондан, у бувисидан, у Умму Салама (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Маслаҳат сўралган киши ишончли (омонатдор)дир,» дедилар. Бу бобда Ибн Масъуд, Абу Ҳурайра ва Ибн Умардан ҳам (ҳадислар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис Умму Салама ҳадисидан ғарибдир.
حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، وَحَمْزَةَ، ابْنَىْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ عَنْ أَبِيهِمَا، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الشُّؤْمُ فِي ثَلاَثَةٍ فِي الْمَرْأَةِ وَالْمَسْكَنِ وَالدَّابَّةِ ". قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ وَبَعْضُ أَصْحَابِ الزُّهْرِيِّ لاَ يَذْكُرُونَ فِيهِ عَنْ حَمْزَةَ إِنَّمَا يَقُولُونَ عَنْ سَالِمٍ عَنْ أَبِيهِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . وَرَوَى مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ هَذَا الْحَدِيثَ عَنِ الزُّهْرِيِّ فَقَالَ عَنْ سَالِمٍ وَحَمْزَةَ ابْنَىْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ عَنْ أَبِيهِمَا وَهَكَذَا رَوَى لَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ سُفْيَانَ بْنِ عُيَيْنَةَ عَنِ الزُّهْرِيِّ عَنْ سَالِمٍ وَحَمْزَةَ ابْنَىْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ عَنْ أَبِيهِمَا عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْمَخْزُومِيُّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِنَحْوِهِ وَلَمْ يَذْكُرْ فِيهِ سَعِيدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ عَنْ حَمْزَةَ، وَرِوَايَةُ، سَعِيدٍ أَصَحُّ لأَنَّ عَلِيَّ بْنَ الْمَدِينِيِّ وَالْحُمَيْدِيَّ رَوَيَا عَنْ سُفْيَانَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، وَذَكَرَا، عَنْ سُفْيَانَ، قَالَ لَمْ يَرْوِ لَنَا الزُّهْرِيُّ هَذَا الْحَدِيثَ إِلاَّ عَنْ سَالِمٍ عَنِ ابْنِ عُمَرَ . وَرَوَى مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ هَذَا الْحَدِيثَ عَنِ الزُّهْرِيِّ وَقَالَ عَنْ سَالِمٍ وَحَمْزَةَ ابْنَىْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ عَنْ أَبِيهِمَا . وَفِي الْبَابِ عَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ وَعَائِشَةَ وَأَنَسٍ . - وَقَدْ رُوِيَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ " إِنْ كَانَ الشُّؤْمُ فِي شَيْءٍ فَفِي الْمَرْأَةِ وَالدَّابَّةِ وَالْمَسْكَنِ " . وَقَدْ رُوِيَ عَنْ حَكِيمِ بْنِ مُعَاوِيَةَ، قَالَ سَمِعْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " لاَ شُؤْمَ وَقَدْ يَكُونُ الْيُمْنُ فِي الدَّارِ وَالْمَرْأَةِ وَالْفَرَسِ " . حَدَّثَنَا بِذَلِكَ عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ عَيَّاشٍ عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ سُلَيْمٍ عَنْ يَحْيَى بْنِ جَابِرٍ الطَّائِيِّ عَنْ مُعَاوِيَةَ بْنِ حَكِيمٍ عَنْ عَمِّهِ حَكِيمِ بْنِ مُعَاوِيَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِهَذَا .
Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у аз-Зуҳрийдан, у Абдуллоҳ ибн Умарнинг икки ўғли Солим ва Ҳамзадан, улар оталаридан (ривоят қилдиларки), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Шўмлик (келинглик бўлиб қолса) уч нарсада: аёлда, уй-жойда ва уловда (бўлади),» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Зуҳрийнинг баъзи шогирдлари унда Ҳамзани зикр қилмайдилар, балки: «Солимдан, у отасидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан,» дейдилар. Малик ибн Анас бу ҳадисни аз-Зуҳрийдан ривоят қилиб: «Абдуллоҳ ибн Умарнинг икки ўғли Солим ва Ҳамзадан, улар оталаридан,» деди. Ибн Абу Умар ҳам бизга бу ҳадисни Суфён ибн Уяйнадан, у аз-Зуҳрийдан, у Абдуллоҳ ибн Умарнинг икки ўғли Солим ва Ҳамзадан, улар оталаридан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шу тарзда ривоят қилди. Бизга Саид ибн Абдурраҳмон ал-Махзумий ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у аз-Зуҳрийдан, у Солимдан, у отасидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга ўхшаш (ривоят қилди) ва Саид ибн Абдурраҳмон унда Ҳамзани зикр қилмади. Саиднинг ривояти саҳиҳроқдир, чунки Али ибн ал-Мадиний ва ал-Ҳумайдий Суфёндан, у аз-Зуҳрийдан, у Солимдан, у отасидан (ривоят қилдилар) ва Суфёндан зикр қилиб: «Аз-Зуҳрий бизга бу ҳадисни фақат Солимдан, у Ибн Умардан (ривоят қилиб) келтирди,» деди. Малик ибн Анас бу ҳадисни аз-Зуҳрийдан ривоят қилиб: «Абдуллоҳ ибн Умарнинг икки ўғли Солим ва Ҳамзадан, улар оталаридан,» деди. Бу бобда Саҳл ибн Саъд, Оиша ва Анасдан ҳам (ҳадислар) бор. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилинганки, улар: «Агар шўмлик бирор нарсада бўлса, аёлда, уловда ва уй-жойда (бўлади),» дедилар. Ҳаким ибн Муовиядан ҳам ривоят қилинганки, у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Шўмлик йўқ, балки баракат уйда, аёлда ва отда бўлиши мумкин,» деганларини эшитдим. Буни бизга Али ибн Ҳужр ривоят қилди, у деди: бизга Исмоил ибн Айёш ривоят қилди, у Сулаймон ибн Сулаймдан, у Яҳё ибн Жобир ат-Тоийдан, у Муовия ибн Ҳакимдан, у амакиси Ҳаким ибн Муовиядан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шуни (ривоят қилди).
حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، وَحَمْزَةَ، ابْنَىْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ عَنْ أَبِيهِمَا، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الشُّؤْمُ فِي ثَلاَثَةٍ فِي الْمَرْأَةِ وَالْمَسْكَنِ وَالدَّابَّةِ ". قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ وَبَعْضُ أَصْحَابِ الزُّهْرِيِّ لاَ يَذْكُرُونَ فِيهِ عَنْ حَمْزَةَ إِنَّمَا يَقُولُونَ عَنْ سَالِمٍ عَنْ أَبِيهِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . وَرَوَى مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ هَذَا الْحَدِيثَ عَنِ الزُّهْرِيِّ فَقَالَ عَنْ سَالِمٍ وَحَمْزَةَ ابْنَىْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ عَنْ أَبِيهِمَا وَهَكَذَا رَوَى لَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ سُفْيَانَ بْنِ عُيَيْنَةَ عَنِ الزُّهْرِيِّ عَنْ سَالِمٍ وَحَمْزَةَ ابْنَىْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ عَنْ أَبِيهِمَا عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْمَخْزُومِيُّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِنَحْوِهِ وَلَمْ يَذْكُرْ فِيهِ سَعِيدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ عَنْ حَمْزَةَ، وَرِوَايَةُ، سَعِيدٍ أَصَحُّ لأَنَّ عَلِيَّ بْنَ الْمَدِينِيِّ وَالْحُمَيْدِيَّ رَوَيَا عَنْ سُفْيَانَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، وَذَكَرَا، عَنْ سُفْيَانَ، قَالَ لَمْ يَرْوِ لَنَا الزُّهْرِيُّ هَذَا الْحَدِيثَ إِلاَّ عَنْ سَالِمٍ عَنِ ابْنِ عُمَرَ . وَرَوَى مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ هَذَا الْحَدِيثَ عَنِ الزُّهْرِيِّ وَقَالَ عَنْ سَالِمٍ وَحَمْزَةَ ابْنَىْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ عَنْ أَبِيهِمَا . وَفِي الْبَابِ عَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ وَعَائِشَةَ وَأَنَسٍ . - وَقَدْ رُوِيَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ " إِنْ كَانَ الشُّؤْمُ فِي شَيْءٍ فَفِي الْمَرْأَةِ وَالدَّابَّةِ وَالْمَسْكَنِ " . وَقَدْ رُوِيَ عَنْ حَكِيمِ بْنِ مُعَاوِيَةَ، قَالَ سَمِعْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " لاَ شُؤْمَ وَقَدْ يَكُونُ الْيُمْنُ فِي الدَّارِ وَالْمَرْأَةِ وَالْفَرَسِ " . حَدَّثَنَا بِذَلِكَ عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ عَيَّاشٍ عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ سُلَيْمٍ عَنْ يَحْيَى بْنِ جَابِرٍ الطَّائِيِّ عَنْ مُعَاوِيَةَ بْنِ حَكِيمٍ عَنْ عَمِّهِ حَكِيمِ بْنِ مُعَاوِيَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِهَذَا .
Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у аз-Зуҳрийдан, у Абдуллоҳ ибн Умарнинг икки ўғли Солим ва Ҳамзадан, улар оталаридан (ривоят қилдиларки), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Шўмлик (келинглик бўлиб қолса) уч нарсада: аёлда, уй-жойда ва уловда (бўлади),» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Зуҳрийнинг баъзи шогирдлари унда Ҳамзани зикр қилмайдилар, балки: «Солимдан, у отасидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан,» дейдилар. Малик ибн Анас бу ҳадисни аз-Зуҳрийдан ривоят қилиб: «Абдуллоҳ ибн Умарнинг икки ўғли Солим ва Ҳамзадан, улар оталаридан,» деди. Ибн Абу Умар ҳам бизга бу ҳадисни Суфён ибн Уяйнадан, у аз-Зуҳрийдан, у Абдуллоҳ ибн Умарнинг икки ўғли Солим ва Ҳамзадан, улар оталаридан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шу тарзда ривоят қилди. Бизга Саид ибн Абдурраҳмон ал-Махзумий ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у аз-Зуҳрийдан, у Солимдан, у отасидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга ўхшаш (ривоят қилди) ва Саид ибн Абдурраҳмон унда Ҳамзани зикр қилмади. Саиднинг ривояти саҳиҳроқдир, чунки Али ибн ал-Мадиний ва ал-Ҳумайдий Суфёндан, у аз-Зуҳрийдан, у Солимдан, у отасидан (ривоят қилдилар) ва Суфёндан зикр қилиб: «Аз-Зуҳрий бизга бу ҳадисни фақат Солимдан, у Ибн Умардан (ривоят қилиб) келтирди,» деди. Малик ибн Анас бу ҳадисни аз-Зуҳрийдан ривоят қилиб: «Абдуллоҳ ибн Умарнинг икки ўғли Солим ва Ҳамзадан, улар оталаридан,» деди. Бу бобда Саҳл ибн Саъд, Оиша ва Анасдан ҳам (ҳадислар) бор. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилинганки, улар: «Агар шўмлик бирор нарсада бўлса, аёлда, уловда ва уй-жойда (бўлади),» дедилар. Ҳаким ибн Муовиядан ҳам ривоят қилинганки, у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Шўмлик йўқ, балки баракат уйда, аёлда ва отда бўлиши мумкин,» деганларини эшитдим. Буни бизга Али ибн Ҳужр ривоят қилди, у деди: бизга Исмоил ибн Айёш ривоят қилди, у Сулаймон ибн Сулаймдан, у Яҳё ибн Жобир ат-Тоийдан, у Муовия ибн Ҳакимдан, у амакиси Ҳаким ибн Муовиядан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шуни (ривоят қилди).
حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، وَحَمْزَةَ، ابْنَىْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ عَنْ أَبِيهِمَا، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الشُّؤْمُ فِي ثَلاَثَةٍ فِي الْمَرْأَةِ وَالْمَسْكَنِ وَالدَّابَّةِ ". قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ وَبَعْضُ أَصْحَابِ الزُّهْرِيِّ لاَ يَذْكُرُونَ فِيهِ عَنْ حَمْزَةَ إِنَّمَا يَقُولُونَ عَنْ سَالِمٍ عَنْ أَبِيهِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . وَرَوَى مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ هَذَا الْحَدِيثَ عَنِ الزُّهْرِيِّ فَقَالَ عَنْ سَالِمٍ وَحَمْزَةَ ابْنَىْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ عَنْ أَبِيهِمَا وَهَكَذَا رَوَى لَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ سُفْيَانَ بْنِ عُيَيْنَةَ عَنِ الزُّهْرِيِّ عَنْ سَالِمٍ وَحَمْزَةَ ابْنَىْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ عَنْ أَبِيهِمَا عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْمَخْزُومِيُّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِنَحْوِهِ وَلَمْ يَذْكُرْ فِيهِ سَعِيدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ عَنْ حَمْزَةَ، وَرِوَايَةُ، سَعِيدٍ أَصَحُّ لأَنَّ عَلِيَّ بْنَ الْمَدِينِيِّ وَالْحُمَيْدِيَّ رَوَيَا عَنْ سُفْيَانَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، وَذَكَرَا، عَنْ سُفْيَانَ، قَالَ لَمْ يَرْوِ لَنَا الزُّهْرِيُّ هَذَا الْحَدِيثَ إِلاَّ عَنْ سَالِمٍ عَنِ ابْنِ عُمَرَ . وَرَوَى مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ هَذَا الْحَدِيثَ عَنِ الزُّهْرِيِّ وَقَالَ عَنْ سَالِمٍ وَحَمْزَةَ ابْنَىْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ عَنْ أَبِيهِمَا . وَفِي الْبَابِ عَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ وَعَائِشَةَ وَأَنَسٍ . - وَقَدْ رُوِيَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ " إِنْ كَانَ الشُّؤْمُ فِي شَيْءٍ فَفِي الْمَرْأَةِ وَالدَّابَّةِ وَالْمَسْكَنِ " . وَقَدْ رُوِيَ عَنْ حَكِيمِ بْنِ مُعَاوِيَةَ، قَالَ سَمِعْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " لاَ شُؤْمَ وَقَدْ يَكُونُ الْيُمْنُ فِي الدَّارِ وَالْمَرْأَةِ وَالْفَرَسِ " . حَدَّثَنَا بِذَلِكَ عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ عَيَّاشٍ عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ سُلَيْمٍ عَنْ يَحْيَى بْنِ جَابِرٍ الطَّائِيِّ عَنْ مُعَاوِيَةَ بْنِ حَكِيمٍ عَنْ عَمِّهِ حَكِيمِ بْنِ مُعَاوِيَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِهَذَا .
Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у аз-Зуҳрийдан, у Абдуллоҳ ибн Умарнинг икки ўғли Солим ва Ҳамзадан, улар оталаридан (ривоят қилдиларки), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Шўмлик (келинглик бўлиб қолса) уч нарсада: аёлда, уй-жойда ва уловда (бўлади),» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Зуҳрийнинг баъзи шогирдлари унда Ҳамзани зикр қилмайдилар, балки: «Солимдан, у отасидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан,» дейдилар. Малик ибн Анас бу ҳадисни аз-Зуҳрийдан ривоят қилиб: «Абдуллоҳ ибн Умарнинг икки ўғли Солим ва Ҳамзадан, улар оталаридан,» деди. Ибн Абу Умар ҳам бизга бу ҳадисни Суфён ибн Уяйнадан, у аз-Зуҳрийдан, у Абдуллоҳ ибн Умарнинг икки ўғли Солим ва Ҳамзадан, улар оталаридан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шу тарзда ривоят қилди. Бизга Саид ибн Абдурраҳмон ал-Махзумий ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у аз-Зуҳрийдан, у Солимдан, у отасидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга ўхшаш (ривоят қилди) ва Саид ибн Абдурраҳмон унда Ҳамзани зикр қилмади. Саиднинг ривояти саҳиҳроқдир, чунки Али ибн ал-Мадиний ва ал-Ҳумайдий Суфёндан, у аз-Зуҳрийдан, у Солимдан, у отасидан (ривоят қилдилар) ва Суфёндан зикр қилиб: «Аз-Зуҳрий бизга бу ҳадисни фақат Солимдан, у Ибн Умардан (ривоят қилиб) келтирди,» деди. Малик ибн Анас бу ҳадисни аз-Зуҳрийдан ривоят қилиб: «Абдуллоҳ ибн Умарнинг икки ўғли Солим ва Ҳамзадан, улар оталаридан,» деди. Бу бобда Саҳл ибн Саъд, Оиша ва Анасдан ҳам (ҳадислар) бор. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилинганки, улар: «Агар шўмлик бирор нарсада бўлса, аёлда, уловда ва уй-жойда (бўлади),» дедилар. Ҳаким ибн Муовиядан ҳам ривоят қилинганки, у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Шўмлик йўқ, балки баракат уйда, аёлда ва отда бўлиши мумкин,» деганларини эшитдим. Буни бизга Али ибн Ҳужр ривоят қилди, у деди: бизга Исмоил ибн Айёш ривоят қилди, у Сулаймон ибн Сулаймдан, у Яҳё ибн Жобир ат-Тоийдан, у Муовия ибн Ҳакимдан, у амакиси Ҳаким ибн Муовиядан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шуни (ривоят қилди).
حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، وَحَمْزَةَ، ابْنَىْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ عَنْ أَبِيهِمَا، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الشُّؤْمُ فِي ثَلاَثَةٍ فِي الْمَرْأَةِ وَالْمَسْكَنِ وَالدَّابَّةِ ". قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ وَبَعْضُ أَصْحَابِ الزُّهْرِيِّ لاَ يَذْكُرُونَ فِيهِ عَنْ حَمْزَةَ إِنَّمَا يَقُولُونَ عَنْ سَالِمٍ عَنْ أَبِيهِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . وَرَوَى مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ هَذَا الْحَدِيثَ عَنِ الزُّهْرِيِّ فَقَالَ عَنْ سَالِمٍ وَحَمْزَةَ ابْنَىْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ عَنْ أَبِيهِمَا وَهَكَذَا رَوَى لَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ سُفْيَانَ بْنِ عُيَيْنَةَ عَنِ الزُّهْرِيِّ عَنْ سَالِمٍ وَحَمْزَةَ ابْنَىْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ عَنْ أَبِيهِمَا عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْمَخْزُومِيُّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِنَحْوِهِ وَلَمْ يَذْكُرْ فِيهِ سَعِيدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ عَنْ حَمْزَةَ، وَرِوَايَةُ، سَعِيدٍ أَصَحُّ لأَنَّ عَلِيَّ بْنَ الْمَدِينِيِّ وَالْحُمَيْدِيَّ رَوَيَا عَنْ سُفْيَانَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، وَذَكَرَا، عَنْ سُفْيَانَ، قَالَ لَمْ يَرْوِ لَنَا الزُّهْرِيُّ هَذَا الْحَدِيثَ إِلاَّ عَنْ سَالِمٍ عَنِ ابْنِ عُمَرَ . وَرَوَى مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ هَذَا الْحَدِيثَ عَنِ الزُّهْرِيِّ وَقَالَ عَنْ سَالِمٍ وَحَمْزَةَ ابْنَىْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ عَنْ أَبِيهِمَا . وَفِي الْبَابِ عَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ وَعَائِشَةَ وَأَنَسٍ . - وَقَدْ رُوِيَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ " إِنْ كَانَ الشُّؤْمُ فِي شَيْءٍ فَفِي الْمَرْأَةِ وَالدَّابَّةِ وَالْمَسْكَنِ " . وَقَدْ رُوِيَ عَنْ حَكِيمِ بْنِ مُعَاوِيَةَ، قَالَ سَمِعْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " لاَ شُؤْمَ وَقَدْ يَكُونُ الْيُمْنُ فِي الدَّارِ وَالْمَرْأَةِ وَالْفَرَسِ " . حَدَّثَنَا بِذَلِكَ عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ عَيَّاشٍ عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ سُلَيْمٍ عَنْ يَحْيَى بْنِ جَابِرٍ الطَّائِيِّ عَنْ مُعَاوِيَةَ بْنِ حَكِيمٍ عَنْ عَمِّهِ حَكِيمِ بْنِ مُعَاوِيَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِهَذَا .
Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у аз-Зуҳрийдан, у Абдуллоҳ ибн Умарнинг икки ўғли Солим ва Ҳамзадан, улар оталаридан (ривоят қилдиларки), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Шўмлик (келинглик бўлиб қолса) уч нарсада: аёлда, уй-жойда ва уловда (бўлади),» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Зуҳрийнинг баъзи шогирдлари унда Ҳамзани зикр қилмайдилар, балки: «Солимдан, у отасидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан,» дейдилар. Малик ибн Анас бу ҳадисни аз-Зуҳрийдан ривоят қилиб: «Абдуллоҳ ибн Умарнинг икки ўғли Солим ва Ҳамзадан, улар оталаридан,» деди. Ибн Абу Умар ҳам бизга бу ҳадисни Суфён ибн Уяйнадан, у аз-Зуҳрийдан, у Абдуллоҳ ибн Умарнинг икки ўғли Солим ва Ҳамзадан, улар оталаридан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шу тарзда ривоят қилди. Бизга Саид ибн Абдурраҳмон ал-Махзумий ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у аз-Зуҳрийдан, у Солимдан, у отасидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга ўхшаш (ривоят қилди) ва Саид ибн Абдурраҳмон унда Ҳамзани зикр қилмади. Саиднинг ривояти саҳиҳроқдир, чунки Али ибн ал-Мадиний ва ал-Ҳумайдий Суфёндан, у аз-Зуҳрийдан, у Солимдан, у отасидан (ривоят қилдилар) ва Суфёндан зикр қилиб: «Аз-Зуҳрий бизга бу ҳадисни фақат Солимдан, у Ибн Умардан (ривоят қилиб) келтирди,» деди. Малик ибн Анас бу ҳадисни аз-Зуҳрийдан ривоят қилиб: «Абдуллоҳ ибн Умарнинг икки ўғли Солим ва Ҳамзадан, улар оталаридан,» деди. Бу бобда Саҳл ибн Саъд, Оиша ва Анасдан ҳам (ҳадислар) бор. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилинганки, улар: «Агар шўмлик бирор нарсада бўлса, аёлда, уловда ва уй-жойда (бўлади),» дедилар. Ҳаким ибн Муовиядан ҳам ривоят қилинганки, у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Шўмлик йўқ, балки баракат уйда, аёлда ва отда бўлиши мумкин,» деганларини эшитдим. Буни бизга Али ибн Ҳужр ривоят қилди, у деди: бизга Исмоил ибн Айёш ривоят қилди, у Сулаймон ибн Сулаймдан, у Яҳё ибн Жобир ат-Тоийдан, у Муовия ибн Ҳакимдан, у амакиси Ҳаким ибн Муовиядан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шуни (ривоят қилди).
حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، ح قَالَ وَحَدَّثَنِي ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ شَقِيقٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا كُنْتُمْ ثَلاَثَةً فَلاَ يَتَنَاجَى اثْنَانِ دُونَ صَاحِبِهِمَا " . وَقَالَ سُفْيَانُ فِي حَدِيثِهِ " لاَ يَتَنَاجَى اثْنَانِ دُونَ الثَّالِثِ فَإِنَّ ذَلِكَ يُحْزِنُهُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . - وَقَدْ رُوِيَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ " لاَ يَتَنَاجَى اثْنَانِ دُونَ وَاحِدٍ فَإِنَّ ذَلِكَ يُؤْذِي الْمُؤْمِنَ وَاللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ يَكْرَهُ أَذَى الْمُؤْمِنِ " . وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ عُمَرَ وَأَبِي هُرَيْرَةَ وَابْنِ عَبَّاسٍ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, у деди: бизга Абу Муовия ривоят қилди, у ал-Аъмашдан, (бошқа санад билан) у деди: менга Ибн Абу Умар ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у ал-Аъмашдан, у Шақиқдан, у Абдуллоҳ (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Уч киши бўлсангиз, икковингиз ҳамроҳингизни қолдириб (яширин) гаплашмасин,» дедилар. Суфён ўз ҳадисида: «Учинчини қолдириб иккови (яширин) гаплашмасин, чунки бу уни хафа қилади,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилинганки, улар: «Биттасини қолдириб иккови (яширин) гаплашмасин, чунки бу мўминга озор беради, Аллаҳ азза ва жалла мўминнинг озорланишини ёмон кўради,» дедилар. Бу бобда Ибн Умар, Абу Ҳурайра ва Ибн Аббосдан ҳам (ҳадислар) бор.
حَدَّثَنَا وَاصِلُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى الْكُوفِيُّ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ فُضَيْلٍ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ أَبِي خَالِدٍ، عَنْ أَبِي جُحَيْفَةَ، قَالَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَبْيَضَ قَدْ شَابَ وَكَانَ الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ يُشْبِهُهُ وَأَمَرَ لَنَا بِثَلاَثَةَ عَشَرَ قَلُوصًا فَذَهَبْنَا نَقْبِضُهَا فَأَتَانَا مَوْتُهُ فَلَمْ يُعْطُونَا شَيْئًا فَلَمَّا قَامَ أَبُو بَكْرٍ قَالَ مَنْ كَانَتْ لَهُ عِنْدَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عِدَةٌ فَلْيَجِئْ . فَقُمْتُ إِلَيْهِ فَأَخْبَرْتُهُ فَأَمَرَ لَنَا بِهَا . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ . وَقَدْ رَوَى مَرْوَانُ بْنُ مُعَاوِيَةَ هَذَا الْحَدِيثَ بِإِسْنَادٍ لَهُ عَنْ أَبِي جُحَيْفَةَ نَحْوَ هَذَا . وَقَدْ رَوَى غَيْرُ وَاحِدٍ عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ أَبِي خَالِدٍ عَنْ أَبِي جُحَيْفَةَ قَالَ رَأَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم وَكَانَ الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ يُشْبِهُهُ وَلَمْ يَزِيدُوا عَلَى هَذَا .
Бизга Восил ибн Абдул-Аъло ал-Куфий ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Фузайл ривоят қилди, у Исмоил ибн Абу Холиддан, у Абу Жуҳайфа (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни оқ танли, соч-соқоллари оқарган ҳолатда кўрдим. Ҳасан ибн Али у кишига ўхшар эди. У бизга ўн учта ёш туя (беришни) буюрдилар. Биз уни олишга бордик, аммо (йўлда) у кишининг вафоти ҳақидаги хабар бизга етиб келди ва бизга ҳеч нарса беришмади. Абу Бакр (халифа бўлиб) тургач: «Кимнингки Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (олиниши лозим) ваъдаси бўлса, келсин,» деди. Мен унинг олдига туриб бордим ва унга (бу ҳақда) хабар бердим. У бизга уни (беришни) буюрди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир. Марвон ибн Муовия бу ҳадисни ўз санади билан Абу Жуҳайфадан шунга ўхшаш ривоят қилган. Бир нечта киши Исмоил ибн Абу Холиддан, у Абу Жуҳайфадан (ривоят қилиб): «Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни кўрдим, Ҳасан ибн Али у кишига ўхшар эди,» деб ривоят қилганлар ва бундан ортиғини зиёда қилмаганлар.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ أَبِي خَالِدٍ، حَدَّثَنَا أَبُو جُحَيْفَةَ، قَالَ رَأَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم وَكَانَ الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ يُشْبِهُهُ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَهَكَذَا رَوَى غَيْرُ وَاحِدٍ عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ أَبِي خَالِدٍ نَحْوَ هَذَا . وَفِي الْبَابِ عَنْ جَابِرٍ . وَأَبُو جُحَيْفَةَ اسْمُهُ وَهْبٌ السُّوَائِيُّ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, у Исмоил ибн Абу Холиддан (ривоят қилди), у деди: бизга Абу Жуҳайфа ривоят қилди, у деди: Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни кўрдим, Ҳасан ибн Али у кишига ўхшар эди. Абу Исо (Термизий) деди: шу тарзда бир нечта киши Исмоил ибн Абу Холиддан шунга ўхшаш ривоят қилганлар. Бу бобда Жобирдан ҳам (ҳадис) бор. Абу Жуҳайфанинг исми Ваҳб ас-Сувоийдир.
حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ سَعِيدٍ الْجَوْهَرِيُّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ عَلِيٍّ، قَالَ مَا سَمِعْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم جَمَعَ أَبَوَيْهِ لأَحَدٍ غَيْرَ سَعْدِ بْنِ أَبِي وَقَّاصٍ .
Бизга Иброҳим ибн Саид ал-Жавҳарий ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, у Яҳё ибн Саиддан, у Саид ибн ал-Мусайябдан, у Али (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг Саъд ибн Абу Ваққосдан бошқа ҳеч ким учун ота-онасини бирга (зикр қилиб) қўшганларини эшитмадим.
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ الصَّبَّاحِ الْبَزَّارُ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ ابْنِ جُدْعَانَ، وَيَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، سَمِعَا سَعِيدَ بْنَ الْمُسَيَّبِ، يَقُولُ قَالَ عَلِيٌّ مَا جَمَعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَبَاهُ وَأُمَّهُ لأَحَدٍ إِلاَّ لِسَعْدِ بْنِ أَبِي وَقَّاصٍ قَالَ لَهُ يَوْمَ أُحُدٍ " ارْمِ فِدَاكَ أَبِي وَأُمِّي " . وَقَالَ لَهُ " ارْمِ أَيُّهَا الْغُلاَمُ الْحَزَوَّرُ " . وَفِي الْبَابِ عَنِ الزُّبَيْرِ وَجَابِرٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رُوِيَ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ عَنْ عَلِيٍّ .
Бизга ал-Ҳасан ибн ас-Саббоҳ ал-Баззор ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у Ибн Жудъон ва Яҳё ибн Саиддан (ривоят қилди), улар Саид ибн ал-Мусайябнинг: «Али деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Саъд ибн Абу Ваққосдан бошқа ҳеч ким учун отаси ва онасини бирга (зикр қилиб) қўшмадилар; Уҳуд куни унга: «От, отам ва онам сенга фидо бўлсин,» дедилар ва унга: «От, эй бақувват йигит,» дедилар,» деганини эшитдилар. Бу бобда Зубайр ва Жобирдан ҳам (ҳадислар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. У Алидан бошқа йўл билан ҳам ривоят қилинган.
وَقَدْ رَوَى غَيْرُ، وَاحِدٍ، هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ سَعْدِ بْنِ أَبِي وَقَّاصٍ، قَالَ جَمَعَ لِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَبَوَيْهِ يَوْمَ أُحُدٍ قَالَ " ارْمِ فِدَاكَ أَبِي وَأُمِّي " . حَدَّثَنَا بِذَلِكَ قُتَيْبَةُ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ بْنُ سَعْدٍ وَعَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ مُحَمَّدٍ عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ عَنْ سَعْدِ بْنِ أَبِي وَقَّاصٍ قَالَ جَمَعَ لِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَبَوَيْهِ يَوْمَ أُحُدٍ . وَهَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ وَكِلاَ الْحَدِيثَيْنِ صَحِيحٌ .
Бир нечта киши бу ҳадисни Яҳё ибн Саиддан, у Саид ибн ал-Мусайябдан, у Саъд ибн Абу Ваққос (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Уҳуд куни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мен учун ота-онасини бирга (зикр қилиб) қўшдилар: «От, отам ва онам сенга фидо бўлсин,» дедилар. Буни бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга ал-Лайс ибн Саъд ва Абдулазиз ибн Муҳаммад ривоят қилди, улар Яҳё ибн Саиддан, у Саид ибн ал-Мусайябдан, у Саъд ибн Абу Ваққосдан (ривоят қилдиларки), у деди: Уҳуд куни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мен учун ота-онасини бирга (зикр қилиб) қўшдилар. Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир ва иккала ҳадис ҳам саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ أَبِي الشَّوَارِبِ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، حَدَّثَنَا أَبُو عُثْمَانَ، شَيْخٌ لَهُ عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ لَهُ " يَا بُنَىَّ " . وَفِي الْبَابِ عَنِ الْمُغِيرَةِ وَعُمَرَ بْنِ أَبِي سَلَمَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَقَدْ رُوِيَ مِنْ غَيْرِ هَذَا الْوَجْهِ عَنْ أَنَسٍ . وَأَبُو عُثْمَانَ هَذَا شَيْخٌ ثِقَةٌ وَهُوَ الْجَعْدُ بْنُ عُثْمَانَ وَيُقَالُ ابْنُ دِينَارٍ وَهُوَ بَصْرِيٌّ وَقَدْ رَوَى عَنْهُ يُونُسُ بْنُ عُبَيْدٍ وَغَيْرُ وَاحِدٍ مِنَ الأَئِمَّةِ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдулмалик ибн Абуш-Шавориб ривоят қилди, у деди: бизга Абу Авона ривоят қилди, у деди: бизга Абу Усмон — унинг шайхларидан бири — Анас (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Эй ўғилчам,» дедилар. Бу бобда ал-Муғира ва Умар ибн Абу Саламадан ҳам (ҳадислар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис бу йўлдан ҳасан саҳиҳ ғарибдир. У бу йўлдан бошқа йўл билан ҳам Анасдан ривоят қилинган. Бу Абу Усмон ишончли шайхдир, у ал-Жаъд ибн Усмондир, баъзан Ибн Динор ҳам дейилади, у басраликдир. Ундан Юнус ибн Убайд ва имомлардан бир нечтаси ривоят қилган.
حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعْدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ بْنِ سَعْدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْفٍ، حَدَّثَنِي عَمِّي، يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ بْنِ سَعْدٍ حَدَّثَنَا شَرِيكٌ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِسْحَاقَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ شُعَيْبٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم أَمَرَ بِتَسْمِيَةِ الْمَوْلُودِ يَوْمَ سَابِعِهِ وَوَضْعِ الأَذَى عَنْهُ وَالْعَقِّ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ .
Бизга Убайдуллоҳ ибн Саъд ибн Иброҳим ибн Саъд ибн Иброҳим ибн Абдурраҳмон ибн Авф ривоят қилди, у деди: менга амаким Яъқуб ибн Иброҳим ибн Саъд ривоят қилди, у деди: бизга Шарик ривоят қилди, у Муҳаммад ибн Ишоқдан, у Амр ибн Шуайбдан, у отасидан, у бобосидан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) чақалоққа еттинчи куни исм қўйишни, ундан озор (сочини) олиб ташлашни ва ақиқа (сўйишни) буюрдилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир.
حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ الأَسْوَدِ أَبُو عَمْرٍو الْوَرَّاقُ الْبَصْرِيُّ، حَدَّثَنَا مَعْمَرُ بْنُ سُلَيْمَانَ الرَّقِّيُّ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ صَالِحٍ الْمَكِّيِّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُثْمَانَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أَحَبُّ الأَسْمَاءِ إِلَى اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ عَبْدُ اللَّهِ وَعَبْدُ الرَّحْمَنِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ .
Бизга Абдурраҳмон ибн ал-Асвад Абу Амр ал-Варроқ ал-Басрий ривоят қилди, у деди: бизга Маъмар ибн Сулаймон ар-Раққий ривоят қилди, у Али ибн Солиҳ ал-Маккийдан, у Абдуллоҳ ибн Усмондан, у Нофеъдан, у Ибн Умардан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), улар: «Аллаҳ азза ва жаллага энг ёқимли исмлар Абдуллоҳ ва Абдурраҳмондир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис бу йўлдан ҳасан ғарибдир.
حَدَّثَنَا عُقْبَةُ بْنُ مُكْرَمٍ الْعَمِّيُّ الْبَصْرِيُّ، حَدَّثَنَا أَبُو عَاصِمٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ الْعُمَرِيِّ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ أَحَبَّ الأَسْمَاءِ إِلَى اللَّهِ عَبْدُ اللَّهِ وَعَبْدُ الرَّحْمَنِ " . هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ .
Бизга Уқба ибн Мукрам ал-Аммий ал-Басрий ривоят қилди, у деди: бизга Абу Осим ривоят қилди, у Абдуллоҳ ибн Умар ал-Умарийдан, у Нофеъдан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, Аллаҳга энг ёқимли исмлар Абдуллоҳ ва Абдурраҳмондир,» дедилар. Бу ҳадис бу йўлдан ғарибдир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا أَبُو أَحْمَدَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، عَنْ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لأَنْهَيَنَّ أَنْ يُسَمَّى رَافِعٌ وَبَرَكَةُ وَيَسَارٌ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ . هَكَذَا رَوَاهُ أَبُو أَحْمَدَ عَنْ سُفْيَانَ عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ عَنْ جَابِرٍ عَنْ عُمَرَ وَرَوَاهُ غَيْرُهُ عَنْ سُفْيَانَ عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ عَنْ جَابِرٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . وَأَبُو أَحْمَدَ ثِقَةٌ حَافِظٌ وَالْمَشْهُورُ عِنْدَ النَّاسِ هَذَا الْحَدِيثُ عَنْ جَابِرٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَلَيْسَ فِيهِ عَنْ عُمَرَ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Абу Аҳмад ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан, у Умар ибн ал-Хаттоб (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мен (қул-чўриларни) Рофеъ, Барака ва Ясар деб номлашни албатта ман қиламан,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир. Буни шу тарзда Абу Аҳмад Суфёндан, у Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан, у Умардан ривоят қилди; уни бошқаси Суфёндан, у Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилди. Абу Аҳмад ишончли, ҳофиз (рови)дир ва одамлар орасида машҳури бу ҳадиснинг Жобирдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривояти) бўлиб, унда Умар(нинг зикри) йўқдир.
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ هِلاَلِ بْنِ يِسَافٍ، عَنِ الرَّبِيعِ بْنِ عُمَيْلَةَ الْفَزَارِيِّ، عَنْ سَمُرَةَ بْنِ جُنْدُبٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ تُسَمِّي غُلاَمَكَ رَبَاحٌ وَلاَ أَفْلَحُ وَلاَ يَسَارٌ وَلاَ نَجِيحٌ يُقَالُ أَثَمَّ هُوَ فَيُقَالُ لاَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Довуд ривоят қилди, у Шуъбадан, у Мансурдан, у Ҳилол ибн Ясофдан, у ар-Рабииъ ибн Умайла ал-Фазорийдан, у Самура ибн Жундуб (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ғуломингни Рабоҳ, Афлаҳ, Ясар ва Нажиҳ деб номлама; (чунки) «У шу ердами?» деб сўралганда, «Йўқ» деб жавоб берилиши мумкин,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَيْمُونٍ الْمَكِّيُّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، يَبْلُغُ بِهِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أَخْنَعُ اسْمٍ عِنْدَ اللَّهِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ رَجُلٌ تَسَمَّى بِمَلِكِ الأَمْلاَكِ " . قَالَ سُفْيَانُ شَاهَانْ شَاهْ وَأَخْنَعُ يَعْنِي أَقْبَحَ . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Маймун ал-Маккий ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, у Абуз-Зиноддан, у ал-Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан, у эса буни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га етказиб (ривоят қилдики), У: «Қиёмат куни Аллаҳ ҳузурида энг ёмон исм ўзини «маликул-амлок» (подшоҳлар подшоси) деб атаган кишининг исмидир,» дедилар. Суфён деди: «(Бу) шоҳаншоҳ (дегани), «ахнаъу» эса энг қабиҳ деган маънодадир.» Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ الدَّوْرَقِيُّ، وَأَبُو بَكْرٍ مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ وَغَيْرُ وَاحِدٍ قَالُوا حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ الْقَطَّانُ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم غَيَّرَ اسْمَ عَاصِيَةَ وَقَالَ " أَنْتِ جَمِيلَةُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ . وَإِنَّمَا أَسْنَدَهُ يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ الْقَطَّانُ عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ عَنْ نَافِعٍ عَنِ ابْنِ عُمَرَ وَرَوَى بَعْضُهُمْ هَذَا عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ عَنْ نَافِعٍ أَنَّ عُمَرَ . وَفِي الْبَابِ عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْفٍ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ سَلاَمٍ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ مُطِيعٍ وَعَائِشَةَ وَالْحَكَمِ بْنِ سَعْدٍ وَمُسْلِمٍ وَأُسَامَةَ بْنِ أَخْدَرِيٍّ وَشُرَيْحِ بْنِ هَانِئٍ عَنْ أَبِيهِ وَخَيْثَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ عَنْ أَبِيهِ .
Бизга Яъқуб ибн Иброҳим ад-Даврақий ва Абу Бакр Муҳаммад ибн Басшор ҳамда бошқа кўплар ривоят қилиб, дедилар: бизга Яҳё ибн Саид ал-Қаттон ривоят қилди, у Убайдуллоҳ ибн Умардан, у Нофиъдан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) «Осия» деган исмни ўзгартириб: «Сен Жамийласан,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир. Буни Яҳё ибн Саид ал-Қаттон, Убайдуллоҳдан, у Нофиъдан, у Ибн Умардан деб муснад қилиб ривоят қилди. Баъзилар буни Убайдуллоҳдан, у Нофиъдан, Умар (ҳақида) деб ривоят қилдилар. Бу бобда Абдурраҳмон ибн Авф, Абдуллоҳ ибн Салом, Абдуллоҳ ибн Мутиъ, Оиша, ал-Ҳакам ибн Саъд, Муслим, Усома ибн Ахдарий, Шурайҳ ибн Ҳониъ отасидан ва Хайсама ибн Абдурраҳмон отасидан (ривоят қилинган ҳадислар) ҳам бор.
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ نَافِعٍ الْبَصْرِيُّ، حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ عَلِيٍّ الْمُقَدَّمِيُّ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُغَيِّرُ الاِسْمَ الْقَبِيحَ . قَالَ أَبُو بَكْرِ بْنُ نَافِعٍ وَرُبَّمَا قَالَ عُمَرُ بْنُ عَلِيٍّ فِي هَذَا الْحَدِيثِ هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ عَنْ أَبِيهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مُرْسَلٌ وَلَمْ يَذْكُرْ فِيهِ عَنْ عَائِشَةَ .
Бизга Абу Бакр ибн Нофиъ ал-Басрий ривоят қилди, у деди: бизга Умар ибн Али ал-Муқаддамий ривоят қилди, у Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оишадан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қабиҳ исмни ўзгартирар эдилар. Абу Бакр ибн Нофиъ деди: баъзан Умар ибн Али бу ҳадисда «Ҳишом ибн Урва, отасидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан» деб мурсал қилиб айтар ва унда «Оишадан» дегани зикр қилмас эди.
حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْمَخْزُومِيُّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ جُبَيْرِ بْنِ مُطْعِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ لِي أَسْمَاءً أَنَا مُحَمَّدٌ وَأَنَا أَحْمَدُ وَأَنَا الْمَاحِي الَّذِي يَمْحُو اللَّهُ بِيَ الْكُفْرَ وَأَنَا الْحَاشِرُ الَّذِي يُحْشَرُ النَّاسُ عَلَى قَدَمِي وَأَنَا الْعَاقِبُ الَّذِي لَيْسَ بَعْدِي نَبِيٌّ " . وَفِي الْبَابِ عَنْ حُذَيْفَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Саид ибн Абдурраҳмон ал-Махзумий ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у аз-Зуҳрийдан, у Муҳаммад ибн Жубайр ибн Мутъимдан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, менинг (бир неча) исмларим бор: мен Муҳаммадман, мен Аҳмадман, мен ал-Моҳийман — Аллаҳ мен орқали куфрни маҳв этади, мен ал-Ҳоширман — одамлар менинг қадамим ортидан тўпланадилар ва мен ал-Оқибман — мендан кейин набий (келмайди),» дедилар. Бу бобда Ҳузайфадан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنِ ابْنِ عَجْلاَنَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم نَهَى أَنْ يَجْمَعَ أَحَدٌ بَيْنَ اسْمِهِ وَكُنْيَتِهِ وَيُسَمَّى مُحَمَّدًا أَبَا الْقَاسِمِ . وَفِي الْبَابِ عَنْ جَابِرٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ كَرِهَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ أَنْ يَجْمَعَ الرَّجُلُ بَيْنَ اسْمِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَكُنْيَتِهِ وَقَدْ فَعَلَ ذَلِكَ بَعْضُهُمْ . رُوِيَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ سَمِعَ رَجُلاً، فِي السُّوقِ يُنَادِي يَا أَبَا الْقَاسِمِ فَالْتَفَتَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ لَمْ أَعْنِكَ . فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " لاَ تَكْتَنُوا بِكُنْيَتِي " . حَدَّثَنَا بِذَلِكَ الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْخَلاَّلُ حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ عَنْ حُمَيْدٍ عَنْ أَنَسٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِهَذَا . وَفِي هَذَا الْحَدِيثِ مَا يَدُلُّ عَلَى كَرَاهِيَةِ أَنْ يُكْنَى أَبَا الْقَاسِمِ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, у Ибн Ажлондан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бировнинг ўз исми билан кунясини бирга қўшиши ва Муҳаммад Абул-Қосим деб аталишидан қайтардилар. Бу бобда Жобирдан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Баъзи илм аҳли кишининг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг исми билан кунясини бирга қўшишини макруҳ кўрдилар, баъзилари эса шундай қилдилар. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилинишича, У бозорда бир кишининг: «Эй Абул-Қосим!» деб чақираётганини эшитиб, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўгирилдилар, (чақирган киши эса): «Сизни назарда тутмадим,» деди. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Менинг куням билан куняланманглар,» дедилар. Буни бизга ал-Ҳасан ибн Али ал-Халлол ривоят қилди, у деди: бизга Язид ибн Ҳорун ривоят қилди, у Ҳумайддан, у Анасдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шу (каби) ривоят қилди. Бу ҳадисда Абул-Қосим деб куняланиш макруҳ эканига далолат (қилувчи нарса) бор.
حَدَّثَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ حُرَيْثٍ، حَدَّثَنَا الْفَضْلُ بْنُ مُوسَى، عَنِ الْحُسَيْنِ بْنِ وَاقِدٍ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا سَمَّيْتُمْ بِاسْمِي فَلاَ تَكْتَنُوا بِي " . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ .
Бизга ал-Ҳусайн ибн Ҳурайс ривоят қилди, у деди: бизга ал-Фазл ибн Мусо ривоят қилди, у ал-Ҳусайн ибн Воқиддан, у Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Қачон менинг исмим билан отланган бўлсангиз, менинг куням билан куняланманглар,» дедилар. У (Абу Исо) деди: бу ҳадис бу йўлдан ҳасан ғарибдир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ الْقَطَّانُ، حَدَّثَنَا فِطْرُ بْنُ خَلِيفَةَ، حَدَّثَنِي مُنْذِرٌ، وَهُوَ الثَّوْرِيُّ عَنْ مُحَمَّدِ ابْنِ الْحَنَفِيَّةِ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ، أَنَّهُ قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَرَأَيْتَ إِنْ وُلِدَ لِي بَعْدَكَ أُسَمِّيهِ مُحَمَّدًا وَأُكْنِيهِ بِكُنْيَتِكَ قَالَ " نَعَمْ " . قَالَ فَكَانَتْ رُخْصَةً لِي . هَذَا حَدِيثٌ صَحِيحٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Басшор ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Саид ал-Қаттон ривоят қилди, у деди: бизга Фитр ибн Халифа ривоят қилди, у деди: менга Мунзир — у ас-Саврий — ривоят қилди, у Муҳаммад ибнул-Ҳанафиядан, у Али ибн Абу Толибдан (ривоят қилдики), у деди: «Эй Расулуллаҳ, агар сиздан кейин менинг ўғлим туғилса, уни Муҳаммад деб атаб, сизнинг кунянгиз билан кунялашим ҳақида не дейсиз?» У: «Ҳа,» дедилар. (Али) деди: «Бу менга (берилган) рухсат эди.» Бу ҳадис саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا أَبُو سَعِيدٍ الأَشَجُّ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ أَبِي غَنِيَّةَ، حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ عَاصِمٍ، عَنْ زِرٍّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ مِنَ الشِّعْرِ حِكْمَةً " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ إِنَّمَا رَفَعَهُ أَبُو سَعِيدٍ الأَشَجُّ عَنِ ابْنِ أَبِي غَنِيَّةَ . وَرَوَى غَيْرُهُ عَنِ ابْنِ أَبِي غَنِيَّةَ هَذَا الْحَدِيثَ مَوْقُوفًا . وَقَدْ رُوِيَ هَذَا الْحَدِيثُ مِنْ غَيْرِ هَذَا الْوَجْهِ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . وَفِي الْبَابِ عَنْ أُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ وَابْنِ عَبَّاسٍ وَعَائِشَةَ وَبُرَيْدَةَ وَكَثِيرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ عَنْ أَبِيهِ عَنْ جَدِّهِ .
Бизга Абу Саид ал-Ашажж ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Абдулмалик ибн Абу Ғанийя ривоят қилди, у деди: менга отам ривоят қилди, у Осимдан, у Зиррдан, у Абдуллоҳдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, шеърнинг баъзисида ҳикмат бордир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис бу йўлдан ғарибдир; уни фақат Абу Саид ал-Ашажж, Ибн Абу Ғанийядан марфуъ қилиб (ривоят қилди). Бошқалар эса бу ҳадисни Ибн Абу Ғанийядан мавқуф қилиб ривоят қилдилар. Бу ҳадис бу йўлдан бошқа (йўл) билан ҳам Абдуллоҳ ибн Масъуддан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилинган. Бу бобда Убай ибн Каъб, Ибн Аббос, Оиша, Бурайда ва Касир ибн Абдуллоҳ отасидан, у бобосидан (ривоят қилган ҳадислар) ҳам бор.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ سِمَاكِ بْنِ حَرْبٍ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ مِنَ الشِّعْرِ حُكْمًا " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Абу Авона ривоят қилди, у Симок ибн Ҳарбдан, у Икримадан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, шеърнинг баъзисида ҳикмат бордир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مُوسَى الْفَزَارِيُّ، وَعَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ الْمَعْنَى، وَاحِدٌ، قَالاَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي الزِّنَادِ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَضَعُ لِحَسَّانَ مِنْبَرًا فِي الْمَسْجِدِ يَقُومُ عَلَيْهِ قَائِمًا يُفَاخِرُ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم - أَوْ قَالَ يُنَافِحُ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم - وَيَقُولُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ اللَّهَ يُؤَيِّدُ حَسَّانَ بِرُوحِ الْقُدُسِ مَا يُفَاخِرُ أَوْ يُنَافِحُ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " .
Бизга Исмоил ибн Мусо ал-Фазорий ва Али ибн Ҳужр — маъно бир (хил) — ривоят қилиб, дедилар: бизга Ибн Абуз-Зинод ривоят қилди, у Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Ҳассонга масжидда минбар қўйиб берар, у эса устида тик туриб, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (шарафига шеър билан душманлар устидан) фахр қилар — ёки: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни (шеър билан) ҳимоя қилар — эди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, Ҳассон Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тарафидан фахрланар ёки ҳимоя қилар экан, Аллаҳ уни Руҳул-Қудс (Жаброил) билан қўллаб-қувватлайди,» дер эдилар.
حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مُوسَى، وَعَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي الزِّنَادِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مِثْلَهُ . وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ وَالْبَرَاءِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ وَهُوَ حَدِيثُ ابْنِ أَبِي الزِّنَادِ .
Бизга Исмоил ибн Мусо ва Али ибн Ҳужр ривоят қилиб, дедилар: бизга Ибн Абуз-Зинод ривоят қилди, у отасидан, у Урвадан, у Оишадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга ўхшашини (ривоят қилди). Бу бобда Абу Ҳурайра ва ал-Барўдан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ғарибдир ва у Ибн Абуз-Зиноднинг ҳадисидир.
حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا جَعْفَرُ بْنُ سُلَيْمَانَ، حَدَّثَنَا ثَابِتٌ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم دَخَلَ مَكَّةَ فِي عُمْرَةِ الْقَضَاءِ وَعَبْدُ اللَّهِ بْنُ رَوَاحَةَ بَيْنَ يَدَيْهِ يَمْشِي وَهُوَ يَقُولُ خَلُّوا بَنِي الْكُفَّارِ عَنْ سَبِيلِهِ الْيَوْمَ نَضْرِبْكُمْ عَلَى تَنْزِيلِهِ ضَرْبًا يُزِيلُ الْهَامَ عَنْ مَقِيلِهِ وَيُذْهِلُ الْخَلِيلَ عَنْ خَلِيلِهِ فَقَالَ لَهُ عُمَرُ يَا ابْنَ رَوَاحَةَ بَيْنَ يَدَىْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَفِي حَرَمِ اللَّهِ تَقُولُ الشِّعْرَ فَقَالَ لَهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " خَلِّ عَنْهُ يَا عُمَرُ فَلَهِيَ أَسْرَعُ فِيهِمْ مِنْ نَضْحِ النَّبْلِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَقَدْ رَوَى عَبْدُ الرَّزَّاقِ هَذَا الْحَدِيثَ أَيْضًا عَنْ مَعْمَرٍ عَنِ الزُّهْرِيِّ عَنْ أَنَسٍ نَحْوَ هَذَا وَرُوِيَ فِي غَيْرِ هَذَا الْحَدِيثِ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم دَخَلَ مَكَّةَ فِي عُمْرَةِ الْقَضَاءِ وَكَعْبُ بْنُ مَالِكٍ بَيْنَ يَدَيْهِ وَهَذَا أَصَحُّ عِنْدَ بَعْضِ أَهْلِ الْحَدِيثِ لأَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ رَوَاحَةَ قُتِلَ يَوْمَ مُؤْتَةَ وَإِنَّمَا كَانَتْ عُمْرَةُ الْقَضَاءِ بَعْدَ ذَلِكَ .
Бизга Ишоқ ибн Мансур ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраззоқ хабар берди, у деди: бизга Жаъфар ибн Сулаймон хабар берди, у деди: бизга Собит ривоят қилди, у Анасдан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) умратул-қазода Маккага кирдилар, Абдуллоҳ ибн Равоҳа эса Уларнинг олдида юриб, шундай дер эди: «Эй кофирлар болалари, Унинг йўлидан чекининглар; бугун биз сизни унинг (Қуръон) нозил қилиниши сабабли шундай урамизки, (бу зарба) бошларни ўрнидан учириб юборади ва дўстни дўстидан ўзга (қилади).» Умар унга: «Эй Ибн Равоҳа, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдида ва Аллаҳнинг ҳарамида шеър айтасанми?» деди. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Эй Умар, уни қўй, зеро бу (шеър) уларга (қарата отилган) ўқ ёғинидан тезроқдир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис бу йўлдан ҳасан саҳиҳ ғарибдир. Абдурраззоқ бу ҳадисни Маъмардан, у аз-Зуҳрийдан, у Анасдан ҳам шунга ўхшаш ривоят қилган. Бошқа ҳадисда ривоят қилинишича, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) умратул-қазода Маккага кирганларида Каъб ибн Молик Уларнинг олдида (юрар) эди. Баъзи ҳадис аҳли наздида бу (ривоят) саҳиҳроқдир, чунки Абдуллоҳ ибн Равоҳа Муъта кунида шаҳид бўлган, умратул-қазо эса бундан кейин бўлган эди.
حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، أَخْبَرَنَا شَرِيكٌ، عَنِ الْمِقْدَامِ بْنِ شُرَيْحٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَ قِيلَ لَهَا هَلْ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَتَمَثَّلُ بِشَيْءٍ مِنَ الشِّعْرِ قَالَتْ كَانَ يَتَمَثَّلُ بِشِعْرِ ابْنِ رَوَاحَةَ وَيَتَمَثَّلُ وَيَقُولُ " وَيَأْتِيكَ بِالأَخْبَارِ مَنْ لَمْ تُزَوِّدِ " . وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Али ибн Ҳужр ривоят қилди, у деди: бизга Шарик хабар берди, у ал-Миқдом ибн Шурайҳдан, у отасидан, у Оишадан (ривоят қилдики), унга: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) шеърдан бирорта нарсани мисол келтирар эдиларми?» дейилди. У: «Улар Ибн Равоҳанинг шеърини мисол келтирар ва мисол қилиб айтар эдиларки: «Сен озиқ бериб (жўнатмаган) киши сенга хабарлар келтиради,»» деди. Бу бобда Ибн Аббосдан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، أَخْبَرَنَا شَرِيكٌ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ عُمَيْرٍ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أَشْعَرُ كَلِمَةٍ تَكَلَّمَتْ بِهَا الْعَرَبُ كَلِمَةُ لَبِيدٍ أَلاَ كُلُّ شَيْءٍ مَا خَلاَ اللَّهَ بَاطِلُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رَوَاهُ الثَّوْرِيُّ وَغَيْرُهُ عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ عُمَيْرٍ .
Бизга Али ибн Ҳужр ривоят қилди, у деди: бизга Шарик хабар берди, у Абдулмалик ибн Умайрдан, у Абу Саламадан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), У: «Араб айтган энг шеърий сўз Лабиднинг сўзидир: «Огоҳ бўлки, Аллаҳдан ўзга ҳар бир нарса ботилдир,»» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Буни Саврий ва бошқалар Абдулмалик ибн Умайрдан ривоят қилганлар.
حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، أَخْبَرَنَا شَرِيكٌ، عَنْ سِمَاكٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ، قَالَ جَالَسْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم أَكْثَرَ مِنْ مِائَةِ مَرَّةٍ فَكَانَ أَصْحَابُهُ يَتَنَاشَدُونَ الشِّعْرَ وَيَتَذَاكَرُونَ أَشْيَاءَ مِنْ أَمْرِ الْجَاهِلِيَّةِ وَهُوَ سَاكِتٌ فَرُبَّمَا تَبَسَّمَ مَعَهُمْ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رَوَاهُ زُهَيْرٌ عَنْ سِمَاكٍ أَيْضًا .
Бизга Али ибн Ҳужр ривоят қилди, у деди: бизга Шарик хабар берди, у Симокдан, у Жобир ибн Самурадан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан юздан ортиқ марта ўтирганман. Уларнинг саҳобалари шеър ўқишар ва жоҳилият ишларидан баъзи нарсаларни эслашар, У эса сукут сақлар, баъзан улар билан табассум қилар эдилар.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Буни Зуҳайр ҳам Симокдан ривоят қилган.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ يُونُسَ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ سَعْدِ بْنِ أَبِي وَقَّاصٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لأَنْ يَمْتَلِئَ جَوْفُ أَحَدِكُمْ قَيْحًا خَيْرٌ لَهُ مِنْ أَنْ يَمْتَلِئَ شِعْرًا " . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Басшор ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Саид хабар берди, у Шуъбадан, у Қатодадан, у Юнус ибн Жубайрдан, у Муҳаммад ибн Саъд ибн Абу Ваққосдан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бировингизнинг ичи йиринг билан тўлиши, шеър билан тўлишидан кўра унга яхшироқдир,» дедилар. У (Абу Исо) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا عِيسَى بْنُ عُثْمَانَ بْنِ عِيسَى الرَّمْلِيُّ، حَدَّثَنَا عَمِّي، يَحْيَى بْنُ عِيسَى الرَّمْلِيُّ عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لأَنْ يَمْتَلِئَ جَوْفُ أَحَدِكُمْ قَيْحًا يَرِيهُ خَيْرٌ مِنْ أَنْ يَمْتَلِئَ شِعْرًا " . وَفِي الْبَابِ عَنْ سَعْدٍ وَابْنِ عُمَرَ وَأَبِي الدَّرْدَاءِ وَأَبِي سَعِيدٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Исо ибн Усмон ибн Исо ар-Рамлий ривоят қилди, у деди: бизга амаким Яҳё ибн Исо ар-Рамлий ривоят қилди, у ал-Аъмашдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бировингизнинг ичи уни хароб қиладиган йиринг билан тўлиши, шеър билан тўлишидан кўра яхшироқдир,» дедилар. Бу бобда Саъд, Ибн Умар, Абуд-Дардў ва Абу Саиддан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى الصَّنْعَانِيُّ، حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ عَلِيٍّ الْمُقَدَّمِيُّ، حَدَّثَنَا نَافِعُ بْنُ عُمَرَ الْجُمَحِيُّ، عَنْ بِشْرِ بْنِ عَاصِمٍ، سَمِعَهُ يُحَدِّثُ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ اللَّهَ يُبْغِضُ الْبَلِيغَ مِنَ الرِّجَالِ الَّذِي يَتَخَلَّلُ بِلِسَانِهِ كَمَا تَتَخَلَّلُ الْبَقَرَةُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَفِي الْبَابِ عَنْ سَعْدٍ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдулаъло ас-Санъоний ривоят қилди, у деди: бизга Умар ибн Али ал-Муқаддамий ривоят қилди, у деди: бизга Нофиъ ибн Умар ал-Жумаҳий ривоят қилди, у Бишр ибн Осимдан — унинг отасидан ривоят қилаётганини эшитган — у Абдуллоҳ ибн Амрдан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, Аллаҳ эркаклардан тилини (сўзда дабдабали) бураб-айлантирадиган нотиқни — худди сигир (тили билан оғзини) айлантиргани каби — ёмон кўради,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис бу йўлдан ҳасан ғарибдир. Бу бобда Саъддан ҳам (ривоят) бор.
حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مُوسَى الأَنْصَارِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، عَنْ عَبْدِ الْجَبَّارِ بْنِ عُمَرَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُنْكَدِرِ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ نَهَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ يَنَامَ الرَّجُلُ عَلَى سَطْحٍ لَيْسَ بِمَحْجُورٍ عَلَيْهِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ مِنْ حَدِيثِ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُنْكَدِرِ عَنْ جَابِرٍ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَعَبْدُ الْجَبَّارِ بْنُ عُمَرَ الأَيْلِيُّ يُضَعَّفُ .
Бизга Ишоқ ибн Мусо ал-Ансорий ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн Ваҳб ривоят қилди, у Абдул-Жаббор ибн Умардан, у Муҳаммад ибн ал-Мункадирдан, у Жобирдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кишининг томда — тўсиғи бўлмаган (том)да ухлашидан қайтардилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, биз уни Муҳаммад ибн ал-Мункадирнинг Жобирдан (ривоятидан) фақат шу йўл билангина биламиз. Абдул-Жаббор ибн Умар ал-Айлий эса заиф (саналади).
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو أَحْمَدَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي وَائِلٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَتَخَوَّلُنَا بِالْمَوْعِظَةِ فِي الأَيَّامِ مَخَافَةَ السَّآمَةِ عَلَيْنَا . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Аҳмад ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у ал-Аъмашдан, у Абу Воилдан, у Абдуллоҳ (ибн Масъуд)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга зерикиб қолишимиздан қўрқиб, (ҳар куни эмас, балки айрим) кунларда насиҳат қилиб турардилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
(Бошқа санад билан) шунга ўхшаш маънода (ривоят қилинган).
حَدَّثَنَا أَبُو هِشَامٍ الرِّفَاعِيُّ، حَدَّثَنَا ابْنُ فُضَيْلٍ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، قَالَ سُئِلَتْ عَائِشَةُ وَأُمُّ سَلَمَةَ أَىُّ الْعَمَلِ كَانَ أَحَبَّ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَتَا مَا دِيمَ عَلَيْهِ وَإِنْ قَلَّ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ .
Бизга Абу Ҳишом ар-Рифоий ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Фузайл ривоят қилди, у ал-Аъмашдан, у Абу Солиҳдан (ривоят қилдики), у деди: Оиша ва Умм Саламадан: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га қайси амал энг суюкли эди?» деб сўралди. Улар: «Оз бўлса-да, давомли қилингани,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис шу йўл билан ҳасан ғарибдир.
وَقَدْ رُوِيَ عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ أَحَبُّ الْعَمَلِ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مَا دِيمَ عَلَيْهِ . حَدَّثَنَا بِذَلِكَ هَارُونُ بْنُ إِسْحَاقَ الْهَمْدَانِيُّ حَدَّثَنَا عَبْدَةُ عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ عَنْ أَبِيهِ عَنْ عَائِشَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَهُ بِمَعْنَاهُ . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оишадан (розияллаҳу анҳо) (ривоят қилинган): у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га энг суюкли амал давомли қилингани эди. Буни бизга Ҳорун ибн Ишоқ ал-Ҳамдоний ривоят қилди, у деди: бизга Абда ривоят қилди, у Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оишадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга ўхшаш, шу маънода (ривоят қилди). Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ كَثِيرِ بْنِ شِنْظِيرٍ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ أَبِي رَبَاحٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " خَمِّرُوا الآنِيَةَ وَأَوْكُوا الأَسْقِيَةَ وَأَجِيفُوا الأَبْوَابَ وَأَطْفِئُوا الْمَصَابِيحَ فَإِنَّ الْفُوَيْسِقَةَ رُبَّمَا جَرَّتِ الْفَتِيلَةَ فَأَحْرَقَتْ أَهْلَ الْبَيْتِ " . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رُوِيَ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ عَنْ جَابِرٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Зайд ривоят қилди, у Касир ибн Шинзирдан, у Ато ибн Абу Рабоҳдан, у Жобир ибн Абдуллоҳ (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Идишларни ёпинг, мешларни боғланг, эшикларни ёпинг ва чироқларни ўчиринг, чунки сичқон баъзан пиликни судраб бориб, уй аҳлини ёндириб юбориши мумкин,» дедилар. У (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бу (ҳадис) Жобирдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан бошқа йўллар билан ҳам ривоят қилинган.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ مُحَمَّدٍ، عَنْ سُهَيْلِ بْنِ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا سَافَرْتُمْ فِي الْخِصْبِ فَأَعْطُوا الإِبِلَ حَظَّهَا مِنَ الأَرْضِ وَإِذَا سَافَرْتُمْ فِي السَّنَةِ فَبَادِرُوا بِنِقْيِهَا وَإِذَا عَرَّسْتُمْ فَاجْتَنِبُوا الطَّرِيقَ فَإِنَّهَا طُرُقُ الدَّوَابِّ وَمَأْوَى الْهَوَامِّ بِاللَّيْلِ " . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَفِي الْبَابِ عَنْ جَابِرٍ وَأَنَسٍ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Абдулазиз ибн Муҳаммад ривоят қилди, у Суҳайл ибн Абу Солиҳдан, у отасидан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Серсув (ўтлоқ) эрлардан ўтиб сафар қилсангиз, туяларга эрдан ўз улушини беринг. Қурғоқчилик йилида сафар қилсангиз, улар ҳали бардам экан, (йўлни) тезроқ босиб ўтинг. Тунда манзил тушсангиз, йўлдан четланиб олинг, чунки у жониворларнинг ўтар йўли ва кечаси заҳарли ҳашоратларнинг маконидир,» дедилар. У (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бу бобда Жобир ва Анасдан ҳам (ривоят бор).