Аксирганда овозни пасайтириш ва юзни ёпиш

Odob kitobi · 1 ҳадис

باب مَا جَاءَ فِي خَفْضِ الصَّوْتِ وَتَخْمِيرِ الْوَجْهِ عِنْدَ الْعُطَاسِ

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ وَزِيرٍ الْوَاسِطِيُّ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَجْلاَنَ، عَنْ سُمَىٍّ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا عَطَسَ غَطَّى وَجْهَهُ بِيَدِهِ أَوْ بِثَوْبِهِ وَغَضَّ بِهَا صَوْتَهُ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Вазир ал-Воситий ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Саид, Муҳаммад ибн Ажлондан, у Сумаййдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) акса урганларида юзларини қўллари ёки кийимлари билан тўсиб, овозларини паст қилар эдилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.