حَدَّثَنَا عَبَّاسُ بْنُ مُحَمَّدٍ الْبَغْدَادِيُّ، حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، أَخْبَرَنَا إِسْرَائِيلُ، عَنْ أَبِي يَحْيَى، عَنْ مُجَاهِدٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، قَالَ مَرَّ رَجُلٌ وَعَلَيْهِ ثَوْبَانِ أَحْمَرَانِ فَسَلَّمَ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَلَمْ يَرُدَّ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم عَلَيْهِ السَّلاَمَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَمَعْنَى هَذَا الْحَدِيثِ عِنْدَ أَهْلِ الْعِلْمِ أَنَّهُمْ كَرِهُوا لُبْسَ الْمُعَصْفَرِ وَرَأَوْا أَنَّ مَا صُبِغَ بِالْحُمْرَةِ بِالْمَدَرِ أَوْ غَيْرِ ذَلِكَ فَلاَ بَأْسَ بِهِ إِذَا لَمْ يَكُنْ مُعَصْفَرًا .
Бизга Аббос ибн Муҳаммад ал-Бағдодий ривоят қилди, бизга Ишоқ ибн Мансур ривоят қилди, бизга Исроил хабар берди, Абу Яҳёдан, у Мужоҳиддан, у Абдуллаҳ ибн Амрдан (ривоят қилдики), у деди: устида иккита қизил кийим бўлган бир киши ўтиб, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га салом берди, лекин Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унинг саломига алик олмадилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис бу йўл (жиҳат)дан ҳасан ғарибдир. Бу ҳадиснинг маъноси илм аҳли наздида шуки, улар зафарон билан бўялган (муъасфар) кийим кийишни макруҳ кўрганлар; лой ёки бошқа нарса билан қизилга бўялган нарса эса, агар зафаронли бўлмаса, унда зарари йўқ деб билганлар.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ هُبَيْرَةَ بْنِ يَرِيمَ، قَالَ قَالَ عَلِيُّ بْنُ أَبِي طَالِبٍ نَهَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ خَاتِمِ الذَّهَبِ وَعَنِ الْقَسِّيِّ وَعَنِ الْمِيثَرَةِ وَعَنِ الْجَعَةِ . قَالَ أَبُو الأَحْوَصِ وَهُوَ شَرَابٌ يُتَّخَذُ بِمِصْرَ مِنَ الشَّعِيرِ . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, бизга Абул-Аҳвас ривоят қилди, Абу Ишоқдан, у Ҳубайра ибн Яриймдан (ривоят қилдики), у деди: Али ибн Абу Толиб (розияллаҳу анҳу) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) олтин узукдан, қассий (ипак)дан, мийсара (эгар ёстиғи)дан ва жаъадан қайтардилар. Абул-Аҳвас деди: у (жаъа) Мисрда арпадан тайёрланадиган бир ичимлик. У (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، وَعَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ، قَالاَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الأَشْعَثِ بْنِ سُلَيْمٍ، عَنْ مُعَاوِيَةَ بْنِ سُوَيْدِ بْنِ مُقَرِّنٍ، عَنِ الْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍ، قَالَ أَمَرَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِسَبْعٍ وَنَهَانَا عَنْ سَبْعٍ أَمَرَنَا بِاتِّبَاعِ الْجَنَازَةِ وَعِيَادَةِ الْمَرِيضِ وَتَشْمِيتِ الْعَاطِسِ وَإِجَابَةِ الدَّاعِي وَنَصْرِ الْمَظْلُومِ وَإِبْرَارِ الْقَسَمِ وَرَدِّ السَّلاَمِ وَنَهَانَا عَنْ سَبْعٍ عَنْ خَاتِمِ الذَّهَبِ أَوْ حَلْقَةِ الذَّهَبِ وَآنِيَةِ الْفِضَّةِ وَلُبْسِ الْحَرِيرِ وَالدِّيبَاجِ وَالإِسْتَبْرَقِ وَالْقَسِّيِّ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَأَشْعَثُ بْنُ سُلَيْمٍ هُوَ أَشْعَثُ بْنُ أَبِي الشَّعْثَاءِ وَأَبُو الشَّعْثَاءِ اسْمُهُ سُلَيْمُ بْنُ الأَسْوَدِ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ва Абдурраҳмон ибн Маҳдий ривоят қилиб, иккаласи деди: бизга Шуъба ривоят қилди, ал-Ашъас ибн Сулаймдан, у Муовия ибн Сувайд ибн Муқарриндан, у ал-Барў ибн Озибдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизни етти нарсага буюрдилар ва етти нарсадан қайтардилар. Бизни: жанозага эргашишга, беморни йўқлашга, акса урганга (ярҳамукаллаҳ деб) дуо қилишга, даъват этганнинг чақириғига жавоб беришга, мазлумга ёрдам беришга, қасамни рост чиқаришга (адо этишга) ва саломга алик олишга буюрдилар. Бизни етти нарсадан қайтардилар: олтин узук ёки олтин ҳалқа, кумуш идиш, ипак, дибо, истабрақ ва қассий кийишдан. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Ашъас ибн Сулайм — бу Ашъас ибн Абуш-Шаъсўдир, Абуш-Шаъсўнинг исми эса Сулайм ибн ал-Асваддир.