حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى الصَّنْعَانِيُّ، حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ عَلِيٍّ الْمُقَدَّمِيُّ، حَدَّثَنَا نَافِعُ بْنُ عُمَرَ الْجُمَحِيُّ، عَنْ بِشْرِ بْنِ عَاصِمٍ، سَمِعَهُ يُحَدِّثُ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ اللَّهَ يُبْغِضُ الْبَلِيغَ مِنَ الرِّجَالِ الَّذِي يَتَخَلَّلُ بِلِسَانِهِ كَمَا تَتَخَلَّلُ الْبَقَرَةُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَفِي الْبَابِ عَنْ سَعْدٍ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдулаъло ас-Санъоний ривоят қилди, у деди: бизга Умар ибн Али ал-Муқаддамий ривоят қилди, у деди: бизга Нофиъ ибн Умар ал-Жумаҳий ривоят қилди, у Бишр ибн Осимдан — унинг отасидан ривоят қилаётганини эшитган — у Абдуллаҳ ибн Амрдан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, Аллаҳ эркаклардан тилини (сўзда дабдабали) бураб-айлантирадиган нотиқни — худди сигир (тили билан оғзини) айлантиргани каби — ёмон кўради,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис бу йўлдан ҳасан ғарибдир. Бу бобда Саъддан ҳам (ривоят) бор.
حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مُوسَى الأَنْصَارِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، عَنْ عَبْدِ الْجَبَّارِ بْنِ عُمَرَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُنْكَدِرِ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ نَهَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ يَنَامَ الرَّجُلُ عَلَى سَطْحٍ لَيْسَ بِمَحْجُورٍ عَلَيْهِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ مِنْ حَدِيثِ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُنْكَدِرِ عَنْ جَابِرٍ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَعَبْدُ الْجَبَّارِ بْنُ عُمَرَ الأَيْلِيُّ يُضَعَّفُ .
Бизга Ишоқ ибн Мусо ал-Ансорий ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллаҳ ибн Ваҳб ривоят қилди, у Абдул-Жаббор ибн Умардан, у Муҳаммад ибн ал-Мункадирдан, у Жобирдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кишининг томда — тўсиғи бўлмаган (том)да ухлашидан қайтардилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, биз уни Муҳаммад ибн ал-Мункадирнинг Жобирдан (ривоятидан) фақат шу йўл билангина биламиз. Абдул-Жаббор ибн Умар ал-Айлий эса заиф (саналади).
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو أَحْمَدَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي وَائِلٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَتَخَوَّلُنَا بِالْمَوْعِظَةِ فِي الأَيَّامِ مَخَافَةَ السَّآمَةِ عَلَيْنَا . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Аҳмад ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у ал-Аъмашдан, у Абу Воилдан, у Абдуллаҳ (ибн Масъуд)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга зерикиб қолишимиздан қўрқиб, (ҳар куни эмас, балки айрим) кунларда насиҳат қилиб турардилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
(Бошқа санад билан) шунга ўхшаш маънода (ривоят қилинган).