حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنِ ابْنِ عَجْلاَنَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم نَهَى أَنْ يَجْمَعَ أَحَدٌ بَيْنَ اسْمِهِ وَكُنْيَتِهِ وَيُسَمَّى مُحَمَّدًا أَبَا الْقَاسِمِ . وَفِي الْبَابِ عَنْ جَابِرٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ كَرِهَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ أَنْ يَجْمَعَ الرَّجُلُ بَيْنَ اسْمِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَكُنْيَتِهِ وَقَدْ فَعَلَ ذَلِكَ بَعْضُهُمْ . رُوِيَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ سَمِعَ رَجُلاً، فِي السُّوقِ يُنَادِي يَا أَبَا الْقَاسِمِ فَالْتَفَتَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ لَمْ أَعْنِكَ . فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " لاَ تَكْتَنُوا بِكُنْيَتِي " . حَدَّثَنَا بِذَلِكَ الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْخَلاَّلُ حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ عَنْ حُمَيْدٍ عَنْ أَنَسٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِهَذَا . وَفِي هَذَا الْحَدِيثِ مَا يَدُلُّ عَلَى كَرَاهِيَةِ أَنْ يُكْنَى أَبَا الْقَاسِمِ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, у Ибн Ажлондан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бировнинг ўз исми билан кунясини бирга қўшиши ва Муҳаммад Абул-Қосим деб аталишидан қайтардилар. Бу бобда Жобирдан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Баъзи илм аҳли кишининг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг исми билан кунясини бирга қўшишини макруҳ кўрдилар, баъзилари эса шундай қилдилар. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилинишича, У бозорда бир кишининг: «Эй Абул-Қосим!» деб чақираётганини эшитиб, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўгирилдилар, (чақирган киши эса): «Сизни назарда тутмадим,» деди. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Менинг куням билан куняланманглар,» дедилар. Буни бизга ал-Ҳасан ибн Али ал-Халлол ривоят қилди, у деди: бизга Язид ибн Ҳорун ривоят қилди, у Ҳумайддан, у Анасдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шу (каби) ривоят қилди. Бу ҳадисда Абул-Қосим деб куняланиш макруҳ эканига далолат (қилувчи нарса) бор.