حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ كَثِيرٍ، قَالَ أَخْبَرَنَا إِسْرَائِيلُ، قَالَ حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ الْمُغِيرَةِ، عَنْ سَالِمِ بْنِ أَبِي الْجَعْدِ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَعْرِضُ نَفْسَهُ بِالْمَوْقِفِ فَقَالَ " أَلاَ رَجُلٌ يَحْمِلُنِي إِلَى قَوْمِهِ فَإِنَّ قُرَيْشًا قَدْ مَنَعُونِي أَنْ أُبَلِّغَ كَلاَمَ رَبِّي " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ صَحِيحٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Исмоил ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Касир ривоят қилди, у деди: бизга Исроил хабар берди, у деди: бизга Усмон ибн ал-Муғийра, Солим ибн Абул-Жаъддан, у Жобир (розияллаҳу анҳу)дан ривоят қилди, у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (ҳаж) мавқифида ўзини (одамларга) тақдим қилар ва: «Мени қавмига олиб борадиган бирор киши йўқми? Зеро Қурайшликлар менинг Роббимнинг каломини етказишимга тўсқинлик қилишди,» дер эдилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғариб саҳиҳдир.