حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو أَحْمَدَ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ ابْنِ أَبِي لَيْلَى، عَنْ أَخِيهِ، عِيسَى عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي لَيْلَى، عَنْ أَبِي أَيُّوبَ الأَنْصَارِيِّ، أَنَّهُ كَانَتْ لَهُ سَهْوَةٌ فِيهَا تَمْرٌ فَكَانَتْ تَجِيءُ الْغُولُ فَتَأْخُذُ مِنْهُ قَالَ فَشَكَا ذَلِكَ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " فَاذْهَبْ فَإِذَا رَأَيْتَهَا فَقُلْ بِسْمِ اللَّهِ أَجِيبِي رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " . قَالَ فَأَخَذَهَا فَحَلَفَتْ أَنْ لاَ تَعُودَ فَأَرْسَلَهَا فَجَاءَ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " مَا فَعَلَ أَسِيرُكَ " . قَالَ حَلَفَتْ أَنْ لاَ تَعُودَ فَقَالَ " كَذَبَتْ وَهِيَ مُعَاوِدَةٌ لِلْكَذِبِ " . قَالَ فَأَخَذَهَا مَرَّةً أُخْرَى فَحَلَفَتْ أَنْ لاَ تَعُودَ فَأَرْسَلَهَا فَجَاءَ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " مَا فَعَلَ أَسِيرُكَ " . قَالَ حَلَفَتْ أَنْ لاَ تَعُودَ . فَقَالَ " كَذَبَتْ وَهِيَ مُعَاوِدَةٌ لِلْكَذِبِ " . فَأَخَذَهَا فَقَالَ مَا أَنَا بِتَارِكِكِ حَتَّى أَذْهَبَ بِكِ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . فَقَالَتْ إِنِّي ذَاكِرَةٌ لَكَ شَيْئًا آيَةَ الْكُرْسِيِّ اقْرَأْهَا فِي بَيْتِكَ فَلاَ يَقْرَبُكَ شَيْطَانٌ وَلاَ غَيْرُهُ . قَالَ فَجَاءَ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " مَا فَعَلَ أَسِيرُكَ " . قَالَ فَأَخْبَرَهُ بِمَا قَالَتْ . قَالَ " صَدَقَتْ وَهِيَ كَذُوبٌ " . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ . وَفِي الْبَابِ عَنْ أُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Абу Аҳмад ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у Ибн Абу Лайладан, у акаси Ийсодан, у Абдурраҳмон ибн Абу Лайладан, у Абу Айюб ал-Ансорий (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), унинг бир токчаси бор эди, унда хурмоси (сақланарди). Ғул (жин) келиб ундан олиб кетарди. (Рови) деди: у буни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га шикоят қилди. У: «Бор, уни кўрганингда: «Бисмиллаҳ, Аллаҳнинг Расулига (соллаллаҳу алайҳи васаллам) жавоб бер!» дегин,» дедилар. (Абу Айюб) деди: мен уни ушладим, у қайтмасликка қасам ичди, мен ҳам уни қўйиб юбордим. Сўнг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) олдига келдим, у: «Асиринг нима қилди?» дедилар. Мен: «У қайтмасликка қасам ичди,» дедим. У: «У ёлғон айтди, у яна ёлғонга қайтади,» дедилар. (Абу Айюб) деди: мен уни яна бир бор ушладим, у қайтмасликка қасам ичди, мен ҳам уни қўйиб юбордим. Сўнг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) олдига келдим, у: «Асиринг нима қилди?» дедилар. Мен: «У қайтмасликка қасам ичди,» дедим. У: «У ёлғон айтди, у яна ёлғонга қайтади,» дедилар. Сўнг мен уни (яна) ушладим ва: «Сени Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) олдига олиб бормагунча қўйиб юбормайман,» дедим. У: «Мен сенга бир нарсани айтаман — Оятул-Курсийни уйингда ўқигин, шунда сенга на шайтон, на бошқаси яқинлашмайди,» деди. (Абу Айюб) деди: мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) олдига келдим, у: «Асиринг нима қилди?» дедилар. Мен унга унинг айтганини хабар бердим. У: «У рост айтди, ҳолбуки у жуда ёлғончидир,» дедилар. Бу ҳадис ҳасан ғарибдир. Бу бобда Убай ибн Каъбдан ҳам (ривоят) бор.