حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ ثَابِتٍ الْبُنَانِيِّ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي لَيْلَى، عَنْ صُهَيْبٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي قَوْلِ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّّ : (لِلََّذِينَ أَحْسَنُوا الْحُسْنَى وَزِيَادَةٌ ) قَالَ " إِذَا دَخَلَ أَهْلُ الْجَنَّةِ الْجَنَّةَ نَادَى مُنَادٍ إِنَّ لَكُمْ عِنْدَ اللَّهِ مَوْعِدًا يُرِيدُ أَنْ يُنْجِزَكُمُوهُ قَالُوا أَلَمْ تُبَيِّضْ وُجُوهَنَا وَتُنَجِّنَا مِنَ النَّارِ وَتُدْخِلْنَا الْجَنَّةَ قَالَ فَيُكْشَفُ الْحِجَابُ . قَالَ فَوَاللَّهِ مَا أَعْطَاهُمُ اللَّهُ شَيْئًا أَحَبَّ إِلَيْهِمْ مِنَ النَّظَرِ إِلَيْهِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ حَمَّادِ بْنِ سَلَمَةَ هَكَذَا رَوَى غَيْرُ وَاحِدٍ عَنْ حَمَّادِ بْنِ سَلَمَةَ مَرْفُوعًا . وَرَوَى سُلَيْمَانُ بْنُ الْمُغِيرَةِ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ ثَابِتٍ عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي لَيْلَى قَوْلَهُ وَلَمْ يَذْكُرْ فِيهِ عَنْ صُهَيْبٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраҳмон ибн Маҳдий ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Салама ривоят қилди, Собит ал-Бунонийдан, у Абдурраҳмон ибн Абу Лайладан, у Суҳайбдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан, Азиз ва Жалил Аллаҳнинг «Яхшилик қилганлар учун гўзал (мукофот) ва зиёда (мукофот) бордир» (Юнус сураси, 26) сўзи ҳақида (ривоят қилдики), у (Набий): «Жаннат аҳли Жаннатга кирганларида, бир нидо қилувчи: «Сизлар учун Аллаҳ ҳузурида бир ваъда бор, У уни сизларга бажо келтиришни хоҳлайди,» деб нидо қилади. Улар: «Юзларимизни оқартириб, бизни дўзахдан қутқариб, Жаннатга киритмадингми?» дейдилар.» (У) деди: «Шунда парда кўтарилади.» (У) деди: «Валлаҳи, Аллаҳ уларга Унга назар солишдан кўра севимлироқ бирор нарса бермаган,» дедилар. Абу Исо деди: «Ҳаммод ибн Саламанинг ҳадиси (шундай); шу тарзда бир нечта киши Ҳаммод ибн Саламадан марфуъ (қилиб) ривоят қилди. Сулаймон ибн ал-Муғира эса бу ҳадисни Собитдан, у Абдурраҳмон ибн Абу Лайладан, унинг сўзи (сифатида) ривоят қилди ва унда Суҳайбдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (деганини) зикр қилмади.»
حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ ابْنِ الْمُنْكَدِرِ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ رَجُلٍ، مِنْ أَهْلِ مِصْرَ قَالَ سَأَلْتُ أَبَا الدَّرْدَاءِ عَنْ هَذِهِ الآيَةِ : ( لَهُمُ الْبُشْرَى، فِي الْحَيَاةِ الدُّنْيَا ) قَالَ مَا سَأَلَنِي عَنْهَا أَحَدٌ مُنْذُ سَأَلْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْهَا فَقَالَ " مَا سَأَلَنِي عَنْهَا أَحَدٌ غَيْرُكَ مُنْذُ أُنْزِلَتْ فَهِيَ الرُّؤْيَا الصَّالِحَةُ يَرَاهَا الْمُسْلِمُ أَوْ تُرَى لَهُ " . حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَبْدِ الْعَزِيزِ بْنِ رُفَيْعٍ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ السَّمَّانِ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ رَجُلٍ، مِنْ أَهْلِ مِصْرَ عَنْ أَبِي الدَّرْدَاءِ، فَذَكَرَ نَحْوَهُ . حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَبْدَةَ الضَّبِّيُّ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ عَاصِمِ بْنِ بَهْدَلَةَ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي الدَّرْدَاءِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَهُ وَلَيْسَ فِيهِ عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عُبَادَةَ بْنِ الصَّامِتِ .
Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, Ибн ал-Мункадирдан, у Ато ибн Ясордан, у Миср аҳлидан бўлган бир кишидан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Абуд-Дардодан бу оят ҳақида: «Улар учун дунё ҳаётида ҳам (хушхабар бор)» (Юнус сураси, 64) сўрадим. У: «Мен буни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан сўраганимдан бери буни мендан ҳеч ким сўрамаган эди. У: «Бу нозил бўлганидан бери буни мендан сендан бошқа ҳеч ким сўрамади. У мўмин кўрадиган ёки унинг ҳақида кўриладиган солиҳ тушдир,» дедилар,» деди.» Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, Абдулазиз ибн Руфайъдан, у Абу Солиҳ ас-Саммондан, у Ато ибн Ясордан, у Миср аҳлидан бўлган бир кишидан, у Абуд-Дардодан, ва шунга ўхшашини зикр қилди. Бизга Аҳмад ибн Абда ад-Даббий ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Зайд ривоят қилди, Осим ибн Баҳдаладан, у Абу Солиҳдан, у Абуд-Дардодан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга ўхшашини (ривоят қилди), унда Ато ибн Ясордан (деганини) йўқ. (Абу Исо) деди: «Бу бобда Убода ибн ас-Сомитдан (ҳам ривоят бор).»
حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، حَدَّثَنَا الْحَجَّاجُ بْنُ مِنْهَالٍ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ زَيْدٍ، عَنْ يُوسُفَ بْنِ مِهْرَانَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لَمَّا أَغْرَقَ اللَّهُ فِرْعَوْنَ قَالَ آمَنْتُ أَنَّهُ لاَ إِلَهَ إِلاَّ الَّذِي آمَنَتْ بِهِ بَنُو إِسْرَائِيلَ فَقَالَ جِبْرِيلُ يَا مُحَمَّدُ فَلَوْ رَأَيْتَنِي وَأَنَا آخُذُ مِنْ حَالِ الْبَحْرِ فَأَدُسُّهُ فِي فِيهِ مَخَافَةَ أَنْ تُدْرِكَهُ الرَّحْمَةُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ .
Бизга Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди, у деди: бизга ал-Ҳажжож ибн Минҳол ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Салама ривоят қилди, Али ибн Зайддан, у Юсуф ибн Миҳрондан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллаҳ Фиръавнни ғарқ қилганида, у: «Бани Исроил имон келтирган Зотдан ўзга илоҳ йўқлигига имон келтирдим,» деди. Шунда Жибрил: «Эй Муҳаммад, агар мени кўрганингда эди, мен денгиз балчиғидан олиб, унга раҳмат етишидан қўрқиб, унинг оғзига тиқар эдим,» деди,» дедилар. Абу Исо деди: «Бу ҳадис ҳасандир.»
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى الصَّنْعَانِيُّ، حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ الْحَارِثِ، أَخْبَرَنَا شُعْبَةُ، أَخْبَرَنِي عَدِيُّ بْنُ ثَابِتٍ، وَعَطَاءُ بْنُ السَّائِبِ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، ذَكَرَ أَحَدُهُمَا عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ ذَكَرَ " أَنَّ جِبْرِيلَ صلى الله عليه وسلم جَعَلَ يَدُسُّ فِي فِي فِرْعَوْنَ الطِّينَ خَشْيَةَ أَنْ يَقُولَ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ فَيَرْحَمَهُ اللَّهُ أَوْ خَشْيَةَ أَنْ يَرْحَمَهُ اللَّهُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло ас-Санъоний ривоят қилди, у деди: бизга Холид ибн ал-Ҳорис ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба хабар берди, у деди: менга Адий ибн Собит ва Ато ибн ас-Соиб хабар берди, Саид ибн Жубайрдан, у Ибн Аббосдан — уларнинг бири Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан эканини зикр қилди — у: «Жибрил (алайҳиссалом) Фиръавннинг оғзига, у «Ло илаҳа иллаллаҳ» деб айтиб, Аллаҳ унга раҳм қилишидан — ёки Аллаҳ унга раҳм қилишидан қўрқиб, лой тиқа бошлади,» (деб) зикр қилганини (ривоят қилди). Абу Исо деди: «Бу ҳадис ҳасан саҳиҳ, бу йўлдан ғарибдир.»