حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، وَأَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مُرَّةَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ صَعِدَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ذَاتَ يَوْمٍ عَلَى الصَّفَا فَنَادَى " يَا صَبَاحَاهُ " . فَاجْتَمَعَتْ إِلَيْهِ قُرَيْشٌ فَقَالَ " إِنِّي نَذِيرٌ لَكُمْ بَيْنَ يَدَىْ عَذَابٍ شَدِيدٍ أَرَأَيْتُمْ لَوْ أَنِّي أَخْبَرْتُكُمْ أَنَّ الْعَدُوَّ مُمَسِّيكُمْ أَوْ مُصَبِّحُكُمْ أَكُنْتُمْ تُصَدِّقُونِي " . فَقَالَ أَبُو لَهَبٍ أَلِهَذَا جَمَعْتَنَا تَبًّا لَكَ . فَأَنْزَلَ اللَّهُ : ( تبَّتْ يَدَا أَبِي لَهَبٍ وَتَبَّ ) . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Ҳаннод ва Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, улар деди: бизга Абу Муовия ривоят қилди, у деди: бизга ал-Аъмаш ривоят қилди, у Амр ибн Муррадан, у Саид ибн Жубайрдан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир куни Сафога чиқиб: «Эй (йиғилувчи) тонг (аҳли)!» деб чақирдилар. Шунда Қурайш унинг олдига тўпланишди. У: «Албатта, мен сизларга қаттиқ азоб (келиши) олдидан огоҳлантирувчиман. Айтинг-чи, агар мен сизларга: «Душман сизларни кечқурун ёки эрталаб босиб олади,» деб хабар берсам, мени тасдиқлармидингиз?» дедилар. Шунда Абу Лаҳаб: «Бизни шу учун йиғдингми? Ҳалок бўлгин сен!» деди. Шунда Аллаҳ: «Абу Лаҳабнинг икки қўли ҳалок бўлсин ва у (ўзи ҳам) ҳалок бўлди,» (Масад сураси, 1)ни нозил қилди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.