حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ عَمْرٍو الْعَقَدِيُّ، عَنِ ابْنِ أَبِي ذِئْبٍ، عَنِ الْحَارِثِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم نَظَرَ إِلَى الْقَمَرِ فَقَالَ " يَا عَائِشَةُ اسْتَعِيذِي بِاللَّهِ مِنْ شَرِّ هَذَا فَإِنَّ هَذَا الْغَاسِقُ إِذَا وَقَبَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилди, у деди: бизга Абдулмалик ибн Амр ал-Ақадий ривоят қилди, у Ибн Абу Зиъбдан, у ал-Ҳорис ибн Абдурраҳмондан, у Абу Саламадан, у Оишадан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ойга қараб: «Эй Оиша, бунинг ёмонлигидан Аллаҳдан паноҳ сўра. Чунки бу — кирган вақтидаги қоронғулик (ғосиқ)дир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.