Шу ҳақда

Duolar kitobi · 1 ҳадис

باب مِنْهُ

حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، قَالَ أَنْبَأَنَا شُعْبَةُ، عَنْ يَعْلَى بْنِ عَطَاءٍ، قَالَ سَمِعْتُ عَمْرَو بْنَ عَاصِمٍ الثَّقَفِيَّ، يُحَدِّثُ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، رضى الله عنه قَالَ قَالَ أَبُو بَكْرٍ يَا رَسُولَ اللَّهِ مُرْنِي بِشَيْءٍ أَقُولُهُ إِذَا أَصْبَحْتُ وَإِذَا أَمْسَيْتُ قَالَ ‏ "‏ قُلِ اللَّهُمَّ عَالِمَ الْغَيْبِ وَالشَّهَادَةِ فَاطِرَ السَّمَوَاتِ وَالأَرْضِ رَبَّ كُلِّ شَيْءٍ وَمَلِيكَهُ أَشْهَدُ أَنْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ أَنْتَ أَعُوذُ بِكَ مِنْ شَرِّ نَفْسِي وَمِنْ شَرِّ الشَّيْطَانِ وَشِرْكِهِ قَالَ قُلْهُ إِذَا أَصْبَحْتَ وَإِذَا أَمْسَيْتَ وَإِذَا أَخَذْتَ مَضْجَعَكَ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏

Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Довуд ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба хабар берди, Яъло ибн Атодан, у деди: мен Амр ибн Осим ас-Сақафийни Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан ривоят қилаётганини эшитдим, у деди: Абу Бакр: «Ё Расулуллаҳ, эрталабга ва оқшомга кирганимда айтадиган бирор нарсани менга буюринг,» деди. У: «Айт: ‹Аллаҳумма алимал-ғайби ваш-шаҳадати, фатирас-самавати вал-арзи, Рабба кулли шайъин ва маликаҳу, аш-ҳаду ан ла илаҳа илла анта, аъузу бика мин шарри нафси ва мин шарриш-шайтани ва ширкиҳи (Эй Аллаҳ, ғайб ва ошкорни Билувчи, осмонлар ва ерни Яратувчи, ҳар нарсанинг Рабби ва Эгаси, гувоҳлик бераманки, Сендан ўзга илоҳ йўқ; нафсимнинг ёмонлигидан ва шайтоннинг ёмонлиги ҳамда унинг ширкидан Сенга паноҳ тилайман).› Буни эрталабга кирганингда, оқшомга кирганингда ва тўшагингга ётганингда айт,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.