Кечаси уйғонганда дуо

Duolar kitobi · 2 ҳадис

باب مَا جَاءَ فِي الدُّعَاءِ إِذَا انْتَبَهَ مِنَ اللَّيْلِ

حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ بْنُ مُسْلِمٍ، حَدَّثَنَا الأَوْزَاعِيُّ، حَدَّثَنِي عُمَيْرُ بْنُ هَانِئٍ، قَالَ حَدَّثَنِي جُنَادَةُ بْنُ أَبِي أُمَيَّةَ، حَدَّثَنِي عُبَادَةُ بْنُ الصَّامِتِ، رضى الله عنه عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ مَنْ تَعَارَّ مِنَ اللَّيْلِ فَقَالَ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ لَهُ الْمُلْكُ وَلَهُ الْحَمْدُ وَهُوَ عَلَى كُلِّ شَيْءٍ قَدِيرٌ وَسُبْحَانَ اللَّهِ وَالْحَمْدُ لِلَّهِ وَلاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَاللَّهُ أَكْبَرُ وَلاَ حَوْلَ وَلاَ قُوَّةَ إِلاَّ بِاللَّهِ ثُمَّ قَالَ رَبِّ اغْفِرْ لِي أَوْ قَالَ ثُمَّ دَعَا اسْتُجِيبَ لَهُ فَإِنْ عَزَمَ فَتَوَضَّأَ ثُمَّ صَلَّى قُبِلَتْ صَلاَتُهُ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ ‏.‏

Бизга ал-Валид ибн Муслим ривоят қилди, бизга ал-Авзоий ривоят қилди, менга Умайр ибн Ҳони ривоят қилди, у деди: менга Жунода ибн Абу Умайя ривоят қилди, менга Убода ибн ас-Сомит (розияллаҳу анҳу) ривоят қилди, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Ким кечаси уйғониб: «Ло илоҳа иллаллаҳ ваҳдаҳу ло шарика лаҳ, лаҳул-мулку ва лаҳул-ҳамд, ва ҳува алаа кулли шайъин қодир, ва субҳаналлаҳ, вал-ҳамду лиллаҳ, ва ло илоҳа иллаллаҳ, валлаҳу акбар, ва ло ҳавла ва ло қуввата илла биллаҳ,» деса, сўнгра: «Раббиъғфирли (Раббим, мени кечир),» деса, — ёки: сўнгра дуо қилса, деди, — унга ижобат қилинади. Агар қатъий қарор қилиб, таҳорат олиб, намоз ўқиса, намози қабул қилинади,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ғарибдир.

حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ حَدَّثَنَا مَسْلَمَةُ بْنُ عَمْرٍو قَالَ كَانَ عُمَيْرُ بْنُ هَانِئٍ يُصَلِّي كُلَّ يَوْمٍ أَلْفَ سَجْدَةٍ وَيُسَبِّحُ مِائَةَ أَلْفِ تَسْبِيحَةٍ ‏.‏

Бизга Али ибн Ҳужр ривоят қилди, бизга Маслама ибн Амр ривоят қилди, у деди: Умайр ибн Ҳони ҳар куни минг марта сажда қилар ва юз минг марта тасбиҳ айтар эди.