31-bob

Duolar kitobi · 1 ҳадис

حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عِمْرَانَ بْنِ أَبِي لَيْلَى، حَدَّثَنِي أَبِي، حَدَّثَنِي ابْنُ أَبِي لَيْلَى، عَنْ دَاوُدَ بْنِ عَلِيٍّ، هُوَ ابْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبَّاسٍ عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ سَمِعْتُ نَبِيَّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ لَيْلَةً حِينَ فَرَغَ مِنْ صَلاَتِهِ ‏ "‏ اللَّهُمَّ إِنِّي أَسْأَلُكَ رَحْمَةً مِنْ عِنْدِكَ تَهْدِي بِهَا قَلْبِي وَتَجْمَعُ بِهَا أَمْرِي وَتَلُمُّ بِهَا شَعَثِي وَتُصْلِحُ بِهَا غَائِبِي وَتَرْفَعُ بِهَا شَاهِدِي وَتُزَكِّي بِهَا عَمَلِي وَتُلْهِمُنِي بِهَا رَشَدِي وَتَرُدُّ بِهَا أُلْفَتِي وَتَعْصِمُنِي بِهَا مِنْ كُلِّ سُوءٍ اللَّهُمَّ أَعْطِنِي إِيمَانًا وَيَقِينًا لَيْسَ بَعْدَهُ كُفْرٌ وَرَحْمَةً أَنَالُ بِهَا شَرَفَ كَرَامَتِكَ فِي الدُّنْيَا وَالآخِرَةِ اللَّهُمَّ إِنِّي أَسْأَلُكَ الْفَوْزَ فِي الْعَطَاءِ وَيُرْوَى فِي الْقَضَاءِ وَنُزُلَ الشُّهَدَاءِ وَعَيْشَ السُّعَدَاءِ وَالنَّصْرَ عَلَى الأَعْدَاءِ اللَّهُمَّ إِنِّي أُنْزِلُ بِكَ حَاجَتِي وَإِنْ قَصَّرَ رَأْيِي وَضَعُفَ عَمَلِي افْتَقَرْتُ إِلَى رَحْمَتِكَ فَأَسْأَلُكَ يَا قَاضِيَ الأُمُورِ وَيَا شَافِيَ الصُّدُورِ كَمَا تُجِيرُ بَيْنَ الْبُحُورِ أَنْ تُجِيرَنِي مِنْ عَذَابِ السَّعِيرِ وَمِنْ دَعْوَةِ الثُّبُورِ وَمِنْ فِتْنَةِ الْقُبُورِ اللَّهُمَّ مَا قَصَّرَ عَنْهُ رَأْيِي وَلَمْ تَبْلُغْهُ نِيَّتِي وَلَمْ تَبْلُغْهُ مَسْأَلَتِي مِنْ خَيْرٍ وَعَدْتَهُ أَحَدًا مِنْ خَلْقِكَ أَوْ خَيْرٍ أَنْتَ مُعْطِيهِ أَحَدًا مِنْ عِبَادِكَ فَإِنِّي أَرْغَبُ إِلَيْكَ فِيهِ وَأَسْأَلُكَهُ بِرَحْمَتِكَ رَبَّ الْعَالَمِينَ اللَّهُمَّ ذَا الْحَبْلِ الشَّدِيدِ وَالأَمْرِ الرَّشِيدِ أَسْأَلُكَ الأَمْنَ يَوْمَ الْوَعِيدِ وَالْجَنَّةَ يَوْمَ الْخُلُودِ مَعَ الْمُقَرَّبِينَ الشُّهُودِ الرُّكَّعِ السُّجُودِ الْمُوفِينَ بِالْعُهُودِ إِنَّكَ رَحِيمٌ وَدُودٌ وَأَنْتَ تَفْعَلُ مَا تُرِيدُ اللَّهُمَّ اجْعَلْنَا هَادِينَ مُهْتَدِينَ غَيْرَ ضَالِّينَ وَلاَ مُضِلِّينَ سِلْمًا لأَوْلِيَائِكَ وَعَدُوًّا لأَعْدَائِكَ نُحِبُّ بِحُبِّكَ مَنْ أَحَبَّكَ وَنُعَادِي بِعَدَاوَتِكَ مَنْ خَالَفَكَ اللَّهُمَّ هَذَا الدُّعَاءُ وَعَلَيْكَ الاِسْتِجَابَةُ وَهَذَا الْجَهْدُ وَعَلَيْكَ التُّكْلاَنُ اللَّهُمَّ اجْعَلْ لِي نُورًا فِي قَبْرِي وَنُورًا فِي قَلْبِي وَنُورًا مِنْ بَيْنِ يَدَىَّ وَنُورًا مِنْ خَلْفِي وَنُورًا عَنْ يَمِينِي وَنُورًا عَنْ شِمَالِي وَنُورًا مِنْ فَوْقِي وَنُورًا مِنْ تَحْتِي وَنُورًا فِي سَمْعِي وَنُورًا فِي بَصَرِي وَنُورًا فِي شَعْرِي وَنُورًا فِي بَشَرِي وَنُورًا فِي لَحْمِي وَنُورًا فِي دَمِي وَنُورًا فِي عِظَامِي اللَّهُمَّ أَعْظِمْ لِي نُورًا وَأَعْطِنِي نُورًا وَاجْعَلْ لِي نُورًا سُبْحَانَ الَّذِي تَعَطَّفَ الْعِزَّ وَقَالَ بِهِ سُبْحَانَ الَّذِي لَبِسَ الْمَجْدَ وَتَكَرَّمَ بِهِ سُبْحَانَ الَّذِي لاَ يَنْبَغِي التَّسْبِيحُ إِلاَّ لَهُ سُبْحَانَ ذِي الْفَضْلِ وَالنِّعَمِ سُبْحَانَ ذِي الْمَجْدِ وَالْكَرَمِ سُبْحَانَ ذِي الْجَلاَلِ وَالإِكْرَامِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ ابْنِ أَبِي لَيْلَى مِنْ هَذَا الْوَجْهِ ‏.‏ وَقَدْ رَوَى شُعْبَةُ وَسُفْيَانُ الثَّوْرِيُّ عَنْ سَلَمَةَ بْنِ كُهَيْلٍ عَنْ كُرَيْبٍ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بَعْضَ هَذَا الْحَدِيثِ وَلَمْ يَذْكُرْهُ بِطُولِهِ ‏.‏

Бизга Абдуллаҳ ибн Абдурраҳмон ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Имрон ибн Абу Лайла хабар берди, менга отам ривоят қилди, менга Ибн Абу Лайла ривоят қилди, у Довуд ибн Алидан — у Абдуллаҳ ибн Аббоснинг ўғлидир — у отасидан, у бобоси Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), у деди: мен бир кечаси Аллаҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни намозини тугатган пайтда шундай деяётганини эшитдим: «Аллаҳим, мен Сендан Ўз ҳузурингдан бир раҳмат сўрайманки, у билан қалбимни ҳидоят қилурсан, у билан ишимни жамларсан, у билан тарқоқ (ишларим)ни йиғарсан, у билан кўринмас (ишларим)ни ислоҳ қилурсан, у билан ошкора (ишларим)ни кўтарарсан, у билан амалимни покларсан, у билан менга тўғри йўлимни илҳом қилурсан, у билан улфатимни қайтарарсан ва у билан мени ҳар бир ёмонликдан сақларсан. Аллаҳим, менга ундан кейин куфр бўлмайдиган иймон ва яқинни ато эт, ва дунё ва охиратда Сенинг кароматинг шарафига эришадиган раҳматни (ато эт). Аллаҳим, мен Сендан [ато қилишда] муваффақиятни ва қазода (нажотни), шаҳидлар манзилини, бахтлилар ҳаётини ва душманлар устидан ғалабани сўрайман. Аллаҳим, мен ҳожатимни Сенга тушираман, гарчи фикрим қисқа ва амалим заиф бўлса-да, Сенинг раҳматингга муҳтож бўлдим. Бас, Сендан сўрайман, эй ишларни Ҳал қилувчи, эй кўкракларни Даволовчи, денгизлар орасини ажратганинг каби, мени алангали (дўзах) азобидан, ҳалокат даъватидан ва қабр фитнасидан қутқаришингни (сўрайман). Аллаҳим, фикрим қисқа қилган, ниятим етмаган ва сўровим етмаган ҳар қандай яхшиликни — Сен Ўз халқингдан бирор кишига ваъда қилган, ёки бандаларингдан бирор кишига берадиган ҳар қандай яхшиликни — албатта мен уни Сендан истайман ва уни Сенинг раҳматинг билан сўрайман, эй оламлар Робби. Аллаҳим, эй мустаҳкам арқон ва тўғри иш Эгаси, мен Сендан таҳдид кунида омонликни, ва абадият кунида муқарраб гувоҳлар, рукуъ ва сажда қилувчилар, аҳдларга вафо қилувчилар билан бирга жаннатни сўрайман, албатта Сен Роҳиймсан, Вадудсан ва Сен истаганингни қилурсан. Аллаҳим, бизни ҳидоятга элтгувчи ҳидоятланганлар қил, адашганлар ва адаштиргувчилар эмас, дўстларингга дўст ва душманларингга душман (қил). Сенинг муҳаббатинг билан Сени севганни севамиз ва Сенинг адоватинг билан Сенга мухолиф бўлганга адоват қиламиз. Аллаҳим, бу (менинг) дуомдир, ижобат қилиш Сенинг (зимманг)дадир, бу (менинг) саъй-ҳаракатимдир, таваккул Сенга (қилинади). Аллаҳим, қабримда менга нур ато эт, қалбимда нур, олдимда нур, орқамда нур, ўнг томонимда нур, чап томонимда нур, устимда нур, остимда нур, қулоғимда нур, кўзимда нур, сочимда нур, теримда нур, гўштимда нур, қонимда нур ва суякларимда нур (ато эт). Аллаҳим, мен учун нурни улуғ қил, менга нур ато эт ва менга нур қил. Иззатни ўзига олиб у билан сўзлаган Зот покдир, улуғликни кийиб у билан карам қилган Зот покдир, тасбиҳ фақат Унга лойиқ бўлган Зот покдир, фазл ва неъматлар Эгаси покдир, улуғлик ва карам Эгаси покдир, жалол ва икром Эгаси покдир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, биз уни фақат Ибн Абу Лайланинг ҳадисидан, шу йўл билан биламиз. Шуъба ва Суфён ас-Саврий бу ҳадиснинг бир қисмини Салама ибн Куҳайлдан, у Курайбдан, у Ибн Аббосдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилганлар ва уни тўлиқ зикр қилмаганлар.