62-bob

Duolar kitobi · 2 ҳадис

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ أَبِي الشَّوَارِبِ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ الْمُخْتَارِ، عَنْ سُهَيْلِ بْنِ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ سُمَىٍّ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ مَنْ قَالَ حِينَ يُصْبِحُ وَحِينَ يُمْسِي سُبْحَانَ اللَّهِ وَبِحَمْدِهِ مِائَةَ مَرَّةٍ لَمْ يَأْتِ أَحَدٌ يَوْمَ الْقِيَامَةِ بِأَفْضَلَ مِمَّا جَاءَ بِهِ إِلاَّ أَحَدٌ قَالَ مِثْلَ مَا قَالَ أَوْ زَادَ عَلَيْهِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдулмалик ибн Абуш-Шавориб ривоят қилди, бизга Абдулазиз ибн ал-Мухтор ривоят қилди, у Суҳайл ибн Абу Солиҳдан, у Сумаййдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Ким эрталаб ва кечқурун юз марта «Субҳаналлаҳ ва биҳамдиҳи» (Аллаҳ покдир ва Унга ҳамд билан) деса, қиёмат куни ҳеч ким унинг келтирганидан кўра афзалроғини келтирмайди, фақат унинг айтганидек айтган ёки ундан ортдирган кишидан бошқа,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ғарибдир.

حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مُوسَى الْكُوفِيُّ، حَدَّثَنَا دَاوُدُ بْنُ الزِّبْرِقَانِ، عَنْ مَطَرٍ الْوَرَّاقِ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ذَاتَ يَوْمٍ لأَصْحَابِهِ ‏ "‏ قُولُوا سُبْحَانَ اللَّهِ وَبِحَمْدِهِ مِائَةَ مَرَّةٍ مَنْ قَالَهَا مَرَّةً كُتِبَتْ لَهُ عَشْرًا وَمَنْ قَالَهَا عَشْرًا كُتِبَتْ لَهُ مِائَةً وَمَنْ قَالَهَا مِائَةً كُتِبَتْ لَهُ أَلْفًا وَمَنْ زَادَ زَادَهُ اللَّهُ وَمَنِ اسْتَغْفَرَ غَفَرَ اللَّهُ لَهُ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ ‏.‏

Бизга Исмоил ибн Мусо ал-Куфий ривоят қилди, бизга Довуд ибн аз-Зибриқон ривоят қилди, у Матар ал-Варроқдан, у Нофиъдан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир куни ашобларига: «Юз марта «Субҳаналлаҳ ва биҳамдиҳи» (Аллаҳ покдир ва Унга ҳамд билан) дейинглар. Ким уни бир марта айтса, унга ўн (яхшилик) ёзилади; ким уни ўн марта айтса, унга юз ёзилади; ким уни юз марта айтса, унга минг ёзилади; ким ортдирса, Аллаҳ унга (ажрини) ортдиради ва ким мағфират сўраса, Аллаҳ уни мағфират қилади,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир.