حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، أَخْبَرَنَا ابْنُ الْمُبَارَكِ، أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ أَيُّوبَ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ زَحْرٍ، عَنْ خَالِدِ بْنِ أَبِي عِمْرَانَ، أَنَّ ابْنَ عُمَرَ، قَالَ قَلَّمَا كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُومُ مِنْ مَجْلِسٍ حَتَّى يَدْعُوَ بِهَؤُلاَءِ الْكَلِمَاتِ لأَصْحَابِهِ " اللَّهُمَّ اقْسِمْ لَنَا مِنْ خَشْيَتِكَ مَا يَحُولُ بَيْنَنَا وَبَيْنَ مَعَاصِيكَ وَمِنْ طَاعَتِكَ مَا تُبَلِّغُنَا بِهِ جَنَّتَكَ وَمِنَ الْيَقِينِ مَا تُهَوِّنُ بِهِ عَلَيْنَا مُصِيبَاتِ الدُّنْيَا وَمَتِّعْنَا بِأَسْمَاعِنَا وَأَبْصَارِنَا وَقُوَّتِنَا مَا أَحْيَيْتَنَا وَاجْعَلْهُ الْوَارِثَ مِنَّا وَاجْعَلْ ثَأْرَنَا عَلَى مَنْ ظَلَمَنَا وَانْصُرْنَا عَلَى مَنْ عَادَانَا وَلاَ تَجْعَلْ مُصِيبَتَنَا فِي دِينِنَا وَلاَ تَجْعَلِ الدُّنْيَا أَكْبَرَ هَمِّنَا وَلاَ مَبْلَغَ عِلْمِنَا وَلاَ تُسَلِّطْ عَلَيْنَا مَنْ لاَ يَرْحَمُنَا " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ . وَقَدْ رَوَى بَعْضُهُمْ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ خَالِدِ بْنِ أَبِي عِمْرَانَ عَنْ نَافِعٍ عَنِ ابْنِ عُمَرَ .
Бизга Али ибн Ҳужр ривоят қилди, у деди: бизга Ибнул-Муборак хабар берди, у деди: бизга Яҳё ибн Айюб, Убайдуллаҳ ибн Заҳрдан, у Холид ибн Аби Имрондан хабар бердики, Ибн Умар деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мажлисдан камдан-кам турардилар, фақат ашоблари учун шу калималар билан дуо қилгандан кейин (турардилар): «Аллаҳим, бизга Сенинг қўрқувингдан биз билан гуноҳларингнинг орасига тўсиқ бўладиган (қадарини) насиб қил; ва Сенинг тоатингдан бизни Жаннатингга етказадиган (қадарини); ва дунё мусибатларини бизга енгиллаштирадиган яқин (эътиқодни); бизни тирик эканмиз, эшитишимиз, кўришимиз ва кучимиздан баҳраманд қил ва уни биздан кейин қолувчи (мерос) қил; бизга зулм қилганлардан ўчимизни (олишни насиб) қил; бизга адоват қилганларга қарши бизга ёрдам бер; мусибатимизни динимизда қилма; дунёни энг катта ғамимиз ва илмимизнинг чегараси қилма; бизга раҳм қилмайдиган кимсани бизнинг устимиздан ҳоким қилиб қўйма,» дедилар.» Абу Исо деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир. Баъзилари бу ҳадисни Холид ибн Аби Имрондан, у Нофиъдан, у Ибн Умардан (деб) ривоят қилдилар.