حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنْ هِشَامِ بْنِ حَسَّانَ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ أُنْزِلَ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ ابْنُ أَرْبَعِينَ فَأَقَامَ بِمَكَّةَ ثَلاَثَ عَشْرَةَ وَبِالْمَدِينَةِ عَشْرًا وَتُوُفِّيَ وَهُوَ ابْنُ ثَلاَثٍ وَسِتِّينَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Исмоил ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Аби Адий ривоят қилди, у Ҳишом ибн Ҳассондан, у Икримадан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га қирқ ёшда (ваҳий) нозил қилинди, сўнгра у Маккада ўн уч (йил), Мадинада ўн (йил) турдилар ва олтмиш уч ёшда вафот этдилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ قُبِضَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ ابْنُ خَمْسٍ وَسِتِّينَ وَهَكَذَا حَدَّثَنَا هُوَ يَعْنِي ابْنَ بَشَّارٍ وَرَوَى عَنْهُ مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ مِثْلَ ذَلِكَ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Аби Адий ривоят қилди, у Ҳишомдан, у Икримадан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) олтмиш беш ёшда қабз қилинди (вафот этди). (Ровий:) У — яъни Ибн Башшор — бизга шундай ривоят қилди, Муҳаммад ибн Исмоил ҳам ундан шунга ўхшаш ривоят қилди.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكِ بْنِ أَنَسٍ، وَحَدَّثَنَا الأَنْصَارِيُّ، حَدَّثَنَا مَعْنٌ، حَدَّثَنَا مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ، عَنْ رَبِيعَةَ بْنِ أَبِي عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَنَّهُ سَمِعَ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ، يَقُولُ لَمْ يَكُنْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِالطَّوِيلِ الْبَائِنِ وَلاَ بِالْقَصِيرِ الْمُتَرَدِّدِ وَلاَ بِالأَبْيَضِ الأَمْهَقِ وَلاَ بِالآدَمِ وَلَيْسَ بِالْجَعْدِ الْقَطَطِ وَلاَ بِالسَّبِطِ بَعَثَهُ اللَّهُ عَلَى رَأْسِ أَرْبَعِينَ سَنَةً فَأَقَامَ بِمَكَّةَ عَشْرَ سِنِينَ وَبِالْمَدِينَةِ عَشْرَ سِنِينَ وَتَوَفَّاهُ اللَّهُ عَلَى رَأْسِ سِتِّينَ سَنَةً وَلَيْسَ فِي رَأْسِهِ وَلِحْيَتِهِ عِشْرُونَ شَعْرَةً بَيْضَاءَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Қутайба Молик ибн Анасдан ривоят қилди; бизга ал-Ансорий ҳам ривоят қилди, у деди: бизга Маън ривоят қилди, у деди: бизга Молик ибн Анас ривоят қилди, у Рабиа ибн Аби Абдураҳмондан (ривоят қилдики), у Анас ибн Моликнинг шундай деяётганини эшитди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кўзга ташланадиган даражада (ҳаддан) баланд ҳам, қисқароқ, паст ҳам эмас эдилар; рангпар оқиш ҳам, қорамағиз ҳам эмас; (сочлари) бурама жингалак ҳам, тип-тик текис ҳам эмас эди. Аллаҳ у зотни қирқ ёшлари бошида (пайғамбар қилиб) юборди; у Маккада ўн йил, Мадинада ўн йил турдилар ва Аллаҳ у зотни олтмиш ёшлари бошида вафот эттирди. У зотнинг боши ва соқолида йигирмата оқ тукни (ҳам) йўқ эди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.