حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو أَحْمَدَ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي وَائِلٍ، عَنْ خَبَّابٍ، قَالَ هَاجَرْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَبْتَغِي وَجْهَ اللَّهِ فَوَقَعَ أَجْرُنَا عَلَى اللَّهِ فَمِنَّا مَنْ مَاتَ وَلَمْ يَأْكُلْ مِنْ أَجْرِهِ شَيْئًا وَمِنَّا مَنْ أَيْنَعَتْ لَهُ ثَمَرَتُهُ فَهُوَ يَهْدُبُهَا وَإِنَّ مُصْعَبَ بْنَ عُمَيْرٍ مَاتَ وَلَمْ يَتْرُكْ إِلاَّ ثَوْبًا كَانُوا إِذَا غَطَّوْا بِهِ رَأْسَهُ خَرَجَتْ رِجْلاَهُ وَإِذَا غُطِّيَ بِهَا رِجْلاَهُ خَرَجَ رَأْسُهُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " غَطُّوا رَأْسَهُ وَاجْعَلُوا عَلَى رِجْلَيْهِ الإِذْخِرَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ إِدْرِيسَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي وَائِلٍ، شَقِيقِ بْنِ سَلَمَةَ عَنْ خَبَّابِ بْنِ الأَرَتِّ، نَحْوَهُ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Аҳмад ривоят қилди, у деди: бизга Суфён, ал-Аъмашдан, у Абу Воилдан, у Хаббоб (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан Аллаҳнинг юзини истаб ҳижрат қилдик, шундай экан, ажримиз Аллаҳга бўлиб қолди. Биздан баъзилар ўлиб, ажридан ҳеч нарса емай кетди, биздан баъзилар учун эса меваси пишди ва у уни териб емоқда. Албатта, Мусъаб ибн Умайр ўлди ва бир кийимдан бошқа ҳеч нарса қолдирмади — унинг бошини у билан ёпсалар, оёқлари очилиб қолар, оёқларини ёпсалар, боши очилиб қолар эди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Унинг бошини ёпинглар, оёқларига эса изхир (хушбўй ўт) қўйинглар,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бизга Ҳаннод ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Идрис, ал-Аъмашдан, у Абу Воил Шақиқ ибн Саламадан, у Хаббоб ибнул-Аратдан шунга ўхшаш (ривоят қилди).