Закот бермасликка қаттиқ огоҳлантириш

Zakot kitobi · 1 ҳадис

باب مَا جَاءَ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي مَنْعِ الزَّكَاةِ مِنَ التَّشْدِيدِ ‏.‏

حَدَّثَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ التَّمِيمِيُّ الْكُوفِيُّ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنِ الْمَعْرُورِ بْنِ سُوَيْدٍ، عَنْ أَبِي ذَرٍّ، قَالَ جِئْتُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ جَالِسٌ فِي ظِلِّ الْكَعْبَةِ ‏.‏ قَالَ فَرَآنِي مُقْبِلاً فَقَالَ ‏"‏ هُمُ الأَخْسَرُونَ وَرَبِّ الْكَعْبَةِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ فَقُلْتُ مَا لِي لَعَلَّهُ أُنْزِلَ فِيَّ شَيْءٌ ‏.‏ قَالَ قُلْتُ مَنْ هُمْ فِدَاكَ أَبِي وَأُمِّي ‏.‏ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ هُمُ الأَكْثَرُونَ إِلاَّ مَنْ قَالَ هَكَذَا وَهَكَذَا وَهَكَذَا ‏"‏ ‏.‏ فَحَثَا بَيْنَ يَدَيْهِ وَعَنْ يَمِينِهِ وَعَنْ شِمَالِهِ ‏.‏ ثُمَّ قَالَ ‏"‏ وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ لاَ يَمُوتُ رَجُلٌ فَيَدَعُ إِبِلاً أَوْ بَقَرًا لَمْ يُؤَدِّ زَكَاتَهَا إِلاَّ جَاءَتْهُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ أَعْظَمَ مَا كَانَتْ وَأَسْمَنَهُ تَطَؤُهُ بِأَخْفَافِهَا وَتَنْطَحُهُ بِقُرُونِهَا كُلَّمَا نَفِدَتْ أُخْرَاهَا عَادَتْ عَلَيْهِ أُولاَهَا حَتَّى يُقْضَى بَيْنَ النَّاسِ ‏"‏ ‏.‏ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ مِثْلُهُ ‏.‏ وَعَنْ عَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ رضى الله عنه قَالَ لُعِنَ مَانِعُ الصَّدَقَةِ ‏.‏ وَعَنْ قَبِيصَةَ بْنِ هُلْبٍ عَنْ أَبِيهِ وَجَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ أَبِي ذَرٍّ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏ وَاسْمُ أَبِي ذَرٍّ جُنْدُبُ بْنُ السَّكَنِ وَيُقَالُ ابْنُ جُنَادَةَ ‏.‏ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُنِيرٍ عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ مُوسَى عَنْ سُفْيَانَ الثَّوْرِيِّ عَنْ حَكِيمِ بْنِ الدَّيْلَمِ عَنِ الضَّحَّاكِ بْنِ مُزَاحِمٍ قَالَ الأَكْثَرُونَ أَصْحَابُ عَشَرَةِ آلاَفٍ ‏.‏ قَالَ وَعَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُنِيرٍ مَرْوَزِيٌّ رَجُلٌ صَالِحٌ ‏.‏

Бизга Ҳаннод ибн ас-Сарийй ат-Тамимий ал-Куфий ривоят қилди, бизга Абу Муовия ривоят қилди, ал-Аъмашдан, у ал-Маърур ибн Сувайддан, у Абу Зардан (ривоят қилдики), у деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келдим, у Каъбанинг соясида ўтирган эдилар. У деди: улар мени келаётганимни кўриб: «Улар энг зиён кўрганлардир, Каъбанинг Робби ҳаққи, қиёмат кунида!» дедилар. У деди: мен: «Менга нима бўлди? Балки менинг ҳақимда бирор нарса нозил қилингандир,» дедим. У деди: мен: «Улар кимлар? Отам ва онам сенга фидо бўлсин,» дедим. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Улар (мол-мулки) кўп бўлганлардир, фақат бундай ва бундай ва бундай қилганлар бундан мустасно,» дедилар ва ўз олдиларига, ўнг томонларига ва чап томонларига (садақа) сочиб (кўрсатдилар). Сўнг: «Жоним қўлида бўлган Зот ила қасамки, бирор киши закотини адо қилмаган туя ёки сигирни қолдириб ўлса, қиёмат кунида ўша (ҳайвон) энг катта ва энг семиз ҳолда келиб, уни туёқлари билан босади ва шохлари билан сузади. Ҳар гал охиргиси тугаганда, биринчиси яна қайтади, токи одамлар орасида ҳукм қилингунча,» дедилар. Бу бобда Абу Ҳурайрадан ҳам шунга ўхшаш (ривоят бор). Али ибн Абу Толиб (розияллаҳу анҳу)дан: «Садақани (закотни) бермаганга лаънат бўлди,» (дегани ривоят қилинган). Қабиса ибн Ҳулбдан, отасидан, ҳамда Жобир ибн Абдуллаҳ ва Абдуллаҳ ибн Масъуддан ҳам (ривоятлар бор). Абу Исо (Термизий) деди: Абу Зарнинг ҳадиси ҳасан саҳиҳдир. Абу Зарнинг исми Жундуб ибн ас-Сакан, Ибн Жунода ҳам дейилади. Бизга Абдуллаҳ ибн Мунир ривоят қилди, Убайдуллаҳ ибн Мусодан, у Суфён ас-Саврийдан, у Ҳаким ибн ад-Дайламдан, у аз-Заҳҳок ибн Музоҳимдан, у деди: «(Мол-мулки) кўп бўлганлар — ўн минг (дирҳам) эгаларидир,» деди. У деди: Абдуллаҳ ибн Мунир Марвазий солиҳ кишидир.