Атайин қусган киши

Ro'za kitobi · 1 ҳадис

باب مَا جَاءَ فِيمَنِ اسْتَقَاءَ عَمْدًا

حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، حَدَّثَنَا عِيسَى بْنُ يُونُسَ، عَنْ هِشَامِ بْنِ حَسَّانَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ سِيرِينَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ مَنْ ذَرَعَهُ الْقَىْءُ فَلَيْسَ عَلَيْهِ قَضَاءٌ وَمَنِ اسْتَقَاءَ عَمْدًا فَلْيَقْضِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي الدَّرْدَاءِ وَثَوْبَانَ وَفَضَالَةَ بْنِ عُبَيْدٍ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ أَبِي هُرَيْرَةَ حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ مِنْ حَدِيثِ هِشَامٍ عَنِ ابْنِ سِيرِينَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ عِيسَى بْنِ يُونُسَ ‏.‏ وَقَالَ مُحَمَّدٌ لاَ أَرَاهُ مَحْفُوظًا ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى وَقَدْ رُوِيَ هَذَا الْحَدِيثُ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَلاَ يَصِحُّ إِسْنَادُهُ ‏.‏ وَقَدْ رُوِيَ عَنْ أَبِي الدَّرْدَاءِ وَثَوْبَانَ وَفَضَالَةَ بْنِ عُبَيْدٍ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَاءَ فَأَفْطَرَ ‏.‏ وَإِنَّمَا مَعْنَى هَذَا أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ صَائِمًا مُتَطَوِّعًا فَقَاءَ فَضَعُفَ فَأَفْطَرَ لِذَلِكَ ‏.‏ هَكَذَا رُوِيَ فِي بَعْضِ الْحَدِيثِ مُفَسَّرًا ‏.‏ وَالْعَمَلُ عِنْدَ أَهْلِ الْعِلْمِ عَلَى حَدِيثِ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّ الصَّائِمَ إِذَا ذَرَعَهُ الْقَىْءُ فَلاَ قَضَاءَ عَلَيْهِ وَإِذَا اسْتَقَاءَ عَمْدًا فَلْيَقْضِ ‏.‏ وَبِهِ يَقُولُ سُفْيَانُ الثَّوْرِيُّ وَالشَّافِعِيُّ وَأَحْمَدُ وَإِسْحَاقُ ‏.‏

Бизга Али ибн Ҳужр ривоят қилди, у деди: бизга Исо ибн Юнус ривоят қилди, у Ҳишом ибн Ҳассондан, у Муҳаммад ибн Сирииндан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Кимни қусиш босиб келса (беихтиёр қусиб қўйса), унга қазо йўқ. Ким атайин қусиб чиқарса, қазосини тутсин,» дедилар. У деди: бу бобда Абуд-Дардо, Савбон ва Фазола ибн Убайддан ҳам (ривоятлар бор). Абу Исо (Термизий) деди: Абу Ҳурайранинг ҳадиси ҳасан ғариб ҳадисдир. Биз уни Ҳишомдан, у Ибн Сирииндан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилган) бўлиб, фақат Исо ибн Юнуснинг ҳадиси орқалигина биламиз. Муҳаммад (ал-Бухорий) эса: «Мен буни маҳфуз (сақланган, саҳиҳ) деб ҳисобламайман,» деди. Абу Исо деди: бу ҳадис Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан бошқа йўллар билан ҳам ривоят қилинган, лекин унинг исноди саҳиҳ эмас. Абуд-Дардо, Савбон ва Фазола ибн Убайддан (ривоят қилинганки), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қусдилар ва шу сабабли оғизларини очдилар (рўзаларини буздилар). Буниг маъноси шуки, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) нафл рўза тутган эдилар, қусиб заифлашдилар ва шу сабабли оғизларини очдилар. Баъзи ҳадисда ана шундай изоҳли ҳолда ривоят қилинган. Илм аҳлининг амали Абу Ҳурайранинг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилган ҳадиси бўйичадир: рўзадор кишини қусиш босиб келса, унга қазо йўқ; агар атайин қусиб чиқарса, қазосини тутсин. Буни Суфён ас-Саврий, Шофеий, Аҳмад ва Ишоқ ҳам айтадилар.