باب مَا جَاءَ فِي الصَّائِمِ يَأْكُلُ أَوْ يَشْرَبُ نَاسِيًا
حَدَّثَنَا أَبُو سَعِيدٍ الأَشَجُّ، حَدَّثَنَا أَبُو خَالِدٍ الأَحْمَرُ، عَنْ حَجَّاجِ بْنِ أَرْطَاةَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنِ ابْنِ سِيرِينَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ أَكَلَ أَوْ شَرِبَ نَاسِيًا فَلاَ يُفْطِرْ فَإِنَّمَا هُوَ رِزْقٌ رَزَقَهُ اللَّهُ " .
Бизга Абу Саид ал-Ашажж ривоят қилди, у деди: бизга Абу Холид ал-Аҳмар ривоят қилди, у Ҳажжож ибн Артотдан, у Қатодадан, у Ибн Сирииндан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким унутиб еб ёки ичиб қўйса, оғзини очмасин (рўзасини бузмасин), чунки бу Аллаҳ унга берган ризқдир,» дедилар.
حَدَّثَنَا أَبُو سَعِيدٍ الأَشَجُّ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ عَوْفٍ، عَنِ ابْنِ سِيرِينَ، وَخِلاَسٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مِثْلَهُ أَوْ نَحْوَهُ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي سَعِيدٍ وَأُمِّ إِسْحَاقَ الْغَنَوِيَّةِ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ أَبِي هُرَيْرَةَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ أَكْثَرِ أَهْلِ الْعِلْمِ وَبِهِ يَقُولُ سُفْيَانُ الثَّوْرِيُّ وَالشَّافِعِيُّ وَأَحْمَدُ وَإِسْحَاقُ . وَقَالَ مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ إِذَا أَكَلَ فِي رَمَضَانَ نَاسِيًا فَعَلَيْهِ الْقَضَاءُ . وَالْقَوْلُ الأَوَّلُ أَصَحُّ .
Бизга Абу Саид ал-Ашажж ривоят қилди, у деди: бизга Абу Усома ривоят қилди, у Авфдан, у Ибн Сириин ва Хилосдан, улар Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан худди шунга ўхшаш ёки шунга яқин (ҳадисни ривоят қилди). У деди: бу бобда Абу Саид ва Умму Ишоқ ал-Ғанавийядан ҳам (ривоятлар бор). Абу Исо (Термизий) деди: Абу Ҳурайранинг ҳадиси ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Кўпчилик илм аҳлининг амали шу бўйичадир, буни Суфён ас-Саврий, Шофеий, Аҳмад ва Ишоқ айтадилар. Молик ибн Анас эса: «Ким Рамазонда унутиб еб қўйса, унга қазо лозим бўлади,» деди. Биринчи қавл (сўз) саҳиҳроқдир.