Рўзадор учун ўпиш

Ro'za kitobi · 1 ҳадис

باب مَا جَاءَ فِي الْقُبْلَةِ لِلصَّائِمِ

حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، وَقُتَيْبَةُ، قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ زِيَادِ بْنِ عِلاَقَةَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مَيْمُونٍ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُقَبِّلُ فِي شَهْرِ الصَّوْمِ ‏.‏ قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ وَحَفْصَةَ وَأَبِي سَعِيدٍ وَأُمِّ سَلَمَةَ وَابْنِ عَبَّاسٍ وَأَنَسٍ وَأَبِي هُرَيْرَةَ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ عَائِشَةَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏ وَاخْتَلَفَ أَهْلُ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَغَيْرِهِمْ فِي الْقُبْلَةِ لِلصَّائِمِ فَرَخَّصَ بَعْضُ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي الْقُبْلَةِ لِلشَّيْخِ وَلَمْ يُرَخِّصُوا لِلشَّابِّ مَخَافَةَ أَنْ لاَ يَسْلَمَ لَهُ صَوْمُهُ وَالْمُبَاشَرَةُ عِنْدَهُمْ أَشَدُّ ‏.‏ وَقَدْ قَالَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ الْقُبْلَةُ تَنْقُصُ الأَجْرَ وَلاَ تُفْطِرُ الصَّائِمَ ‏.‏ وَرَأَوْا أَنَّ لِلصَّائِمِ إِذَا مَلَكَ نَفْسَهُ أَنْ يُقَبِّلَ وَإِذَا لَمْ يَأْمَنْ عَلَى نَفْسِهِ تَرَكَ الْقُبْلَةَ لِيَسْلَمَ لَهُ صَوْمُهُ ‏.‏ وَهُوَ قَوْلُ سُفْيَانَ الثَّوْرِيِّ وَالشَّافِعِيِّ ‏.‏

Бизга Ҳаннод ва Қутайба ривоят қилди, иккаласи дедилар: бизга Абул-Аҳвас ривоят қилди, у Зиёд ибн Илоқадан, у Амр ибн Маймундан, у Оишадан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) рўза ойида (аёлларини) ўпар эдилар. У деди: бу бобда Умар ибн ал-Хаттоб, Ҳафса, Абу Саид, Умму Салама, Ибн Аббос, Анас ва Абу Ҳурайрадан ҳам (ривоятлар бор). Абу Исо (Термизий) деди: Оишанинг ҳадиси ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаларидан ва бошқаларидан бўлган илм аҳли рўзадор учун ўпиш ҳақида ихтилоф қилдилар. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг баъзи саҳобалари кекса киши учун ўпишга рухсат бердилар, ёшлар учун эса рўзаси саломат қолмаслигидан қўрқиб рухсат бермадилар. Уларнинг назарида (баданига) тегиш (мубошарат) яна ҳам қаттиқроқдир. Баъзи илм аҳли: «Ўпиш савобни камайтиради, лекин рўзадорнинг оғзини очмайди (рўзасини бузмайди),» дедилар. Улар рўзадор ўзини тута олса ўпиши, агар ўзига (нафсига) ишонмаса, рўзаси саломат қолиши учун ўпишни тарк этишини маъқул кўрдилар. Бу Суфён ас-Саврий ва Шофеийнинг қавлидир.