Кечадан ният қилмаган кишига рўза йўқ

Ro'za kitobi · 1 ҳадис

باب مَا جَاءَ لاَ صِيَامَ لِمَنْ لَمْ يَعْزِمْ مِنَ اللَّيْلِ

حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، أَخْبَرَنَا ابْنُ أَبِي مَرْيَمَ، أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ أَيُّوبَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي بَكْرٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ سَالِمِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ حَفْصَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ مَنْ لَمْ يُجْمِعِ الصِّيَامَ قَبْلَ الْفَجْرِ فَلاَ صِيَامَ لَهُ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ حَفْصَةَ حَدِيثٌ لاَ نَعْرِفُهُ مَرْفُوعًا إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ ‏.‏ وَقَدْ رُوِيَ عَنْ نَافِعٍ عَنِ ابْنِ عُمَرَ قَوْلُهُ وَهُوَ أَصَحُّ وَهَكَذَا أَيْضًا رُوِيَ هَذَا الْحَدِيثُ عَنِ الزُّهْرِيِّ مَوْقُوفًا وَلاَ نَعْلَمُ أَحَدًا رَفَعَهُ إِلاَّ يَحْيَى بْنَ أَيُّوبَ ‏.‏ وَإِنَّمَا مَعْنَى هَذَا عِنْدَ أَهْلِ الْعِلْمِ لاَ صِيَامَ لِمَنْ لَمْ يُجْمِعِ الصِّيَامَ قَبْلَ طُلُوعِ الْفَجْرِ فِي رَمَضَانَ أَوْ فِي قَضَاءِ رَمَضَانَ أَوْ فِي صِيَامِ نَذْرٍ إِذَا لَمْ يَنْوِهِ مِنَ اللَّيْلِ لَمْ يُجْزِهِ وَأَمَّا صِيَامُ التَّطَوُّعِ فَمُبَاحٌ لَهُ أَنْ يَنْوِيَهُ بَعْدَ مَا أَصْبَحَ وَهُوَ قَوْلُ الشَّافِعِيِّ وَأَحْمَدَ وَإِسْحَاقَ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Мансур ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Абу Марям хабар берди, у деди: бизга Яҳё ибн Айюб хабар берди, у Абдуллаҳ ибн Абу Бакрдан, у Ибн Шиҳобдан, у Солим ибн Абдуллаҳдан, у отасидан, у Ҳафсадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Ким тонг отишидан олдин рўзага азм (қатъий ният) қилмаса, унинг рўзаси йўқ,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: Ҳафсанинг ҳадисини биз марфуъ (Пайғамбарга кўтарилган) ҳолда фақат шу йўл орқалигина биламиз. Бу (сўз) Нофиъдан, у Ибн Умардан унинг (Ибн Умарнинг) ўз сўзи сифатида ривоят қилинган, бу саҳиҳроқдир. Шунингдек, бу ҳадис Зуҳрийдан ҳам мавқуф (саҳобада тўхтаган) ҳолда ривоят қилинган. Биз Яҳё ибн Айюбдан бошқа ҳеч ким уни (Пайғамбарга) кўтарганини билмаймиз. Буниг илм аҳли назаридаги маъноси шуки: Рамазонда ёки Рамазон қазосида ёки назр рўзасида тонг отишидан олдин рўзага азм қилмаган киши учун рўза йўқ — агар уни кечаси ният қилмаса, (рўза) унга кифоя қилмайди. Нафл рўза эса унга субҳ киргандан кейин ният қилиши мумкин (мубоҳдир). Бу Шофеий, Аҳмад ва Ишоқнинг қавлидир.