باب مَا جَاءَ مِنَ الرُّخْصَةِ فِي ذَلِكَ
حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ هِلاَلٍ الْبَصْرِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ احْتَجَمَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ مُحْرِمٌ صَائِمٌ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ صَحِيحٌ . وَهَكَذَا رَوَى وُهَيْبٌ نَحْوَ رِوَايَةِ عَبْدِ الْوَارِثِ . وَرَوَى إِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ عَنْ أَيُّوبَ عَنْ عِكْرِمَةَ مُرْسَلاً وَلَمْ يَذْكُرْ فِيهِ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ .
Бизга Бишр ибн Ҳилол ал-Басрий ривоят қилди, у деди: бизга Абдулворис ибн Саъид ривоят қилди, у деди: бизга Айюб, Икримадан, у Ибн Аббосдан ривоят қилдики, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) эҳром ва рўзадор ҳолида қон олдирдилар. Абу Исо деди: бу саҳиҳ ҳадисдир. Вуҳайб ҳам Абдулвориснинг ривоятига ўхшатиб ривоят қилган. Исмоил ибн Иброҳим эса Айюбдан, у Икримадан мурсал (суратда) ривоят қилиб, унда Ибн Аббосни зикр қилмаган.
حَدَّثَنَا أَبُو مُوسَى، مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الأَنْصَارِيُّ، عَنْ حَبِيبِ بْنِ الشَّهِيدِ، عَنْ مَيْمُونِ بْنِ مِهْرَانَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم احْتَجَمَ وَهُوَ صَائِمٌ . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ .
Бизга Абу Мусо Муҳаммад ибнул-Мусанно ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ал-Ансорий, Ҳабиб ибнуш-Шаҳиддан, у Маймун ибн Миҳрондан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) рўзадор ҳолида қон олдирдилар. Бу шу йўл (санад) жиҳатидан ҳасан ғариб ҳадисдир.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ إِدْرِيسَ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبِي زِيَادٍ، عَنْ مِقْسَمٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم احْتَجَمَ فِيمَا بَيْنَ مَكَّةَ وَالْمَدِينَةِ وَهُوَ مُحْرِمٌ صَائِمٌ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي سَعِيدٍ وَجَابِرٍ وَأَنَسٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ ابْنِ عَبَّاسٍ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ ذَهَبَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَغَيْرِهِمْ إِلَى هَذَا الْحَدِيثِ وَلَمْ يَرَوْا بِالْحِجَامَةِ لِلصَّائِمِ بَأْسًا . وَهُوَ قَوْلُ سُفْيَانَ الثَّوْرِيِّ وَمَالِكِ بْنِ أَنَسٍ وَالشَّافِعِيِّ .
Бизга Аҳмад ибн Маниъ ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллаҳ ибн Идрис, Язид ибн Абу Зиёддан, у Миқсамдан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Макка билан Мадина ўртасида эҳром ва рўзадор ҳолида қон олдирдилар. Абу Исо деди: бу бобда Абу Саъид, Жобир ва Анасдан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо деди: Ибн Аббос ҳадиси ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаларидан ва бошқалардан бўлган баъзи илм аҳли шу ҳадисга кўра иш тутиб, рўзадор учун қон олдиришда зарар йўқ деб кўрганлар. Бу Суфён ас-Саврий, Молик ибн Анас ва Шофиъийнинг сўзидир.