حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْفُضَيْلِ، عَنْ دَاوُدَ بْنِ أَبِي هِنْدٍ، عَنِ الْوَلِيدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْجُرَشِيِّ، عَنْ جُبَيْرِ بْنِ نُفَيْرٍ، عَنْ أَبِي ذَرٍّ، قَالَ صُمْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَلَمْ يُصَلِّ بِنَا حَتَّى بَقِيَ سَبْعٌ مِنَ الشَّهْرِ فَقَامَ بِنَا حَتَّى ذَهَبَ ثُلُثُ اللَّيْلِ ثُمَّ لَمْ يَقُمْ بِنَا فِي السَّادِسَةِ وَقَامَ بِنَا فِي الْخَامِسَةِ حَتَّى ذَهَبَ شَطْرُ اللَّيْلِ فَقُلْنَا لَهُ يَا رَسُولَ اللَّهِ لَوْ نَفَّلْتَنَا بَقِيَّةَ لَيْلَتِنَا هَذِهِ فَقَالَ " إِنَّهُ مَنْ قَامَ مَعَ الإِمَامِ حَتَّى يَنْصَرِفَ كُتِبَ لَهُ قِيَامُ لَيْلَةٍ " . ثُمَّ لَمْ يُصَلِّ بِنَا حَتَّى بَقِيَ ثَلاَثٌ مِنَ الشَّهْرِ وَصَلَّى بِنَا فِي الثَّالِثَةِ وَدَعَا أَهْلَهُ وَنِسَاءَهُ فَقَامَ بِنَا حَتَّى تَخَوَّفْنَا الْفَلاَحَ . قُلْتُ لَهُ وَمَا الْفَلاَحُ قَالَ السُّحُورُ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَاخْتَلَفَ أَهْلُ الْعِلْمِ فِي قِيَامِ رَمَضَانَ فَرَأَى بَعْضُهُمْ أَنْ يُصَلِّيَ إِحْدَى وَأَرْبَعِينَ رَكْعَةً مَعَ الْوِتْرِ . وَهُوَ قَوْلُ أَهْلِ الْمَدِينَةِ وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَهُمْ بِالْمَدِينَةِ . وَأَكْثَرُ أَهْلِ الْعِلْمِ عَلَى مَا رُوِيَ عَنْ عُمَرَ وَعَلِيٍّ وَغَيْرِهِمَا مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم عِشْرِينَ رَكْعَةً . وَهُوَ قَوْلُ سُفْيَانَ الثَّوْرِيِّ وَابْنِ الْمُبَارَكِ وَالشَّافِعِيِّ . وَقَالَ الشَّافِعِيُّ وَهَكَذَا أَدْرَكْتُ بِبَلَدِنَا بِمَكَّةَ يُصَلُّونَ عِشْرِينَ رَكْعَةً . وَقَالَ أَحْمَدُ رُوِيَ فِي هَذَا أَلْوَانٌ . وَلَمْ يَقْضِ فِيهِ بِشَيْءٍ . وَقَالَ إِسْحَاقُ بَلْ نَخْتَارُ إِحْدَى وَأَرْبَعِينَ رَكْعَةً عَلَى مَا رُوِيَ عَنْ أُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ . وَاخْتَارَ ابْنُ الْمُبَارَكِ وَأَحْمَدُ وَإِسْحَاقُ الصَّلاَةَ مَعَ الإِمَامِ فِي شَهْرِ رَمَضَانَ . وَاخْتَارَ الشَّافِعِيُّ أَنْ يُصَلِّيَ الرَّجُلُ وَحْدَهُ إِذَا كَانَ قَارِئًا . وَفِي الْبَابِ عَنْ عَائِشَةَ وَالنُّعْمَانِ بْنِ بَشِيرٍ وَابْنِ عَبَّاسٍ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн ал-Фузайл ривоят қилди, у Довуд ибн Абу Ҳинддан, у ал-Валид ибн Абдурраҳмон ал-Журашийдан, у Жубайр ибн Нуфайрдан, у Абу Заррдан (ривоят қилдики), у деди: «Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан рўза тутдик. У киши ойнинг етти (куни) қолгунча биз билан (кечаси) намоз ўқимадилар, сўнг кечанинг учдан бири ўтгунча биз билан қоим бўлдилар (намоз ўқидилар). Кейин олтинчи (кечаси) биз билан қоим бўлмадилар, бешинчи (кечаси) эса кечанинг ярми ўтгунча биз билан қоим бўлдилар. Биз У кишига: «Эй Расулуллаҳ! Кошки шу кечамизнинг қолганида бизга нафл (намоз) ўқиб берсангиз,» дедик. Шунда У: «Албатта, ким имом билан у (намоздан) қайтгунча қоим бўлса, унга бир кечанинг қиёми (савоби) ёзилади,» дедилар. Сўнг ойнинг уч (куни) қолгунча биз билан намоз ўқимадилар; учинчи (кечаси) биз билан намоз ўқидилар, аҳлини ва аёлларини ҳам чақирдилар, сўнг биз «фалаҳ»дан қўрққунча биз билан қоим бўлдилар.» Мен У кишига: «Фалаҳ нима?» дедим. У: «Саҳарлик,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: Бу ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Илм аҳли Рамазон қиёми ҳақида ихтилоф қилганлар. Баъзилари витр билан бирга қирқ бир ракаат ўқишни кўрганлар. Бу Мадина аҳлининг сўзидир ва улар наздида Мадинада амал шунга (биноан)дир. Кўпчилик илм аҳли эса Умар, Али ва бошқа Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) саҳобаларидан ривоят қилинган йигирма ракаат (қиём)дадирлар. Бу Суфён ас-Саврий, ибн ал-Муборак ва Шофеъийнинг сўзидир. Шофеъий: «Мен ўз юртимиз Маккада ҳам шундай топдим — улар йигирма ракаат ўқирдилар,» деди. Аҳмад: «Бу ҳақда турли (ривоятлар) келган,» деди ва бунда бирон нарсани қатъий ҳукм қилмади. Ишоқ эса: «Аксинча, Убай ибн Каъбдан ривоят қилинганига кўра, биз қирқ бир ракаатни ихтиёр қиламиз,» деди. Ибн ал-Муборак, Аҳмад ва Ишоқ Рамазон ойида имом билан намоз ўқишни ихтиёр қилдилар. Шофеъий эса киши қори (яхши ўқий оладиган) бўлса, ёлғиз ўзи ўқишини ихтиёр қилди. Бу бобда Оиша, Нуъмон ибн Башир ва ибн Аббосдан (ҳам ривоятлар) бор.