Ҳажни тарк этишнинг оғир оқибати

Haj kitobi · 1 ҳадис

باب مَا جَاءَ فِي التَّغْلِيظِ فِي تَرْكِ الْحَجِّ

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى الْقُطَعِيُّ الْبَصْرِيُّ، حَدَّثَنَا مُسْلِمُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا هِلاَلُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، مَوْلَى رَبِيعَةَ بْنِ عَمْرِو بْنِ مُسْلِمٍ الْبَاهِلِيِّ حَدَّثَنَا أَبُو إِسْحَاقَ الْهَمْدَانِيُّ، عَنِ الْحَارِثِ، عَنْ عَلِيٍّ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ مَنْ مَلَكَ زَادًا وَرَاحِلَةً تُبَلِّغُهُ إِلَى بَيْتِ اللَّهِ وَلَمْ يَحُجَّ فَلاَ عَلَيْهِ أَنْ يَمُوتَ يَهُودِيًّا أَوْ نَصْرَانِيًّا وَذَلِكَ أَنَّ اللَّهَ يَقُولُ فِي كِتَابِهِ ‏:‏ ‏(‏وَلِلَّهِ عَلَى النَّاسِ حِجُّ الْبَيْتِ مَنِ اسْتَطَاعَ إِلَيْهِ سَبِيلاً ‏)‏ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ وَفِي إِسْنَادِهِ مَقَالٌ ‏.‏ وَهِلاَلُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ مَجْهُولٌ وَالْحَارِثُ يُضَعَّفُ فِي الْحَدِيثِ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Яҳё ал-Қутаъий ал-Басрий ривоят қилди: бизга Муслим ибн Иброҳим ривоят қилди: бизга Ҳилол ибн Абдуллаҳ — Робиа ибн Амр ибн Муслим ал-Боҳилийнинг озод қилинган қули — ривоят қилди: бизга Абу Ишоқ ал-Ҳамдоний, ал-Ҳорисдан, у Али (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким ўзини Аллаҳнинг Уйига (Каъбага) етказадиган озуқа ва уловга эга бўла туриб ҳаж қилмаса, у яҳудий ёки насроний ҳолида ўлса ҳам (Аллаҳга) ҳеч бир (зарари) йўқ. Бу шунинг учунки, Аллаҳ Ўз Китобида: «Йўлга қодир бўлган кишилар зиммасида Аллаҳ учун Байтни (Каъбани) ҳаж қилиш (фарздир),» дейди,» дедилар. (Бу — Оли Имрон сураси, 97.) Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, уни фақат шу йўлдан биламиз ва унинг иснодида эътироз (сўз) бор. Ҳилол ибн Абдуллаҳ мажҳулдир, ал-Ҳорис эса ҳадисда заиф саналади.