Яланғоч ҳолда тавоф қилиш макруҳлиги

Haj kitobi · 2 ҳадис

باب مَا جَاءَ فِي كَرَاهِيَةِ الطَّوَافِ عُرْيَانًا

حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ خَشْرَمٍ، أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أُثَيْعٍ، قَالَ سَأَلْتُ عَلِيًّا بِأَىِّ شَيْءٍ بُعِثْتَ قَالَ بِأَرْبَعٍ لاَ يَدْخُلُ الْجَنَّةَ إِلاَّ نَفْسٌ مُسْلِمَةٌ وَلاَ يَطُوفُ بِالْبَيْتِ عُرْيَانٌ وَلاَ يَجْتَمِعُ الْمُسْلِمُونَ وَالْمُشْرِكُونَ بَعْدَ عَامِهِمْ هَذَا وَمَنْ كَانَ بَيْنَهُ وَبَيْنَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم عَهْدٌ فَعَهْدُهُ إِلَى مُدَّتِهِ وَمَنْ لاَ مُدَّةَ لَهُ فَأَرْبَعَةُ أَشْهُرٍ ‏.‏ قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ عَلِيٍّ حَدِيثٌ حَسَنٌ ‏.‏

Бизга Али ибн Хашрам ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ибн Уяйна хабар берди, у Абу Ишоқдан, у Зайд ибн Усайъдан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Алийдан: «Сен нима (қайси амр) билан юборилдинг?» деб сўрадим. У: «Тўрт (нарса) билан: Жаннатга фақат мусулмон жон киради; Байтни ҳеч ким яланғоч ҳолда тавоф қилмайди; бу йилдан кейин мусулмонлар ва мушриклар (ҳажда Маккада) бирга тўпланмайдилар; ким билан Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўртасида аҳд (шартнома) бўлса, унинг аҳди муддати тугагунча (амал қилади), кимнинг муддати бўлмаса, (унга) тўрт ой (муддат берилади),» деди.» У (Термизий) деди: бу бобда Абу Ҳурайрадан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Алийнинг ҳадиси ҳасан ҳадисдир.

حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، وَنَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ، قَالاَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، نَحْوَهُ وَقَالاَ زَيْدُ بْنُ يُثَيْعٍ ‏.‏ وَهَذَا أَصَحُّ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى وَشُعْبَةُ وَهِمَ فِيهِ فَقَالَ زَيْدُ بْنُ أُثَيْلٍ ‏.‏

Бизга Ибн Абу Умар ва Наср ибн Али ривоят қилди, улар дедилар: бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, у Абу Ишоқдан шунга ўхшаш (ривоят қилди) ва улар «Зайд ибн Юсайъ» дедилар. Бу саҳиҳроқдир. Абу Исо (Термизий) деди: Шуъба бунда хато қилиб «Зайд ибн Усайл» деди.